P. 1
ReŠenih Zadataka

ReŠenih Zadataka

|Views: 10,229|Likes:
Published by pera1988

More info:

Published by: pera1988 on Mar 11, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2013

pdf

text

original

dipl.ing.

Schell Csaba
ing. Vladimir Mut
ing. Flaman Csaba
ing. Horvát Zoltán
ing. Miklos Rudolf
ing. Bunjev Milan èev
ZBIRKA
REŠENIH ZADATAKA
SADRŽAJ
Uputsvto studentima za rešavanje zadataka................................................................. 1
Oznake.......................................................................................................................... 3
Grčka slova................................................................................................................... 4
1. Termodinamičke osobine i energetska interakcija zatvorenog
sistema i okoline........................................................................................................... 5
2. Primena zakona održanja mase i energije na zatvoren i
otvoren sistem.............................................................................................................. 21
3. Termodinamički procesi u termičkim mašinama
( uređajima i postrojenjima )........................................................................................ 77
Literatura...................................................................................................................... 121
1
UPUTSTVO STUDENTIMA
U REŠAVANJU ZADATAKA
Svaki student može na osnovu svojih znanja i iskustava da utvrdi postupak u traženju
rešenja na postavljeni zadatak. I pored toga tokom samostalnih izrada zadataka, mogućno
je očekivati da se primeni neka uopštena, relativno fleksibilna, šema koja bi olakšala
pripremu procedure pri izradi zadatka i nalaženje njegovog rešenja. Tako pripremljena
metodologija olakšava studentima rad i postaje sastavni deo njegovog naučno stručnog
treninga i daljeg osposobljavanja za rešavanje još slpženijih problema, odnosno sticanja
novog vlastitog iskustva i daljeg produbljivanja materije. Prihvatanjem metodologije
student se uči da relativno brzo, ne lutajući u stvaranju koncepta zadatka rešava problem.
Iako se ne može smatrati jedino mogućim postupkom, osnovne karakteristike takve
metodologije sadrže nekoliko osnovnih elemenata i putokaza koje bi smo naveli sledećim
redom:
1. Problem, ili zadatak treba precizno definisati. Ako je, pak, problem već postavljen i
definisan, mora se pažljivo proučiti i razumeti. Studentu se preporučuje da tekst
zadatka pažljivo pročita nekoliko puta. Time se stiču sve potrebne informacije za
upoznavanje problema o kome je reč i pružaju osnove za pripremu skica, dijagrama,
podataka i drugih veličina bitnih za sam zadatak. Jasno se mora uočiti šta se
problemom rešava i na koji način će se to uraditi. Pogrešan je pristup da se bez
predhodnih priprema započne sa zamenom brojnih podataka u pojedine jednačine.
2. Pripremaju se odgovarajući crteži koji se odnose na radno telo (sistem) i njegovu
interakciju sa okolinom. To je od posebnog značaja za postavljanje granice sistema ili
kontrolne površine. Pravilno postavljanje granica sistema često je od odlučujućeg
značaja za način i sam postupak rešavanja zadatka. Pri tome svi oblici razmene mase i
energije između sistema i okoline moraju biti pravilno označeni i na odgovarajuća
mesta na šemama uneti.
3. Korisno je za dati proces prikazati grafički i termodinamičkim dijagramima (P-v, T-v,
h-s i dr.) na taj način olakšava se utvrđivanje početnog i drugih karakteristika stanja
radnog tela. Vizuelizacijom se uočavaju odnosi karakterističnih veličina i utvrđuje
putanja termodinamičkih procesa i nameće pitanje o osobinama radnog tela i kvalitetu
termodinamičkog procesa. Ovakvi dijagrami su često od presudnog značaja za izbor i
vrstu neophodnih tabličnih podataka potrebnih za numeričko rešavanje postavljenog
zadatka.
4. Utvrditi, ako to nije posebno naznačeno tekstom zadatka, da li je potrebno vršiti
dopunske termodinamičke karakterizacije radnog tela i procesa ( idealan ili realan
fluid, povratan ili nepovratan proces, zavisnost posmatrane veličine od pritiska,
temperature, sastava radnog tela i slično). Bliže utvrđivanje navedenih karakteristika
je od izvanredne važnosti za rešenje zadatka. Zbog toga su u većini slučajeva ovakve
idealizacije već ugrađene u sam tekst zadatka s uverenjem da one imaju svoju
pedagošku opravdanost.
5. Definisane osobine radnog tela ( idealan ili realan gas, podhlađena tečnost i slično)
određuju i jednačinu stanja koju treba primeniti. Na osnovu jednačine stanja dobijaju
se informacije o ravnotežnom stanju radnog tela. Pri tome treba uočiti da se iz
2
jednačine stanja ne dobijaju nikakvi podatci o karakteru i vrsti termodinamičkog
procesa koji obavlja sistem.
6. Ponmoću teksta zadatka odrediti vrstu procesa ( izotermski, izentropski i slično),
uslove pod kojima se obavlja i njegovu povratnost ili nepovratnost. Uključiti
odgovarajuće jednačine procesa (zakone kojima se promena stanja opisuje) u analizu.
7. Proanalizirati sve aparate ili uređaje koji su uključeni u proces i za koje se postavlja
granica ( granicom sistema može se obuhvatiti i više aparata) sa aspekta njihove
osnovne svrhe: da li razmenjuju toplotu ( kotao, kondenzator) ili rad ( gasna ili parna
turbina). Pri tome voditi računa da je, ako su procesi nepovratni, potrebno u analizu
uključiti odgovarajuće stepene iskorišćenja aparata, odnosno procesa ( termički
stepen iskorišćenja i slično). Zbog usvojenih konvencija za pojedine oblike kretanja
materije ( toplota i rad, mesta ulaza i izlaza materije na kontrolnoj površine) nužno ih
je pravilno uneti u izabrane jednačine sa pozitivnim ili negativnim predznakom.
8. Odrediti sve osnovne jednačine koje se moraju primeniti da bi se postavljen zadatak
rešio. Proveriti konzistentnost primenjenih jedinica u pojedinim članovima jednačina.
Ustanoviti veličine čije prisustvo nije bitno za rešavanje zadatka i koje se mogu
izostaviti ( rad, toplota, razni oblici energije i slično) izostaviti veličine koje se mogu
zanemariti ( promena kinetičke ili potencijalne energije). Ovim se često značajno
može olakšati nalaženje rešenja.
9. Izvršiti sve neophodne proračune i utvrditi da li je numerički odgovor u skladu sa
stečenim iskustvom samog studenta u rešavanju sličnih zadataka ili ih je analizirao
ako su predhodno već bili rešeni. U tom smislu većina zadataka je tako pripremljena
da dobivena rešenja ne odstupaju mnogo od tehničke prakse ili su u potpunoj
saglasnosti sa njom.
10. Ukoliko rešavanje zadatka zahteva složen i obiman matematički aparat, korišćenje
mnoštva međuzavisnosti različitih veličina stanja i procesa, ili pak nudi poznatu
matematičku proceduru ( numeričke metode i slično) korisno je problem rešavati
pomoću računara. Potrebno je napisati program za računar i pomoću njega na najbrži
način dobiti rešenje. Ovaj način rešavanja zadataka je sve prisutniji u svakodnevnoj
praksi i stoga ga treba usvojiti i što češće kada je to potrebno primenjivati. Pri tome
ne treba smetnuti s uma da se najbolja znanja i iskustva stiču samostalnim radom i
korišćenjem znanja i iskustva svih drugih učesnika koji su već ovladali sličnom
problematikom.
Navedeni redosled pripremanja, obrade i nalaženja rešenja zadataka proistekao je iz
iskustva mnogih istraživača pa i autora ovog dela. Kada se izloženi ili sličan način
razmišljanja usvoji i postane deo spontanog (iskustvenog) procesa rada studenta, može se
očekivati da će u učenju nestati mnoge nedoumice i praznine u naporu da se na
najjednostavniji, najpouzdaniji i najkraći način dođe do rešenja zadatka. Naravno, svaki
individualni rad podrazumeva inicijativu, snalažljivost i kreativnost, te se s pravom
očekuje od studenta da ne robuje nikakvim šematizovanim uputstvima, već da sam
utvrđuje puteve i načine rešavanja zadataka uspostavljajući sopstvenu metodologiju.
Protivnici smo svake brzopletosti i stihijskog rada. Ukoliko navedeno uputstvo sadrži
podstrek za dalji stvaralački napor studenta može se očekivati bogatstvo i raznovrsnost u
upoznavanju i saznavanju istina i u drugim naučnim disciplinama.
Autori
3
OZNAKE
A - površina, konstanta, funkcija radne sposobnosti
a - ubrzanje koeficijent toplotne difuzivnosti, pepeo, koeficijent
B - konstanta, drugi virijalni koeficijent, funkcija, energija, potrošnja goriva
b - specifična potrošnja goriva, konstanata
C - konstanta, konstanta zračenja
c - specifični toplotni kapacitet, maseni udeo ugljenika
D - prečnik
d - prečnik, diferencijal
E - energija
e - specifična energija
Ex -eksergija
ex - specifična eksergija
F - sila, Helmholcova funkcija, stepen ferenhajta
f - fagacitet
G - težina, Gibsova funkcija
g - ubrzanje zemljine teže, maseni udeo
H - entalpija, visina
h - specifična entalpija, maseni udeo vodonika
w - sadržaj vlage
i - broj
K - Kelvin, konstanta ravnoteže, koeficijent prolaženja toplote
k - indikatorski stepen
L - geometrijska veličina, dužina, količina vazduha
l - dužina indikatorskog dijagrama, put zraka
M - molarna masa
m - masa, metar, razmena

m - maseni protok
n - količina supstancije, broj, stepen politrope, maseni udeo azota
O - okvašeni obim
o - maseni udeo kiseonika
P - pritisak
Q - toplotna energija

Q - toplotni protok
q - toplotna energija po jedinici mase, toplotni fluks, toplotna moć goriva
R - gasna konstanta, stepen Rankina, toplotni otpor
r - zapreminski udeo, latentna toplota, specifični toplotni otpor
S - entropija, hod klipa
s - specifična entropija, put, sekunda, maseni udeo sumpora
T - termodinamička temperatura
t - temperatura
U - unutrašnja energija
u - specifična unutrašnja energija
V - zapremina

V - zapreminski protok
v - specifična zaapremina
x - stepen suvoće, molarni udeo
4
y - sastav rastvora, visina (geodetska)
W - rad

W - snaga
w - brzina, vlaga u gorivu
Z - faktor konpresibilnosti
GRČKA SLOVA
α - koeficijent prelaženja toplote, koeficijent, stepen disocijacije
β - koeficijent zapreminskog širenja, koeficijent, ugao
γ - koeficijent, zapreminska težina
δ - debljina, greška
ε - stepen kompresije, stepen crnoće, koeficijent hlađenja, koeficijent
η - stepen iskorišćenja, indikatorski stepen, koeficijent
χ - izložitelj izentopske promene stanja
λ - koeficijent viška vazduha, koeficijent toplotne provodljivosti
µ - koeficijent dinamičkog viskoziteta, hemijski potencijal
ν - koeficijent kinematičkog viskoziteta, stehiometrijski koeficijent
ρ - gustina
Σ - algebarski zbir
σ - koeficijent, površinski napon
τ - vreme, taktnost motora
ϕ - relativna vlažnost, stepen predekspanzije, koeficijent fugaciteta
ψ - stepen povećanja pritiska, koeficijent
Φ - toplotni protok, radna sposobnost
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
5
1. TERMODINAMIČKE OSOBINE I ENERGETSKA INTERAKCIJA
ZATVORENOG SISTEMA I OKOLINE
Zadatak 1.1 Vakumetar kondenzatora pokazuje 0,70 bar pri barometarskom pritisku od
760mmHg. Koliko je apsolutni pritisak u kondenzatoru i koliki vakum u procentima?
Rešenje:
Barometarski pritisak iznosi:
b
P =760/750=1,013bar
Apsolutni pritisak je:
P=
b
P -
v
P =1,013-,70=0,313bar
Za vakum u procentima dobija se:
(%)
v
P =(
v
P /
b
P )*100=69,1%
Zadatak 1.2 Vakum u jednom kondenzatoru treba da iznosi 90%.Koliko bar pokazuje
vakumetar pri barometarskom pritisku od 150kN/
2
m ?
Rešenje:
v
P =0,945bar.
Zadatak 1.3 Manometar parnog kotla pokazuje pritisak od 8bar. Koliki će biti apsolutni
pritisak u kotlu izražen u barima, N/
2
m i at, ako barometarski pritisak iznosi 745mmHg i pri
temperaturi 25 C
o
? Uzeti u obzir uticaj temperature na barometarski pritisak.
Rešenje:
Apsolutni pritisak izračunava se iz jednačine P=
b
P +
n
P
Uticaj temperature na barometarski pritisak dat je preko izraza:
bo
P =
b
P (1-0.000172t)=(745-760)(1-0.000172*25)=0.989bar
Vrednost apsolutnog pritiska iznosi:
2 5
/ 10 * 989 . 8 989 . 8 989 . 0 m N bar P = = + =
ata P 169 . 9 02 . 1 * 989 . 8 = =
*
Zadatak 1.4 Koliko se iznosi apsolutni pritisak u kondenzatoru parne mašine ako vakumetar
pokazuje 610mmHg, a barometar 950mbar pri temperaturi okoline 20 C
o
? Izraziti ga u
barima , mm VS i
2
/ in b
f
. Uzeti u obzir uticaj temperature na barometarski pritisak.
Rešenje:
P=0.1364 bar=1392mm VS= 1.978 psi
**

*
ata-apsolutni pritisak izražen u tehničkim atmosferama
**
Vidi tablicu
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
6
Zadatak 1.5 Odrediti toplotno stanje tela pri kome je njegova temperatura u C
o
po brojnoj
vrednosti i znaku jednaka temperaturi u . F
o
Rešenje:
x=-40 C
o
=-40 . F
o
Zadatak 1.6 Za merenje protoka tečnosti i gasova upotrebljava se prigušna ploča. Šematski
prikaz uređaja dat je na slici 1.1. Na pogodnom mestu u cevovodu postavljena je prigušna
ploča. 1. Kao posledica prigušivanja dolazi do pada pritisaka fluida u vodu iza ploče, a koji se
određuje pomoću diferencijalnog "U" manometara. Protok mase tečnosti određuje se po
sledećoj jednačini:
5 . 0
.
) 2 ( ρ P kA m ∆ =
gde su:
.
m-protok mase tečnosti, kg/s
k -konstantna proporcionalnosti
A -površina ulaznog otvora dijafragme,
2
m
P ∆ -pad pritisaka na dijafragmi, N/
2
m
ρ -gustina tečnosti čiji se protok meri,
3
/ m kg
Slika 1.1 - Merenje protoka fluida.
a) Odrediti časovni protok vode, meren pomoću ovog uređaja , ako je k=0,8;
ρ =0,998
3
/ cm g ; visina živinog stuba u diferencijalnom manometru h=22mmHg; prečnik
ulaznog otvora dijafragme d=10mm; gustina žive ρ
Hg
=13595
3
/ m kg
b) Kolika će biti greška (%) čitanja i u kom smislu će se održati, ako se ne uzme u obzir
visina vodenog stuba u levom kraku diferencijalnog manometara?
Rešenje:
a) Pad pritisaka na dijafragmi izračunava se iz jednačine:
P ∆ =h
Hg
(1- ρ
v
/ ρ
Hg
)=22)1-998/13595)133,33=2717 N/
2
m
Površina ulaznog otvora dijafragme je:
A= 4 /
2
π d =(10 π
4 −
)/4=7,85*10
5 − 2
m
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
7
Protok mase tečnosti određuje se pomoću izraza :
.
m0,8*7,85*10
5 −
(2*2717*998)
5 . 0
=0,1462 kg/s=526,3kg/h
b) Ne uzimajući u obzir pritisak vodenog stuba pad pritisaka iznosi :
∆P=h
Hg
=22*133,33=2933 N/
2
m , čime se iz jednačine (a) dobija
.
m
1
=546,5 kg/h.
Greška izazvana zanemarivanjem visine vodenog stuba je:
|
.
m-
.
m
1
|/|
.
m=|526.9-546.5|/526.9=0.039=3.9%
Zadatak 1.7 Početno stanje kiseonika dato je veličinama stanja
1
t +180 C
o
i v
1
=1,85m
3
/kg
. Kiseonik (idealan. gas) se u procesu pri konstantnom pritisku zagreva, pri čemu mu se
zapremina dva puta poveća. Izračunavati temperaturu kiseonika na kraju procesa.
Rešenje:
2
2
1
1
T
v
T
v
= Za uslov
2
v =2
1
v
T
2
=T
1
(2
1
v /
2
v )=2T
1
=2(180+273)=906K ili
2
t =633 C
o
Zadatak 1.8 U cilindru sa pokretnim klipom nalazi se kiseonik (id. gas) na temperaturi
80 C
o
i vakuumu od 320mmHg. Tokom izotermskog procesa kiseonik se sabija do natpritiska
12 at. Barometarski pritisak iznosi 745mmHg. Koliko puta se smanjila zapremina kiseonika
pri sabijanju?
Rešenje:
1
v /
2
v =22,5
Zadatak 1.9 Na nekom gasometru očitana je potrošnja gasa od 700 m
3
/min. Temperatura
gasa tokom merenja iznosila je 20 C
o
, dok je natpritsak bio 0,15 bar. Srednja vrednost
barometarskog pritisaka, za period merenja, bila je 750mmHg. Ako gas ima svojstvo idealnog
, izračunati potrošnju gasa u m
3
/min.
Rešenje:
Primenom izraza na zadate i normale fizičke uslove dobija se : PV/T=P
N
V
N
T
N
odnosno.
.
V =
.
V
T P
PT
N
N
= 740 700
293 * 325 . 101
273 * 115
= min /
3
N
m
Zadatak 1.10 Odrediti masu 0,75m
3
N
ugljen-dioksida (idealan gas). Kolika je zapremina te
količine ugljen-dioksida na temperaturi 500 C
o
i apsolutnom pritisku 196kPa?
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
8
Rešenje:
Masa ugljen-dioksida izračunava se iz jednačine:
= =
N
N N
RT
N P
m kg 473 . 1
44
273 * 345 . 8
75 . 0 * 325 . 101
=
Proverom jednačina se dobija:
. ) (
*
) / (
) (
3 2
kg
K
K kg
kJ
m m kN
m = =
Zapremina se određuje iz jednačine:
P
mRT
V = =
3
098 . 1
196 * 44
773 * 315 . 8 * 473 . 1
m =
Napomena : Pri rešavanju zadataka uzeto je obzir da su normalni fizički uslovi definisani
P
N
=101.325kPa i T
N
+273K.
Zadatak 1.11 Odrediti gustinu ugljen-dioksida i ugljen-monoksida (idealni gasovi) na
normalnim fizičkim uslovima.
Rešenje:
2 CO
ρ =1,964
3
/ m kg
CO
ρ =1,25
3
/ m kg
Zadatak 1.12 0,3
3
N
m kiseonika (idealan gas) nalazi se u sudu zapremine 650 cm
3
. Odrediti
manometarski pritisak u sudu , ako je temperatura kiseonika 200 C
o
. Barometarski pritisak je
766mmHg.
Rešenje:
P
M
=81000kPa.
Zadatak 1.13 U cilindru prečnika 60cm nalazi se 0,41m
3
vazduha apsolutnog pritiska 2,5bar
i temperature 35 C
o
. Do jake temperature treba zagrejati vazduh pri konstantnom pritisku da
bi se klip , (zanemarljive mase) , koji se kreće bez trenja , pomerio 0,4m?
Rešenje:
t
2
=118,8 C
o
Zadatak 1.14 Pregrejana vodena para mase 1 kg zauzima zapreminu od 0,00826 m
3
na
temperaturi 380 C
o
. Izračunati apsolutni pritisak pare koristeći: a) jednačinu stanja idealnog
gasa, b) Van derValsovu jednačina stanja i c) Soaveovu jednačinu stanja.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
9
Rešenje:
a)
V
mRT
P = = bar 19 . 365
00826 . 0 * 18
) 273 380 ( * 315 . 8 * 1
=
+
Greška: 100 *
| |
exp
exp
P
P P
raz

=82,6%
Velika greška proračuna ukazuje na realno ponašanje vodene pare pod navedenim uslovima
(relativno visokog pritisaka).
b) Da bi se izračunao pritisak preko Van derValsovu jednačina stanja prethodno se moraju
odrediti konstantne a i b iz jednačine
2
2 2 2 2
26 . 554
100 * 5 . 220 * 64
3 . 647 315 . 8 * 27
64
27
m
kN
P
T R
a
c
c u
= = =
kmol m
P
T R
b
c
c u
/ 0305 . 0
100 * 5 . 220 * 8
3 . 647 * 315 . 8 * 27
8
3
= = =
gde je T
c
=647,3K i P
c
=220,5bar
v
m
=v*M=(V/m)M=(0,00826/1)*18=0,14868 kmol m /
3
2
m m
u
v
a
b v
T R
P −

= = bar 71 , 208
14868 . 0
26 . 554
0305 . 0 14868 . 0
653 * 135 . 8
2
= −

Greška 4,36%
c) Proračun pritisaka po Soaveovu jednačinu stanja počinje izračunavanjem parametara m,
α i
c
a
m=0.4+1,574*ω -0,176
2
ω =0,48+1,574*0,344-0,176*3,44
2
=1,0006
pri čemu je za voda faktor acentričnosti ω =0,344
991 . 0 )] 0088 . 1 1 ( 0006 . 1 1 [
2 5 . 0
= − + = α gde je Tr=T/Tc=653/647,3=1,0088
c
a =
2
2 2 2 2
61 . 561
100 * 5 . 220
3 . 647 315 . 8
* 42747 . 0 42747 . 0
m
kN
P
T R
c
c u
= =
a=α
c
a =0.991*561.61=556.56
2
m
kN
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
10
kmol m
P
T R
b
c
c u
/ 02115 . 0
100 * 5 . 220
3 . 647 * 315 . 8
08664 . 0 08664 . 0
3
= = =
=
+


=
) ( b v v
a
b v
T R
P
m m m
u
bar 34 . 205
) 002115 . 0 14868 . 0 ( * 14868 . 0
26 . 554
02115 . 0 14868 . 0
653 * 135 . 8
=
+


Greška 2.67%
Zadatak 1.15 Izračunati kritičan faktor kompresibilnosti izračunava se primenom jednačine
na kritičnu tačku:
Rešenje:
Kritičan faktor kompresibilnosti izračunava se primenom jednačine na kritičnu tačku:
229 . 0
3 . 647 * 153 . 8
0560 . 0 * 100 * 5 . 220
= = =
c u
mc c
c
T R
v P
Z
Vrednosti kritičnih parametara za vodu date su u tablici.
Zadatak 1.16 Odrediti faktor kompresibilnosti pregrejanje vodne pare stanja : P=200bar;
t=380 C
o
; v =0,00826m
3
/kg
Rešenje:
Z=0,548.
Zadatak 1.17 Izračunati moralnu zapreminu metana na apsolutnom pritisku 232 bar i
temperaturi 13 C
o
korišćenjem opšteg dijagrama faktora kompresibilnosti.
Rešenje:
v
m
=0,085m
3
/kmol
Zadatak 1.18 Odrediti specifični i moralni izobarski i izohorski toplotni kapacitet argona u
stanju idealnog gasa. Pretpostaviti da toplotni kapacitet ne zavisi od temperature.
Rešenje:
Na osnovu tablice za argon (jednoatoman gas) sledi
|
c
p
= (5/2)R = (5/2)(8,315/39,95)=0,52kJ/(kg*k)
|
c
mp
=(5/2)R
u
=(5/2) 8,315=20,788kJ/(kmol*K)
|
c
v
= (3/2) R = (3/2) (8,315/39,95)=0,312kJ/(kg*k)
|
c
mv
=(3/2) R
u
=(3/2) 8,315=12,47kJ/(kmol*K)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
11
Zadatak 1.19 Izračunati zapreminski izohorski i izobarski toplotni kapacitet ugljen-
monooksida ( na normalnom fizičkom uslovima) u stanju idealnog gasa. Toplotni kapacitet
fluida ne zavisi od temperature.
Rešenje:
Moralni izobarski i izohorski kapacitet ugljen-monoksida (dvoatoman gas) su prema tablici:
|
c
mp
=(7/2)R
u
=(7/2) 8,315=29,102kJ/(kmol*K)
|
c
mv
=(5/2) R
u
=(5/2) 8,315=20,788kJ/(kmol*K)
Zapreminski toplotni kapacitet ugljen-monoksida određuje se iz jednačine:
|
c
zp
=
|
c
mp
/v
mN
=29,101/22,4=1,30kJ/(m
3
N
*K)
|
c
zv
=
|
c
mv
/v
mN
=20,788/22,4=0,928kJ/(m
3
N
*K)
Zadatak 1.20 Odrediti specifičan, molarni i zapreminski ( na normalnim fizičkim uslovima)
izohorski toplotni kapacitet benzola u stanju i idealnog gasa. Pretpostaviti da je toplotni
kapacitet benzola konstantan (ne zavisi od temperature).
Rešenje:
|
c
v
=0,373kJ/(kg*k)
|
c
mv
=29,102kJ/(kmol*K)
|
c
zv
=1,30kJ/(m
3
N
*K)
Zadatak 1.21 Izračunati specifičan izohorski toplotni kapacitet i izložitelj adijabate za azot u
stanju idealnog gasa: a) kada toplotni kapacitet ne zavisi od temperature, b) za temperature
0 C
o
i 100 C
o
, c) za temperaturni interval od 0 C
o
do 100 C
o
.
Rešenje:
a) Za azot (dvoatoman gas) , na osnovnu tablice sledi:
|
c
v
= (5/2) R = (5/2) (8,315/28)=0,742kJ/(kg*k) i χ =1,4
b) Zamenom vrednosti koeficienata B,C,...,F (određenih za azot iz tablice) u jediničnu, ima se
za temperaturni 0 C
o
, odnosno 273K
|
c
p
=B+2CT+3DT
2
+4ET
3
+5FT
4
=
=1.068490-2*0.134096*.001*273+3*0.215569*10
6 −
*273
2
-4*0.078632*10
9 −
*273
3
+5*0.069850*10
13 −
*273
4
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
12
|
c
p
= 1.037kJ/(kg*k)
Specifičan izohorski toplotni kapacitet izračunava se:
|
c
v
=
|
c
p
-R=1,037-8,315/28=0,74 kJ/(kg*k)
Izložitelj adijabate je : χ =
|
c
p
/
|
c
v
Sličnim postupkom se za temperaturu 100 C
o
(373K) nalazi :
c) Srednji specifičan izobarski toplotni kapacitet u stanju idealnog gasa određuje se
integracijom. Nakon sređivanja dobijenog izraza ima se:
|
c
ps
=
1 2
1
T T −
[B ) (
1 2
T T − +C ) (
2
1
2
2
T T − +D ) (
3
1
3
2
T T − +E ) (
4
1
4
2
T T − +F ) (
5
1
5
2
T T −
Zamenom vrednosti koecifijenata B,C,...,F azota, uz T
2
=373K i T
1
273K, u jednačinu
izračunava se :
|
c
ps
=1,039 kJ/(kg*k)
Srednji specifičan izohorski toplotni kapacitet u stanju idealnog gasa je prema izrazu:
|
c
vs
=
|
c
ps
-R=1,039-8,315/28=0,742kJ/(kg*k)
Izložitelj adijabate određuje se:
χ =
|
c
ps
/
|
c
vs
=1,039/0,742=1,40
χ
Napomena :Rezultati dobijeni u ovom primenu ukazuju da toplotni kapacitet azota u stanju
idealnog gasa ( u intervalu temperatura od 0 C
o
do 100 C
o
) praktično ne zavisi od
temperature, odnosno da je konstantan.
Zadatak 1.22 Izračunati specifičan izobarski toplotni kapacitet azota u stanju idealnog gasa :
a)kada se zavisi od temperature,
b) na temperaturi 50 C
o
i
c) za temperaturni interval od 50 C
o
do300 C
o
.
Rešenje:
a)
|
c
p
=2,338kJ/(kg*k)
b)
|
c
p
=2,301kJ/(kg*k)
c)
|
c
ps
=2,706 kJ/(kg*k)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
13
Zadatak1.23 Utvrditi stanje i odrediti vrednosti veličina stanja (v,h,s) vode, pomoću tablica
termodinamičkih veličina , na sledećim uslovima.
a) P
1
= 1 bar t
1
=60 C
o
b) P
2
= 1 bar t
2
=180 C
o
c) P
3
= 1 bar t
3
=99,62 C
o
Rešenje:
a) Stanje vode pritisaka 1 bar i temperature 60 C
o
može se odrediti na dva načina:
I Iz tablice za termodinamičke veličine stanja vode na liniji zasićenja se za pritisak od 1 bar
očitava temperatura ključanja t
k
=99,62 C
o
. S obzirom da je za dati pritisak (1 bar)
temperatura(60 C
o
) niža od odgovarajuće temperature ključanja (99,62 C
o
), voda je pod
datim uslovima u stanju pothlađene tečnosti.Grafička ilustracija ovog primera data je na
slici1.2.
Napomena: Realan fluid čija je temperatura niža od temperature ključanja, za zadati pritisak,
je stanja pothlađene tečnosti.
Slika 1.2 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid.
II Iz tablice za termodinamičke veličine stanja vode na liniji zasićenja se za temperaturu
t
1
=60 C
o
očitava odgovarajući pritisak zasićenja P
s
=0,19917 bar. S obzirom da je za datu
temperaturi(60 C
o
) pritisak (1 bar) viči od odgovarajućeg pritisaka zasićenja (0,19917 bar),
voda je u stanju pothlađene tečnosti, kako je to pokazano na slici 1.3
Napomena: Realan fluid čiji je pritisak viši od pritisaka zasićenja za datu temperaturu je
stanja pothlađene tečnosti. Pri tome temperatura fluida ne sme biti viša od kritične
temperature (t
c
) fluida , jer bi tada fluid bio u stanju pregrejane para.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
14
Slika 1.3 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid.
S obzirom da je utvrđeno da je na datim uslovima (P
1
= 1 bar i t
1
=60 C
o
) voda u stanje
pothlađene tečnosti , iz tablice za termodinamičke veličine stanja pothlađene vode očitava se
kg m v / 001017 . 0
3
1
= ; kg kJ h / 2 . 251
1
= ; K kg kJ s * /( 831 . 0
1
= )
b) Stanje vode pritisaka 1 bar i temperature 180 C
o
određuje se na analogan način kao u delu
zadatka pod a).
I Iz tablice za P
2
= 1 bar se nalazi tempera ključanja t
k
=99,62 C
o
. S obzirom da je za dati
pritisak (1 bar) temperatura (180 C
o
) viša od temperature ključanja (99,62 C
o
), voda je pod
datim uslovima u stanju pregrejanje pare.
Grafička ilustracija ovog primera data je na slici 1.4.
Napomena: Realan fluid čija temperatura viša od temperature ključanja, za dati pritisak, je u
stanju pregrejane pare.
Slika 1.4 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid
II iz tablice se za temperaturu t
2
=180 C
o
očitava pritisak zasićenja P
s
=10,027bar. Kako je za
datu temperaturu (180 C
o
) pritisak zasićenja (10,027bar) viši od zadatog pritisaka (1 bar),
voda je u stanju pregrejane pare.
Grafička ilustracija ovog primera data je na slici 1.5.
Napomena: Realan fluid čiji je pritisak niži od pritisaka zasićenja, za datu temperaturu, je u
stanju pregrejane pare.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
15
Slika 1.5 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid
Pošto je utvrđeno da je voda pritisaka 1 bar i temperature 180 C
o
u stanju pregrejane pare, iz
tablice za termodinamičke veličine stanja pregrejane vodene pare očitava se:
kg m v / 081 . 2
3
2
= ; kg kJ h / 2835
2
= ; K kg kJ s * /( 743 . 7
2
= )
c). Stanje vode pritisaka 1 bar i temperature 99,62 C
o
utvrđuje se na sledeći način:
Iz tablice otčitava se za pritisak P
3
=1bar temperatura ključanja jednaka zadatoj temperaturi,
odnosno t
3
=t
k
=99,62 C
o
. Dato stanje vode nije potpuno definisano, odnosno može biti
ključala voda, vlažna vodena para ili suvozasićena vodena para. Za ova tri stanja realnog
fluida (vode) temperatura i pritisak su međusobno zavisne veličine..Odnosno , izobara i
izoterma se poklapaju , kako je to pokazano na slici1.6.
Slika 1.6 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
16
Zadatak 1.24 Odrediti veličine stanja ( v,h,s ) koristeći tablice termodinamičkih veličina, za:
a) suvo zasićenu paru freona-12 na temperaturi 0 C
o
b) ključali amonijak pritiska 1,9022 bar,
c) pregrejanu paru freona-12 pritisaka 3bar i temperature 23 C
o
Rešenje:
a) Iz tablice se za t=0 C
o
očitava: P=3,086bar kg m v
g
/ 055389 . 0
3
= ; kg kJ h
g
/ 397 . 183 =
) * /( 696 . 0 K kg kJ s
g
=
b) Iz tablice 9 , za pritisak 1,9022 bar , nalazi se:
t=-20 C
o
kg m v
t
/ 001504 . 0
3
= ; kg kJ h
t
/ 7 . 89 = ; K kg kJ s
t
* /( 3684 . 0 = )
c) Veličine stanja pregrejanje pare freona-12 određuju se iz tablice. Za date uslove (P=3bar, i
t=25 C
o
) neophodno je izvršiti interpolaciju. Za vrednost pritiska od 3bar, iz tablice 8, mogu
se očitati vrednost termodinamičkih veličina stanja za temperature 20 C
o
i 30 C
o
, ali ne i za
23 C
o
:
t=20 C
o
kg m v / 062734 . 0
3
= ; kg kJ h / 49 . 200 = ; K kg kJ s * /( 744 . 0 = )
t=30 C
o
; kg kJ h / 969 . 206 = ; K kg kJ s * /( 7658 . 0 = )
Za određivanje termodinamičkih veličina stanja na temperaturi 23 C
o
primenićemo
interpolacionu formulu.Pri tome je, za slučaj specifične zapremine: x
0
=20 C
o
; x
1
=30 C
o
;
x=23 C
o
; f ( x
0
)=0,062734 kg m /
3
; f ( x
1
)=0,065418 kg m /
3
f ( x) - nepoznata vrednost specifične zapremine koja odgovara temperaturi od 23 C
o
.
Zamenom vrednosti u izraz ima se:
v= f ( x)= +


