P. 1
1. Pojam i Znacaj Informacionih Tehnologija

1. Pojam i Znacaj Informacionih Tehnologija

|Views: 2,348|Likes:
Published by bla

More info:

Published by: bla on Nov 09, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/06/2013

pdf

text

original

Pojam i značaj informaciono-komunikacionih tehnologija

dr Gordana ðorñević

Nova ekonomija i novi pojmovi
Globalizacija – slojevit sadržaj veoma različitih promena sadrž različ Globalno selo – informatičko-komunikacioni tehnološki fenomen informatič kotehnološ Tehnologija - najmoćniji generator promena najmoć Kompjuterska revolucija - sinonim za treću tehnološku revoluciju treć tehnološ Informacione tehnologije – nove tehnologije koje su promenile ime i osnovne koncepte ekonomije Internet – globalna mreža kao najveće tržište u ovom delu svemira mrež najveć trž Novi modeli poslovanja – poslovni modeli koji poslovne procese realizuju na mreži mrež

1

Globalizacija - Globalno selo

slojevit sadržaj veoma različitih promena uslovljen informatičko-komunikacionim tehnološkim fenomenima

Globalna Ekonomija
jedinstvo ljudi - jednstvena planeta

„Svijet je odavno postao globalno selo. Granice se ruše ili postaju nevidljive. Državne, etničke, rasne. Bitan je samo rezultat...”

2

EDS – Electronic Date Systems Corp.
preko 70 000 zaposlenih u 30 zemalja

EDS 4Q profit u 2006. godnini iznosio je $217 miliona, što je duplirano u odnosu na isti period prethodne godine ($112 miliona)

Globalna ekonomija je poslovnim sistemima omogućila pristup partnerima iz celog sveta, pružajući nove mogućnosti za fleksibilnost poslovnih aktivnosti

3

Tehnologija

- najmoćniji generator promena

Informacione i Web tehnologije
računari rač novi operativni i sistemski softver baze podataka, informacija i znanja Data warehouse – skladište podataka skladiš mreže (intranet, ekstranet, Internet) mrež softverski inžinjering (software engineering) inž inteligentni sistemi bazirani na znanju (Inteligent Knowledge Knowled - Based System: IKBS) interfejs čovek - mašina (Man-Machine Interface: MMI) maš (ManKonvergencija različitih tehnologija - integracije velikih različ razmera i računarski dizajn (Computer - Adided Desing: rač CAD)

4

Informacione tehnologije i poslovanje
» sistemi zasnovani na savremenim IT, direktno utiču na razvoj organizacije i povećanje njenog profita«

(S. Krsmanović, 2001)
Nove tehnologije, elektronsko poslovanje i umrežavanje od presudnog su značaja za ekonomski razvoj, a ti ciljevi se ne mogu ostvariti bez valjane upotrebe informacionih tehnologija

Kompjuterska revolucija

- sinonim za treću tehnološku revoluciju

5

Pojam kompjuterske revolucije se odnosi na brze i značajne promene nastale širokom upotrebom i zavisnošću o kompjuterima u modernom društvu.

Industrijska i post-industrijska era
kompjuterska revolucija i razvoj IT

Informatička i post-informatička era

6

P.Drucker kompletan privredni i društveni razvoj deli na tri perioda:
industrijska revolucija – period primene znanja na tehnička sredstva, procese i proizvode postindustrijski period – periode primene znanja na sisteme (organizaciju) i produktivnost rada menadžment revolucija – period primene znanja na znanje uz visok stepen korišćenja IT

•Inf. tehnološke promene

•Klasična ekonomija

•Digitalna ekonomija

•Signal •Procesor •Sistem

•Analogni •Poluprovodnici •Host-bazirani sistemi

•Digitalni •Mikroprocesori •Klijent/Server arhitektura

•Komunikac.sistem

•Klasični/lokalni

•Inf. superautoput

•Inform. oblici

•Separatni (tekst, slika, zvuk)

•Multimedia

•Softver i alati

•Zanatski, III generacija

•Objektno orjentisan, IV generacija

•Objektni sistem •Upravljanje

•Vlasnički •Klas. strategije menadžmenta

•Otvoreni •Savremene men. strategije i znaja

7

Informacione tehnologije

– nove tehnologije koje su promenile ime i osnovne koncepte ekonomije

IT u novoj ekonomiji
Razvoj i primena Iinformacionih Tehnologija (IT) kreirale su novu novu ekonomiju koja se odnosi na čitav niz kvalitativnih i kvantitativnih promena koje su u poslednjih 15 godina transformisale strukturu, funkcionalnost i pravila u ekonomiji To je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama, uključujući uključujuć digitalne komunikacione mreže (Internet, intranetove, kao i privatne mrež mreže sa dodatnom vrednošću – VANS), računare, softver i druge mrež vrednoš rač povezane informacione tehnologije Digitalno umrežavanje i komunikaciona infrastruktura pružile su globalnu umrež pruž platformu na kojoj ljudi i organizacije mogu uzajamno da deluju, komuniciraju, sarañuju i traže informacije sarañuju traž