062734 . 0
30 20
30 23
065418 . 0
30 20
30 23


=0,062734 kg m /
3
Sličnim postupkom se za specifičnu entalpiju i specifičnu entropiju , iz jednačine, dobija:
h= +


490 . 200
30 20
30 23
06541 . 0
30 20
30 23


=202,434kJ/kg
+


= 7440 . 0
30 20
30 23
s 7658 . 0
30 20
30 23


=0,7505kJ/(kg*K)
Zadatak 1.25 Odrediti veličina stanja (v,h,s) vode pomoću h-s dijagrama na sledećim
uslovima:
a) P
1
= 1 bar t
1
=180 C
o
b) t
2
=100 C
o
kg kJ h / 2500
2
= c) suvozasićena para pritisaka
P
3
= 50kPa.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
17
Rešenje:
a) Stanje "1" određuje se presekom izobarne P
1
= 1 bar i izoterme t
1
=180 C
o
, kako je to
šematski pokazano na slici 1.7. Sa h-s dijagrama za vodenu paru, datog u prilogu, očitava se:
kg m v / 2
3
1
= ; kg kJ h / 2850
1
= ; K kg kJ s * /( 76 . 7
1
= )
Napomena: Dobijeni rezultat je približno istog kvaliteta kao i onaj dobijen u zadatku 1.23 pod
Slika 1.7 - šematski prikaz h - s dijagrama za realan fluid.
b) Stanje "2" dobija se u preseku izoterme t
2
=100 C
o
i izentalpe kg kJ h / 2500
2
= kako je to
šematski pokazano na slici 1.8. Sa h--s dijagram za paru se očitava:
kg m v / 6 . 1
3
2
= ; bar P 2835
2
= ; K kg kJ s * /( 7
2
= ) x
2
=0,92.
Slika 1.8 - šematski prikaz h - s dijagrama za realan fluid.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
18
Slika 1.9 - šematski prikaz h - s dijagrama za realan fluid.
c) Stanje "3" određuje se presekom izobare P
3
= 50kPa i gornje granične linije (x=1) , kako
je to šematski pokazano na slici 1.9. Otčitavanjem sa h-s dijagrama za vodenu paru dobija se:
3
v = kg m v
g
/ 055389 . 0
3
= ;
3
h = kg kJ h
g
/ 397 . 183 = ;
3
s = ) * /( 696 . 0 K kg kJ s
g
=
Napomena: Rešiti deo zadatka pod b) i c) koristeći tablice termodinamičkih veličina stanja.
Zadatak 1.26 Utvrditi stanje i odrediti vrednosti termodinamičkih veličina stanja (h,v,u)
vode, koristeći tablice termodinamičkih veličina, na sledećim uslovima: kg m v / 5 . 0
3
1
= ;
t
1
=140 C
o
Rešenje:
Stanje realnog fluida , kada je zadata temperatura (ili pritisak) i jedna specifična
termodinamička veličina (v,h ili s) utvrđuje se pomoću tablica za veličine stanja na liniji
zasićenja (ključalu tečnost i suvozasićenu paru).
Iz tablice se za temperaturu t
1
=140 C
o
očitavaju vrednosti zadate termodinamičke veličine
stanja (u ovom primeru specifične zapremine) za ključalu tečnost (
l
v ) i suvozasićenju paru
(
g
v ):
l
v =1,0798*10
3 −
kg m /
3
;
g
v =0,5087 kg m /
3
.
S obzirom da je vrednost kg m v / 5 . 0
3
1
= između očitanih vrednosti, odnosno
l
v <
1
v <
g
v ,
voda je na datim uslovima u stanju vlažne pare.
Ilustracija ovog primera data je na slici 1.10.
Slika 1.10 - Šematski prikaz P - v dijagrama za fluid realan
Napomena: Stanje realnog fluida , kada je zadata temperatura (ili pritisak) i bilo koja druga
specifična termodinamička veličina (v,h ili s), može se utvrditi na sledeći način:
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
19
Pothlađena tečnost : v<v
1
h<h
1
s<s
1
Ključala tečnost: v=v
1
h=h
1
s=s
1
Vlažna para :
l
v <
1
v <
g
v h
1
<h<h
g
s
1
<s<s
g
Suvozasićena para: v=v
g
h=h
g
s=s
g
Pregrejana para: v>v
g
h>h
g
s>s
g
Pri tome se vrednosti termodinamičkih veličina na liniji zasićenja određuju iz odgovarajućih
tablica za datu temperaturu (ili pritisak).
Pošto je utvrđeno da je , na datim uslovima , voda u stanju vlažne pare, tražene vrednosti
specifičnih termodinamičkih veličina izračunavaju se iz jednačina. Nepoznata vrednost
stepena suvoće određuje se pomoću poznatih izraza, s obzirom da je zadata specifična
zapremina vlažne pare:
Za izračunavanje specifične entalpije i specifične entropije vlažne pare neophodno je odrediti
odgovarajuće veličine stanja ključale tečnosti i suvozasićene pare za datu temperaturu. Iz
tablice se za ; t
1
=140 C
o
očitava:
Iz jednačina:
Specifična unutrašnja energija izračunava se pomoću izraza :
Gde je P
1
=P
s
=3,614 bar određen iz tablice za temperaturu t
1
=140 C
o
.
Zadatak 1.27 U nekom kotlu zapreminu 30m
2
nalazi se 600 kg vlažne vodene pare na
temperaturi 120 C
o
. Za dve ravnotežne faze odrediti a) masu, b) zapreminu.
Rešenje:
983 . 0
10 * 0798 . 1 5087 . 0
10 * 0798 . 1 5 . 0
3
3
1
=


=


=


l g
t
v v
v v
x
) * /( 8418 . 6 ) 7392 . 1 93 . 6 ( 983 . 0 7392 . 1 ) (
/ 5 . 2697 ) 1 . 589 2734 ( 983 . 0 1 . 589 ) (
1 , 1 , 1 1 , 1
1 , 1 , 1 1 , 1
K kg kJ s s x s s
kg kJ h h x h h
l g l
l g l
= − + = − + =
= − + = − + =
kg kJ v P h u / 8 . 2516 5 . 0 * 10 * 614 . 3 5 . 2697
2
1 1 1 1
= − = − =
3
3
6 . 0
4 . 29
567
33
m V
m V
kg m
kg m
l
g
l
g
=
=
=
=
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
20
Zadatak 1.28 Specifična entalpija amonijaka na temperaturi -10 C
o
iznosi 420.5kJ/kg.
Koristeći tablice termodinamičkih veličina odrediti sledeće specifične termodinamičke
veličine stanja: zapreminu, entropiju i unutrašnju energiju amonijaka.
Rešenje:
v=0,094 kg m /
3
s=1,628 ) * /( K kg kJ u=393,2kJ/kg.
Zadatak 1.29 Vlažna vodena para nalazi se na apsolutnom pritisku 2 bar i ima stepen suvoće
7% . Odrediti specifične termodinamičke veličine stanja (v,h,s,u) vodene pare koristeći tablice
termodinamičkih veličina.
Rešenje:
v=0.063 kg m /
3
h=658,9kJ/kg s=1,9221kJ(kg*K) u=646,3kJ/kg.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
21
2. PRIMENA ZAKONA ODRŽANJA MASE I ENERGIJE NA ZATVOREN I
OTVOREN SISTEM
Zadatak 2.1 U zatvorenom sudu zapremine 1m
3
nalazi se kiseonik pri t
1
=20 C
o
i
P
1
=2,0MPa. Gasu se saopšti 5000kJ toplote. Odrediti pritisak i temperaturu na kraju procesa.
Smatrati da se kiseonik ponaša kao idealan gas. Pretpostaviti da je toplotni kapacitet kiseonika
konstantan.
Rešenje:
Pošto se proces odigrava pri V=const uslovima , dovedena količina toplote je jednaka
Odakle je
Zadatak 2.2 U cilindru sa pokretnim klipom nalazi se 0,01 kmol vazduha početnog pritisaka
P
1
=2bar i temperature t
1
=25 C
o
.Ovom stanje vazduha se održava pomoću klipa na kome je
postavljen teret mase m
t
(slika(2.1a)).
Izračunati rad koji se dobija pri izotermskog širenju i količinu toplote koju je potrebno dovesti
gasu, ako se ukloni pola tereta. Masa klipa je m
k
=5kg, a površina A=0,01m
2
. Pritisak okolne
atmosfere je P
o
=1bar. Pretpostaviti da se kao rezultat trenja klizanjem između klipa i zidova
cilindra pri uklanjanju tereta sva oscilatorna kretanja klipa mogu smatrati prigušenim.
Rešenje:
U početnom stanju kada se uspostavljena mehanička i termodinamička ravnoteža važi
Slika 2.1 - Cilindar sa pokretnim klipom a) početno
stanje, b) krajnje stanje posle uklanjanja dela tereta.
1 1 1
1 2
|
/
) (
RT V P m
t t mc Q
v
=
− =
MPa kPa P
C t
c V P
QRT
t
c m
Q
t
o
v v
93 . 3 3932
173 20
273 303
10 * 20
303 20
32 * 2
315 . 8 * 5
* 1 * 10 * 20 * 32
293 * 315 . 8 * 5000
*
2
2
2
1 |
1 1
1
1 | 2
= =
+
+
=
= + = + = + =
g
A
m m
P P
k t
o
) (
1
+
+ =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
22
Pri čemu se efektivni pritisak ispoljava kroz dejstvo pritisaka okoline i pritisaka koji
proizvode teret i klip. Sada je:
Odakle se dobija ukupna masa tereta: kg m
t
9 . 96 = . Početna zapremina gasa se određuje iz
Klaperjonove jednačine:
Ako su ukloni pola tereta kg m
t
45 , 48 2 / = , gas će se izotermski širiti (slika 2.1b) i ravnoteži
pritisak gasa nakon prestanka oscilovanja klipa biće:
a zapremina:
Kako se vazduh u cilindru pod datim uslovima pritisaka i temperature tretira kao idealan gas ,
to je u izotermskom procesu 0
12
= ∆U , pa iz ovog principa termodinamike za zatvoren
nepokretan sistem sledi:
12
Q je toplota koji se dovodi gasu da bi se temperatura gasa održala konsatntnom, dok
12
W
predstavlja rad gasa protiv okoline, utrošen na dizanje klipa i tereta i utrošen na trenje. Ako
nema mehanizma kojim bi se ostvarila disipacija kinetičke energije u termičku , tada bi
uklanjanjem tereta klip postigao trajno oscilatorno kretanje. Međutim , prisustvo disipativnih
efekata prigušuje ovo kretanje.
Rad utrošen na savladavanje sila trenja rasipa se u termodinamičku energiju koja ispoljava
povećanjem temperature klipa i zidova cilindra. Ovu termičku energiju (
|
12
Q ) zatim apsorbuje
gas. Čist tok toplote gasa je
Pošto je
|
12
Q uvek pozitivno to se iz jednačine vidi da je manje toplote potrebno da bi se
temperatura gasa održava konstantnom, ako se širenje gasa odvija uz trenje nego bez njega.
Ukupno tok toplote u gas je:
Čist rad je:
2 2 2
5
2
5
81 . 9
01 . 0
) 5 (
10 * 1 10 * 2
s
m
m
kg m
m
N
m
N
t
+
+ =
3
1
1
1
124 . 0
100 * 2
298 * 315 . 8 * 01 . 0
m
P
T nR
V
u
= = =
3
2
2
2
163 . 0
100 * 524 . 1
298 * 315 . 8 * 01 . 0
m
P
T nR
V
u
= = =
2 5 5
2
/ 10 * 524 . 1 81 . 9
01 . 0
) 5 45 , 48 (
10 * 1 m N P =
+
+ =
12 12 12 12 12
, W odnosnoQ W U Q = + ∆ =
12
|
12
Q Q Q
cist
− =
J
V
V
T nR PdV W Q
u
2 . 6776
124 . 0
163 . 0
ln 298 * 8135 * 01 . 0 ln
2
1
2
1
12 12
= = = = =

cist k
t
o cist
W V P y g m
m
V P Q Q Q = ∆ = ∆ + + ∆ = − =
2
12
|
12
)
2
(
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
23
I dobija se pri širenju gasa kao rad koji se troši na podizanje klipa i tereta i deluje nasuprot
okoline atmosfere. Sada je:
Rad utrošen na savladavanje sila trenja je
Zadatak 2.3 3m
3
vazduha temperature 20 C
o
i pritisaka 1 bar, zagreva se pri konstantnoj
zapremini do pritisaka 3 bar. Srednji molarni toploti kapacitet za vazduhu dat je jednačinom
|
mp
c =28,82+0,002708*t )] * /( [ K kmol kJ .
Naći količinu toplote koja se kroz granicu sistema dovodi vazduhu (idealnom gasu) molarne
mase
*
29 kg/kmol. Sistem je zatvoren i nepokretan.
Rešenje:
Najpre se nalazi masa vazduha koji učestuje u procesu:
Dovedena količina toplote pri v=const data je jednačinom
Temperatura do koje je , pri izohorskom povratnom procesu, zagrejan idealan gas:
Srednji molarni toplotni kapacitet:
|
mp
c =28,82+0,002708(606+20)
2
1
=29,667 )] * /( [ K kmol kJ
Iz Marejove jednačine sledi sada:
|
mv
c =
|
mp
c -8,135=21,352 )] * /( [ K kmol kJ

*
molarna masa vazduha je
kmol
kg
M 96 . 28 = i često se koristi zaokružena vrednost
kmol
kg
M =
J V P W
cist
6 . 5943 ) 124 . 0 163 . 0 ( 10 * 524 . 1
5
2
= − = ∆ =
J Q W
cist cist
6 . 5943 = =
J Q Q W W
cist tr Rm
6 . 832 6 . 5943 2 . 6776
12
= − = − = =
293 * 8315
29 * 3 * 10 * 1
5
= =
RT
PV
m
) ( * *
1 2
|
12
t t c m Q
v
− =
C T t
K
P
P
T T
o
606 273 879 273
879 3 * 293
2 2
1
2
1 2
= − = − =
= = =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
24
dok je srednja vrednost masenog toplotnog kapaciteta:
Prema tome dovedena količina toplote iznosi:
Zadatak 2.4 1kg ugljen-monoksida širi se pri konstantnoj temperaturi t=100 C
o
, pri čemu se
zapremina povećava 10 puta u odnosu na početnu. Odrediti rad količinu toplote koja se
razmenjuje kroz granicu sistema ako se CO ponaša kao idealan gas.
Rešenje:
Zapreminski rad pri povratnoj izotermskoj promeni stanja u stacionarnom nepokretnom
sistemu dat je izrazom:
Pošto je pri izotermskoj promeni stanja idealnog gasa du=0 to je:
Važno je uočiti da pri izotrmskoj promeni stanja rad , pa prema tome i količina razmenjene
toplote, ne zavisi od apsolutni vrednosti pritisaka i zapremina u krajnjim tačkama procesa, već
samo od njihovog odnosa.Na primer, u gornjem slučaju pri t=100 C
o
rad će biti jednak u svim
ovim slučajevima u kojima je
2 1
/ P P odnosno 10 /
1 2
= v v . Tako da slučaj kada je pritisak 70
bar a krajnji 7 bar rad će biti isti kao i u slučaju kada je početni pritisak 20 bar a krajni 2 bar
itd. Objašnjenje za ovo leži u samoj prirodi izotermskog procesa, koji je u P-v dijagramu
predstavljen ravnokrakom hiperbolom.
Zadatak 2.5 Dokazati na osnovu prvog principa termodinamičke za zatvoren nepokretan
sistem da je u P-v dijagramu za idealne gasove povratna adijabata uvek strmija od povratne
izotrme. Pretpostaviti da je gas širi.
Rešenje:
Gde je za adijabatske procese 0 = q δ . Na taj način se dobija:
Kako je za idealne gasove u=u(T) , u odnosno du= , ' dT c
v
za adijabatski proces od stanja (1)
do stanja (2) se dobija:
Pošto je
) * /( 736 . 0
29
352 . 21
|
|
K kg kJ
M
c
c
mv
v
= = =
kJ Q 1540 586 * 736 . 0 * 57 . 3
12
= =
. / 255 10 ln * 373 *
28
315 . 8
ln
1
2 |
12
kg kJ
v
v
RT W = = =
. / 255
|
12 12
kg kJ W q = =
' W du q δ δ + =
. ' du W − = δ
) _________( ). ( ' ) (
2 1 2 1
a t t c u u
v
− = −
a u u _ 0 ) (
2 1
< − 0 ' _ >
v
c
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
25
To iz (a) prolazi
Prema tome pri adijabatskom širenju idealnog gasa temperatura gasa opada i obrnuto, pri
sabijanju raste, jer je u =u(t)
Posmatrajući adijabatsko i izotermsko širenje, polazeći od istog stanja idealnog gasa i vršeći
ekspanziju sistema od iste zapremine , jasno je da se adijabatski proces ne može završiti
tačkom2" koja leži iznad tačke 2 na početnoj izotermi, jer je
1 2
" t t > .
Istog razloga kretanje tačke (stanja) izotermskog i daijabatkog procesa širenja ne mogu ni da
se međusobno poklapaju. Prema tome krajnje stanje na adijabati mora da se nalazi ispod
krajnjeg stanja na izotermi, pri širenju od istog početnog stanja do jednake krajnje zapremine.
Analogan dokaz može se izvesti i za procese izoterme i adijabatske kompresije, polazeći od
istog početnog stanja do preseka sa proizvoljnom, ali za oba slučaja istom izohorom.
Zadatak 2.6 Za koliko puta će se promeniti apsolutna vrednost rada adijobatskog povratnog
sabijanja idealnog gasa početne temperature
1
T i pritisaka 1 bar, ako krajnji pritisak u prvom
procesu iznosi P
2
= 10 bar, a u ostalim slučajevima krajnji pritisak se povećava za
10,100,1000 puta? Kako će se promeniti rad, ako se početna apsolutna temperatura gasa
povećava 10 puta?
Gas je dvoatoman. Termodinamički sistem je zatvoren i nepokretan. Toplotni kapacitet gasa
je konstantan.
Rešenje:
a) Da bi smo odrediti vrednost zapreminskog rada pri adijabatskoj promeni stanja iz podataka
koji su nam dati, poslužičemo se tablicom. Pošto je
|
|
v
p
c
c
n = = χ to je:
za dvoatomne idealan gasove je vidi tablicu 4 . 1 = χ tako da sledi:
odnosno za ostale slučajeve:
1 2 2 1
_ _ 0 ) ( t t odnosno t t < < −
] ) ( 1 [
1
) 1 (
1
) 1 (
1
) 1 ( '
/ ) 1 (
1
2 1 1
1
2 1 1
1
2 1
1
2
1 12
χ χ
χ χ χ



= −

= −

= − =
P
P V P
T
T V P
T
T mRT
T
T
T mc W
v
1
5 286 . 0
1
5
4 . 1
1 4 . 1
1
5
10 * 3299 . 2 ) 10 1 ( 10 * 5 . 2 ] )
1
10
( 1 [
1 4 , 1
* 10
V V
V
W
a
− = − = −

=

. 87 . 13 _ _; 66 . 6 _ _; 93 . 2
10 * 3299 . 2 ) 10000 1 ( 10 * 5 . 2
10 * 3299 . 2 ) 1000 1 ( 10 * 5 . 2
10 * 3299 . 2 ) 100 1 ( 10 * 5 . 2
1
5 286 . 0
1
5
1
5 286 . 0
1
5
1
5 286 . 0
1
5
= = =
− = − =
− = − =
− = − =
a
d
a
c
a
b
d
c
b
W
W
W
W
W
W
V V W
V V W
V V W
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
26
b) Da bi smo dali odgovor na ovo pitanje uzećemo sledeću jednačinu za rad pri povratnoj
adijabatskoj promeni stanja idealnog gasa (po 1 kg gasa)
pošto je
χ χ / ) 1 (
1
2
1 2
) (

=
P
P
T T znači da se pri povećanju apsolutne temperature za 10 puta i rad
povećava za 10 puta.
Zadatak 2.7 0,5m
3
ugljen-dioksida pritiska 980kN/m
2
i temperature 100 C
o
širi se povratno
na petostruko veću zapreminu i pri tome pritisak opada na 150kN/m
2
. Odrediti eksponent
politrope, rad širenja i količinu toplote razmenjenih kroz granicu sistema tokom procesa u
zatvorenom sistemu. Smatrati da CO
2
poseduje osobine idealnih gasova konstantnog
toplotnog kapaciteta. Sistem je zatvoren i nepokretan.
Rešenje:
Eksponent se određuje iz jednačine politropa.(vidi tablicu)
Gde se rešavanjem jednačine po n dobija:
Zapreminski rad politropskog širenja iznosi:
Razmenja količina toplote određuje se:
Deljenjem ovih jednačina dobija se:
Da bi se mogla izračunati količina toplote, potrebno je najpre naći vrednost odnosa
| |
/ c c
v
iz
jednačine za maseni specifični toplotni kapacitet politropskog procesa
Pri čemu je (vidi tablicu )
) 1 (
1
1
2 1
12
T
T RT
W −

=
χ
n n
v P v P
2 2 1 1
=
166 , 1
5 , 0 log 5 , 2 log
150 log 980 log
log log
log log
1 2
2 1
=


=


=
V V
P P
n
. 7 . 692 ) 5 . 2 * 150 5 . 0 * 980 (
1 166 , 1
1
) (
1
1
2 2 1 1 2 , 1
kJ V P V P
n
W = −

= −

=
. __ __
|
12 `
|
12 12 `
T mc Q odnosno T mc W Q
v
∆ = ∆ = =
|
|
12 `
12 12 `
c
c
Q
W Q
v

1
| |


=
n
n
c c
v
χ
. _ , 286 , 1
|
|
tj
c
c
mv
mp
= = χ
. 395 . 1
286 . 1 166 . 1
1 166 . 1
1
|
|
− =


=


=
n
n
c
c
v
χ
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
27
Pogodnim transformisanjem prethodne jednačine za
12 `
Q dobija se:
Zadatak 2.8 U rezervoaru zapremine 0,3m
3
nalazi se azot pod pritiskom 120bar i na
temperaturi okoline. Ventil se brzo otvori i ispusti se izvesna količina azota u atmosferu a
zatim se ventil ponovo brzo zatvori, tako da se može pretpostaviti da pri tim uslovima nema
zamene toplote između rezervoara i okoline. Neposredno po zatvaranju ventila pritisak u
rezervoaru iznosi 60bar. Tokom vremena temperatura azota u rezervoaru izjednači se za
temperaturom okoline koja iznosi 27 C
o
. Izračunati: a) Koja količina azota je istekla iz
rezervoara? Koliko iznosi temperatura azota u rezervoaru neposredno posle zatvaranja
rezervoara? Koliko iznosi pritisak u rezervoaru posle izjednačavanja temperature sa
okolinom? b) Koja količina azota bi istekla, ako bi isticanje bilo veoma lagano tako da se
temperatura ne menja, a konačan pritisak iznosi 60 bar?
Azot ima svojstvo idealnog gasa konstantnog toplotnog kapaciteta.
Rešenje:
a) Pošto je proces, u prvom slučaju, adijabatski to se iz tablice dobija:
Tako da je temperatura
2
T , nakon isticanja gasa iz rezervoara:
Gde je za azot 4 , 1
|
= =
mv
mp
c
c
χ (vidi tablicu)
Za
2
t se dobija:
Masa isteklog azota odrediće se : za
2 1
V V = sledi:
Pritisak azota u rezervoaru posle završenog isticanja i izjednačavanja temperature sa
temperaturom okoline se iz izraza:
'
'
2
2
1
1
T
P
T
P
− gde je '
2 1
T T = pa je tada:
. 2 . 289
) 395 . 1 ( 1
7 . 692
1
|
|
12
12 `
kJ
c
c
W
Q
v
=
− −
=

=
2 2 1
/ ) 1 (
1
/ ) 1 (
T P T P
χ χ
χ χ

=

K T P P T 246 ) 27 273 ( * ) 120 / 60 ( ) / (
4 , 1 / ) 1 4 , 1 (
1
/ ) 1 (
2 1 2
= + = =
− − χ χ
C T t
o
27 273 246 273
2 2
− = − = − =
kg T P T P
R
V
RT
V P
RT
V P
m m m 77 . 15 ) 246 / 60 300 / 120 (
315 . 8
28 * 100 * 3 . 0
) / / (
2 2 1 1
2
2
1
1
2 1
= − = − = − = − = ∆
bar P
T
T
P 17 . 73 60
246
300
'
2
2
1
2
= = =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
28
a) Za izotermski proces će masa isteklog
2
N iznositi:
Zadatak 2.9 Pri ekspanziji azota na povratan način odvedena količina toplote iznosila je
102kJ/kg dok je istovremeno temperatura opala za 180 C
o
. Odrediti eksponent politrope i
odnos između izvršenog rada i odvedene količine toplote. Azota se ponaša kao idealan gas
konstantnog toplotnog kapaciteta. Sistem je zatvoren i nepokretan.
Rešenje:
Eksponent politrope izračunava se iz izraza za razmenjanu količinu toplote pri politropskoj
promeni stanja (slika 2.2). Polazi se od jednačine
*
:
Odnosno:
Ako se usvoji:
Sledi jednačina:
=
n
Pv const_____________(d)
Slika 2.2 - a) Politropski proces sa n+2,686 u p-v dijagramu, b) smer toplote i rada.

*
pokazati kako se do jednačine (a) dolazi.
kg P P
RT
V
RT
V P
RT
V P
m 20 . 20 ) 60 120 (
300 * 315 . 8
28 * 100 * 3 . 0
) (
2 1
2 1
= − = − = − = ∆
) ( __________ ) ( ) ( '
|
a Pdv
R
Pv
d c
R
Pv
d c
v
− =
) ( __________ 0 ) ' ' ( ) ' ' ( b vdP c c pdv c c
v p
= + + −
) _______( __________
' '
' '
c
c c
c c
n
v
p


=
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
29
Iz jednačine (c) mogu je odrediti specifični toplotni kapacitet politropskog procesa
Tako da se zamenom u const c uz cdT q
v
= = _ _ , δ posle integracija dobija
Rad je uz koriščenje jednačine (d'):
Pošto su prethodne vrednosti u saglasnosti sa prvim principom termodinamičke za zatvoren
nepokretan sistem, možemo izračunati koji deo smanjenja unutrašnje energije ide na hlađenje
a koji deo je utrošen na vršenje spoljašnjeg rada:
% 7 . 23 100 *
7 . 133
7 . 31
| |
1 2
12
= =
− u u
W
unutrašnji energije troši se rad a,
86.3% se preda okolini usled hlađenja sistema.
Zadatak 2.10 U povratnom procesu politropskog širenja idealan gas vrši rad od 250kJ, pri
čemu se u jednom slučaju dovodi kroz granicu sistema 200kJ toplote, a u drugom slučaju od
gasa oduzima 70kJ toplote. Gas je dvoatoman i konstantnog toplotnog kapaciteta. Odrediti za
oba slučaja eksponent politrope. Termodinamički sistem je zatvoren.
Rešenje:
Za politropski povratni proces , u slučajnog idealnog gasa,(vidi tablicu) deljenjem jednačina.
) (
1
'
2 1 12
T T
n
R
W −

= i ) (
1
'
1 2 12
T T
n
n
c q
v



=
χ
dobija se:
odnosno:
) ( __________
1
' '
'
d
n
n
c c
v


=
χ
. 868 . 2
); 180 (
1
4 . 1
28 * 2
315 . 8 * 5
102
) (
1
'
1 2 12
=



= −



=
n
n
n
T T
n
n
c q
v
χ
kg kJ T T c u
kg kJ T T
n
R
W
dT
n
R
dT
n
c c
dT
n
n
c c dT c c W
v
v p
v v
/ 7 . 133 ) 180 ( *
28 * 2
315 . 8 * 5
) ( '
/ 7 . 31 180 *
) 1 686 . 2 ( 28
315 . 8
) (
1
'
1 1
' '
1
' ' ) ' ' ( '
1 2
2 1 12
− = − = − = ∆
=

= −

=

− =


− =


− = − =
χ
δ
) ( '
'
12
12
χ −
− =
n c
R
q
W
v
) ( __________
1 1
'
12 12 12
a
n
q
n
q W


=


− =
χ
χ
χ
χ
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
30
Pogodnom transformacijom izraza (a) sledi odnos (b)
S obzirom da je m=const.
Za prvi slučaj je:
Pošto stepen politrope određuje vrednost specifičnog toplotnog kapaciteta politropskog
procesa sledi:
Pri čemu je (prema tablici) za dvoatoman idealan gas
4 , 1
|
= =
mv
mp
c
c
χ
U drugom slučaju je:
Odakle se proračun, kao pod (c), dobija za stepen politrope . 51 . 1
2
= n
Zadatak 2.11 U politropskom povratnom procesu od stanja "1" do stanja"2" unutrašnja
energija 3kg kiseonika povećava se za 850kJ, a pre tome se utroši rad od 60kJ. Poznati su
parametri kiseonika t
1
=100 C
o
i P
2
=1800kN/m
2
. Odrediti za oba stanja veličine stanja
P,v,t,h kao i izložitelj politrope. Termodinamički sistem je zatvoren O
2
se ponašan kao
idealan gas.
Rešenje:
Da bi odredili veličine stanja u stanju "2" polazi se od jednačine
Pošto ne znamo interval temperature, pretpostaviće se da je toplotni kapacitet konstantan:
Odnosno približava vrednosti temperature u stanju "2":
) ( __________
'
'
12
12 12
b
Q
W Q
c
c
v

=
25 . 0
200
250 200
'
'
− =

=
c
c
v
) _____( 08 . 1
1 25 . 0
1 4 . 1 * 25 . 0
1
'
'
1 *
'
'
1
c
c
c
c
c
n
v
v
=
− −
− −
=


=
χ
57 . 4 ) 70 /( ) 250 70 ( ' / ' = − − − = c c
v
) ( __________ . 850 ) ( '
1 2 1 2
a kJ T T mc U U U
v
= − = ∆ = −
C C
mc
U
t
K kg kJ R c
o o
v
v
436 8 . 435
65 . 0 * 3
860
'
) * /( 65 . 0
32 * 2
315 . 8 * 5
2
5
'
≈ = =

= ∆
= = =
C t t t
o
536 436 100
1 2
= + = ∆ + =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
31
Znajući približan interval temperatura, srednji specifični toplotni kapacitet za kiseonik
izračunava se prema jednačini (vidi tablicu) ili korišćenjem jednačine:
Sada se nalaze tačne vrednosti za t ∆ i t
2
korišćenjem jednačine (a):
Iz jednačine stanja dobija se specifična zapremina u stanju "2":
Entapija u stanju "2" iznosi (u odnosu na t=0 C
o
za koju je h
o
=0):
Gde je za kiseonik srednji specifični toplotni kapacitet
2
| '
t
o ps
c (tablica)
Pa je prema tome specifična entalpija ( u odnosu na t=0 ; h ! 0
0
= ):
Specifični toplotni kapacitet politropskog procesa određuje se iz izraza:
Izložitelj politrope je:
Traženi parameteri u stanju "1":
096 . 2 373 / 8 . 781 / ) / (
1 2
1
2 1
= = =

T T v v
n
) * /( 6930 . 0 )
2
536 100
( 10 * 272 . 1 6526 . 0 | '
) * /( )
2
( 10 * 272 . 1 6526 . 0 | '
4 536
100 ,
2 1 4
,
2
2
1 2
C kJ kJ c
C kJ kJ
t t
c
o
O vs
o t
t O vs
=
+
+ =
+
+ =


K T
C t t t
C
mc
u
t
o
o
vs
8 . 781 8 . 508 273
8 . 508 8 . 408 100
8 . 408
6930 . 0 * 3
850
'
2
1 2
= + =
= + = ∆ + =
= =

= ∆
. / 113 . 0
1800 * 32
8 . 781 * 315 . 8
2
2
2
2
kg m
P
RT
v = = =
2 2
* | ' t c h
o
t
o ps
=
) * /( 9773 . 0 8 . 508 * 10 * 272 . 1 9126 . 0 | '
4 8 . 508
0
2
C kg kJ c
o
psO
= + =

kg kJ c h
t
ps
/ 2 . 497 8 . 508 * 9773 . 0 | '
2
0 2
= = =
) * /( 6442 . 0
8 . 408 * 3
60 850
'
12 12
C kg kJ
t m
W U
t m
Q
c
o
=

=

+ ∆
=

=
. 82 . 6
6442 . 0 6930 . 0
6442 . 0 9773 . 0
' '
' '
=


=


=
c c
c c
n
vs
ps
. 128 . 0 )
373
8 . 781
( 113 . 0 ) (
3
1 82 . 6
1
1
1
1
2
2 1
kg
m
T
T
v v
n
= = =
− −
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
32
Pritisak u stanju "1" određujemo iz jednačine stanja:
Entapija u stanju "1" dobija se iz jednačine:
Pri čemu se srednji specifični toplotni kapacitet kiseonika izračunava prema tablica, a
entalpija se određuje u odnosu na t=0 C
o
(tj. h
o
=0):
Zadatak 2.12 Na slici 2.3 prikazana su tri kvazistatička procesa preko kojih gas može doći iz
ravnotežnog stanja "1" u drugo ravnotežno stanje "2". Putanja I predstavlja adijabatski proces.
Putanja II se sastoji iz izohore a putanja III iz izobare i izohore. Obavljajući proces II i III gas
može da razmenjuje toplotu sa drugim sistemima koji imaju različitu temperaturu od gasa.
Neka je J W J W J W
III II I
18 ; 10 ; 5 . 13 = = = i neka je ukupna energija sistema u stanju "1"
J E
I
65 = .
a) Izračunati E
2
i količine toplote Q
II
i Q
III
i procesima II i III.
b) Ako se gas prelazi iz stanja "1" u stanje "2" putanjom III i vraća se iz stanja "2" u stanje"1",
naći korisnu energiju koju sistem od okoline u vidu toplote primi.
Slika 2.3 - P-v dijagram zamišljenog procesa.
Zadatak 2.13 12 m
3
kiseonika temperature 127 C
o
komprimuje se izotermski, na povratnu
način, do pritisaka 3 bar pri čemu se zapremina smanji dva puta, a zatim se proces vodi
izohorskim zagrevanjem do temperature227 C
o
. Kiseonik se ponaša kao idealan gas.
a) Naći osnovne veličine stanja u karakterističnim tačkama procesa, b) Izračunati razmenjenu
količinu toplote i rad tokom ovih procesa. c) Skicirati proces u P-v i T-s dijagramu (slika
2.4)
2
1 1 1
/ 2 . 757 ) 128 . 0 * 32 /( ) 373 * 315 . 8 ( / m kN v RT P = = =
1 0 2
* | '
1
t c h
t
ps
=
. / 53 . 92 100 * 9253 . 0
) * /( 9253 . 0 100 * 10 * 272 . 1 9126 . 0 | '
1
4 100
0
kg kJ h
C kg kJ c
o
ps
= =
= + =

TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
33
Slika 2.4 - P-v i T-s dijagram razmatranih procesa.
Rešenje:
a)
b)
Srednji specifični toplotni kapacitet pri V=const. (tablica) je:
Zapreminski rad razmatranih procesa daje:
Jer je: ) ( 0
23
const v W = =
Kod izotermske promene stanja utrošen (spoljašnji) rad ekvivalentan je odvedenoj količini
toplote pa je prema tome:
bar m kN
v
RT
P
bar
v
v
v
v
P P
kg m v v
kg m v v
kg m
P
RT
v
13 . 4 / 0 . 413
346 . 0 * 32
550 * 315 . 8
5 . 1
2
3
2
/ 692 . 0 2
/ 346 . 0
/ 346 . 0
100 * 3 * 32
400 * 315 . 8
2
3
3
3
2
2
2
2
2 1
3
2 1
3
3 2
3
2
2
2
= = = =
= = =
= =
= =
= = =
. 34 . 17
692 . 0
12
) ( ) / ln(
1
1
2 3 1 2 1 23 12 13
kg
v
V
m
T T mc v v mRT Q Q Q
vs
= = =
− + = + =
. 515 1764 1249 ) 400 550 ( 6783 . 0 * 34 . 17
2
1
ln * 400
32
315 . 8
34 . 17
) * /( 6783 . 0 )
2
277 127
( * 10 * 272 . 1 6526 . 0 | '
13
4
0
kJ Q
C kg kJ c
o t
vs
s
= + − = − + =
=
+
+ =

12 23 12 13
W W W W = + =
kJ W W W 1249
12 12 13
− = = =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
34
Zadatak 2.14 U cilindru sa pokretnim klipom nalazi se vazduh pritisaka 450kN/m
2
i
temperature 380 C
o
. Vazduh se hladi pri konstantnom pritisku od temperature 5 C
o
.
Zapremina cilindara na početku procesa iznosi 1,30dm
3
.
Odrediti količinu toplote, i promenu unutrašnje energije. Koristiti pravolinijsku zavisnost
toplotnog kapaciteta od temperature (vidi tablicu).
Rešenje:
Zadatak 2.15 0,2m
3
vazduha pritisaka 70ata i temperature 15 C
o
zagreva se povratno pri
stalnoj zapremini, a zatim se povratno adijabatski širi do pritisaka 1 ata pri čemu je krajnja
temperatura 15 C
o
. Vazduh je idealan gas, molarne mase 29kg/kmol. Sistem je zatvoren. a)
odrediti osnove veličine stanja na kraju izohorskog zagrevanja. b) Izračunati potrebnu
količinu toplote za zagrevanje. c) Naći rad adijabatske ekspanzije. d) Odrediti promenu
unutrašnje energije i entalpije , posebno za proces zagrevanja i ukupno za oba procesa ako je
specifični toplotni kapacitet konstantan. e) Skicirati proces u P-v dijagramu.
Rešenje:
a) Za izohorski proces važi relacija
1 2 1 2
/ / P P T T = , dok je za adijabatski
χ χ / ) 1 (
3 2 3 2
) / ( /

= P P T T
Kako je
1 3
T T = , to je
3 2 1 2
/ / T T T T = odnosno
) ( __________ ) / ( /
/ ) 1 (
3 2 1 2
a P P P P
χ χ−
=
Za vazduh, smešu idealnih gasova, stepen 4 , 1 = =
vs
ps
c
c
χ tako da se iz jednačina (a) dobije:
Temperatura se dobija uvrštavanjem vrednosti za P
2
u jednačinu:
b) Potrebna količina toplote
23 12
Q Q Q + = svodi se na
12
Q pošto je . 0
23
= Q
gde je:
a masa zatvorenog sistema prema jednačini
c) Zapreminski rad adijabatske promene stanja iznosi
J U U
J Q
980
; 1360
1 2
12
− = −
− =
ata P P P 9 . 382 1 / 70 ) /(
4 . 0 4 , 1 1
3 1 2
= = =
− χ χ
C t ili K P P T T
O
1302 _ _ 1575 ) 70 / 9 . 382 ( 288 ) / (
2 1 2 1 2
= = = =
) ( '
1 2 12
t t mc Q
v
− =
kgK
kJ
R c
v
7168 . 0
29
315 . 8
2
5
2
5
' = = =
kJ Q
kg RT V P m
15332 ) 288 1557 ( 7168 . 0 * 62 . 16
62 . 16 ) 288 * 315 . 8 * 02 . 1 /( 29 * 2 . 2 * 100 * 70 /
12
1 1 1
= − =
= = =
kJ T T mc W
v
15332 ) 288 1557 ( 7168 . 0 * 62 . 16 ) ( '
3 2 23
= − = − =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
35
d) Promena unutrašnje energije jednaka je dovedenoj količini toplote
pošto je
1 3
T T = .
Dovedena količina toplote sistemu povećava unutrašnju energiju U ∆ .
To povećanje unutrašnje energije troši se kasnije na vršenje rada
23
W , tako da unutrašnja
energija u stanju 3 i 1 ima istu vrednost. Promena entalpije je
Iz ovog primera se vidi da je izoterma idealnih gasova istovremeno linija konstantne
unutrašnje energije i konstantne entalpije.
e) Grafički prikaz promena stanja u radnom P-v dijagramu dat je na slici 2.5.
Slika 2.5 - Promene stanja u P - v dijagramu.
Zadatak 2.16 0.08m
3
vazduha temperature 200 C
o
i pritisaka 9,8 bar sabija se povratno
izotermski, pri čemu je dovedena količina toplote 167,4kJ.
Koliko iznosi pritisak i zapremina na krajnu izotermskog sabijanja?
Rešenje:
Zadatak 2.17 Pregrejana para amonijaka pritiska 91.48 bar i temperature 120°C zagreva se
tokom izobarskog procesa u zatvorenom sistemu do temperature 200°C.Odrediti količinu
dovedene toplote,rad širenja i promenu unutrašnje energije amonijaka koristeći: a) model
idealnog gasa, b) tablice termodinamičkih veličina stanja, c) Van der Valsovu jednačinu
stanja.
Rešenje:
a) 1 , 176
12
= q kJ/kg; 1 , 39 '
12
= W kJ/kg; 0 , 137
12
= ∆u kJ/kg
0 ) ( '
15332 ) ( '
1 3 1 3
1 2 1 2
= − = −
= − = −
T T mc U U
kJ T T mc U U
v
v
0 ) (
21456 15332 * 4 . 1 ) ( ) ( ' ) ( '
1 3 1 3
1 2 1 2 1 2 1 2
= − = −
= = − = − = − = −
U U H H
kJ U U T T c m T T mc H H
v p
χ
χ χ
. 9 . 82
00946 . 0
2
3
2
bar P
m V
=
=
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
36
b) 6 , 448
12
= q kJ/kg; 7 , 100 '
12
= W kJ/kg; 9 , 347
12
= ∆u kJ/kg
c) 7 , 289
12
= q kJ/kg; 4 , 70 '
12
= W kJ/kg; 3 , 219
12
= ∆u kJ/kg
Napomena : Dobijeni rezultati ukazuju da se amonijak tokom navedenog procesa ne može
aproksimirati modelima idealnog, odnosno Van der Valsovog gasa.Posebno su dobijena
velika odstupanja , u odnosu na odgovarajuće tablične vrednosti pomoću modela idealnog
gasa.
Zadatak 2.18 2
3
N
m ugljen-dioksida u povratnom izotermskom procesu se širi do zapremine
1 2
3v v = a zatim sa povratnom adijabatom sabija do početne zapremine pri čemu su 6
3
= P bar
i 350
3
= t °C (slika 2.6).
a) Odrediti veličine stanja u datim tačkama procesa.
b) Naći ukupan rad procesa
Slika 2.6 - Izotermska i adijabatska promena stanja u P-v dijagramu
2
CO se ponaša kao idealan gas konstantnog toplotnog kapaciteta.Termodinamički sistem je
zatvoren.
Rešenje:
a) Najpre će se izračunati masa 2
3
N
m
93 , 3
273 8315
44 2 10 013 , 1
5
=

⋅ ⋅ ⋅
= =
N
N N
RT
V P
m kg
Pritisak u stanju ,,2” nalazi se iz jednačine za povratnu adijabatsku promenu stanja. (vidi
tablicu).
χ χ
3 3 2 2
v P v P = pri čemu je χ=1,286 (vidi tablicu)
46 , 1 ) 3 / 1 ( 6 ) 3 / ( 6 ) / (
286 , 1
1 3 2 3 3 2
= = = =
χ χ
v v v v P P bar.
Da bi se odredila specifična zapremina u tački 2 pošto je
3 1 2
3 3 v v v = = ,potrebno je izračunati
specifičnu zapreminu ugljen-dioksida u stanju ,,2''.
196 , 0
10 6 44
623 8315
5
3
3
3
=
⋅ ⋅

= =
P
RT
v kg m /
3
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
37
Sada je:
588 , 0 196 . 0 3 3
3 2
= ⋅ = = v v kg m /
3
Temperatura u tački 2 nalazi se iz jednačine stanja:
454
8315
44 588 , 0 10 46 , 1
5
2 2
2
=
⋅ ⋅ ⋅
= =
R
v P
T K
181 273 454 273
2 2
= − = − = T t °C
Proces od 1-2 se odvija po kvazistatičkoj izotermskoj promeni stanja: C t t ° = = 181
1 2
za koju
je
2 2 1 1
v P v P =
38 , 4 3 46 , 1
3
1
1
2
1
2
2 1
= ⋅ = = =
v
v
P
v
v
P P bar.
b) Zapreminski rad pri povratnom izotermskom širenju idealnog gasa sledi iz jednačine
4 , 370 3 ln 454
44
315 , 8
93 , 3 ) / ln(
1 2 1 12
= ⋅ ⋅ = = v v mRT W kJ.
Zapreminski rad pri povratnoj adijabaskoj kompresiji određuje se prema jednačini
4 , 440 ) 623 454 (
) 1 286 , 1 ( 44
315 , 8
93 , 3 ) (
1
3 2 23
− = −

= −

= T T
mR
W
χ
kJ
Sada ukupan zapreminski rad ,izvršen tokom procesa,iznosi:
70 ) 4 , 440 ( 4 , 370
23 12 13
− = − + = + = W W W kJ
Zadatak 2.19 Vazduh početnog stanja 98 , 0
1
= P bar , C t ° =15
1
komprimuje se povratnom
adijabatskom promenom stanja do pritiska 85 , 7
2
= P bar.Usled trošenja izolacije nakon
određenog vremena ta promena više nema adijabatski karakter već je politropska sa
izložiteljem politrope n=1,3.Odrediti ako je sistem zatvoren:
a) Do kog pritiska se vazduh komprimuje politropskim procesom ako se sabija 200
3
N
m ?
b) Da li se više troši rada pri adijabatskoj ili politropskoj kompresiji?
c) Koliko se toplote razmenjuje sa okolinom?
Molarna masa vazduha iznosi 29kg/kmol.Vazduh ima svojstva idealnog gasa konstantnog
toplotnog kapaciteta.
Rešenje :
a) Početno stanje vazduha određuje se iz Klapejronove jednačine stanja.Pošto je dato
3
200
N n
m V = mase to je izraženo u masenim jedinicama:
9 , 258 200
4 , 22
29
= ⋅ = ⋅ =
n
mN
V
V
M
m kg
Promenom stepena promene stanja menjaju se uslovi rada ali se kompresija obavlja do iste
zapremine (što je uslovljeno konstrukcijom uređaja).Stepen kompresije
2 1
: V V odrediće se iz
adijabatske promene stanja
χ χ
2 2 1 1
V P V P =
gde je: χ=1,4
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
38
42 , 4 ) 98 / 785 ( ) / ( ) / (
4 , 1 / 1 / 1
1 2 2 1
= = =
χ
P P V V
Na kraju politropske kompresije ostvareno je stanje 3 za koje važi
2 3
V V = .
3 3 1 1
V P V P
n
=
gde je 42 , 4 : :
3 1 2 1
= = V V V V
tako da se za pritisak
3
P dobija:
5 , 676 ) 42 , 4 ( 98 ) / (
3 , 1
3 1 1 3
= = =
n
V V P P
2
/ m kN =676,5 kPa.
Na kraju politropske kompresije je =
3
P 676,5 kPa.Smanjenje pritiska posledica je razmene
toplote sa okolinom.
b) Utrošeni rad adijabatskog procesa se određuje iz:
12 12 1 2
W Q U U − = −
gde je 0
12
= Q ; U=U(T)
Iz promene stanja sledi nepoznata temperatura
2
T :
522 ) 42 , 4 ( 288 ) / (
1 4 , 1 1
2 1 1 2
= ⋅ = =
− − χ
V V T T K
43452 ) 288 522 (
29 2
315 , 8 5
9 , 258 ) ( '
1 2 12
= −


= − = − T T mc W
v
kJ
Zapreminski rad politropskog procesa je
40086 ) 450 288 (
29 ) 1 3 , 1 (
315 , 8 9 , 258
) (
1
3 1 13
− = −
⋅ −

= −

= T T
n
mR
W kJ
Temperatura
3
T se određuje za politropsku promenu stanja (
3 2
V V = );
1
2 1
1
2 1 1 3
) / ( ) / ( /
− −
= =
n n
V V V V T T
450 ) 42 , 4 ( 288 ) / (
1 3 , 1 1
2 1 1 3
= ⋅ = =
− − n
V V T T K
b) Rad politropskog procesa
12 13
W W < pošto je
2 3
P P < .
c) Toplota se razmenjuje sa okolinom samo pri politropskom procesu
) ( '
1 3 13
T T mc Q − = ? ' = c
Specifični toplotni kapacitet c' politropskog procesa je
239 , 0
1 3 , 1
4 , 1 3 , 1
29 2
315 , 8 5
1
' ' − =





=


=
n
n
c c
v
χ
kJ/(kgK)
10024 ) 288 450 )( 239 , 0 ( 9 , 258 '
13
− = − − = ∆T mc Q kJ.
Negativni predznak specifičnog toplotnog kapaciteta c'=0,239 kJ/(kgK) ukazuje da (iako
temperatura vazduha raste) se toplota tokom kompresije odvodi.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
39
Zadatak 2.20 U nekom cilindru ekspanduje vazduh od stanja ,,1'' ( 0 , 8
1
= V bar i C t ° = 20
1
)
do pritiska 2
2
= P bar.Smatrati da se promena stanja vazduha odigrava kvazistatički i
izotermički
2 1
t t = .Odrediti rad koji sistem izvrši pri promeni stanja kao i koristan rad ako je
spoljni atmosferski pritisak 0 , 1
0
= P bar.Sistem je zatvoren.Vazduh ima svojstva idealnog
gasa konstantnog toplotnog kapaciteta.
Rešenje :
4 , 116 '
12
= W kJ/kg; 9 , 84 ' =
kor
W kJ/kg.
Zadatak 2.21 Pri ekspanziji ugljen-monoksida koja se vrši na povratan način odvedena
količina toplote iznosi 713,1kJ pri čemu je istovremeno temperatura opala za 320°C.Masa
idealnog gasa iznosi 15 kg.
Odrediti izložitelj politrope i odnos između izvršenog rada i odvedene količine toplote ako se
proces izvodi u zatvorenom nepokretnom sistemu.
Rešenje :
n=1,50; 99 , 3 /
12 12
= Q W
Zadatak 2.22 U cilindru zapremine 20 , 0
1
= V
3
m komprimuje se na povratan način masa
argona m=0,35 kg sa pritiska 0 , !
1
= P bar do pritiska 0 , 4
2
= P bar.Promena stanja data je
jednačinom:
4 , 1
1 1
4 , 1
v P Pv =
Specifična unutrašnja energija argona može se odrediti iz jednačine
0
50 , 1 u Pv u + = . Odrediti
reverzibilno razmjenu količinu toplote.
Rešenje :
7 , 9
, 12
− =
rev
Q kJ
Zadatak 2.23 Odrediti promjenu entalpije nekog gasa tokom povratne adijabatske ekspanzije
gasa u zatvorenom nepokretnom sistemu.Pretpostaviti da je izložitelj adijabatske promene
stanja χ=1,4 a dobijen rad tokom procesa 1000kJ/kg.Da li je tokom procesa temperatura
opala:
Rešenje :
Iz prvog principa za zatvoren nepokretan sistem sledi:
du W q = − ' δ δ (a)
Za povratne promene stanja je zapreminski rad sistema:
Pdv W = ' δ .
Kako je specifična entalpija definisana izrazom h=u+Pv to sledi da je njen totalan diferencijal:
. ) ( vdP pdv du Pv u d dh + + = + = (b)
Zamenom (a) u (b) se dobija prvi princip termodinamike za zatvoren sistem:
vdP dh q − = δ (c)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
40
S obzirom na adijabatsku promenu jednačina (c) prelazi u oblik:
vdP dh = (d)
Za povratnu adijabatsku promenu važi:
const Pv =
χ
(e)
Diferenciranjem jednačine (e) dobija se:
0
1
= +

dv Pv dP v
χ χ
χ
0 = + Pdv vdP χ
Odakle sledi:
dh W dv P vdP − = = = − ) ' (δ χ χ (f)
U tehničkoj praksi izraz ( vdP − ) označava tehnički rad.Na taj način jednačinom (f) je data i
veza između tehničkog rada i zapreminskog rada povratne adijabatske promene stanja.
Za konačnu promenu stanja iz jednačine (f) sledi:
1400 100 4 , 1 ) ' ( ) (
12 1 2
= ⋅ = = ∆ − = − −
rev
W h h h χ kJ/kg
Pošto je kod idealnih gasova specifična entalpija funkcija samo temperature h=h(t),sledi:
) ( '
1 2 1 2
t t c h h h
p
− = − = ∆
Odnosno za temperaturu
2 1
t t > pošto prema zadatku mora biti 0
1 2
< − h h
Zadatak 2.24 Vazduh se od stanja 1 , 1
1
= P bar, 15
1
= t °C adijabatski na povratan način
komprimuje u cilindru. Usled kompresije temperatura na kraju iznosi C t ° =118
2
.Odrediti rad
potreban za sabijanje i najviši krajnji pritisak
2
P ,koji se može postići pri kompresiji, za
navedene uslove. Maseni toplotni kapacitet pri V=const je 714 , 0 ' =
v
c kJ/(kgK).
Rešenje :
Zapreminski rad, po 1 kg mase idealnog gasa,sledi iz jednačine
54 , 73 ) 391 288 ( 714 , 0 ) ( ' '
2 1 2 1 12
− = − = − = − = T T c u u W
v
kJ/kg (a)
Znak minus,iz jednačine,pokazuje da se rad troši!
Pošto unutrašnja energija zavisi samo od temperature,to je rad
12
W nezavisan od pritiska
1
P i
2
P .Najviši pritisak
2
P moguće je postići samo ako se kompresija izvodi reverzibilno i ako su
svi disipativni efekti jednaki nuli.Iz jednačine stanja idealnih gasova sledi:
RdT vdP Pdv = +
W p dp RT RdT vdP RdT Pdv δ = − = − = ) / (
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
41
Uz pomoć jednačine (a) dobija se diferencjalna jednačina
p
dP
RT RdT dT c
v
− = − '
∫ ∫
+
=
2
1
2
1
) ' (
T
dT
R
c R
P
dP
v