8

IT u novoj ekonomiji
Savremeni uslovi poslovanja, era mrežne revolucije i pojava Interneta, mrež dovele su do bitnih promena u poslovnom okruženju firmi okruž Javila se mogućnost voñenja poslova na nov način, elektronskim putem, i moguć nač to kako unutar same firme, tako i van nje, što je neizostavno dovelo do promena u ekonomiji - stvaranje novog načina poslovanja nač Informaciono Komunikacione Tehnologije (ICT) dobile su važno mesto i važ značajnu ulogu u poslovanju organizacija - postaju značajan faktor za znač znač efikasniju i efektivniju realizaciju poslovnih aktivnosti Osnovni poslovni ciljevi realizovani IT:
povećanje produktivnosti, poveć unapreñenje procesa odlučivanja odluč uspostavljanje kvalitetnijeg odnosa sa kupcima i poslovnim partnerima partnerima smanjenje troškova troš razvijanje novih strateških aplikacija strateš

veliki broj organizacija prihvatilo je elektronski način poslovanja kao jedini nač partnerski odnos u budućnosti. buduć

Nova ekonomija, digitalna ekonimija, ekonomija znanja

Dakle, ključni simboli savremene ekonomije, odnosno okruženja koje postaje opšte mesto za realizaciju najrazličitijih aktivnosti i procesa postaju
cyber-prostor cyberračunari rač računarske mreže rač mrež informacioni tokovi informacioni sadržaji u digitalnoj formi sadrž

9

Ekonomija znanja

S obzirom da u eri digitalne ekonomije (ekonomija znanja) »znanje predstavlja moć«, IT koje brzo i lako stvaraju, razmenjuju i primenjuju znanja (brže i više nego ikada do sada), predstavljaju način da se najviše i najbolje iskoristi ova moć.

Digitalna ekonomija
globalno tržište dinamično, turbulentno i visoko konkurentno okurženje novi izazovi za ogranizacije promena poslovne politike i strategije razvoja u cilju povećavanja njihove efiksanosti i efektivnosti

10

Neshvatanje da živimo u vremenu u kome je „mirni okean zamenjen „vulkanom”. mirni okean”

Ako je splavarenje na mirnim vodama Vaš stil, idite i radite u nekoj velikoj firmi, ali ako je kanu na divljim vodama ono što volite, pokušajte sa preduzetničkom firmom
Murphy

Promene na meñunarodnom tržištu - sve agresivnije promotivne i druge tržišne aktivnosti

Kako ćeš da pobediš? pobediš Napadaću. Napadać Šta ćeš kad napadneš? napadneš Ništa. š Ni Zašto ništa? Zaš niš

Zato što neću prestati da napadam. neć

11

Internet

– globalna mreža kao najveće tržište u ovom delu svemira

Činjenica je da je Internet, a posebno WWW, doprineo da globalna ekonomija postane prihvatljiva

@
Internet najveće tržište u ovom delu svemira dostupno 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini
12

2006. god.
1 020 614 866 Internet korisnika u svetu (UNCTAD, 2006)

2007. god. (drugi kvartal)
1 173 109 925 Internet korisnika u svetu 17.8% penetracija Interneta (Internet World Stats News) 321 853 477 Internet korisnika u Evropi 39.8% penetracija Interneta (Internet World Stats News)

IT su umrežile celo čovečanstvo i nametnule naophodnost članstva u toj mreži: negiranje učlanjenja bilo koje zajednice značilo bi njenu potpunu izolaciju i trajni gubitak koraka

13

Nerazumevanje 7 menadžment trendova čiji je pokretač Internet

1. Internet primorava kompanije da se transformišu. 2. Novi kanali menjaju pristup tržištu i brendovanje, uzrokujući smanjenje tradicionalnih distributivnih kanala 3. Balans snage se prenosi na potrošača 4. Takmičenje se menja. 5. Brzina poslovanja se drastično povećava. 6. Internet izbacuje korporaciju van tradicionalnih granica. 7. Znanje postaje ključni činilac i izvor kompetetivne prednosti.