1
2
1
2
ln
'
ln
T
T
R
c R
P
P
v
+
=
R
c R
v
T T
P
P
'
1 2
1
2
) / (
+
= (b)
čime se može odrediti
2
P ako je poznata gasna konstanta R.Za vazduh gasna konstanta ima
vrednost ( M=29 kg/kmol ):
287 , 0
29
315 , 8
= = =
M
R
R
u
kJ/(kgK).
Prema tome iz jednačine (b) se dobija :
714 , 0
29 2
315 , 8 5
' =


=
v
c kJ/(kgK)
20 , 3 ) 288 / 391 ( 1 , 1 ) / (
289 , 0
714 , 0
1
'
1
2 1 2
= = =
+
+
R
c
v
T T P P bar
Za sve druge uslove kompresije krajnji pritisak
2
P bi bio manji od izračunatog pritiska ; do
pada pritiska bi došlo usled prisustva disipativnih efekata.
Zadatak 2.25 Odrediti pritisak vazduha na 6000m nadmorske visine pretpostavljajući: a) da
se temperatura atmosfere ne menja sa promenom visine, b) da se pri promeni visine pritisak i
temperatura menjaju po zakonu povratne adijabatske promene stanja ; kolika je temperatura
na toj visini.
Vazduh treba tretirati kao idealan gas ( konstantnog toplotnog kapaciteta )i uzeti da je
ubrzanje zemljine teže konstantno.Na koti površine zemlje nadmorske visine 0
0
= y su:
013 , 1
0
= P bar i 298
0
= T K
Rešenje:
a) Osnovna jednačina za određivanje hidrostatičkog pritiska u gravitacionom polju je
dy g dP ⋅ ⋅ − = ρ
gde su ρ-lokalna gustina vazduha ) / (
3
m kg ,g-lokalno ubrzanje zemljine teže ) / (
2
s m ,y -visina
iznad površine zemlje ) 0 (
0
= y . Ako se pretpostavi da je vazduh idealan gas:
T R
MP
T R Pv
v
M
M
u
u m
m
m
= = = = ρ ρ ρ ; ;
gde je M molarna masa vazduha, to je:
. dy
T R
Mg
P
dP
u
− = (a)
Pri T=const uslovima, integracija jednačine (a) daje:
0 0 0 0
ln ;
0
T R
Mg
P
P
dy
T R
Mg
P
dP
u
y
u
P
P
− = − =
∫ ∫
(b)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
42
gde je
0
P pritisak za kotu 0
0
= y .Jednačina (b) je poznata kao barometarska formula .Prema
uslovima zadataka je:
508 , 0 ;
298 8315
6000 81 , 9 29
ln
0
=

⋅ ⋅
− = P
P
P
bar
b) Ako se pretpostavi da je zavisnost promene pritiska P i temperature T adijabatska , tada je
uz pomoć jednačine (a):
K const
R
Mg
dy
dT
P
dP
T
dT
u
= =
|
|
.
|

\
| −
− =

=
χ
χ
χ
χ 1
;
1
(c)
pri čemu su χ i g nezavisni od t i y.Integracijom jednačine (c) dobija se:
Ky T T + =
0
(d)
gde je
0
T temperatura za 0
0
= y .Pomoću jednačina (c) i (d) dobija se:
) ( 1 ) (
0 0
Ky T
Kdy
Ky T
dy
R
Mg
P
dP
u
+
|
|
.
|

\
|

=
+
− =
χ
χ
odnosno posle integracije:
∫ ∫
+
|
|
.
|

\
|

=
y P
P
Ky T
dy
K
P
dP
0 0
) ( 1
0
χ
χ
|
|
.
|

\
|
+
|
|
.
|

\
|

=
0 0
1 ln
1
ln
T
Ky
P
P
χ
χ
(e)
Zamenom podataka u jednačini (e),χ=1,4, dobija se:

⋅ −
+ =
298
6000 ) 0097755 , 0 (
1 ln
4 , 0
4 , 1
ln
0
P
P
pri čemu je:
0097755 , 0
8315
81 , 9 29
4 , 1
1 4 , 1 1
− =

|
.
|

\
| −
− =
|
|
.
|

\
| −
− =
u
R
Mg
K
χ
χ
K/m
Sada je P=0,47 bar.Temperatura se određuje iz jednačine za adijabatsku promenu stanja
3 , 235
013 , 1
47 , 0
298
4 , 1
4 , 0
1
0
0
= |
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
=

χ
χ
P
P
T T K
Zadatak 2.26 Izolovan rezervoar sadrži idealan gas na temperaturi 28°C i pritisku 18
bar.Otvaranjem ventila na rezervoaru pritisak u rezervoaru opadne do 8 bar.Pokazati da gas u
rezervoaru pri pražnjenju ostvaruje adijabatski reverzibilan proces.Izračunati temperaturu
ugljen-dioksida u rezervoaru posle njegovog pražnjenja.Uzeti da je pod datim uslovima za
idealan gas χ=1,286.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
43
Rešenje:
Posmatrajmo bilo koji deo ukupne mase gasa u rezervoaru i izaberimo sistem tako da gas
unutar sistema ne napušta rezervoar za vreme procesa pražnjenja.Zamišljena granična
površina sistema neka je membrana koja je slobodna za ekspaziju kao i razmenu toplotne
energije kroz nju. (slika 2.7)
Slika 2.7 – Izolovani rezervoar
U svakom trenutku procesa temperatura i pritisak u rezervoaru su uniformni pa prema tome i
u sistemu i sistem može da ostvari povratnu adijabatsu ekspanziju.
Krajnja temperatura idealnog gasa određuje se iz jednačine povratne adijabaske promene
stanja idealnog gasa:
; const Pv =
χ

P
RT
v = ; const T P = ⋅
− χ χ 1
(a)
Iz jednačine (a) sledi temperatura
2
T :
4 , 251
8
18
) 28 273 (
286 , 1
286 , 1 1
1
2
1
1 2
=
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
=


χ
χ
P
P
T T K
C T t ° − = − = − = 6 , 21 273 4 , 251 273
2 2
Zadatak 2.27 Voda se ispušta iz rezervoara čiji je prečnik 2m,kroz otvor prečnika 2 cm, koji
se nalazi na bočnoj strani,na visini 0,1 m iznad dna rezervoara.Rezervoar je otvoren prema
atmosferi.Ako je visina vode u rezervoaru 3 m,odrediti brzinu isticanja vode
2
w kroz otvor:
a) pretpostavljajući da se brzina spuštanja nivoa vode u rezervoaru može zanemariti ) 0 (
1
= w ,
b) uzimajući u obzir brzinu
1
w .Koliki je protok vode kroz otvor.
Rešenje :
a) Prečnik otvora je zanemarljiv u odnosu na prečnik rezervoara ) 0 (
1
= w , to se isticanje vode
iz rezervoara kroz otvor može može tretirati kao ,,kvazi stacionaran'' proces tokom koga je
kontrolisana zapremina (zapremina vode u rezervoaru) konstantna.Pošto je 0 , 0 = =
cv cv
Q W δ δ
i ako se pretpostavi da je voda nestišljiv fluid, za mesta ,,1'' i ,,2'' (slika2.8) može se postaviti
Bernulijeva jednačina
( ) ( ) 0
2
1
1 2
2
1
2
2
1 2
= − + − +

y y g w w
P P
ρ
(a)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
44
Slika 2.8-Isticanje iz rezervoara sa nepromenljivim nivoom slobodne površine tečnosti
Pošto se na mestima ,,1'' i ,,2'' ispoljava atmosferski pritisak
2 1
P P = , i uz pretpostavku da je
0
1
= w ,jednačina (a) postaje:
( ) 0
2
1 2
2
2
= − + y y g
w
odnosno ,prema uslovima zadatka:
( ) ( ) 54 , 7 1 , 0 3 81 , 9 2 2
2 1 2
= − ⋅ = − = y y g w m/s (b)
b) Stvarna brzina nivoa vode u rezervoaru
1
w može se odrediti iz jednačine kontinuiteta:
2 2 2 1 1 1
ρ ρ A w A w =
Kako je za vodu 2
1
ρ ρ = ,to je:
000754 , 0
4
0004 , 0
54 , 7
1
2
2 1
= = =
A
A
w w m/s
Ova brzina se može zanemariti,pa nema uticaja na vrednost brzine
2
w .Protok vode koja struji
kroz otvor je:
( ) s m y y g A w A V / 003 , 0 54 , 7 0004 , 0 2
3
2 1 2 2 2 2
= ⋅ = − = =
Ova brzina se može zanemariti, pa nema uticaja na vrednost brzine
2
w .Protok vode koja struji
kroz otvor je:
( ) s m y y g A w A V / 003 , 0 54 , 7 0004 , 0 2
3
2 1 2 2 2 2
= ⋅ = − = = (c)
Usled mesnog otpora isticanja kroz otvor,stvarna brzina isticanja je manja.Takođe je i usled
kontrakcije mlaza stvarni protok manji.Iz tih razloga se u praksi uvode korekcioni
koeficijenti(brzinski koeficijent i koeficijent isticanja) kojima se koriguju vrednosti dobijene
jednačinama (b) i (c).
Za kružni otvor se može uzeti da je brzinski koeficijent ϕ= 0,97 pa je stvarna brzina
32 , 7 54 , 7 97 , 0 '
2 2
= ⋅ = = w w ϕ m/s
Koeficijent isticanja je u=0,62, pa je zapreminski protok
s m V V / 00186 , 0 003 , 0 62 , 0 '
3
2 2
= ⋅ = = u
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
45
Zadatak 2.28 U gasnoj turbini,maseni protok gasova je 72 t/h a snaga koju razvija turbina
iznosi 19 MW. Entalpije gasova su: na ulazu 1250
1
= h kJ/kg a na izlazu 215
2
= h kJ/kg;
Brzina na ulazu je 55
1
= w m/s odnosno na izlazu 165
2
= w m/s.
a) Odrediti količinu toplote koja se predaje okolini u jednici vremena( toplotni protok ).
b) Naći površinu poprečnog preseka ulazne cevi ako je spcefična zapremina gasova na ulazu
s m v / 65 , 0
3
1
= .
Rešenje :
Polazi se od opšte energetske jednačine za stacionarno strujanje fluida pri čemu se uzima da
se promena potencijalne energije može zanemariti (slika 2.9)tako da se za jedno ulazno i
jedno izlazno mesto fluida dobija jednačina:
( )
2
1
2
2 1 2
2
1
' w w h h W q
cv cv
− + − = − (a)
Slika 2.9 - Turbina
Članovi koji se odnose na kinetičku energiju u jednačini (a), su
5 , 1512
2
55
2
2 2
1
= =
w
J/kg ≈ 1,512 kJ/kg
*
5 , 13612
2
165
2
2 2
2
= =
w
J/kg ≈ 13,612 kJ/kg.
Rad turbine je :
950 3600
10 72
10 19 '
'
3
3
= ⋅


= =

m
W
W
cs
cv
kJ/kg
toplota koja se preda okolini određena je jednačinom (a):
( ) 9 , 72 950 ) 512 , 1 612 , 13 ( 125 215 '
2
1
2
1
2
2 1 2
− = + − + − = + − + − =
cv cv
W w w h h q kJ/kg

*
iz upoređenja 512 , 1 2 /
2
1
= w kJ/kg sa 1250
1
= h kJ/kg vidi se zanemarljiv uticaj brzina w<55 m/s na ostale
energijske članove jednačine (a)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
46
Za toplotni protok se dobija:
( ) 458 , 1 1458 1458 9 , 72
3600
10 72
3
− = = − = − ⋅

= =

kW
s
kJ
q m Q
cv cv
MW
b) Da bi se našla površina poprečnog preseka cevovoda potrebno je iskoristiti jednačinu
kontinuiteta. Za ulazno stanje (1) površina poprečnog preseka iznosi:
236 , 0
55 3600
65 , 0 10 72
3
1 1
1
=

⋅ ⋅
= =

ρ w
m
A
2
m
Zadatak 2.29 Vazduh struji konstantnim masenim protokom od 22,5 kg/min kroz vazdušni
kompresor ulazeći brzinom od 6 m/s, na pritisku od 0,98 bar i specifične zapremine 0,84
kg m /
3
i izlazeći iz kompresora brzinom od 4,5 m/s, na pritisku 6,8 bar i specifične zapremine
0,163 kg m /
3
.Unutrašnja energija vazduha koji izlazi je za iznos:84,5 kJ/kg veća nego na
ulazu.Hladna voda koja se nalazi u omotaču cilindra apsorbuje toplotu od vazduha odnoseći
pri tome 1000 kJ/min.
Odrediti potrebnu snagu u KS za rad kompresora i površinu poprečnog preseka ulazne i
izlazne cevi kompresora ( slika 2.10 ).
Rešenje :
U najvećem broju slučajeva u termodinamičkim aparatima može se zanemariti promena
potencijalne energije na ulazu i izlazu iz aparata a kako je u pitanju stacionarno strujanje
vazduha energetski bilans daje rad kompresora:
cv cv
q w w h h W + − + − = ) (
2
1
'
2
2
2
1 2 1
(a)
Šematski prikaz kompresora dat je na slici 2.10.U ovom slučaju količina toplote koju prima
hladna voda iz kompresora jednaka je količini toplote koja se uklanja kroz kontrolnu površinu
otvorenog sistema.S obzirom na definiciju entalpije Pv u h + = zamnea u jednačini (a)
omogućava izračunavanje potrebnog rada kompresora.
kg kJ
q w w v P v P u u W
cv cv
/ 4 , 157
5 , 22
1000
2
10 5 , 4
2
10 6
163 , 0 10 8 , 6 94 , 0 10 98 , 0 5 , 84
2 / 2 / '
3 2
3 2
2 2
2
2
2
1 2 2 1 1 2 1
− = −




+ ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ + − =
= + − + − + − =


Rad ima znak minus pošto se dovodi sistemu.Da bi se izračunala snaga uzeće se apsolutna
vrednost jediničnog rada kao i konverzioni član 1 kJ= KSh
4
10 777 , 3


KS W m W
cv
cv 3 , 80 10 777 , 3 4 , 157 60 5 , 22 '
4
.
= ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ = =


Površina poprečnog preseka se izračunava pomoću jednačine kontinuiteta i na ulazu u sistem
(1) iznosi:
2
1
.
1
1
0525 , 0
6 60
84 , 0 5 , 22
m
w
mv
A =


= =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
47
dok površina poprečnog preseka na izlazu iz sistema ima vednost:
2
1
.
1
2
0136 , 0
5 , 4 60
163 , 0 5 , 22
m
w
mv
A =


= =
Slika 2.10 – Šematski prikaz kompresora
Zadatak 2.30 Vazduh (idealan gas konstantnog toplotnog kapaciteta) struji stacionarno kroz
hladnjak.Maseni protok vazduha je 0,75 kg/s.Pritisak i temperatura na ulazu u hladnjak
iznose 4 bar i 80°C a na izlazu 2,4 bar i 5°C.Površine poprečnog preseka ulaza i izlaza su iste
i iznose svaka 100
2
cm (slika 2.11).
Slika 2.11 – Šematski prikaz hladnjaka
Koristeći date podatke izračunati :
a) Brzine vazduha na ulazu i izlazu iz hladnjaka
b) Toplotni protok koji vazduh razmenjuje sa okolinom.
Rešenje :
s m w / 97 , 18
1
= s m w / 91 , 24
2
= kW Q
cv
35 , 56
.
− =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
48
Zadatak 2.31 Idealan gas protoka 2 kg/s ulazi u ejektor
*
na pritisku 0,95 bar,temperaturi
18°C i brzinom od 165 m/s.Ako se zahteva da pritisak na izlazu ejektora bude 1,1 bar kolike
su površine poprečnih preseka ulazne i izlazne cevi.Uzeti da je proces strujanja gasa u
ejektoru povratnog adijabatskog karaktera,gasna konstanta gasa 0,289 kJ/(kgK), specifični
toplotni kapacitet ) /( 006 , 1 ' C kg kJ c
p
° ⋅ = .
Rešenje :
S obzirom da se u ejektoru odigrava adijabatski proces i da su toplota i rad jednaki nuli,opšta
jednačina stacionarnog stanja, pri zanemarivanju potencijalne energije gasa, ima oblik:
2 / 2 /
2
2 2
2
1 1
w h w h + = +
odakle sledi brzina fluida - gasa - na izlazu iz ejektora (slika 2.12):
( )
2
1 2 1 2
2 w h h w + − = (a)
Za idealan gas je specifična entalpija h=h(T), tako da u jednačini (a) nedostaje temperatura
2
T čija se vrednost izračunava iz jednačine adijabatske promene stanja:
K
P
P
T T 5 , 303
1 , 1
95 , 0
) 18 273 (
403 , 1
403 , 1 1 1
2
1
1 2
= |
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
=
− −
χ
χ
pri čemu iz Majerove (Mayer) jednačine sledi stepen χ:
403 , 1
006 , 1
289 , 0
1
1
'
1
1
.
' '
'
1 =

=

= = −
p
p p
v
c
R
tj
c
R
c
c
χ
Iz odgovarajućih zamena u jednačini (a)dobija se brzina gasa na izlazu (2)
s m w / 55 , 45 165 ) 5 , 303 291 ( 10 006 , 1 2
2 3
2
= + − ⋅ ⋅ =
Za s kg m / 2
.
= jednačina kontinuiteta se koristi za izračunavanje površina traženih na mestu
izlaza (1) i (2) Prema jednačini se dobija (posredi je idealan gas!):
poprečni presek na ulazu:
2
2
1 1
.
1
1 1
.
1
0107 , 0
10 95 , 0 165
291 289 , 0 2
m
P w
mRT
w
m
A =
⋅ ⋅
⋅ ⋅
= = =
ρ
2
2
2 2
.
2
2 2
.
2
0350 , 0
10 1 , 1 55 , 45
291 289 , 0 2
m
P w
mRT
w
m
A =
⋅ ⋅
⋅ ⋅
= = =
ρ

*
Ejektor (dinamički kompresor) ima zadatak da strujanje jednog fluida dovede do usisavanja i kompresije
drugog fluida - primer :vodena (vakum) pumpa.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
49
Slika 2.12 – Ejektor
Zadatak 2.32 Pokazati da je u stacionarnom procesu strujanja u kome se promena kinetičke i
potencijalne energije može zanemariti, rad otvorenog sistema :

− =
2
1
' vdP W
cv
U P-v dijagramu pokazati površinu koja predstavlja ovaj rad i uporediti je sa površinom koja
se odnosi na rad u procesima zatvorenog nepokretnog sistema.
Rešenje:
Polazi se od opšte energetske jednačine za stacionarne procese strujanja koja u
diferencijalnom obliku za 1 kg fluida glasi:
cv cv
W q yg d w d dh ' ) ( ) 2 / (
2
δ δ − = + + (a)
Kako je h=u+Pv,to se dh može da zameni sa du + Pdv + vdP, pa se dobija :
cv cv
W q yg d w d vdP Pdv du ' ) ( ) 2 / (
2
δ δ − = + + + + (b)
Za posmatrača koji se kreće zajedno sa fluidom biće , Pdv du q + = δ tako da se iz jednačine (b)
dobija traženi izraz:
cv
W gy d w d vdP ' ) ( ) 2 / (
2
δ − = + + (c)

− − − − − =
2
1
1 2
2
1
2
2
) ( ) (
2
1
' vdP y y g w w W
cv
Kada se zanemare promene kinetičke i potencijalne energije sledi da je rad otvorenog sistema:

− =
2
1
' vdP W
cv
(d)
Iz jednačine (d) sledi da je 0 ' ≠
cv
W i u slučaju konstantne zapremine.
Ova jednačina ne daje samo rad za stacionarni strujni proces već pokazuje fundamentalnu
razliku koja postoji između rada u strujnim procesima i procesima u zatvorenom
nepokretnom sistemu.Poznato je da za proces u zatvorenom nepokretnom sistemu važi izraz
za rad:

=
2
1
12
' Pdv W (e)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
50
Jednačina (e) pokazuje da se u zatvorenom nepokretnom sistemu rad obavlja na račun
promene zapremine sistema tj. posredi je zapreminski rad.
Poređenje ova dva rada je prikazano na slici (2.13).
Slika 2.13 – Zapreminski rad (a) i tehnički rad (b) u P-v dijagramu
Na slici 2.13 površina A - 1 - 2 - B predstavlja


2
1
vdP (negativni znak daje pozitivnu
vrednost integrala u slučaju ekspazionog procesa kao što je pokazano na slici).Ista površina
može biti dobijena i iz slike sledećom jednačinom:
= − +

2
2
1
2 1 1
v P Pdv v P površina C - 1 - 2 - F.
Izraz
1 1
v P opisuje površinu O - C - 1 - D, i predstavlja energiju (rad) strujanja tj.rad potreban
da se fluid utisne u kontrolisanu zapreminu.Izraz

2
1
Pdv , pokazan je površinom D - 1 - 2 - E.
Izraz -
2 2
v P ,dat je površinom E - 2 - F - O odnosi se na energiju (rad) strujanja potrebnu da se
fluid istisne iz kontrolisane zapremine.Suma ovih radova na levoj strani prethodne jednačine
predstavlja rad u stacionarnom strujnom procesu i pošto je površina C - 1 - 2 - F jednaka
površini A - 1 - 2 - B,dobija se da je:
= − + − =

2
1
2 2 1 1
' v p Pdv v p W
cv
površina A - 1 - 2 - B =


2
1
vdP
tj. isti izraz koji je prikazan jednačinom (d).
Zadatak 2.33 Pumpom se crpi voda pritiska 1 bar i dalje transportuje pri pritisku od 8
bar.Zanemarujući promenu brzine ,nivoa i zapremine vode naći rad po 1 kg vode potreban za
rad kompresora.Specifična zapremina tečne faze vode je kg m v / 001 , 0
3
= ,dok je maseni
protok s kg m / 5 , 0
.
= .
Rešenje :
Jednačina stacionarnog procesa daje potrebnu snagu crpke:
kW P P v m vdP m W
cv
35 , 0 ) 8 1 ( 10 001 , 0 5 , 0 ) ( ) (
2
2 1
.
2
1
.
− = − ⋅ ⋅ = − = − =

Dobijena vrednost predstavlja minimalnu snagu za taj proces pošto nisu uzeti u obzir
disipativni efekti koji u stvarnosti postoje.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
51
Zadatak 2.34 Maseni protok pare na ulazu u turbinu iznosi 2200 kg/h.Snaga turbine je 500
kW.Gubitke toplote u turbini zanemariti.Naći:
a) Promenu entalpije pare na ulazu i izlazu iz turbine .Ulaz i izlaz iz turbine nalaze se na istoj
visini.Brzina pare je konstantna.
b) Promenu entalpije pare ako je brzina na ulazu 60 m/s,a na izlazu 80 m/s.Ulazna cev je 3 m
iznad izlazne cevi.
Rešenje :
a) kg kJ h h / 18 , 818
2 1
= −
b) kg kJ h h / 38 , 815
2 1
= −
Zadatak 2.35 Mlaznicom se povećava brzina strujanja fluida. Na ulazu u mlaznicu entalpija
fluida je 2900 kJ/kg, a brzina 60 m/s. Entalpija fluida na izlazu je 2650 kJ/kg. Mlaznica je
horizontalna a gubici toplote mogu se zanemariti.
a) Naći brzinu fluida na izlazu iz mlaznice.
b) Ako je površina ulaznog poprečnog preseka
2 2
10 29 , 9 m

⋅ a specifična zapremina fluida
kg m / 188 , 0
3
izračunati maseni protok fluida.
c) Ako je specifična zapremina na izlazu iz mlaznice kg m / 5 , 0
3
naći površinu poprečnog
preseka mlaznice.
Rešenje :
a) s m w / 6 , 709
2
= ; b) s kg m / 65 , 29
.
= c) m A
2
2
10 09 , 2

⋅ =
Zadatak 2.36 Gas,koji struji kroz horizontalnu cev,ima na ulazu pritisak 6,8 bar i
temperaturu 460°C.Na izlazu iz cevi pritisak je 5 bar,a temperatura 300°C. Specifična
zapremina gasa na ulazu je kg m / 25 , 0
3
a na izlazu kg m / 236 , 0
3
.Specifični toplotni
kapacitet gasa pri konstantnoj zapremini je ) /( 33 , 1 K kg kJ ⋅ .
Ako je osovinski rad jednak nuli i ako su brzine male odrediti količinu i smer toplote koja se
razmenjuje kroz cev.
Rešenje :
kg kJ q
cv
/ 8 , 264 − =
Zadatak 2.37 Vazduh (idealan gas) ulazi u turbinu na pritisku 10 bar i temperaturi 240°Ca
izlazi na istom pritisku i temperaturi 40°C. Ako se uzme da je specifični toplotni kapacitet pri
konstantnom pritisku konstantan.i za vazduh iznosi ) /( 0 , 1 K kg kJ ⋅ ,odrediti rad koji daje
turbina po 1 kg vazduha.Specifična zapremina vazduha na ulazu iznosi kg m / 148 , 0
3
.
Zanemariti promenu potencijalne i kinetičke energije.Zanemariti toplotne gubitke u okolinu.
Rešenje :
kg kJ W
cv
/ 200 ' =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
52
Zadatak 2.38 Na ulazu u stacionarni strujni uređaj pritisak fluida iznosi 8 bar a gustina
3
/ 100 m kg . Na izlazu iz uređaja pritisak je 4 bar a gustina
3
/ 48 m kg .Ako je zapreminski
protok fluida na ulazu min / 2800
3
m a površina poprečnog preseka izlazne cevi
2
182 , 0 m
odrediti:
a) maseni protok fluida ;
b) izlaznu brzinu;
c) energiju strujanja na izlazu i ulazu.
Rešenje :
a) s kg m / 10 68 , 1
5
.
⋅ = b) s m w / 2 , 534
2
= c) kJ V P 8
1 1
= kJ V P 34 , 8
2 2
=
Zadatak 2.39 Vazduh (idealan gas) struji pri konstantnom masenom protoku od 300 kg/h i
zagreva se od 20°C do 88°C. Grejanje se obavlja u vertikalnom razmenjivaču toplote koji ima
konstantan poprečni presek.Visina razmenjivača je 3,6 m.Pritisak vazduha na ulazu u
razmenjivač iznosi 1,2 bar a usled trenja fluida u aparatu opadne za 0,2 bar do vrha
aparata.Brzina na ulazu razmenjivača iznosi 4,5 m/s.
Izračunati količinu toplote koju primi vazduh u razmenjivaču u toku jednog časa.
Koristiti vezu ) /( 10 9347 , 0 9950 , 0 '
4
C kg kJ c
ps
° ⋅ ⋅ + =

.
Rešenje :
h kJ Q
cv
/ 20414 =
Zadatak 2.40 Pregrejana vodena para pritiska 6 bar i temperature 180°C ulazi u izolovanu
mlaznicu brzinom 60 m/s.Iz mlaznice para izlazi na pritisku 2 bar brzinom600 m/s.Odrediti
kvalitet pare po izlazu iz mlaznice.
Rešenje :
Za stacionarno strujanje koje se ostvaruje u adijabatskoj oblozi primenjuje se jednačina:
2 / 2 /
2
2 2
2
1 1
w h w h + = +
odakle je:
. 2 / 2 /
2
2
2
1 1 2
w w h h − + =
Za bar P 6
1
= i C t ° =180
1
,iz tablice 6 za vodenu paru kg kJ h / 2805
1
= pa je:
kJ h 8 , 2626 10
2
600
10
2
60
2805
3
2
3
2
2
= ⋅ − ⋅ + =
− −
Iz tablice za bar P 2
2
= , kg kJ h
g
/ 2707
2
= , kg kJ h
l
/ 72 , 504
2
= ,što pokazuje da je vodena
para vlažna pošto je
2 g
h veće od
2
h .Za heterogeni sistem važi:
) (
2 2 2 2 l g l
h h x h h − + =
odakle se za stepen suvoće vlažne pare dobija:
963 , 0
72 , 504 2707
72 , 504 8 , 2626
2 2
2 2
=


=


=
l g
l
h h
h h
x
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
53
Zadatak 2.41 U pneumatskom motoru koji radi sa vazduhom kao radnim telom pri
stacionarnim uslovima razvija se snaga od 5 kW.Ulazni uslovi su:pritisak 6 bar i temperatura
127 °C; pritisak na izduvnoj cevi je 1 bar
Motor radi pri adijabatskim uslovima (χ=1,4) sa izentropskim stepenom iskorišćenja
0,75.Promenu kinetičke energije na izlazu i ulazu motora zanemariti (slika 2.14).
Slika 2.14 – Pneumatski motor i promena stanja vazduha
Odrediti temperaturu vazduha koji izlazi iz motora i maseni protok u kg/s. Molarna masa
vazduha iznosi 29 kg/kmol.Vazduh se ponaša kao idealan gas konstantnog toplotnog
kapaciteta.
Rešenje :
Iz energetske jednačine,pošto je 0 =
cv
q , a promena kinetičke i potencijalne energije se
zanemaruje,dobija se reverzibilan rad:
2 1
) ' ( h h W
rev cv
− =
Izentropski stepen iskorišćenja određen je iz jednačine tako da je:
75 , 0
) ( '
) ( '
] ) ' [(
) ' (
2 1
2 1
2 1
2 1
12
2 1
=


=


= =
′ ′
T T c
T T c
h h
h h
W
W
p
p
rev cv
cv
e
η (a)
Pretpostavljajući da vazduh ima osobine idealnih gasova tada je h=h(T). Temperatura na kraju
povratne (reverzibilne) adijabatske promene stanja sledi iz jednačine:
K
P
P
T T 240
1
6
) 127 273 (
4 , 1
4 , 1 1
1
2
1
1 2
=
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
=


χ
χ
Iz jednačine (a) sledi temperatura vazduha na kraju stvarne promene stanja idealnog gasa:
K T T T T
i
280 ) 240 400 ( 75 , 0 400 ) (
2 1 1 2
= − − = − − =

η
Uz pomoć stvarnog rada uređaja:
kg kJ T T c h h W
p cv
/ 4 , 120 ) 280 400 (
29 2
315 , 8 7
) ( ' ) ' (
2 1 2 1 2 1
= −


= − = − =
′ ′ ′
dobija se maseni protok vazduha:
s kg
W
W
m
cv
cv
/ 0415 , 0
4 , 120
5
) ' (
2 1
.
= = =

TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
54
Zadatak 2.42 Odrediti dimenzije ulaznog i izlaznog preseka mlaznice gasne turbine ako je
poznato da produkti sagorevanja imaju svojstva vazduha (idealan gas)i da je njihovo stanje na
ulazu u mlaznicu zadano pritiskom bar P 8
1
= i C t ° = 500
1
.
Na izlazu iz mlaznice pritisak je bar P 1 , 1
2
= maseni protok gasa je s kg m / 5 , 1
.
= .Uzeti da je
χ=1,35.Isticanje smatrati adijabatskim. Trenje u kanalu mlaznice i ulaznu brzinu zanemariti.
Odrediti temperaturu na izlazu iz mlaznice.Molarna masa vazduha je 29 kg/kmol.
Rešenje :
Najpre treba odrediti kritični odnos pritisaka. Prema jednačini
*
) 1 35 , 1 ( 35 , 1 ) 1 (
1 35 , 1
2
1
2
− −
|
.
|

\
|
+
=
|
|
.
|

\
|
+
=
χ χ
χ P
P
kr
U našem slučaju je 1375 , 0 8 / 1 , 1 /
1 2
= = P P .Pošto se ekspanzija vrši do pritiska P=1,1 bar, koji
je manji od
1
537 , 0 P P
k
⋅ = ,neophodno je izabrati konvergentno - divergentnu mlaz-nicu.
Kritična brzina vazduha (idealnog gasa) iznosi prema jednačini
s m RT w
kr
/ 6 , 504 773
29
8315
1 35 , 1
35 , 1
2
1
2
1
= ⋅
+
=
+
=
χ
χ
Kritičnoj brzini odgovara kritičan presek:
2 6
.
, 2
1305 10
6 , 504
439 , 0 5 , 1
mm
w
v m
A
kr
kr
kr
= ⋅

=

=
pošto su:
kg m
P P
v
v
k
kr
/ 439 , 0
) 537 , 0 (
277 , 0
) / (
3
35 , 1 / 1 / 1
1
, 2
= = =
χ
kg m
P
RT
v / 277 , 0
10 8 29
773 8315
3
5
1
1
1
=
⋅ ⋅

= =
Brzina na izlaznom preseku (2) iznosi prema
**
izrazu:
= −

=
− χ χ
χ
χ
/ ) 1 (
1 2 1 2
) / ( 1 [
1
2 P P RT w s m/ 2 , 829 ] 1375 , 0 1 [ 773
29
8315
1 35 , 1
35 , 1
2
35 , 1
1 35 , 1
= − ⋅ ⋅



*
D.Malić,Termodinamika i termotehnika,Građ.knjiga,Beograd,1980.jed.(172).
**
D.Malić,Termodinamika i termotehnika,Građ.knjiga,Beograd,1980.jed.(169a)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
55
Kako je iz . const pv =
χ
kg m
P
P
v v / 204 , 1
1 , 1
8
277 , 0
3
35 , 1 / 1
1
2
1
1 2
= |
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
=
χ
to za
2
A sledi:
2 6
2
.
2
2
2178 10
2 , 829
204 , 1 5 , 1
mm
w
mv
A = ⋅

= =
Izlazna temperatura je:
K
R
v P
T 9 , 461
315 , 8
29 204 , 1 10 1 , 1
2
2 2
2
=
⋅ ⋅ ⋅
= =
Zadatak 2.43 Iz rezervoara u kome je temperatura 100°C i pritisak 60 ata,kroz mlaznicu
ističe kiseonik (idealan gas konstantnog toplotnog kapaciteta).Pritisak okolne sredine u koju
ističe gas je 36 ata.
Odrediti brzinu isticanja i potrošnju kiseonika ako je površina izlaznog preseka
2
20 mm A = .Proračun izvršiti:
a) u tehničkom sistemu jedinica;
b) u interancionalnom sistemu jedinica
Rešenje :
a) jednačina u tehničkom sistemu jedinicaima oblik (χ=1,4):
= −

=
− χ χ
χ
χ
/ ) 1 (
1 2 1 2
) / ( 1 [
1
2 P P RT w
= s m/ 6 , 303 ] ) 60 / 36 ( 1 [ 373
32
848
1 4 , 1
4 , 1
81 , 9 2
4 . 1 / 4 , 0
= − ⋅ ⋅

⋅ ⋅
Težinski protok gasa je određen iz jednačine:
= − ⋅ ⋅

=

] ) / ( ) / [(
1
2
/ ) 1 (
1 2
/ 2
2
1
1
.
χ χ χ
χ
χ
P P P P
v
P
g A G
s kp / 256 , 0 ] ) 60 / 36 ( ) 60 / 36 [(
01647 , 0
10 60
1 4 , 1
4 , 1
81 , 9 2 10 20
4 , 1 / 4 , 2 4 , 1 / 2
4
6
= −



⋅ ⋅ =

pri čemu je:
kp m
P
RT
v / 01647 , 0
10 60 32
373 848
3
4
1
1
1
=
⋅ ⋅

= =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
56
b) Pri korišćenju međunarodnog sistema jedinica dobija se:
s m w / 5 , 303 ] ) 60 / 36 ( 1 [ 373
32
8315
1 4 , 1
4 , 1
2
286 , 0
2
= − ⋅ ⋅

=
Maseni protok možemo odrediti i na sledeći način:
kg m P P v v / 02372 , 0 ) 36 / 60 ( 01647 , 0 ) / (
3 4 , 1 / 1 / 1
2 1 1 2
= = =
χ
s kg
v
w A
m / 256 , 0
02372 , 0
5 , 303 10 20
6
2
2 2
.
=
⋅ ⋅
= =

Zadatak 2.44 Dvoatomni gas (idealan gas konstantnog toplotnog kapaciteta)
( ) /( 3 , 294 K kg J R ⋅ = ) ima na ulazu mlaznice parametre : bar P 7 , 63
1
= i K T 330
1
= ,i ističe
iz mlaznice u sredinu čiji je pritisak 35,4 bar.
Odrediti brzinu isticanja i maseni protok ako je prečnik izlaznog preseka 5 mm.Isticanje
smatrati adijabatskim.Gubitke usled trenja i ulaznu brzinu zanemariti.
Rešenje :
s m w / 324
2
= s kg m / 247 , 0
.
=
Zadatak 2.45 Vodena para na ulazu u mlaznicu ima entalpiju 2840kJ/kg a na izlazu iz
mlaznice 2560 kJ/kg.Odrediti izlaznu brzinu pare:
a) ako je ulazna brzina jednaka nuli;
b) ako je ulazna brzina 305 m/s.
Rešenje :
a) s m w / 3 , 748
2
= b) s m w / 808
2
=
Zadatak 2.46 Vodena para pritiska 10 bar i stepena suvoće 96 , 0
1
= x ulazi masenim
protokom 100 kg/h u konvergentno - divergentnu mlaznicu na čijem je izlaznom delu pritisak
1,4 bar.Naći površine poprečnih preseka najužeg dela mlaznice i na njenom
izlazu.Pretpostaviti da je 10% od ukupnog izentropskog pada entalpije otišlo na trenje u
divergentnom delu mlaznice.Za vlažnu paru uzeti da je χ=1,135 da bi se odredio kritični
pritisak.Šematski prikaz procesa dat je na slici 2.15
Rešenje :
bar P P 77 , 5
1 35 , 1
2
10
1
2
1 135 , 1
135 , 1
1
1 1
= |
.
|

\
|
+
=
|
|
.
|

\
|
+
=
− − χ
χ
χ
Iz Molijerovog (Mollier) dijagrama za vodenu paru (vidi prilog) dobija se za izentropsku
ekspanziju pare (
3 2 1
s s s = = ):
bar P i bar P za kg kJ h h 77 , 5 10 / 100 2600 2700
2 1 2 1
= = = − ≈ −
bar P i bar P za kg kJ h h 4 , 1 10 / 325 2375 2700
2 1 3 1
= = = − ≈ −
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
57
Zanemarujući brzinu na ulazu,iz h-s dijagrama za vodenu paru sledi ∆h=100 kJ/kg:
s m w / 450
2

Za pritisak bar P 77 , 5
1
= može se sa dovoljno tačnosti uzeti da je
2 2 2 g
v x v = ,(pošto je
2 l
v vrlo
malo);
2 g
v se nalazi interpolacijom između P=6 bar i P=5,5 bar iz tablice:
kg m v
g
/ 3280 , 0
3
2
=
Kako je kg m v x v
g
/ 2798 , 0 3280 , 0 853 , 0
3
2 2 2
= ⋅ = ≈ (vrednost 853 , 0
2
= x nalazi se iz h-s
dijagrama), to je površina poprečnog preseka na izlazu:
2 4
2
.
2
2
10 1727 , 0
3600 450
100 2798 , 0
m
w
m v
A

⋅ =


= =
Ukupni gubici u mlaznici su 10% pa je uz pomoć Molijerovog dijagrama razlika specifičnih
entalpija pare:
kg kJ h h h / 5 , 292 325 9 , 0 ) ( 9 , 0
3 1
= ⋅ = − = ∆
Iz h,s dijagrama, s m w / 770
3
≈ (za kg kJ h / 5 , 292 = ∆ ).
Za ; / 238 , 1 , 4 , 1
3
3 3
kg m v bar P
g
= = iz dijagrama za vodenu paru je 865 , 0
3
= x
kg m v x v
g
/ 076 , 1 238 , 1 865 , 0
3
3 3 3
= ⋅ = =
2 4
3
.
3
3
10 388 , 0
770 3600
076 , 1 100
m
w
mv
A

⋅ =


= =

Slika 2.15 - Promena stanja Slika 2.16 - Promena stanja
vlažne pare u h-s dijagramu vlažne pare u h-s dijagramu
Zadatak 2.47 Suvozasićena vodena para pritiska 14 bar struji kroz konvergentno-
divergentnu mlaznicu čiji je prečnik u najužem preseku 0,0076 m. Para napušta mlaznicu na
pritisku 1 bar. Pretpostaviti da para ostvaruje izentropsku ekspanziju sa χ=1,135. Odrediti
maseni protok pare. Šematski prikaz procesa je na slici (2.16).
Rešenje :
bar P P 77 , 5
1 135 , 1
2
14
1
2
1 135 , 1
135 , 1
1 /
1 2
= |
.
|

\
|
+
=
|
|
.
|

\
|
+
=
+
− χ χ
χ
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
58
Iz h-s dijagrama za vodenu paru (prilog):
kg kJ h h / 100 2690 2790
2 1
= − = −
Iz dijagrama se takođe za tačku ,,2'' može pronaći stepen suvoće 958 , 0
2
= x .
Na osnovu tablice za vodenu paru,uzimajući da je približno bar P 8
2
= ,specifična zapremina
vlažne pare je:
kg m v v x v v
l g l
/ 230 , 0 ) 0011 , 0 2403 , 0 ( 958 , 0 0011 , 0 ) (
3
2 2 2 2 2
= − + = − + =
Iz jednačine kontinuiteta dobija se maseni protok vodene pare:
s kg
v
d w
v
A w
m / 0887 , 0
4 230 , 0
0076 , 0 450
4
2
2
2
2
2
2 2
.
=


=

= =
π π
Zadatak 2.48 U sistemu za hlađenje u kome je freon 12 rashladno sredstvo,freon 12 ulazi u
kompresor na pritisku 1,5 bar i temperaturi - 10°C.Maseni protok freona 12 je 60 kg/h,
a snaga kompresora je 1 kW.
Napuštajući kompresor freon 12 ulazi u kondenzator na pritisku 7 bar i temperaturi 80°C a
izlazi kao tečnost koja ključa na 20°C.
Odrediti :
a) količinu toplote koju oslobodi kompresor u toku jednog časa (toplotni protok)
b) maseni protok vode za hlađenje kondenzatora.
Rešenje :
a) Postavimo najpre kontrolnu zapreminu za kompresor i pretpostavimo da je u pitanju
stacionarni strujni proces:
kJ
m
W
W
cv
cv
60 3600
60
1
'
.
− = ⋅

= =
Iz tablice za freon 12:
C t i bar P za kg kJ h h
u
° − = = = = 10 5 , 1 / 619 , 184
1 1 1 1
C t i bar P za kg kJ h h
iz
° = = = = 80 7 / 997 , 235
1 1 2
Pošto je brzina pare freona 12 na ulazu i izlazu iz kompresora vrlo mala i kako se promene
kinetičke i potencijalne energije mogu zanemariti,to se na osnovu jednačine može napisati:
kg kJ W h h q
cv cv
/ 622 , 8 ) 60 ( 619 , 184 997 , 235 '
1 2
− = − + − = + − =
Sada je toplotni protok:
h kJ m q Q
cv cv
/ 32 , 517 60 ) 622 , 8 (
. .
− = ⋅ − = =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
59
b) Sada ćemo postaviti kontrolisanu zapreminu za kondenzatior, čiji je šematski prikaz dat na
slici 2.17.
Za ovako postavljenu kontrolisanu zapreminu imamo struje fluida :struju freona 12 i struju
vode. Ako se pretpostavi da su promene kinetičke i potencijalne energije jednake nuli,da je
rad jednak nuli i da nema razmene toplote kroz kontrolnu površinu tada je bilans entalpije iz:
iz
iz
ul
ul
h m h m
∑ ∑
=
. .
(a)
Za dva ulaza i dva izlaza mase iz sistema jednačina (a) ima oblik:
O H iz
O H
F iz
F
O H ul
O H
F ul
F h m h m h m h m
2
2
2
2
) ( ) ( ) ( ) (
. . . .
+ = + (b)
Rešenje jednačine (b) po O H m
2
.
daje:
O H ul iz
F iz ul
F
O H
h h
h h
m m
2
2
) (
) (
. .


=
Iz tablice za freon 12 (ulazno stanje bar P
ul
7 = ; C t
ul
° = 80 ,izlazno stanje C t
iz
° = 20 :
kg kJ h
F ul
/ 997 , 235 ) ( = kg kJ h
F iz
/ 828 , 54 ) ( =
Iz tablice,za vodenu paru,za C t
ul
° =10 i C t
iz
° = 20 sledi entalpija tečne faze:
; / 90 , 83 ) (
2
kg kJ h
O H iz
= ; / 04 , 42 ) (
2
kg kJ h
O H ul
=
h kg m O H / 678 , 259
04 , 42 90 , 83
828 , 54 997 , 235
60
2
.
=

− ⋅
⋅ =
Zadatak se može rešiti i tako što se obe struje fluida postave u dve odvojene kontrolisane
zapremine (slika 2.18); tada toplota prolazi iz jedne kontrolisane zapremine u drugu.

Slika 2.17 – Kondenzator Slika 2.18 – Postavljanje kontrolne
površine za zadatak 2.51
Za freon 12 može se napisati na osnovu energetske jednačine stacionarnog strujanja:
kg kJ h h m Q
F ul iz
F
cv
/ 14 , 10870 ) 997 , 235 828 , 54 ( 60 ) (
. .
− = − = − =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
60
Ova količina toplote prolazi kroz kontrolnu površinu za vodu pa je ) (
2
O H cv
Q Q = −
O H ul iz O H cv
h h m Q
2 2
) (
. .
− =
h kg m O H / 678 , 259
04 , 42 9 , 83
14 , 10870
2
.
=

=
Zadatak 2.49 Centrifugalni vazdušni kompresor gasne turbine usisava vazduh iz okoline
temperature 25°C.U izduvnoj cevi kompresora brzina iznosi 90 m/s a temperatura 65°C.
Maseni protok na ulazu u kompresor je 50,0 kg/min (slika 2.19). Vazduh se ponaša kao
idealan gas:
a) Izračunati koliku snagu u kW potrebno dovesti za rad kompresora;
b) Ako se na izduvnu cev kompresora preko ventila priključi evakuisan rezervoar i naglim
otvaranjem i zatvaranjem ventila napuni tako da se pritisci izjednače, kolika će biti
temperatura u rezervoaru posle punjenja?
Uzeti da je ) /( 1 ' K kg kJ c
p
⋅ = i ) /( 7065 , 0 ' K kg kJ c
v
⋅ = .
Slika 2.19 – Šematski prikaz kompresora i rezervoara
Rešenje :
a) Granica kontrolne površine je postavljena tako da obuhvata okolni vazduh pa je prvi
princip termodinamike za stacionarni strujni proces:
2
) ( '
2
'
2
2
1 2
2
2
1 2
w
T T c
w
h h W
p cv
+ − = + − = −
pošto je
1
w ,u okolnom vazduhu ,jednako nuli.
kg kJ W
cv
/ 05 , 44
2
10 90
) 25 65 ( 1 '
3 2
=

+ − = −
Potrebna snaga kompresora:
kW W m W
cv cv
70 , 36 ) 05 , 44 (
60
50
'
.
− = − ⋅ = =
b) Iz odabranog sistema vidi se da će se granica sistema kretati i da će para u cevi vršiti rad
unutar sistema : .
1 1 1 1
v mP V P W = = −
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
61
Pošto je proces punjenja trenutan sledi 0
12
= Q i const P =
1
i ako se zanemari promena
kinetičke i potencijalne energije:
1 1 1 2
0 V P U U − − =
1 1 1 2
0 v P m u m u m ⋅ ⋅ − ⋅ − ⋅ =
1 1 1 1 2
h v P u u = + =
kg kJ u h / 65
2 1
= = (pod pretpostavkom da je za t=0°C ! 0
0
= h ).
Kako je:
2 2
' t c u
v
=
to je:
C
c
u
t
v
° = = = 92
7065 , 0
65
'
2
2
Do istog rezultata se može dići ako se punjenje rezervoara tretira preko uniformnog procesa.
Zadatak 2.50 Vazduh,idealan gas (konstantnog toplotnog kapaciteta) pritiska 4 bar i
temperature 110°C nalazi se u rezervoaru zapremine
3
3 m .Pražnjenje rezervoara obavlja se
kroz slavinu tako da vazduh odlazi u atmosferu.Zanemarujući razmenu toplote sa okolinom
izračunati rad koji je jednak kinetičkoj energiji vazduha (idealnog gasa).Pritisak okoline
iznosi 0,98 bar.Molarna masa iznosi 29 kg/kmol.Izložitelj adijabate je χ=1,4.
Rešenje :
Masa fluida punog rezervoara na početku procesa je:
kg
RT
V P
m
p
p p
p 93 , 10
383 315 , 8
29 3 10 4
2
.
=

⋅ ⋅ ⋅
= =
S obzirom da je proces pražnjenja adijabatski temperatura na kraju ekspanzije bi iznosila:
K P P T T
p k p k
256 ) 4 / 98 , 0 ( 383 ) / (
4 , 1
1 4 , 1
/ ) 1 (
= = =

− χ χ
Masa vazduha u rezervoaru posle pražnjenja (zapremina rezervoara V=const)
kg
RT
V P
m
k
k k
k
0 , 4
256 315 , 8
29 3 10 98 , 0
2
=

⋅ ⋅ ⋅
= =
Kako je 0 =
cv
Q to energetska jednačina uniformnog strujnog procesa dobija oblik:
= − − − = −
i k p k k p p i k p
h m m u m u m w m m ) ( ) 2 / )( (
2
kJ 9 , 487 256
29 2
315 , 8 7
) 0 , 4 93 , 10 ( 256
29 2
315 , 8 5
0 , 4 383
29 2
315 , 8 5
93 , 10 =


− −





=
Zadatak 2.51 Izolovan rezervoar zapremine 5
3
m sadrži ugljen-dioksid na temperaturi 70°C i
pritisku 5 bar.Rezervoar je ventilom spojen sa okolnim vazduhom pritiska 1 bar.Ako se ventil
otvori i pritisak u rezervoaru izjednači sa pritiskom okoline naći odnos krajnje i početne
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
62
temperature u rezervoaru. Rešiti problem razmatrajući sistem kao zatvoren sistem i preko
kontrolisane zapremine.
Rešenje :
a) Pošto nema toplotne interakcije sistema sa okolinom prvi princip termodinamike za
zatvoren nepokretan sistem glasi: U W δ δ = − .Ako je pritisak okoline
2
P konstantan, tada je:
) ( ' ) (
1 2 1 2 2
T T mc V V P
v
− = − − (a)
pošto je:
1
'
1
1 1

= =
χ
R
c i
RT
V P
m
v
dobija se zamenama u jednačini (a):
) (
1
1
1 2
1
1 1
1
2
1 2
T T
R
RT
V P
V
V
V P −

⋅ =
|
|
.
|

\
|
− −
χ
|
|
.
|

\
|


=
|
|
.
|

\
|
− − 1
1
1
1
1
2
2 1
2 1
1
2
T
T
P T
T P
P
P
χ
|
|
.
|

\
|


= + − 1
1
1
1
2
1
2
1
2
T
T
P
P
T
T
χ
1
1
1
1
1
1
2
1
2

+ =
|
|
.
|

\
|
+
− χ χ P
P
T
T
|
|
.
|

\
|

+

=
1
1 1
1
2
1
2
χ χ
χ
P
P
T
T
(b)
Pošto je za ugljen-dioksid χ=1,286, to se iz jednačine (b) dobija:
822 , 0
1 286 , 1
1
5
1
286 , 1
1 286 , 1
1
2
= |
.
|

\
|

+

=
T
T
b) Razmotrimo najpre bilans kontrolisane zapremine;energija koja ulazi u kontrolisanu
zapreminu mora biti jednaka povećanju energije kontrolisane zapremine.
Prvi princip termodinamike je tada:
; ) ( du dm h = − − kako je U=um
dm u du m dm h + =
S druge strane je:
RT u Pv u h + = + =
dm u du m dm RT u + = + ) ( du m dm RT =
Kako je:
2
2 2
2
1
1 1
1
RT
V P
m i
RT
V P
m = =
to je:
1
2
1 2
1 2
ln
'
ln
T
T
R
c
P T
T P
v
=
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
63
ili:
) 1 /( 1
1 2
/ '
1 2
2 1
1 2
) / ( ) / (

= =
χ
T T T T
T P
T P
R c
v
7 , 0 ) 5 / 1 ( ) / (
286 , 1 / ) 1 286 , 1 ( / ) 1 (
1 2
1
2
= = =
− − χ χ
P P
T
T
Vidi se da se dobijeni rezultati razlikuju od rezultata određenog preko zatvorenog sistema.Prvi
metod se bazira na pretpostavci da je ravnoteža održavana između gasa u rezervoaru i gasa
izvan rezervoara (slika 2.20).
Slika 2.20 – Isticanje gasa - - - - - zatvoren sistem
Iz zatvorenog rezervoara -.-.-.-.- otvoren sistem
(kontrolna površina)
Međutim,to nije realno pošto se proces odigrava vrlo brzo i pošto se toplotna interakcija
izmešu gasa i cevi i gasa u rezervoaru odigrava kroz cev vrlo malog prečnika pa se
temperatura gasa u rezervoaru razlikuje od temperature gasa koji napušta kontrolisanu
zapreminu.Dobijeni rezultati se međutim ne razlikuju znatno.Ako se reverzibilna adijabatska
promena stanja dobijena drugim metodom razvije u niz,dobija se:
=
|
|
.
|

\
| −
− = =


χ χ
χ χ
/ ) 1 (
1
2 1 / ) 1 (
1 2
1
2
1 ) / (
P
P P
P P
T
T
= −
|
|
.
|

\
| − −

|
|
.
|

\
| − −
− = ...
! 2
1 1
1
1
2 1
2
1
2 1
P
P P
P
P P
χ
χ
χ
χ


|
|
.
|

\
| −
− +


= ...
! 2
1
1
1 1
2
1
2 1
1
2
P
P P
P
P
χ χ χ
χ
Prva dva člana su ista kao rezultat dobijen razmatranjem problema preko zatvorenog sistema:
jed. (b).
Zadatak 2.52 Evakuisana prostorija je spojena slavinom za parovod koji sadrži vodenu paru
pritiska 3 bar i temperature 200°C. Slavina se otvara i para struji u prostoriji dok pritisak u
prostoriji ne dostigne vrednost 3 bar. Za isto vreme količina toplote koju oda prostorija iznosi
300 kJ/kg uvedene pare. Zanemarujući kinetičku i potencijalnu energiju pare odrediti kolika je
unutrašnja energija pare u sobi na kraju procesa.
Rešenje :
kg kJ u / 2564
2
=
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
64
Zadatak 2.53 Rezervoar konstantne zapremine sadrži m=75 kg vazduha na pritisku
bar P 15
1
= .Otvaranjem ventila ispušta se vazduh,iz dok pritisak ne opadne na
bar P 5 , 2
2
= .Odrediti količinu preostalog vazduha pod sledećim uslovima:
a) Rezervoar je u adijabatskoj oblozi;
b) veličine stanja vazduha su konstantne po celoj zapremini (homogen system);
c) promena stanja vaduha u rezervoaru je kvazistatična;
d) zanemariti promenu kinetičke i potencijalne energije.
Vazduh smatrati idealnim gasom a toplotni kapacitet tretirati konstantnim.
Rešenje :
Jednačine za nestacionarne procese, u opštem obliku, za otvoren sistem su:
dE dm gy w h dm gy w h W Q
cv cv
= + + − + + + −
2 2
2
2 2 1 1
2
1 1
) 2 / ( ) 2 / ( δ δ (a)
dm gy w u dE
sistema
otvorenog
masa
) 2 / (
2
2
+ + =
∫ ∫
Pošto je rezervoar u adijabatskoj oblozi 0 =
cv
Q i sistem ne vrši rad ) 0 ( =
cv
W , u sistem ne
utiče masa pa je 0
1
= dm tako da jednačina (a) prelazi u oblik:
du m dm u dE dm h + = = −
2 2
(b)
Istekla količina vazduha (
2
dm ) upravo je jednaka masi vazduha za koju se smanjila njegova
količina u rezervoaru.Za masu važi:
2
dm dm = −
Kako je entalpija određena preko
) (
2
Pv u h h + = =
pa se zamenom u (b) dobija:
du m dm u dm Pv u + = + ) ( du m m Pv ⋅ = ⋅
Pv
du
m
dm
=
Pošto je , RT Pv = sledi uz dT c du
v
' =
T
dT
R
c
m
dm
v
⋅ =
'
nakon integraljenja se dobija (za vreme
1
τ i
2
τ )
R c
v
T
T
m
m
/ '
1
2
1
2
|
|
.
|

\
|
=
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
65
Pošto su nam temperature nepoznate a zapremina rezervoara V=const to sledi,za takav
otvoren sistem:
1 1
mRT V P =
2 2
mRT V P =
R c R c
v v
m
m
P
P
m
m
/ '
2
1
/ '
1
2
1
2
|
|
.
|