Novi modeli poslovanja

– poslovni modeli koji poslovne procese realizuju na mreži

14

Poslovni model »metod pomoću kojeg kompanija stvara prihod da bi se izdržavala«
Poslovni modeli na mreži, kao nov način poslovanja, rezultat su usvajanja prednosti koje su donele nove tehnologije i nove poslovne aplikacije, iskorišćene za stvaranje novih vrednosti proizvoda i usluga i za kvalitetniju isporuku korisnicima Ovi modeli nastali su kao rezultat težnji da se, novim elektronskim načinom pružanja usluge ili prodaje proizvoda, »pokrije« odreñeni segment tržišta i ostvari rast profita

Novi poslovni modeli
Savremeni poslovni modeli jesu zapravo »sistemi zasnovani na Webu«, čije se aplikacije ili usluge nalaze na serveru, pa Webu« su tako dostupne sa bilo kog mesta preko nekog od servisa Interneta (npr. World Wide Web-a) korišćenjem nekog Web Web- koriš pretraživača pretraž ivač Dakle, jedini softver koji je potreban korisniku za pristup i izvršenje aplikacije (korišćenje usluge koju poslovni model izvrš (koriš nudi) jeste okruženje Web pretraživača (Internet Explorer, okruž pretraž ivač Mozilla, Firefox...) Osim jednostavnosti upotrebe, sistemi zasnovani na Web imaju još dve veoma važne funkcionalne osobine: još važ
generisani sadržaji/podaci ažuriraju se u realnom vremenu sadrž až univerzalno su dostupni korisnicima preko Web-a (u zavisnosti od Webunapred definisanih prava pristupa za svakog korisnika odnosno, grupu korisnika)

15

Poslovni model na mreži

klijent
Internet Internet

server

Oracle SQL baza

Web-orjentisan sistem za realizaciju poslovnih aktivnosti
AD server

Mail-server

Razvoj Informacionog Društva
Informacione Tehnologije zahvatile su svaki aspekt društvenog života, uključujući državne organe, nauku, obrazovanje, zdravstvo, komunikaciju, trgovinu
modeli e-bankarstva emodeli e-obrazovanja emodeli e-zdravstva emodeli e-uprave emodeli e-trgovine e-

16

Evropska komisija o stanju telekomunikacija i informacionog društva u Srbiji
ograničen napredak u oblasti informacionog društva ogranič druš novo Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo osnovano u informatič druš maju 2007. godine Strategija za razvoj komunikacija u Republici Srbiji 2006-2010. god. 2006usvojena u novembru 2006. god. stopa širenja upotrebe Interneta u zemlji i dalje na niskom nivou sprovoñenje zakonodavstva je i dalje u početnoj fazi i zavisi od poč administratinvih kapaciteta i stepena stručnosti relevantnih institucija, struč koje moraju da budu ojačane ojač Srbija tek treba da usvoji nove zakone o informacionom društvu druš (elektronska trgovina, elektronska vlada, zaštita ličnih podataka) zaš lič uloga IT u kominikaciji i uslugama vlade prema grañanima (e-vlada) (etrenutno je ograničena; u ovoj oblasti Srbija je umereno napredovala ogranič

razvoj informacionog društva u Srbiji je u početnoj fazi i potrebni su dodatni napori da bi se dostigli evropski standardi

razvoj i primena ICT upotreba informacija i znanja porast broja korisnika Interneta nužani zadaci svake zemlje koja želi da se razvija ekonomski, politički i kulturno

17

SVET JE OBRNUO REDOSLED (!):
Umesto fraze :”Ulagaću u IT kada budem dovoljno bogat”.

Svet danas se ponaša ovako: “Ulagaću u informacione tehnologije da bih
bio bogat”.

1943. godine, Tomas J. Watson, dugogodišnji generalni direktor IBM, , ostao je upamćen i po svojoj izjavi: “Mislim da postoji svetsko tržište za možda pet kompjutera”.

U posljednjih dvadeset godina IT tržište se povećalo za 19 puta i prešlo cifru od pola biliona dolara.