\
|

|
|
.
|

\
|
=
1 / '
/ '
1
2
1 2
+
|
|
.
|

\
|
=
R c
R c
v
v
P
P
m m
Ako je za vazduh (idealan gas):
) /( 717 , 0 ' K kg kJ c
v
⋅ = ) /( 287 , 0 K kg kJ R ⋅ =
to je masa vazduha (u rezervoaru) nakon završenog procesa pražnjenja
kg
P
P
m m 9 , 20
15
5 , 2
75
714 , 0
714 , 0
1
2
1 2
= |
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
=
Iz rezervoara je istekla masa vazduha ∆m
kg m m m 1 , 54 9 , 20 75
2 1
= − = − = ∆
Zadatak 2.54 Zatvoren rezervoar zapremine 3
3
m sadrži vlažnu vodenu paru stepena suvoće
x+0,2 na pritisku od 30 bar.Ključala voda se lagano ispušta iz rezervoara sve dok se ukupna
masa u rezervoaru ne smanji na trećinu.Za vreme pražnjenja rezervoara temperatura se
održava konstantnom dovođenjem toplote.Odrediti:
a) koliko je vode ispušteno iz rezervoara;
b) količinu dovedene toplote.
Pošto se temperatura održava konstantnom tokom pražnjenja to su ključala voda i
suvozasićena para u ravnoteži,pa je i pritisak u rezervoaru konstantan.
Rešenje :
a) Iz rezervoara je ispuštena masa
cv iz
m m ) 3 / 2 ( = ,gde je
cv
m ukupna masa vlažne
pare.Ukupna masa
cv
m se izračunava sledećom procedurom.Iz uslova zadatka rezervoar sadrži
20% suvozasićene pare i 80% ključale tečnosti: 4 2 , 0 / 8 , 0 / = =
g l
m m ,pa je:
3
3 ) 4 ( 4 m v v m v m v m v m v m V
g l g g g l g g g l l cv
= + = + = + =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
66
Iz tablice 5 (prilog)za P=30 bar: kg m v
l
/ 0012162 , 0
3
= i kg m v
g
/ 06668 , 0
3
= , pa je:
; 3 ) 06668 , 0 0012162 , 0 4 ( = + ⋅
g
m kg m
g
93 , 41 =
Ukupna masa je:
kg m x xm m x xm m
g g l g cv
04 , 218 93 , 41 4 8 , 0 93 , 41 2 , 0 4 ) 1 ( ) 1 ( = ⋅ ⋅ + ⋅ ⋅ = − + = − + =
Masa ispuštena iz rezervoara je
kg m m
cv iz
36 , 145 04 , 218
3
2
3
2
= = =
b) Ukoliko se članovi kinetičke i potencijalne energije zanemare i pošto je 0 =
cv
W δ ,to je
energetski bilans pražnjenja rezervoara
cv iz iz cv
mu d m h Q ) ( + = δ δ
ili posle integracije
cv iz iz cv
mu m h Q ) ( ∆ + = (a)
kako je Pv h u − = ,dalje se ima
cv cv cv cv
mh mPv mh mu ) ( ) ( ) ( ) ( ∆ = ∆ − ∆ = ∆ (b)
pošto je P=const i . 0 ) ( ) ( = ∆ = ∆ = ∆
cv cv cv
V P mv P mPv Iz jednačina (a) i (b) sledi:
cv iz iz cv
hm m h Q ) ( ∆ + =
Ukupna promena entalpije u rezervoaru je
) ( ) ( ) (
1 2 1 2 g g g l l l l cv
h mg h m h m h m mh − + − = ∆
pa se zamenom u energetski bilans dobija
) ( ) (
2 1 1 2 iz l l iz g g g cv
m m m h m m h Q − − − − = (c)
pošto je
iz l
h h = .Jednačina (c)se pojednostavljuje pomoću bilansa mase
1 1 2 2 l g iz l g
m m m m m + = + +
odnosno
m m m m m m
iz l l g g
∆ = − − = −
2 1 1 2
pa se dobija
r m mh h h m Q
l g cv
⋅ ∆ = ∆ = − ∆ =
lg
) (
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
67
gde je ∆m masa ključale vode koja je tokom pražnjenja isparila u rezervoaru;∆m se određuje
na osnovu činjenice da je const V V
cv rez
= = ,tj.,
g g l l g g l l cv
v m v m v m v m V
2 2 1 1
+ = + =
) ( ) (
1 2 2 1 l l l g g g
m m v m m v − = −
odnosno
) (
1 2 l l l g
m m v m v − = ∆
odakle je
kg
v v
v m
m
l g
l iz
27
0012162 , 0 06668 , 0
0012162 , 0 36 , 145
=


=

= ∆
Iz tablice,za P=30 bar: kg kJ h
g
/ 2803 = i kg kJ h
l
/ 35 , 1008 = pa je
. 55 , 48445 ) 35 , 1008 2803 ( 27 kJ Q
cv
= − ⋅ =
Zadatak 2.55 Čelični rezervoar zapremine 10
3
m sadrži vazduh pritiska bar P 1
1
= i
temperature C t ° = 20
1
.Punjenje rezervoara se ostvaruje otvaranjem ventila preko koga je
rezervoar spojen za cevovod u kome se vazduh nalazi pod stacionarnim uslovima temperature
25°C i pritiska 6 bar (slika 2.21).Ako se punjenje obavlja dok pritisak u rezervoaru ne
dostigne vrednost bar P 4
2
= , i pri tome vazduh tretira kao kao idealan gas a članovi kinetičke
i potencijalne energije zanemare,izračunati količinu vazduha u rezervoaru i njegovu
temperaturu nakon punjenja: a) ako je proces punjenja adijabatski; b) ako se razmena toplote
između zidova rezervoara i vazduha obavlja tako brzo da su zidovi i vazduh uvek na istoj
temperaturi.
Kolika bi bila krajnja temperatura u rezervoaru ako bi se rezervoar koji je prethodno bio
evakuisan punio pod adijabatskim uslovima.Masa rezervoara je 1000 kg,a toplotni kapacitet
čelika ) /( 461 K kg J c ⋅ = .
Rešenje :
a) Polazi se od energetskog bilansa ) 0 ( =
cv
Q δ
cv ul ul cv
mu d m h Q ) ( + − = δ δ (a)
pošto je iz bilansa mase dm m
ul
= δ ,dalje sledi
cv ul cv
mu d dm h Q ) ( + − = δ
odnosno posle integracije i i sređivanja
) ( ) (
1 1 2 2 ul ul cv
h u m h u m Q − − − =
odnosno preko broja molova
) ) ( ( ) ) ( (
1 1 2 2 ul m m ul m m cv
h u n h u n Q − − − = (b)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
68
Slika 2.21 – Punjenje rezervoara
pošto je:
ul u ul m ul m ul ul m ul m
T R u v P u h + = + = ) ( ) ( ) ( ) ( , T c u
mv m
∆ = ∆ ' ( const c
mv
= ) i
u mv mp
R c c ' ' = ,to iz jednačine (b) sledi
) ' ' ( ) ' ' (
1 2 2 ul mp mv ul mp mv cv
T c c n T c T c n Q − − − = (c)
Početna količina vazduha je:
kmol
T R
V P
n
u
cv
41 , 0
) 20 273 ( 8315
10 10 1
5
1
1
1
=
+ ⋅
⋅ ⋅
= =
Za adijabatske uslove je 0 =
cv
Q δ ,pa energetski bilans (c) sadrži dve nepoznate
2 2
T i n ; tj.,
iz jednačine (c) je tada
ul mp mv
ul mp mv
T c T c
T c T c
n n
' '
' '
2
1
1 2


=
Zamenom vrednosti:
kmol n 41 , 0
1
= , K T 293
1
= , K T
ul
298 = , ) /( 1 , 29 315 , 8
2
7
2
7
' K kmol kJ R c
u mp
⋅ = ⋅ = = ,
) /( 79 , 20 315 , 8
2
5
2
5
' K kmol kJ R c
u mv
⋅ = ⋅ = =
8 , 8671 79 , 20
21 , 1058
298 1 , 29 79 , 20
298 1 , 29 293 785 , 20
41 , 0
2 2
2
− ⋅
− =
⋅ − ⋅
⋅ − ⋅
=
T T
n
druga jednačina je
2 2
5
2
2
2
06 , 481
8315
10 10 4
T T T R
V P
n
u
cv
=

⋅ ⋅
= =
rešavanjem ove dve jednačine dobija se: K T 3 , 377
2
= i kmol n 275 , 1
2
=
b) Razmena toplote između rezervoara i vazduha je
) (
1 2
T T c m Q
cel rez cv
− = −
odnosno
). 293 ( 461 , 0 1000
2
− ⋅ = − T Q
cv
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
69
Sada jednačina (c) glasi
− ⋅ − = − ⋅ ) 298 1 , 29 785 , 20 ( ) 293 ( 461 , 0 1000
2 2 2
T n T
) 298 1 , 29 293 79 , 20 ( 41 , 0 ⋅ − ⋅ −
njenim rešavanjem sa jednačinom
2 2
/ 06 , 481 T n = dobija se: K T 35 , 343
2
= i kmol n 4 , 1
2
= .
c) Ako se prethodno evakuisan rezervoar ) 0 (
1
= n pod adijabatskim uslovima ) 0 ( =
cv
Q δ puni
idealnim gasom,jednačina (c) postaje
0 ' '
2
= −
ul mp mv
T c T c
odnosno
ul ul
mv
mp
T T
c
c
T χ = =
'
'
2
pa je u datom slučaju za vazduh χ=1,4 i K T
ul
298 =
K T 2 , 417 298 4 , 1
2
= ⋅ =
Znači ova temperatura se dobija nezavisno od toga kolika je zapremina rezervoara i koliko se
vazduha unosi u njega.
Zadatak 2.56 Na primeru idealnog gasa (konstantnog toplotnog kapaciteta) odrediti tehnički
rad pri izentropskoj ekspanziji radnog tela pretpostavljajući da su poznati početni i krajnji
pritisak radnog tela i početna temperatura
1
T .Zanemariti promenu kinetičke i potencijalne
energije.
Rešenje :
Pri izentropskoj ekspanziji radnog tela na osnovu prvog i i drugog principa termodinamike za
otvoren termodinamički sistem važi:
vdP dh vdP Pv d do Pdv du q − = − + = + = ) ( δ
q Tds δ = vdP dh Tds − =
Za izentropske uslove promene stanja const s s = =
2 1
te je reverzibilan, koristan rad:
rev cv
W dh vdP ) ' (
∫ ∫
= − = −
) ( ) ' (
2 1 1
2
1
2
h h h h dh W
rev cv
− − = − = − =

Ako se smatra posredi da je posredi idealan gas tada toplotni kapacitet ne zavisi od pritiska te
je:
). / 1 ( ' ) ( ' ) ' (
1 2 1 2 1
2
1
T T T c T T c dT c W
p p p rev cv
− − = − − = =

Na osnovu izentropske promene stanja odnos
1 2
/ T T je:
χ χ / ) 1 (
1
2
1
2

|
|
.
|

\
|
=
P
P
T
T
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
70
pa se zamenom dobija:

|
|
.
|

\
|


=

|
|
.
|

\
|
− = −
− − χ χ χ χ
χ
χ
/ ) 1 (
1
2
1
/ ) 1 (
1
2
1
1
1
1 ' ) ' (
P
P
RT
P
P
T c W
p rev cv
Prema tome,pri reverzibilnoj adijabatskoj promeni stanja idealnog gasa od pritiska
1
P do
2
P
tehnički rad iznosi:

|
|
.
|

\
|


= −
− χ χ
χ
χ
/ ) 1 (
1
2
1
1
1
) ' (
P
P
RT W
rev cv
Zadatak 2.57 Odrediti tehnički rad tokom politropske kompresije idealnog gasa od početnog
stanja
1 1
, t P do krajnjeg pritiska
2
P ako je poznat stepen politrope i ako se promena kinetičke i
potencijalne energije može zanemariti.
Rešenje :
Polazi se od jednačine za 1 kg gasa:
vdP dh vdP Pv d du Pdv du q − = − + = + = ) ( δ (a)
Za politropsku promenu promenu stanja razmenjena toplota je:
dT
n
n
c q
v
1
'


=
χ
δ (b)
Za sve idealne gasove važi dT c dh
p
' = pri čemu je const c
p
= ' ,koristi se veza
12
) ' (

− =
cv
W dP v . Primenom (a) i (b) i ostalih izraza dobija se:
∫ ∫
= |
.
|

\
|


− = − = −
2
1
2
1
12
1
' ' ) ( ) ' ( dT
n
n
c c q dh W
v p cv
χ
δ
( )
∫ ∫


=

=


=
2
1
1 2
2
1
1 1 1
) ' ' (
T T R
n
n
dT R
n
n
dT
n
c c n
v p
Prema tome tehnički rad otvorenog sistema tokom politropske promene stanja je:
|
|
.
|

\
|


= −

=
1
2
1 2 1 12
1
1
) (
1
) ' (
T
T
RT
n
n
T T R
n
n
W
cv
Kako je odnos temperatura moguće odrediti iz politropske promene stanja idealnog gasa
n n
P
P
T
T
/ ) 1 (
1
2
1
2

|
|
.
|

\
|
=
čime se nakon zamene u izraz za rad dobija:

|
|
.
|

\
|


=
|
|
.
|

\
|


=
− n n
cv
P
P
RT
n
n
T
T
RT
n
n
W
/ ) 1 (
1
2
1
1
2
1 12
1
1
1
1
) ' (
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
71
Zadatak 2.58 Odrediti snagu kompresora pri izentropskoj kompresiji vazduha (idealan gas)
početnog stanja bar P 98 , 0
1
= i C t ° = 20
1
ako je pritisak na kraju kompresije bar P 6
2
= a
kompresor stacionarno komprimuje h m
N
/ 500
3
vazduha. Koliko iznosi temperatura na kraju
izentropske kompresije? Zanemariti promenu kinetičke i potencijalne energije.Specifičan
toplotni kapacitet vazduha je ) /( 004 , 1 ' K kg kJ c
p
⋅ = .
Rešenje :
Kompresor se posmatra kao stacionaran otvoren termodinamički sistem. Snaga kompresora
pri izentropskoj kompresiji:

|
|
.
|

\
|
− = − =
− χ χ / ) 1 (
1
2
1
.
2 1
. .
1 ' ) ( ) ' (
P
P
T c m h h m W m
p rev cv
Sekundni maseni protok vazduha kroz kompresor
h m h m m
N N
/ 1388 , 0 / 500
3 3
.
=
Gustina vazduha na normalnim uslovima:
3
2
0
0
0
/ 294 , 1 29
273 315 , 8
10 013 , 1
m kg
RT
P
= ⋅


= = ρ
s kg V m / 1796 , 0 294 , 1 1388 , 0
0
. .
= ⋅ = ⋅ = ρ
Rad kompresora pri izentropskoj kompresiji (χ=1,4), uz pretpostavku da je vazduh idealan
gas.iznosi:
kg kJ
P
P
T c W
p rev cv
/ 5 , 199
98 , 0
6
1 293 004 , 1 1 ' ) ' (
4 , 1 / 4 , 0 / ) 1 (
1
2
1
− =

|
.
|

\
|
− ⋅ =

|
|
.
|

\
|
− =
− χ χ
Snaga kompresora (teorijska):
kg kJ
P
P
T c W
p rev cv
/ 5 , 199
98 , 0
6
1 293 004 , 1 1 ' ) ' (
4 , 1 / 4 , 0 / ) 1 (
1
2
1
− =

|
.
|

\
|
− ⋅ =

|
|
.
|

\
|
− =
− χ χ
Temperatura na kraju izentropske kompresije na izlazu iz kompresora:
χ χ / ) 1 (
1
2
1
2

|
|
.
|

\
|
=
P
P
T
T
K
P
P
T T 7 , 491
98 , 0
6
293
4 , 1 / 4 , 0 / ) 1 (
1
2
1 2
= |
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
=
− χ χ
C T t ° = − = − = 7 , 218 273 7 , 491 273
2 2
Zadatak 2.59 Kompresor sabija min / 09 , 2
3
m tečne vode,stanja C t ° =105
1
.Poznato je da se
usled trenja javljaju gubici u pritisku od 0,2 bar a na kraju pritisak treba da iznosi
bar P 6 , 1
2
= .Odrediti snagu kompresora i izentropski stepen kompresije ako se pretpostavi da
nema gubitaka toplote u okolini.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
72
Rešenje :
Kompresija se odigrava sa nestišljivim fluidom čiji su parametri (voda) const v ≈ i koji se
mogu uzeti iz tablice
*
:
C t ° =105
1
bar P 208 , 1
1
= kg dm v / 0474 , 1
3
1
=
Rad kompresora pri reverzibilnoj promeni stanja:
kg kJ P P dP v W
rev cv
/ 0411 , 0 10 ) 208 , 1 6 , 1 ( 10 0474 , 1 ) ( ) ' (
2 3
1
2
1
2
− = ⋅ − ⋅ − = − − = − =


Potrebna snaga kompresora sa idealnom promenom stanja:
kW W m W
rev cv rev cv
36 , 1 0411 , 0
60
1
10
0474 , 1
09 , 2
) ' ( ) ' (
3
. .
= ⋅ ⋅ = =
Ako se uzme u obzir pad pritiska usled trenja tada kompresor mora da savlada i ovo trenje da
bi na kraju kompresije pritisak iznosio bar P 6 , 1
2
= .Rad pri stvarnoj promeni stanja je veći od
promeni stanja je veći od
rev cv
W ) ' ( :
kg kJ P P v W
cv
/ 0620 , 0 10 ) 208 , 1 2 , 0 6 , 1 ( 10 0474 , 1 ) ( ) ' (
2 3
1 2 12
− = ⋅ − + ⋅ ⋅ − = − − =
Snaga kompresora za stvarnu promenu:
kW W m W
cv cv
06 , 2 0620 , 0
60
1
10
0474 , 1
09 , 2
) ( ) (
3
13
.
12
.
= ⋅ ⋅ = =
Izentropski stepen iskorišćenja kompresora:
663 , 0
0620 , 0
0411 , 0
) ' (
) ' (
12
= = =
cv
rev cv
c
W
W
η
Zadatak 2.60 Pri ekstrakciji mahovine kao ekstrakciono sredstvo koristi se
toluol (
8 7
H C )temperature 20°C.Radi punjenja ekstrakcionog suda na visini od 4 m
koristi se kompresor izentropskog stepena iskorišćenja 65 , 0 =
c
η .Ako je poznato da se mora
pretočiti 200 l za 5 min,odrediti potrebnu snagu kompresora. U rezervoaru toluola i suda za
ekstrakciju vlada isti pritisak od 1 bar tokom procesa.
Rešenje :
Kompresor komprimuje nestišljiv fluid const = ρ .Pošto je pritisak u rezervoaru i sudu tokom
procesa isti to se pri sabijanju mora savladati hidrostatički pritisak fluida.

*
U inženjerskoj praksi često se termodinamički parametri tečnosti datog stanja određuju za stanje zasićenja
(ključala tečnost).Pri tome se ima u vidu da uticaj pritiska na pothlađeno stanje nije veliki.Ovaj pristup će se
široko primenjivati u ovoj knjizi.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
73
bar m N gh P 34 , 0 / 10 340 , 0 4 81 , 9 866
2 5
= ⋅ = ⋅ ⋅ = = ∆ ρ
C t ° = 20
1

3
/ 866 m kg = ρ
Na kraju kompresije pritisak iznosi:
bar P P P 34 , 1 34 , 0 1
1 2
= + = ∆ + =
Idealan reverzibilan rad kompresora je:
) (
1
) ( ) ' (
1 2 1
2
1
2
P P P P v dP v W
rev cv
− − = − − = − =

ρ
dok je stvaran jedinični rad veći od idealnog iznosi:
kg kJ
P P
W
cv
/ 0607 , 0
65 , 0
10 ) 1 34 , 1 (
866
1 1
) ' (
2
1 2
12
− =
⋅ −
− =

− =
η ρ
Protok fluida kroz kompresor:
s kg V m / 77 , 5 866
60
10
5
2000
3
. .
= ⋅ = ⋅ =

ρ
Potrebna snaga kompresora sledi iz jednačine
kW W m
P P m
W
cv
c
cv
35 , 0 0607 , 0 77 , 5 ) ' (
) (
) ' (
12
.
1 2
.
12
= ⋅ = =

=
η ρ
Zadatak 2.61 Vazduh pritiska bar P 1
1
= komprimuje se do stanja : bar P 6 , 4
2
= i
temperature C t ° =192
2
. Snaga kompresora ( kW Wcv 40 ) (
12
.
= . Odrediti: maseni protok
vazduha i izentropski stepen iskorišćenja kompresora ako se vazduh ponaša kao idealan gas
(konstantnog toplotnog kapaciteta) a promena kinetičke i potencijalne energije može
zanemariti. Temperatura vazduha na početku kompresije iznosi C t ° =19
1
.
Rešenje :
s kg m / 231 , 0
.
= . 93 , 0 =
c
η
Zadatak 2.62 Radi korišćenja kioseonika u tehnološkom procesu neophodno je da pritisak
kiseonika iznosi bar P 85
2
= a količina komprimovanog gasa h m V N / 15
3
.
= .
Ako je izentropski stepen iskorišćenja kompresora 75 , 0 =
c
η odrediti potrebnu snagu
kompresora u tehnološkom procesu.Smatrati da su početni parametri kiseonika bar P 98 , 0
1
= i
C t ° =10
1
i da se kiseonik ponaša kao idealan gas (konstantnog toplotnog kapaciteta).
Zanemariti promenu kinetičke i potencijalne energije.
Rešenje :
kW Wcv 26 , 5 ) (
12
.
=
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
74
Zadatak 2.63 Za punjenje boca metanom
) (
4
CH
koristi se rezervoar u kome vlada pritisak
bar P 6
2
=
.Ako se iz rezervoara stacionarno odvodi
h m N / 500
3
metana,a pritisak u
rezervoaru ne sme opadati,,odrediti potrebnu snagu kompresora, izentropskog stepena
iskorišćenja
78 , 0 =
c
η
kojim se rezervoar puni. Kompresor crpi metan pritiska
bar P 6 , 1
1
=
temperature
C t ° = 23
1
.Smatrati da se metan ponaša kao idealan gas (konstantnog toplotnog
kapaciteta),da se mogu zanemariti promene kinetičke i potencijalne energije i da je χ =1,286.
Rešenje :
Izentropski rad kompresora za višeatomni idealan gas
*
kg kJ
P
P
T c h h W
p rev cv
/ 7 , 235
6 , 1
6
1 296
16
4 , 37
1 ' ) ' (
286 , 1 / 286 , 0 / ) 1 (
1
2
1 2 1
− =

|
.
|

\
|
− ⋅ =

|
|
.
|

\
|
− = − =
− χ χ
Stvaran rad,da bi se ostvario isti pritisak
2
P u rezervoaru ) 6 (
2
bar P = ,je veći od teorijskog:
kg kJ
W
W
c
rev cv
cv
/ 2 , 302
78 , 0
7 , 235 ) ' (
) ' (
12
− =

= =
η
Snaga kompresora potrebna za dovođenje one mase koja napušta rezervoar iznosi:
12
.
12
.
) ' ( ) (
cv
cv W m W =
dok je nepoznat maseni protok metana
s kg
RT
P
V m / 0992 , 0 16
273 315 , 8
10 013 , 1
3600
500
3600
500
2
0
0
0
. .
= ⋅


= = = ρ
tako da je potrebna snaga kompresora (zanemarujući negativan predznak) :
kW W m W
cv
cv 98 , 29 2 , 302 0992 , 0 ) ' ( ) (
12
.
12
.
= ⋅ = =
Zadatak 2.64 Za sintezu amonijaka pritisak azota u reaktoru ne sme biti manji od
bar P 120
2
= . Amonijak ) (
3
NH se dobija pri direktnoj reakciji azota sa vodonikom prema
jednačini:
3 2 2
2 3 NH H N = +
Ako se iz reaktora stacionarno odvodi 50 kmol/h amonijaka,odrediti potrebnu snagu
kompresora kojim se azot sabija u reaktor kada je izentropski stepen iskorišćenja kompresora
0,80.Azot se nalazi u reaktoru pritiska bar P 6
1
= i temperaturi C t ° =17
1
.Smatrati da se azot
ponaša kao idealan gas (konstantnog toplotnog kapaciteta) gde se promena kinetičke i
potencijalne energije može zanemariti.

*
Vidi zadatak 2.56
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
75
Rešenje :
kW Wcv 1 , 99 ) (
12
.
− =
Zadatak 2.65 Za tehnološki proces hidrogenovanja vodonik ) (
2
H treba da bude u stanju:
bar P 2 , 4
2
= i temperature 240°C. Ako se sabijanje vodonika koristi kompresor izentropskog
stepena iskorišćenja 0,78 koji stacionarno radeći može da komprimuje maksimalno
h kg m / 202
.
= vodonika, definisati uslove rada i prodiskutovati veličine stanja vodonika
tokom procesa kompresije. Vodonik na početku kompresije je određen sa:
bar P 1
1
= , C t ° =19
1
. Smatrati da se vodonik ponaša kao idealan gas (konstantnog toplotnog
kapaciteta) i da se promena kinetičke i potencijalne energije može zanemariti. Pretpostaviti da
je χ=1,4.
Rešenje :
Kompresor se posmatra kao otvoren termodinamički sistem. Reverzibilan rad kompresora
iznosi:*
=

|
|
.
|

\
|
− = − =
− χ χ / ) 1 (
1
2
1 2 1
1 ' ) ' (
P
P
T c h h W
p rev cv
kg kJ / 2153
1
2 , 4
1 292
2 2
315 , 8 7
4 , 1 / 4 , 0
− =

|
.
|

\
|
− ⋅


=
Stvaran rad pri kompresiji do istog pritiska bar P 2 , 4
2
= je veći od teorijskog:
kg kJ
W
W
c
rev cv
cv
/ 2760
78 , 0
2153 ) ' (
) ' (
12
− =

= =
η
Pri stvarnoj kompresiji temperatura na kraju kompresije iznosi:
K
c
W
T T
p
cv
482 2 2
315 , 8 7
) 2760 (
292
'
) ' (
12
1 2
= ⋅


− = − =
C T t ° = − = − = 209 273 482 173
2 2
Prema tome, pri jednostepenoj kompresiji nije moguće ostvariti željene uslove (temperatura
vodonika!) te se mora primeniti višestupna kompresija sa međuhlađenjem.Ako bi se i za
sledeću kompresiju koristio isti kompresor tada bi se vodonik nakon prve kompresije morao
hladiti do međutemperature:
K
c
W
T T
p
cv
m
323 2 2
315 , 8 7
) 2760 (
513
'
) ' (
13
2
= ⋅


+ = + =
C t
m
° = 50
i nakon toga ponovo komprimovati do bar P 2 , 4
2
= i C t ° = 240
2
.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
76
Stvarna snaga kompresora je za prvi stepen kompresije:
kW Wcv 8 , 154 ) 2760 (
3600
202
) (
12
.
− = − ⋅ =
Zadatak 2.66 Kompresor usisava atmosferski vazduh (idealan gas konstantnog toplotnog
kapaciteta) pritiska Hg mm P 760
1
= i temperature C t ° =10
1
i komprimuje ga do pritiska
ata P 5
2
= . Ako se kompresija odvija politropski,sa stepenom politrope n+1,3 a stepen
iskorišćenja kompresora iznosi 0,70 odrediti zapreminski protok vazduha kroz kompresor u
h m N /
3
ukoliko je snaga kompresora kW W
cv
1000 ) (
12
= .
Rešenje :
h m V N / 12617
3
.
=
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
77
3. TERMODINAMIČKI PROCESI U TERMIČKIM MAŠINAMA
(UREĐAJIMA POSTROJENJIMA)
Zadatak 3.1 10 kg vazduha ( idealnog gasa ) izvodi desnokretni Karnoov ciklus ( slika 3.1 )
između temperatura t
1
= 637
o
C i t
3
= 37
o
C, pri čemu je najviši pritisak 70 bar, a najniži 1 bar.
Odrediti:
a) veličine stanja vazduha u karakterističnim tačkama ciklusa ( P, v, T ),
b) koristan rad ciklusa i termički stepen iskorišćenja.
Za proračun koristiti:
K kmol
kJ
c
mp

= 1 , 29 i
K kmol
kJ
c
mv

= 8 , 20
Rešenje:
Slika 3.1 - Karnoov ciklus u P, v, T, s dijagramu.
a) Za stanje 1 vazduha je:
P
1
= 70 bar, T
1
= 910 K
0373 , 0
10 70 96 , 28
910 8315
5
1
1
1
=
⋅ ⋅

= =
P
RT
v m
3
/ kg
Za stanje 2 vazduha traženje veličine stanja će biti:
T
2
= T
1
= 910 K, T
3
= 310 K, P
3
= 1 bar
( )
( )
34 , 43
310
910
1 4 , 1 / 4 , 1
1
3
2
3
2
= 





=








=

− x x
T
T
P
P
34 , 43 34 , 43
3 2
= ⋅ = P P
bar.
Za izotermsku promenu stanja 1 - 2 važi:
2 2 1 1
v P v P =
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
78
06 , 0
34 , 43
0373 , 0 70
2
1 1
2
=

= =
P
v P
v m
3
/ kg
Za stanje 3 vazduha je specifična zapremina
89 , 0
10 1 96 , 28
310 8315
5
3
3
3
=
⋅ ⋅

= =
P
RT
v m
3
/ kg
Za stanje 4 vazduha je temperatura
T
4
= T
3
= 310 K.
Iz jednačine povratne adijabatske promene stanja 4 - 1 je:
( )
( )
34 , 43
310
910
1 4 , 1 / 4 , 1
1
4
1
4
1
= 





=








=

− x x
T
T
P
P
615 , 1
34 , 43
70
34 , 43
1
4
= = =
P
P bar.
Za izotermsku promenu stanja 3 - 4 važi
4 4 3 3
v P v P =
55 , 0
615 , 1
89 , 0 1
4
3 3
4
=