18

POPULACIJA U MILIONIMA
12 10.2 10 8 6 4 2 0 Srbija Slovenija Mañarska Grčka 2 7.5 10.6 250 200 150 100 50 0 300

IT POTROSNJA/STANOVNIK U EVRIMA
275

191

190

33

Srbija

Slovenija

Mañarska

Grčka

IT realnost u Srbiji

19

Penetracija personalnih računara Penetracija rač - Srbija i zemlje u regionu (2000 – 2004)

2000 Slovenija Hrvatska Rumunija Makedonija Bugarska Srbija Albanija svet
Izvor: ITU 2000-2004

2001 27.57 14.17 3.57 3.52 4.82 2.34 0.97 8.93

2002 30.06 17.38 8.26 4.55 5.16 3.57 1.17 9.65

2003 32.55 18.29 9.69 5.66 5.54 4.13 ... 10.59

2004 35.54 19.07 11.30 6.78 5.94 4.77 ... 12.89

27.54 11.16 3.18 ... 4.43 2.26 ... 7.97

20

Penetracija personalnih računara u domaćinstvima Srbija 1999-2006

Republički zavod za statistiku sproveo je istraživanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji u 2007. godini (uzorak 2 000 domaćinstava)
34% domaćinstava u Srbiji poseduje računar
45.5% u Beogradu 34.4% u Vojvodini 26.3% u centralnoj Srbiji

29.9% stanovnika Srbije koristilo je računar u poslednja tri meseca 65.5% stanovnika Srbije nije nikada koristilo računar

21

Internet - zemlje sa najvišom penetracijom, zemlje regiona i Srbija najviš
ukupan broj host računara rač Island Švedska Austrija SAD Velika Britanija Kanada Slovenija Hrvatska Rumunija Bugarska Srbija Makedonija svet
Izvor: ITU 2005

broj host računara rač na 10 000 stanovnika 4 758.60 1 466.67 1 978.27 6 645.16 697.90 1 110.80 269.67 78.57 22.64 84.73 33.83 17.71 421.63

broj Internet korisnika na 100 stanovnika 87.76 75.46 70.40 63.00 62.88 62.36 55.41 31.88 20.76 20.60 18.61 7.86 15.17

139 427 1 321 676 3 939 321 195 138 696 4 173 453 3 562 482 53 421 34 695 49 077 65 759 27 578 3 595 267 541 177

Penetracija Interneta Srbija 1999-2006

Izvor:Strategic Marketing, 2006

22

Penetracija Interneta Srbija i zemlje regiona 2006

Izvor: Strategic Marketing, 2006

Korišćenje Interneta u Srbiji

23

Korišćenje Interneta u Srbiji

Glavni razlozi što domaćinastva nemaju pristup internetu (%)

35

33.4

30

25

24.7

25.2

20

15

13.6 9.6 5.3

10

4.9
5

0

Imam pristup negde drugde

Nedostatak vestina

Pristup

Ne zelim

Drugi razlozi

Nemam potrebu za

Oprema je suvise skupa

internetu je Računar ima: internet

74.9 % suvise skup čiji je prihod veći od 600internetom grañana EUR 20.5% grañana čiji je prihod oko 300 EUR

24

Republički zavod za statistiku sproveo je istraživanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji u 2007. godini (uzorak 2 000 domaćinstava i 1 000 preduzeća)
Internet u Srbiji ima 26.3% domaćinstava domać najveći broj domaćinstava najveć domać ima: modemski dial-up dialprikuljučak na Internet prikuljuč 73.4% WAP i GPRS koristi 16.1% ADSL koristi 12.1% broj Internet korisnika povećao se u odnosu na poveć 2006. god. za 3% preko 850 000 koristi Internet svakoga dana 90.6% preduzeća u Srbiji ima preduzeć Internet priključak priključ 46.7 % preduzeća koristi preduzeć modemsku dial-up konekciju dial61.8% preduzeća koja imaju preduzeć Internet priključak poseduju Web priključ

Site

NR indeks

Networked Readiness indeks

25

NR indeks
rang 2006/2007 2006/2007 SAD Danska Kanada Tajvan Švedska Švajcarska Velika Britanija Slovenija Hrvatska Rumunija Bugarska Srbija Makedonija BiH 7 1 11 13 2 5 9 30 46 55 72 74 81 89 rang 2005/2006 2005/2006 1 3 6 7 8 9 10 35 57 58 64 80 82 97 rang 2004/2005 2004/2005 5 4 10 15 6 9 12 32 58 53 73 79 85 89

Šta su informacione tehnologije ?

26

Informacione tehnologije IT

Hardver Softver Baze podataka Mreže

ŠTA KAŽU DEFINICIJE?

IT čine sve tehnološke komponente informacionog sistema, odnosno: hardver, softver, baze podataka , mreže i komunikacije
(Turban)

IT jedinstvo: sredstava, metoda i postupaka
(Obradović) Obradović

27

Informacioni sistemi

28

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->