= =
P
v P
v m
3
/ kg
b) Dovedena toplota u ciklus iznosi:
2 , 124
0373 , 0
06 , 0
ln 910
96 , 28
315 , 8
ln
1
2
1 2 , 1
= ⋅ = =
v
v
RT q kJ / kg
1242 2 , 124 10
2 , 1 2 , 1
= ⋅ = ⋅ = q m Q kJ
Odvedena toplota će biti vrednosti
84 , 42
89 , 0
55 , 0
ln 310
96 , 28
315 , 8
ln
3
4
3 4 , 3
− = ⋅ = =
v
v
RT q kJ / kg
( ) 4 , 428 84 , 42 10
4 , 3 4 , 3
− = − ⋅ = ⋅ = q m Q kJ
Koristan rad ciklusa jednak je iskorišćenoj toplotnoj energiji
W'
k
= q
k
= q
1,2
+ q
3,4
= 124,2 - 42,84 = 81,36 kJ / kg
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
79
6 , 813 36 , 81 10
'
= ⋅ = ⋅ = k
k
W m W kJ
c) Termički stepen iskorišćenja Karnoovog ciklusa je:
. 659 , 0
910
310 910
1
3 1
=

=

=
T
T T
C
t
η
Za proveru zadatka može se koristiti i opšti stepen iskorišćenja:
. 655 , 0
2 , 124
36 , 81
| |
2 , 1
4 , 3 2 , 1
= =

=
q
q q
t
η
Zadatak 3.2 Za desnokretni ciklus klipnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem kod koga se
toplota dovodi pri stalnoj zapremini ( slika 3.2 ) odrediti veličine stanja ( P, v, T ) u
karakterističnim tačkama ciklusa, koristan rad i termički stepen iskorišćenja ciklusa, kao i
dovedenu i odvedenu količinu toplote. Dati su sledeći parametri: P
1
= 1 bar, t
1
= 27
o
C, ε = 4,
ψ = 1,4. Toplotne kapacitete smatrati konstantnim. Radno telo ima osobine vazduha. Ciklus
započinje povratnom adijabatskom kompresijom pri čemu je c
mv
= 20,8 kJ / ( kmol · K ).
Rešenje:
Za stanje 1 radnog tela je:
P
1
= 1 bar, T
1
= 300 K.
Slika 3.2 - Otoov ciklus u P, v i T, s dijagramu.
Iz jednačine stanja idealnog gasa sledi specifična zapremina gasa
*
u stanju 1
861 , 0
10 1 96 , 28
300 315 , 8
2
1
1
1
=
⋅ ⋅

= =
P
RT
v m
3
/ kg.
Kako je stepen kompresije:
ε =
2
1
v
v
= 4

*
Smatra se da dimni gasovi imaju ( približno ) osobine vazduha.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
80
to je specifična zapremina na kraju sabijanja gasa
215 , 0
4
861 , 0
1
2
= = =
ε
v
v m
3
/ kg.
Temperatura na kraju povratne adijabatske kompresije određuje se iz izraza za adijabatsku
promenu stanja ( א = c
p
/ c
v
= 1,4 )
57 , 522
215 , 0
861 , 0
300
1 4 , 1 1
2
1
1 2
= 





=








=
− − x
v
v
T T K.
Pritisak na kraju povratnog adijabatskog gasa će biti vrednosti
98 , 6
10 215 , 0 96 , 28
57 , 522 315 , 8
2
2
2
2
=
⋅ ⋅

= =
v
RT
P bar.
Za stanje 3 vazduha je:
v
3
= v
2
= 0,215 m
3
/ kg.
Kako se za izohorski proces ( 2 - 3 ) može primeniti zavisnost
= = = 5 , 3
2
3
2
3
T
T
P
P
ψ
to se za stanje 3 dobija
P
3
= P
2
· ψ = 6,98 · 3,5 = 24,43 bar
T
3
= T
2
· ψ = 522,57 · 3,5 = 1829 K
Za stanje 4 vazduha je:
v
4
= v
1
= 0,861 m
3
/ kg.
Iz jednačine za povratnu adijabatsku promenu stanja ( 3 - 4 ) temperatura gasa na kraju
procesa ima vrednost:
5 , 1050
4
1
1829
4 , 0
1
1
2
3
1
4
3
3 4
= =








=








=
− − x x
v
v
T
v
v
T T K.
Za proces izohorskog hlađenja 4 - 1 pritisak gasa na kraju procesa će biti
5 , 3 1
300
5 , 1050
1
1
4
4
= ⋅ = ⋅ = P
T
T
P bar.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
81
Dovedena toplota (2-3) određena je toplotnom moći pogonskog fluida (benzina) i sledi iz
zavisnosti
( ) ( ) 32 , 938 57 , 522 1829
96 , 28
8 , 20
2 3 3 , 2
= − = − = T T c q
v
kJ / kg.
Odvedena toplota ( 4 - 1 ) za izohorski proces će iznositi
( ) ( ) 539 5 , 1050 300
96 , 28
8 , 20
4 1 1 , 4
− = − = − = T T c q
v
kJ / kg.
Termički stepen iskorišćenja ciklusa
. 426 , 0
32 , 938
539 32 , 938
23
41 23
=

=
+
= =
q
q q
q
q
k
t
o
η
Stepen iskorišćenja će imati vrednost
( )
. 426 , 0
4
1
1
1
1
1 4 , 1 1
= − = − =
− − x
t
o
ε
η
Koristan rad ciklusa iznosi:
32 , 399 ) 539 ( 32 , 938 '
1 , 4 3 , 2
= − + = + = = q q q W
k k
kJ / kg.
Zadatak 3.3 Za desnokretni kružni proces, kod koga se toplota dovodi pri stalnom pritisku (
slika 3.3 ), odrediti veličine stanja ( P, v, T ) u karakterističnim tačkama ciklusa, koristan rad i
stepen iskorišćenja ciklusa, kao i dovedenu i odvedenu toplotu, ako su dati sledeći parametri:
P
1
= 1 bar, t
1
= 27
o
C, ε = 13, φ = 2 i א = 1,4. Radno telo je vazduh ( idealan gas ). Toplotni
kapacitet smatrati konstantnim. Ciklus započinje povratnom adijabatskom kompresijom
radnog tela za koje je c
mv
= 20, 9 kJ / ( kmol · K ).
Rešenje:
Za stanje 1 vazduh je:
P
1
= 1 bar, T
1
= 300 K.
Iz jednačine stanja idealnih gasova za početno stanje će specifična zapremina gasa biti
861 , 0
10 1 96 , 28
300 315 , 8
2
1
1
1
=
⋅ ⋅

= =
P
RT
v m
3
/ kg.
Kako je stepen kompresije:
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
82
ε =
2
1
v
v
= 13
to je specifična zapremina gasa na kraju kompresije:
0662 , 0
13
861 , 0
1
2
= = =
ε
v
v m
3
/ kg.
Slika 3.3 - Dizelov ciklus u P, v, i T, s dijagramu
Temperatura na kraju povratnog adijabatskog sabijanja gasa ( za vazduh je א = 1,4 )
95 , 836 13 300
4 . 0
1
2
1
1 2
= ⋅ =








=
− x
v
v
T T K.
Odgovarajući pritisak gasa u stanju 2 iznosiće
3 , 36
10 0662 , 0 96 , 28
95 , 836 315 , 8
2
2
2
2
=
⋅ ⋅

= =
v
RT
P bar.
Kako je proces izobarskog širenja ( 2 - 3 ) opisan jednačinom:
= =
2
3
2
3
v
v
T
T
φ = 2; P
2
= P
3
sledi specifična zapremina gasa u stanju 3:
v
3
= v
2
· φ = 0,0662 · 2 = 0,1324 m
3
/ kg.
Temperatura vazduha na kraju izobarske ekspanzije je:
T
3
= T
2
· φ = 836,95 · 2 = 1673,9 K
odnosno pritisak:
P
3
= P
2
= 36,3 bar
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
83
Pritisak na kraju povratnog adijabatskog širenja ima vrednost:
64 , 2
861 , 0
1324 , 0
3 , 36
4 , 1
1
3
3
4
3
3 4
= 





=








=








=
x x
v
v
P
v
v
P P bar.
Za izohorsko hlađenje ( 4 - 1 ) temperatura i specifična zapremina na kraju procesa imaju
vrednost:
792
1
64 , 2
300
1
4
1 4
= = =
P
P
T T K
861 , 0
10 64 , 2 96 , 28
792 315 , 8
2
4
4
4
=
⋅ ⋅

= =
P
RT
v m
3
/ kg.
Dovedena toplota u ciklus iznosi ( c
p
= א c
v
):
( ) ( ) 841 95 , 836 9 , 1673
96 , 28
1 , 29
2 3 3 , 2
= − = − = T T c q
p
kJ / kg.
Odvedena toplotna energija će biti vrednosti
( ) ( ) 37 , 353 792 300
96 , 28
8 , 20
4 1 1 , 4
− = − = − = T T c q
v
kJ / kg.
Koristan rad ciklusa iznosi:
63 , 487 37 , 353 841 '
1 , 4 3 , 2
= − = + = = q q q W
k k
kJ / kg.
Stepen iskorišćenja toplotne energije
. 58 , 0
841
63 , 487 '
3 , 2
= = =
q
W
k
t
η
Zadatak 3.4 Dokazati da je termički stepen iskorišćenja za desnokretni kružni proces
sastavljen iz dve izohorske i dve izobarske promene stanja, prikazan na slici 3.4, ako je radno
telo idealan gas, a toplotni kapacitet ne zavisi od temperature, dat sledećim izrazom:
( )
( ) 1 1
1
1
− + −
− + −
− =
ϕ ϕ ψ
ψ ϕ
η
x
x x
t
pri čemu su:
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
84
φ = v
3
/ v
2
- stepen predekspanzije i
ψ = P
2
/ P
1
- stepen povišenja pritiska.
Slika 3.4 - Zamišljen kružni proces. Slika 3.5 - Zamišljen ciklus
Zadatak 3.5 Odrediti termički stepen iskorišćenja desnokretnog kružnog procesa koji je
sastavljen iz izobare, izohore i izentrope ( slika 3.5 ). Radno telo ima osobine idealnog gasa.
Rešenje:
( ) ( )
.
1
1
1 1
/ 1
1 1
/ 1
1 1


− =
− ⋅
⋅ −
− =
ψ
ψ
ψ
ψ
η
x x
t
x
T T
T T x
Zadatak 3.6 Za desnokretan ciklus gasne turbine sa dovođenjem toplote pri stalnom pritisku
( slika 3.6 ) odrediti veličine stanja ( P, v, T ) u karakterističnim tačkama ciklusa, koristan rad,
termički stepen iskorišćenja ciklusa, kao i odvedenu i dovedenu toplotu, ako je: P
1
= 1 bar, t
1
= 20
o
C, t
3
= 800
o
C, ψ = 12 i א = 1,286. Radno telo je ugljen-dioksid ( idealan gas ), a
toplotni kapacitet je konstantan. Ciklus započinje izentropskom kompresijom gasa za koji je
c
mp
= 37,4 kJ / ( kmol · K ).
Rešenje:
Iz jednačine stanja idealnog gasa specifična zapremina ugljen-dioksida je:
554 , 0
100 1 44
293 315 , 8
1
1
1
=
⋅ ⋅

= =
P
RT
v m
3
/ kg.
Temperatura radnog tela na kraju povratnog procesa iznosi:
2 , 511 12 293
224 . 0 / ) 1 (
1
/ ) 1 (
1
2
1 2
= ⋅ = ⋅ =








=


x x
x x
T
P
P
T T ψ K.
dok je pritisak vrednosti:
P
2
= P
1
· ψ = 1 · 12 = 12 bar.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
85
Slika 3.6 - Ciklus gasne turbine.
Specifična zapremina gasa u stanju 2 će biti
08 , 0
10 12 44
2 , 511 315 , 8
2
2
2
2
=
⋅ ⋅

= =
v
RT
v m
3
/ kg.
Za proces povratne adijabatske ekspanzije ( 3 - 4 ) veličine stanja ugljen-dioksida na kraju
procesa su:
162 , 1
1
12
169 , 0
286 , 1 / 1
/ 1
4
3
3 4
= 





=








=
x
P
P
v v m
3
/ kg
89 , 614
315 , 8
44 162 , 1 10 1
2
4 4
4
=
⋅ ⋅ ⋅
= =
R
v P
T K.
P
4
= P
1
= 1 bar.
Dovedena toplota radnog tela ( koje obavlja ciklus ) iznosi:
( ) ( ) 53 , 477 2 , 511 1073
44
4 , 37
2 3 3 , 2
= − = − = T T c q
p
kJ / kg.
Odvedena toplotna energija za izobarski proces ( 4 - 1 ) će biti
( ) ( ) 6 , 273 89 , 614 293
44
4 , 37
4 1 1 , 4
− = − = − = T T c q
p
kJ / kg.
Za koristan rad dobija se
93 , 203 6 , 273 53 , 477 '
1 , 4 3 , 2
= − = + = = q q q W
k k
kJ / kg.
Termički stepen iskorišćenja ciklusa je:
. 427 , 0
53 , 477
93 , 203
3 , 2
= = =
q
q
k
t
η
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
86
Stepen iskotišćenja toplotne energije će iznositi
. 427 , 0
925 , 6
1
1
1
1
286 , 0 1
= − = − =
− x
t
ε
η
Zadatak 3.7 Klipni motor unutrašnjeg sagorevanja sa kombinovanim dovođenjem toplote
započinje ciklus izentropskom kompresijom ( slika 3.7 ). Zadate su temperature sledećih
stanja: t
1
= 90
o
C, t
2
= 400
o
C, t
3
= 590
o
C, t
5
= 300
o
C. Smatrati da je c
mp
= 29,1 kJ /( kmol · K).
Ako radno telo raspolaže svojstvima idealnog gasa, azota:
a) odrediti termički stepen iskorišćenja datog ciklusa i
uporediti ga sa termičkim stepenom iskorišćenja
Karnoovog ciklusa za dati interval temperatura,
b) prikazati ciklus u P, v i T, s dijagramu.
Slika 3.7 - Sabate-Zajligerov ciklus.
Rešenje:
a) Najpre je potrebno odrediti t
4
.
Pošto su procesi 1 - 2 i 4 - 5 izentropski može se pisati ( imajući na umu da za radno telo, koje
obavlja ciklus, važi

ds = 0 ):
∆ s
5,1
= ∆ s
3,2
+ ∆ s
4,3
ili
∆ s
4,3
= ∆ s
5,1
- ∆ s
3,2
Promena specifične entropije azota za pojedine procese ciklusa iznosi:
∆ s
3,4
= c
p
ln
3
4
3
4
3
4
ln 04 , 1 ln
28
1 , 29
T
T
T
T
T
T
= =
∆ s
1,5
= c
v
ln 339 , 0
363
573
ln
28
8 , 20
1
5
= =
T
T
kJ / ( kg · K )
∆ s
3,2
= c
v
ln 185 , 0
673
863
ln
28
8 , 20
2
3
= =
T
T
kJ / ( kg · K )
1,04 ln
3
4
T
T
= 0,339 - 0,185 = 0,154 kJ / ( kg · K );
3
4
T
T
= 1,159.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
87
Kako je T
3
= 863 K, to je nepoznata temperatura azota u stanju 4
1000 863 159 , 1 159 , 1
3 4
= ⋅ = ⋅ = T T K,
t
4
= 727
o
C.
Ukupna dovedena toplota ( određena je procesima: 2 - 3 i 3 - 4 ) će biti
5 , 283 ) 863 1000 (
28
1 , 29
) 673 863 (
28
8 , 20
) ( ) (
3 4 2 3
= − + − = − + − = T T c T T c q
p v d
kJ / kg.
Odvedena toplota iz ciklusa:
156 ) 573 363 (
28
8 , 20
) (
5 1
− = − = − = T T c q
v o
kJ / kg.
Korisna toplota je određena algebarskim zbirom dovedene i odvedene toplotne energije
5 , 127 156 4 , 142 1 , 141
1 , 5 4 , 3 3 , 2
= − + = + + = q q q q
k
kJ / kg.
Stepen iskorišćenja ciklusa, tokom pretvaranja toplotne energije u mehanički rad, biće
. 450 , 0
5 , 283
5 , 127
= = =
d
k
sz
q
q
η
Za navedeni interval temperatura stepena iskorišćenja toplotne energije u Karnoovom ciklusu
imaće vrednost
. 637 , 0
1000
363
1 1 1
max
min 0
= − = − = − =
T
T
T
T
c
η
Upoređenje stepena iskorišćenja energije potvrđuje teorijski zaključak po kome je
η
c
> η
sz
.
Zadatak 3.8 Odrediti efektivnu snagu i specifičnu efektivnu potrošnju goriva
osmocilindričnog četvorotakt-nog dizel-motora, ako je srednji indikatorski pritisak P
1
= 7,8 ·
10
5
Pa, stepen kompresije ε = 17, zapremina komore za sagorevanje V
c
= 12 · 10
-5
m
3
, ugaona
brzina obrtanja kolenastog vratila ω = 200 ort / s, mehanički stepen iskorišćenja η
m
= 0,8 i
potrošnja goriva B = 1,05 · 10
-2
kg / s.
Rešenje:
Srednji efektivni pritisak ima vrednost:
P
ef
= η
m
· P
1
= 0,8 · 7,8 · 10
5
= 6,24 · 10
5
Pa.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
88
Radna zapremina cilindra iznosi:
V
H
= ( ε - 1 ) V
c
= ( 17 - 1 ) 12 · 10
-5
= 19,2 · 10
-4
m
3
.
Broj obrtaja kolenastog vratila je:
83 , 31
2
200
2
= = =
π π
ω
v
n s
-1
.
Efektna snaga motora biće:
54 , 152
4 10
8 83 , 31 10 2 , 19 10 24 , 6 2
10
2
) (
3
4 5
3
.
=

⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
= =

τ
i n V P
W
v H ef
ef
cv kW.
Za specifičnu efektivnu potrošnju goriva dobija se:
248 , 0
54 , 152
3600 10 05 , 1
) (
3600
2
.
.
=
⋅ ⋅
=

=

ef
cv
e
W
B
b kg / kWh.
Zadatak 3.9 Odrediti ugaonu brzinu obrtanja kolenastog vratila i stepen kompresije
šestocilindričnog čet-vorotaktnog motora, ako je aktivna snaga
ef
cv W ) (
.
= 66 kW, srednji
efektivni pritisak P
ef
= 6,5 · 10
5
Pa, broj obrtaja kolenastog vratila n
v
= 60 s
-1
i ukupna
zapremina cilindra V
a
= 6,63 · 10
-4
m
3
.
Rešenje:
ω = 377 rad / s ε = 6,7.
Zadatak 3.10 Odrediti litarsku snagu i specifičnu indikatorsku potrošnju goriva
osmocilindričnog četvoro-taktnog motora, ako je srednji indikatorski pritisak P
i
= 10 · 10
5
Pa,
prečnik cilindra D = 0,1 m, hod klipa S = 0,15 m, ugaona brzina obrtanja kolenastog vratila ω
= 380 rad / s, mehanički stepen iskorišćenja motora η
m
= 0,85 i potrošnja goriva
3
.
10 20

⋅ = B
kg / s.
Rešenje:
Radnu zapreminu cilindra daje:
4
2 2
10 78 , 11
4
15 , 0 1 , 0
4

⋅ =
⋅ ⋅
=

=
π π S D
V
H
m
3
.
Broj obrtaja kolenastog vratila iznosi:
45 , 60
2
380
2
= = =
π π
ω
v
n s
-1
.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
89
Indikatorska snaga motora je
8 , 284
4 10
8 45 , 60 10 78 , 11 10 10 2
10
2
) (
3
4 5
3
.
=

⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
= =

τ
i n V P
W
v H i
i
cv kW.
Efektivna snaga motora iznosi
08 , 242 8 , 284 85 , 0 ) ( ) (
. .
= ⋅ = ⋅ =
i
cv
m ef
cv W W η kW
čime se za litarsku snagu motora dobija:
6 , 25687
10 78 , 11 8
08 , 242
) (
) (
4
.
.
=
⋅ ⋅
=

=

H
ef
cv
l
cv
V i
W
W kW / m
3
.
Specifična indikatorska potrošnja goriva
253 , 0
8 , 284
3600 10 20
) (
3600
3
.
.
=
⋅ ⋅
=

=

i
cv
i
W
B
b kg / kWh.
Zadatak 3.11 Odrediti broj obrtaja kolenastog vratila u sekundi i specifičnu efektivnu
potrošnju goriva čet-vorocilindričnog četvorotaktnog dozel-motora, ako je efektivna snaga
motora
ef
cv W ) (
.
= 109 kW, srednji efektivni pritisak P
ef
= 5,6 · 10
5
Pa, stepen kompresije ε =
14, zapremina komore sagorevanja V
c
= 2,5 · 10
-4
m
3
i potrošnja goriva
3
.
10 5 , 6

⋅ = B kg / s.
Rešenje:
n
v
= 30 s
-1
, b
ef
= 0,215 kg / kWh.
Zadatak 3.12 Odrediti efektivni stepen iskorišćenja šestocilindričnog četvorotaktnog motora,
ako je srednji efektivni pritisak P
ef
= 7 · 10
5
Pa, donja toplotna moć goriva q
d
= 40000 kJ / kg,
prečnik D = 0,1 m, hod klipa S = 0,08 m, srednja brzina klipa c
m
= 10 m / s i potrošnja goriva
3
.
10 5

⋅ = B kg / s.
Rešenje:
η
e
= 0,254.
Zadatak 3.13 Odrediti potrošnju goriva za šestocilindrični četvorotaktni dizel-motor, ako je
srednji indika-torski pritisak P
i
= 8 · 10
5
Pa, ukupna zapremina cilindra V
a
= 8 · 10
-4
m
3
,
zapremina komore sagorevanja V
c
= 7 · 10
-5
m
3
, broj obrtaja kolenastog vratila n
v
= 2500 min
-
1
, donja toplotna moć goriva q
d
= 43000 kJ / kg, efektivni stepen iskorišćenja motora η
e
= 0,35
i mehanički stepen iskorišćenja η
m
= 0,8.
Rešenje:
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
90
Potrošnja goriva iznosi:
3
.
.
10 88 , 3
43000 438 , 0
73 ) (

⋅ =

=

=
d i
i
cv
q
W
B
η
kg / s.
Zadatak 3.14 Osmocilindrični četvorotaktni dizel-motor efektivne snage
ef
cv W ) (
.
= 180 kW,
radi sa gorivom donje toplotne moći q
d
= 43000 kJ / kg, pri efektivnom stepenu iskorišćenja
motora η
e
= 0,4. Odre-diti u procentima toplotu koja je pretvorena u koristan rad, gubitak
toplote usled hlađenja i gubitak toplote u izlaznim gasovima, ako je protok rashladne vode
kroz motor m
v0
= 2 kg / s, razlika tempe-rature vode na ulazu i izlazu iz motora ∆ t = 10
o
C,
količina gasova dobijena pri sagorevanju 1 kg goriva V
g
= 16 m
3
/ kg, količina vazduha
neophodna za sagorevanje 1 kg goriva V
v
= 15 m
3
/ kg, temperatura izlaznih gasova t
g
=
560
o
C, srednji zapreminski toplotni kapacitet goriva c
zpg
= 1,5 kJ / ( m
3
· K ) i temperatura
vazduha t
v
= 20
o
C.
Rešenje:
Toplota koja je pretvorena u koristan rad iznosi:
ef
cv
ef
W Q ) (
. .
= = 180 kW.
Potrošnja goriva u motoru ima vrednost:
3
3
.
.
10 46 , 10
10 43 4 , 0
180
) (

⋅ =
⋅ ⋅
=

=
d e
ef
cv
q
W
B
η
kg / s.
Procentualni iznos toplote pretvorene u koristan rad
%. 40
10 43 10 46 , 10
100 180
100
3 3 .
.
=
⋅ ⋅ ⋅

= ⋅

=

d
ef
e
q B
Q
q
Toplota predata rashladnoj vodi iznosi:
74 , 83 10 1868 , 4 2 ) (
1 2 0
0
. .
= ⋅ ⋅ = − = t t c m Q
pv
v
hl
kW
ili u procentima:
%. 62 , 18 100
10 43 10 46 , 10
74 , 83
100
3 3 .
.
= ⋅
⋅ ⋅ ⋅
= ⋅

=

d
hl
hl
q B
Q
q
Gubitak toplote nastao odvođenjem izduvnih gasova u okolinu iznosi:
5 , 136 ) 20 3 , 1 15 560 5 , 1 16 ( 10 46 , 10 ) (
3
. .
= ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅ = − =

v p v g p g g
t c V t c V B Q
v g
kW
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
91
u procentima:
%. 35 , 30 100
10 43 10 46 , 10
5 , 136
100
3 3 .
.
= ⋅
⋅ ⋅ ⋅
= ⋅

=

d
g
g
q B
Q
q
Zadatak 3.15 Odrediti toplotni bilans, u procentima, četvorocilindričnog četvorotaktnog
karburatorskog motora, ako je srednji efektivni pritisak P
ef
= 6,45 · 10
5
Pa, stepen kompresije
ε = 7, zapremina komore sagorevanja V
c
= 1 · 10
-4
m
3
, hod klipa S = 0,092 m, broj obrtaja
kolenastog vratila n
v
= 4000 min
-1
, donja toplotna moć goriva q
d
= 43,8 · 10
3
kJ / kg,
specifična efektivna potrošnja goriva b
ef
= 0,34 kg / kWh, gubici toplote sa rashladnom
vodom
hl
Q
.
= 46 kW, gubici toplote u izduvnim gasovima
g
Q
.
= 56 kW, gubici toplote usled
nepotpunog sagorevanja goriva
ns
Q
.
= 39,6 kW i ostali gubici toplote
ost
Q
.
= 20 kW.
Rešenje:
Kako je radna zapremina cilindra:
V
H
= (ε - 1 ) · V
c
= ( 7 - 1 ) · 1 · 10
-4
= 6 · 10
-4
m
3
to je efektivna snaga motora:
6 , 51
4 60 10
4 4000 10 6 10 45 , 6 2
10
2
) (
3
4 5
3
.
=
⋅ ⋅
⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
= =

τ
i n V P
W
v H ef
ef
cv kW.
Toplota pretvorena u koristan rad iznosi:
ef
cv
ef
W Q ) (
. .
= = 51,6 kW.
Potrošnja goriva:
3
.
.
10 87 , 4
3600
6 , 51 34 , 0
3600
) (

⋅ =

=

=
ef
cv
ef
W b
B kg / s.
Toplota pretvorena u koristan rad, u procentima, iznosi:
%. 2 , 24
10 8 , 43 10 87 , 4
100 6 , 51
100
3 3 .
.
=
⋅ ⋅ ⋅

= ⋅

=

d
ef
e
q B
Q
q
Gubici toplote nastali usled hlađenja motora vodom, u procentima, iznose:
%. 6 , 21 100
10 8 , 43 10 87 , 4
46
100
3 3 .
.
= ⋅
⋅ ⋅ ⋅
= ⋅

=

d
hl
hl
q B
Q
q
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
92
Gubici tolote nastali odvođenjem izduvnih gasova u okolini su:
%. 3 , 26 100
10 8 , 43 10 87 , 4
56
100
3 3 .
.
= ⋅
⋅ ⋅ ⋅
= ⋅

=

d
g
g
q B
Q
q
Gubici toplote nastali usled nepotpunog sagorevanja goriva iznose:
%. 6 , 18 100
10 8 , 43 10 87 , 4
6 , 39
100
3 3 .
.
= ⋅
⋅ ⋅ ⋅
= ⋅

=

d
ns
ns
q B
Q
q
Ostali gubici toplote su
%. 3 , 9 100
10 8 , 43 10 87 , 4
20
100
3 3 .
.
= ⋅
⋅ ⋅ ⋅
= ⋅

=

d
ost
ost
q B
Q
q
Sada jednačina toplotnog bilansa ima oblik:
%. 100 3 , 9 6 , 18 3 , 26 6 , 21 2 , 24 = + + + + = + + + + =
ost ns g hl e
q q q q q q
Zadatak 3.16 Motor sa unutrašnjim sagorevanjem snage 320 kW koristi gorivo čija je donja
toplotna moć 43000 kJ/kg pri efektivnom stepenu iskorišćenja od 38%.Potrošnja vazduha
iznosi 25 kg po jednom kilogramu goriva. Odrediti u procentima gubitke toplote u izduvnim
gasovima i sistemu hlađenja pri potpunom sagorevanju goriva, ako je temperatura izlaznih
gasova 450
o
C, a temperatura vazduha je 20
o
C. Ostale gubitke toplote zanemariti. Dimni gas
smatrati da ima osobine idealnog gasa tako da je c
pg
= 1,15 kJ / ( kg
o
C ) i c
pv
= 1,013 kJ / (
kg
o
C ).
Rešenje:
Potrošnja goriva u motoru iznosi:
5 , 70
10 43 38 , 0
320 3600
) ( 3600
3
.
.
=
⋅ ⋅

=


=
d e
ef
cv
q
W
B
η
kg / h.
Toplote iskorišćenja u motoru je:
3 3
. .
10 152 , 1 38 , 0 10 43 5 , 70 ⋅ = ⋅ ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ =
e d ef
q B Q η kJ / h.
Gubici toplote nastali odvođenjem izduvnih gasova u okolinu iznose:
912869 ] 20 013 , 1 25 450 15 , 1 ) 1 25 [( 5 , 70 ) (
. .
= ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ + ⋅ = − =
v p v g p g g
t c m t c m B Q
v g
kJ / h.
Gubitak toplote prouzrokovan hlađenjem je:
966631 ) 912869 10 152 , 1 ( 10 43 5 , 70 ) (
3 3
. . . .
= + ⋅ − ⋅ ⋅ = + − ⋅ =
g ef d hl
Q Q p B Q kJ / h.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
93
tako da su procentualni gubici toplote u izlaznim gasovima:
%. 1 , 30 100
10 43 5 , 70
912869
100
3 .
.
= ⋅
⋅ ⋅
= ⋅

=
d
g
g
q B
Q
q
Procentualni gubici toplote u sistemu za hlađenje su
%. 89 , 31 100
10 43 5 , 70
966631
100
3 .
.
= ⋅
⋅ ⋅
= ⋅

=
d
hl
hl
q B
Q
q
Zadatak 3.17 Pregrejana vodena para pritiska 4 bar i temperatura 260
o
C ekspanduje
adijabatski do pritiska 1 bar, a zatim se pri stalnom pritisku komprimuje da stanja 3 u kome
je specifična zapremina jednaka početnoj ( slika 3.8 ) i na kraju se pri v = const. zagrevanjem
dovodi u početno stanje.
Slika 3.8 - Zamišljeni kružni proces u P,v i T, s dijagramu.
Odrediti:
a.) stepen suvoće u stanju 3 b.) koristan rad i korisnu toplotu ciklusa c.) skicirati
ciklus u P, v, i T, s dijagramu d.) promenu entropije za proces 2,3 e.) termički stepen
iskorišćenja ciklusa
Rešenje:
x
3
= 0,357 q
k
= W'
k
= 490,9 kJ/kg
s
3
- s
2
= 3,949 kJ/(kg ⋅ K) η
t
= 0,312.
Zadatak 3.18 U parnoj mašini se ostvaruje Karnoov ciklus sa vodenom parom između
temperature 300
o
C i 20
o
C ( slika 3.9 ).
Odrediti termički stepen iskorišćenja ciklusa i odnos rada turbine prema radu kompresora
kada su:
a.) svi procesi reverzibilni
b.) kada je izentropski stepen iskorišćenja turbine pri ekspanziji 0,80 a izentropski stepen
iskoriš-ćenja pri kompresiji 0,60.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
94
Rešenje:
a.) η
C
= . 488 , 0
573
293 573
1
2 1
=

=

T
T T
b.) Izentropski rad turbine kao i izentropski rad pumpe ( kompresora ) definisani su sledećim
jednačinama. Za izračunavanje ovih radova potrebno je poznavati sve veličine u karakteri-
stičnim stanjima ciklusa. Iz tablice 4, za vodenu paru, za t
1
= 300
o
C, sledi:
h
g1
= 2749 kJ/kg, h
t1
= 1345 kJ/kg,
s
g1
= s
2
= 5,705 kJ/(kg ⋅ K) s
t1
= 3,2548 kJ/(kg ⋅ K).
Za t
2
= 20
o
C veličine stanja vode ( tečne i parne faze ) su
s
t2
= s
t3
= 0,2964 kJ/(kg ⋅ K) s
g2
= s
g3
= 8,666 kJ/(kg ⋅ K)
h
t2
= 83,90 kJ/kg, h
g2
= 2537 kJ/kg.
Stepen suvoće, u stanju 2, posle izentropske ekspanzije pare s
g1
= s
2
procesa je
x
2
= . 646 , 0
2964 , 0 666 , 8
2964 , 0 705 , 5
2 2
2 1
=


=


t g
t
s s
s s
Time je određena specifična entalpija vlažne vodene pare u stanju 2
6 , 1668 ) 90 , 83 2537 ( 646 , 0 90 , 83 ) (
2 2 2 2 2
= − + = − + =
t g t
h h x h h kJ/kg.
Izentropski rad turbine ( slika 3.9 ) biće
4 , 1080 6 , 1668 2749 '
2 1
= − = − = h h W
g t
kJ/kg.
Stepen suvoće x
3
se takođe određuje pomoću entropije s
3
. Za t
1
= 300
o
C važi:
s
l4
= s
3
= 3,2548 kJ/(kg ⋅ K)
čime se dobija
. 353 , 0
2964 , 0 666 , 8
2964 , 0 2548 , 3
3
=


= x
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
95
Slika 3.9 - Karnoov kružni proces sa suvozasićenom parom.
Entalpija vlažne pare, u stanju 3, će biti
8 , 949 ) 90 , 83 2537 ( 353 , 0 90 , 83 ) (
3 3 3 3 3
= − + = − + =
t g t
h h x h h kJ/kg.
Izentropski rad kompresije određuje se iz jednačine:
2 , 395 8 , 949 1345 '
3 4
= − = − = − h h W
t kom
kJ/kg.
Odnos radova, pri reverzibilnim promenama stanja pare, turbine i kompresora
. 73 , 2
2 , 395
4 , 1080
'
'
.
= =
kompr
turbine
W
W
b.) Izentropski stepen iskorišćenja turbine, dat je jednačinom
η
st
= 80 , 0
2 1
' 2 1
=


h h
h h
čime se može odrediti entalpija vlažne pare nakon nepovratne promene stanja pare ( slika
3.10 ):
7 , 1884 ) 6 , 1668 2749 ( 80 , 0 2749 ) (
2 1 1 ' 2
= − − = − − = h h h h
st
η kJ/kg.
Slika 3.10 - Stvarna promena stanja u T, s dijagramu
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
96
Na sličan način je određena specifična entalpija vode (h
4'
) nakon kompresije:
6 , 1608 ) 8 , 949 1345 (
6 , 0
1
8 , 949 ) (
1
3 4 3 ' 4
= − + = − + = h h h h
sk
η
kJ/kg.
Stvaran rad turbine iznosi:
3 , 864 7 , 1884 2749 '
' 2 1
= − = − = h h W
g cv
kJ/kg.
Stvaran rad kompresora sledi iz jednačine:
7 , 658 8 , 949 5 , 1608 '
3 ' 4
= − = − = − h h W
sk
kJ/kg.
Odnos stvarnih radova turbine i kompresora je vrednosti
. 31 , 1
7 , 658
3 , 864
'
'
.
= =
kompr
turbine
W
W
Zadatak 3.19 1 kg suvozasićene vodene pare pritiska 10 bar širi se u parnom postrojenju
obavljajući Karnoov ciklus. Pritisak u kondezatoru iznosi 0,1 bar.
Izračunati koristan rad ciklusa i termički stepen iskorišćenja.
Rešenje:
2 , 596 ' =
k
W kJ/kg; η
c
= 0,296.
Zadatak 3.20 Vodena para pritiska 40 bar ulazi u turbinu obavljajući Rankinov ciklus.
Pritisak u kondeza-toru je 0,06 bar. Ciklus započinje ekspanzijom suvozasićene pare. Odrediti
termički stepen iskorišćenja ciklusa.
Rešenje:
Da bi se utvrdio stepen iskorišćenja potrebno je izračunati rad turbine, rad pumpe i
razmenjenu toplotnu energiju.
Rad pumpe određuje jednačina, za nestišljiv fluid:
) ( '
3 4 3 3 4
P P v h h W
t p
− = − = −
gde je: P
4
= 40 bar, P
3
= 0,06 bar. Za pritisak u kondezatoru, iz tablice 5, sledi:
001 , 0
3

t
v m
3
/kg, h
t3
= 151,46 kJ/kg.
Na taj način reverzibilan rad pumpe će biti ( u odsustvu gubitka rada! ):
99 , 3 ) 10 06 , 0 10 40 ( 001 , 0 ) ( '
2 2
3 4 3
≈ ⋅ − ⋅ = − = − P P v W
t p
kJ/kg.
Entalpija tečne faze vode (4') ima vrednost:
45 , 155 46 , 151 99 , 3 '
3 ' 4
≈ + = + =
t p
h W h kJ/kg.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
97
Rad turbine određuje slaedeća jednačina, za slučaj izentropske ekpanzije vodene pare u
turbini:
s
1
= s
2
tj. s
g1
= s
2
( P
2
, x
2
) = 6,069 kJ/(kg ⋅ K).
h
g1
= 2800 kJ/kg h
t1
= 1087,48 kJ/kg.
Za P
2
= 0,06 bar: s
l2
= 0,5205 kJ/(kg ⋅ K), s
g2
= 8,328 kJ/(kg ⋅ K) čime je određen stepen
suvoće ( na kraju izentropske ekspanzije pare
x
2'
= . 71 , 0
5205 , 0 328 , 8
5205 , 0 069 , 6
2 2
2 2
=


=


l g
l
s s
s s
Entalpija vlažne pare ( posle izentropske ekspanzije u turbini ) je vrednosti:
5 , 1866 ) 46 , 151 2567 ( 71 , 0 46 , 151
' 2
= − + = h kJ/kg.
Izentropski rad turbine je
5 , 933 5 , 1866 2800 '
' 2 1
= − = − = h h W
g cv
kJ/kg.
Dovedena toplota, vodi, da bi se tečna faza (h
4'
) prevela u suvozasićenu paru (h
g1
) iznosi
q
cv
= h
1
- h
4'
= 2800 - 155,45 = 2644,55 kJ/kg.
Termički stepen iskorišćenja toplotne energije, zadatog ciklusa, iznosi
η
R
= . 35 , 0
55 , 2644
99 , 3 5 , 933
| ' | '
'
=

=

=
cv
p cv
cv
k
q
W W
q
W
Toplota koju je radno telo predalo kondezatoru ( parne turbine ) iznosi
(q
cv
)
23
= h
l3
- h
2'
= 151,46 - 1866,5 = - 1710,04 kJ/kg.
Zadatak 3.21 U parnoj mašini ostvaruje se Rankinov ciklus između temperature 300
o
C i
20
o
C. Odrediti termički stepen iskorišćenja ciklusa i odnos rada turbine prema radu pumpe
kada su:
a.) svi procesi reverzibilni
b.) kada je izentropski stepen iskorišćenja turbine 0,80 a izentropski stepen iskorišćenja
pumpe 0,96 ( slika 3.11 )
Rešenje:
a.) η
R
= 0,403 W'
t
/W'
p
= 125,5
b.) η'
R
= 0,322 W'
t
/W'
p
= 96,4.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
98
Zadatak 3.22 U reverzibilnom Rankinovom ciklusu ( slika 3.11 ) vodena para ulazi u turbinu
na pritisku 20 bar i temperaturi 400
o
C. Pritisak u kondezatoru iznosi 0,05 bar:
a.) naći koristan rad ciklusa
b.) ako se kao rezultat ireverzibilne ekspanzije u turbini
entropija povećava za 1,37 kJ/(kg ⋅ K), na pritisku u
kondezatoru 0,06 bar, koliki će tada biti rad ciklusa?
Slika 3.11 - Rankinov ciklus sa pregrejanom parom u T, s
dijagramu.
Rešenje:
a) W'
1,2
= 1073 kJ/kg; W'
3,4
= 1,995 kJ/kg; W'
k
= 1071,26 kJ/kg.
b) W'
1,2
= 653 kJ/kg; W'
k
= 651 kJ/kg.
Zadatak 3.23 Pregrejana vodena para temperature 320
o
C i pritiska 40 bar obavlja u parnom
postrojenju Rankinov ciklus ( slika 3.12 ). Odrediti termički stepen iskorišćenja i odnos
radova turbine i pumpe:
a) kada su svi procesi reverzibilni
b) kada je izentropski stepen iskorišćenja turbine 0,80
odnosno pumpe 0,96. Kondenzacija se obavlja na t
o
= 15
o
C.
Slika 3.12 - Rankinov ciklus sa pregrejanom parom u h, s
dijagramu
Rešenje:
a) Za P
1
= 40 bar i t
1
= 320
o
C ( tablica 6, prilog ) daje veličine stanja pregrejane vodene pare
h
1
= 3009 kJ/kg s
1
= 6,446 kJ/(kg · K).
Za t
2
= 15
o
C ( tablica 5, prilog ) su veličine stanja dvofazne ravnoteže vode
h
l2
= 62,97 kJ/kg h
g2
= 2528 kJ/kg.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
99
s
l2
= 0,2244 kJ/(kg · K) s
g2
= 8,780 kJ/(kg · K).
Kako je s
1
= s
2
to je izentropskom ekspanzijom postignuto stanje u kome je stepen suvoće
pare
x
2
= 727 , 0
2244 , 0 780 , 8
2244 , 0 446 , 6
2 2
2 1
=


=


l g
l
s s
s s
odnosno specifična entalpija vlažne pare:
h
2
= 62,97 + 0,727 ( 2528 - 62,97 ) = 1855 kJ/kg.
Rad turbine pri reverzibilnoj ekspanziji pare ( proces 1 - 2 ) iznosi:
1154 1855 3009 '
2 1
= − = − = h h W
cv
kJ/kg.
Rad pumpe troši se na prepumpavanje vode ( proces 3 - 4 ). Za povratan proces taj rad je
vrednosti
002 , 4 ) 017 , 0 40 ( 10 10 001 , 1 '
2 3
4
3
= − ⋅ ⋅ = = −


vdP W
p
kJ/kg v
l3
= v
l4
.
Odnos radova turbine i pumpe pri reverzibilnim promenama stanja radnog tela
. 3 , 288 002 , 4 / 1154 ' / ' = =
p cv
W W
Entalpija vode ( tečne ) koja napušta pumpu se izračunava iz jednačine
972 , 66 ) 002 , 4 ( 97 , 62 '
3 4
= − − = − =
p l
W h h kJ/kg.
Dovedenu toplotu, neophodnu za zagrevanje tečne faze i njeno prevođenje u pregrejanu paru
(stenje 1), određuje jednačina
(q
cv
)
41
= h
1
- h
4
= 3009 - 66,972 ≈ 2942 kJ/kg.
Termički stepen iskorišćenja ciklusa ima vrednost:
η
R
= . 39 , 0
2942
002 , 4 1154
) (
' '
41
=

=
+
=
cv
p t
d
k
q
W W
q
q
b) Sa izentropskim stepenom iskorišćenja ( turbine i kompresora ) odgovarajući odnosi bi bili:
8 , 2085 ) 1855 3009 ( 8 , 0 3009 ) (
2 1 1 ' 2
= − − = − − = h h h h
st
η kJ/kg.
Entalpija vode, nakon obavljenog rada pumpe, bila bi
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
100
14 , 67 ) 97 , 62 97 , 66 (
96 , 0
1
97 , 62 ) (
1
3 4 3 ' 4
= − + ≈ − + = h h h h
sk
η
kJ/kg.
Sada, stvaran rad turbine bi iznosio
2 , 923 8 , 2085 3009 '
' 2 1
= − = − = h h W
cv
kJ/kg.
Odgovarajući stvaran rad pumpe bi tada bio
17 , 4 97 , 62 14 , 67 '
3 ' 4
= − = − = − h h W
p
kJ/kg.
Odnos radova, pri stvarnim promenama stanja radnog tela, će biti:
. 221 17 , 4 / 2 , 923 ' / ' = =
p cv
W W
Dovedena toplota ( proces 4' - 1 ) iznosi
(q
cv
)
4'1
= h
1
- h
4'
= 3009 - 67,14 = 2941,86 kJ/kg.
tako da je stepen iskorišćenja ovog ciklusa ( za stvarne procese ):
η
R'
= . 31 , 0
86 , 2941
17 , 4 2 , 923
) (
' '
1 ' 4
=

=
+
cv
p cv
q
W W
Zadatak 3.24 Maksimalan i minimalan pritisak u Rankinovom ciklusu ( slika 3.13) iznose:
80 bar i 0,60 bar. Vodena para, koja izlazi iz prve turbine je suvozasićena i pritiska 10 bar,
ponovo se zagreva tako da ima istu entalpiju kao na ulasku u prvu turbinu; para se zatim
ponovo ekspanduje tako da iz druge turbine izlazi suvozasićena.
Odrediti termički stepen iskorišćenja ciklusa. Zanemariti rad pumpe.
Slika 3.13 - Šematski prikaz energetskog postrojenja sa Rankinovim ciklusom.
Zadatal 3.25 Parno postrojenje obavlja Rankinov ciklus sa ponovnim zagrevanjem vodene
pare. Pritisak u kotlu je 50 bar, a temperatura 480
o
C; pritisak u kondezatoru je 0,05 bar. Po
izlasku iz prve turbine para se ponovo zagreva do pritiska 3 bar i temperature 480
o
C. Odrediti
odnos radova turbine i pumpe kao i termički stepen iskorišćenja kada su:
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
101
a) svi procesi reverzibilnni
b) izentropski stepen iskorišćenja za pumpu 0,95, a za turbinu 0,88.
Rešenje:
a) . 315 ' / ' =
p t
W W b) η
R
= 0,392.
Zadatak 3.26 Proračunati termički stepen iskorišćenja i specifična potrošnja vodene pare
(slika 3.14). Para koja ulazi u prvu turbinu nalazi se na pritisku 40 bar i temperaturi 400
o
C,
pritisak u kondezatoru iznosi 0,03 bar. Uzeti da je para koja izlazi iz prve turbine
suvozasićena i da se zatim ponovo zagreva da početne temperature.
Rešenje:
η
R
= 0,395; m
p
= 2,52 kg/kWh.
Slika 3.14 - Ciklus sa ponovnim pregrevanjem pare u T, s
dijagramu.
Zadatak 3.27 Parno postrojenje prikazano na slici 3.13 radi sa ponovnim zagrevanjem
vodene pare. Para pritiska 120 bar i 460
o
C ulazi u turbinu1 a zatim se ponovo zagreva na
440
o
C i 25 bar. Pritisak u kondezatoru je 0,04 bar.
a) za koliko se poveća termički stepen iskorišćenja u slučaju ponovnog zagrevanja pare?
b) za koliko će se promeniti stepen suvoće pare u odnosu na slučaj kada ne bi bilo ponovnog
zagrevanja pare?
Za proračun ovog zadatka koristiti h, s dijagram vodene pare.
Rešenje:
Termički stepen iskorišćenja sa zagrevanjem pare η
1
= 0,436; termički stepen iskorišćenja bez
ponovnog zagrevanja: η
2
= 0,428, pa je razlika 1,8%. Sa ponovnim zagrevanjem: x
2'
= 0,826,
bez ponovnog zagrevanja x
3
= 0,733, razlika 11,26%.
Zadatak 3.28 U parnu mašinu ulazi para pritiska 140 bar i temperature 600
o
C gde se
ekspanduje do temperature 143,57
o
C, a zatim se zagreva do 600
o
C i ponovo ekspanduje.
Pritisak u kondezatoru je 0,01 bar. Izentropski stepen iskorišćenja pumpe je η
k
= 1.
a) Naći termički stepen iskorišćenja ciklusa i uporediti ga sa termičkim stepenom
iskorišćenja ciklusa bez ponovnog zagrevanja kada bi se para početnog stanja ekspandovala
do pritiska u kondezatoru.
b) Prikazani ciklus u P, v, T, s dijagramu.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
102
Rešenje:
Termički stepen iskorišćenja sa ponovnim zagrevanjem pare u ciklusu:
η = 0,492.
Stepen iskorišćenja bez ponovnog zagrevanja:
η = 0,475.
Zadatak 3.29 Vodena para stanja: P
1
= 80 bar i temperatura t
1
= 500
o
C ekspanduje u parnoj
turbini sa izentropskim stepenom iskorišćenja turbine 0,86. Pritisak na kraju ekspanzije iznosi
P
3
= 0,05 bar. Pumpa koja kondezat prebacuje ponovo u parni kotao radi sa izentropskim
stepenom 0,74. Temperatura okoline je 20
o
C a pritisak 1 bar. Za ovaj Rankinov kružni proces
nacrtati:
a) Sankijev dijagram protoka energije
b) Grasmanov dijagram protoka energije.
Rešenje:
a) Za crtanje protoka energije neophodno je odrediti rad turbine, kompresora kao i razmotriti
procese razmene toplote.
Stanje 1:
P
1
= 80 bar, t
1
= 500
o
C; h
1
= 3397 kJ/kg; s
1
= 6,722 kJ/(kg · K);
para je pregrejana ( t
1
> t
s1
= 294,98
o
C ). Podaci slede iz tablica.
Turbina
Rad turbine ( pri ekspanziji pare ) određuje se iz jednačine. Da bi se izračunao ovaj rad
potrebno je odrediti stanje pare nakon izentropske ( x
2'
) odnosno stvarne ( x
2
) promene
stanja.
Za izentropsku ekspanziju pare u turbini ( s
1
= s
2'
) stepen suvoće pare, posle ekspanzije,
iznosi:
x
2'
= . 79 , 0
4760 , 0 394 , 8
4760 , 0 722 , 6
2 2
2 1
=


=


l g
l
s s
s s
Entalpija pare ( vlažne ), nakon ekspanzije, ima vrednost
4 , 2240 ) 1 , 2052 3397 ( 86 , 0 3397 ) (
' 2 1 1 2
= − − = − − = h h h h
e
η kJ/kg.
tako da se može izračunati stepen suvoće pare, posle stvarne ekspanzije pare u turbini:
x
2
= . 87 , 0
74 , 137 2561
74 , 137 4 , 2240
2 2
2 2
=


=


l g
l
h h
h h
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
103
Sada je stvaran rad turbine ( proces od 1 - 2 ):
6 , 1156 4 , 2240 3397 ) ' (
2 1 12
= − = − = h h W
cv
kJ/kg.
Pumpa ( crpka, kompresor )
Pošto pumpa prebacuje tečan kondezat u parni kotao ( na P
1
= 80 bar ) to je rad pumpe
određen veličinama stanja kondezata i jednačinom
) (
1
) ' (
' 4 3 4 3 34
h h h h W
l
k
cv
− = − =
η
h
4'
= 146,4 kJ/kg.
Entalpija h
4'
je određena iz izentropskih uslova s
3
= s
4
= 0,476 kJ/(kg · K) pri čemu tačka 4'
leži na izobari P
1
= P
4
= 80 bar. Stvaran rad crpke iznosi:
7 , 11 ) 4 , 146 74 , 137 (
74 , 0
1
) ' (
34
− = − =
cv
W kJ/kg.
Prema tome, entalpija vode pre ulaza u parni kotao je vrednosti:
44 , 149 7 , 11 74 , 137 ) ' (
34 3 4
= + = − =
cv l
W h h kJ/kg.
Na osnovu toga temperatura je viša od t
s3
( što se interpolacijom može odrediti uz pomoć
(tablice) i P
1
= P
4
= 80 bar ).
Dovedena toplota u parni kotao (P
4
= P
1
= const ) izračunaće se pomoću
(q
cv
)
41
= h
1
- h
4
= 3397 - 149,44 = 3247,56 kJ/kg.
Toplota odvedena kondenzatorom ( P
2
= const ) sledi iz zavisnosti
(q
cv
)
23
= h
3
- h
2
= h
l3
- h
2
= 137,74 - 2240,4 = - 2102,66 kJ/kg.
Termički stepen iskorišćenja ciklusa daje jednačina
η
t
= . 353 , 0
56 , 3247
7 , 11 6 , 1156
) (
| ) ' ( | ) ' ( '
41
34 12
=

=

=
cv
cv cv
d
k
q
W W
q
W
Za crtanje dijagrama protoka energije ( slika 3.15 ) treba imati na umu koja se energija dovodi
(q
cv
)
14
i na šta se ova sva raspoređuje kao i činjenica da se deo energije preko kondezata vraća
u proces a preostali deo energije odvodi ( rashladnim fluidom ). Pri tome dijagram se crta u
odnosu na neku referentnu entalpiju h
o
i time izražavaju relativni odnosi definisani ovim
veličinama.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
104
Slika 3.15 - Dijagram protoka energije ( Senkijev dijagram )
b) Dijagram protoka eksergije
Za njegovo crtanje neophodno je poznavati eksergiju u pojedinim stanjima ciklusa kao i
gubitke koji se javljaju usled nepovratnih procesa na pojedinnim mestima ciklusa. Eksergija
fluida pri strujanju kroz uređaje određuje se iz izraza
. ) (
0 0 0 0 0 0 0
s T h s T h s s T h h ex + − − = − − − =
Stanje okoline je dato sa P
0
= 1 bar i t
0
= 20
o
C tako da su veličine stanja vode
h
0
( P
0
, T
0
) = 84,2 kJ/kg; s
0
( P
0
, T
0
) = 0,296 kJ/(kg · K).
Izraz ( - h
0
+ T
0
s
0
) ima, za zadato stanje okoline, konstantnu vrednost
- h
0
+ T
0
s
0
= - 84,2 + 293 · 0,296 = 2,5 kJ/kg.
Eksergija pare u stanju 1
9 , 1429 5 , 2 722 , 6 293 3397 5 , 2 293
1 1 2
= + ⋅ − = + − = s h ex kJ/kg.
Eksergija pare u stanju 2 ( posle stvarne promene stanja u turbinni ):
95 , 84 5 , 2 365 , 7 293 4 , 2240 5 , 2
2 0 2 2
= + ⋅ − = + − = s T h ex kJ/kg.
gde je s
2
entropija vlažne pare posle stvarne ekspanzije pare u turbini:
365 , 7 ) 476 , 0 394 , 8 ( 87 , 0 476 , 0 ) (
2 2 2 2 2
= − + = − + =
l g l
s s x s s kJ/(kg ·.K)
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
105
Eksergija tečne vode u stanju 3
77 , 0 5 , 2 476 . 0 293 74 , 137 5 , 2 293
3 3 3
= + ⋅ − = + ⋅ − =
l l
s h ex kJ/kg.
Eksergija tečne vode pre ulaza u parni kotao ( s
4
= 0,486 kJ/(kg ·.K) je dobijeno
interpolacijom za h
4
= 149,44 kJ/kg ):
54 , 9 5 , 2 486 . 0 293 44 , 149 5 , 2 293
4 4 4
= + ⋅ − = + ⋅ − =
l l
s h ex kJ/kg.
Slika 3.16 - Dijagram protoka eksergije ( Grasmanov dijagram ).
Eksergija dovedene toplote:
36 , 1420 54 , 9 9 , 1429
4 1
= − = − = ex ex ex
q
kJ/kg.
Gubici eksergije
*
se javljaju u turbini i pri radu kompresora.
Turbina
Neiskorišćen deo eksergije ( praktično gubici ) pri radu turbine je:
3 , 273 6 , 1156 9 , 1429 ) ' (
12 1 12
= − = − = ∆
cv
W ex ex kJ/kg.
Gubitak eksergije je određen porastom entropije s
2
- s
1
> 0:
4 , 188 ) 722 , 6 365 , 7 ( 293 ) (
1 2 0 12
= − ⋅ = − = s s T ex
g
kJ/kg.

*
Gubitak eksergije se označava i kao termodinamički gubitak rada.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
106
Pumpa ( kompresor )
Povećan utrošak rada ( gubici ) iznosi:
16 , 2 54 , 9 7 , 11 ) ' (
4 34
= − = − = ex W ex
cv g
kJ/kg.
Kondezator
Eksergija predata rashladnom fluidu:
18 , 84 77 , 0 95 , 84
3 2 23
= − = − = ∆ ex ex ex kJ/kg.
Grasmanov dijagram - dijagram protoka eksergije - prikazan je na slici 3.16. U odnosu na ex
1
ekse-rgijska efikasnost ciklusa ( stepen povratnosti ) je pravo merilo termodinamičke
efikasnosti pri raz-ličitim transformacijama energije i u ovom primeru ima vrednost
ζ = %. 7 , 80 100
9 , 1429
54 , 9 7 , 11 6 , 1156 | ) ' ( | ) ' (
1
4 34 12
= ⋅
+ −
=
+ −
ex
ex W W
cv cv
Termmički stepen iskorišćenja ( η
t
= 0,353 ) upoređuje različite kvalitete energije: koristan
rad (W'
k
) i dovedennu toplotu ( q
cv
)
41
. Na taj način tim stepenom iskorišćenja se, zapravo, ne
mogu ob-uhvatiti termodinamički gubici energije prouzrokovani nepovratnim odvijanjem bilo
kog procesa. Za razliku od toga, stepen povratnosti ( ζ = 0,807 ) neposredno proizilazi iz
drugog principa termodinamike i stoga jeste pokazatelj kojim se upoređuju samo
transformabilni oblici energije u koristan rad ( desnokretnih procesa - u ovom zadatku ), ili
druge korisne oblike energije. Svaka ter-modinamička analiza, pretvaranja jednog u druge
oblike energije, bi uvektrebala da sadrži i eksergijsku efikasnost tog pretvaranja energije. Iz
poređenja navedenih stepena, jasno je da termič-ki stepen iskorišćenja ima nisku vrednost
upravo zbog toga što u sebi sadrži i onaj deo toplotne energije ( anergiju ) koja se ni pod
kakvim uslovima procesa ( za dato stanje okoline ) ne može prevesti u druge oblike energije.
Zadatak 3.30 Rashladno postrojenje, kapaciteta hlađenja
.
h
Q = 120 kW, radi pri temperaturi
kondezacije (ispred regulacionog ventila ) t
1
= - 15
o
C i temperaturi kondezacije t
4
= 25
o
C.
Odrediti masu freona-12 koji cirkuliše, koeficijent hlađenja i teorijsku snagu kompresora
postrojenja, ako je entalpija pare freona-12 na izlazu iz kompresora h
2
= 225 kJ/kg. Para na
izlazu iz isparivača je suvozasićena.
Rešenje:
Iz tablice za freon-12 entalpija pare freona ( koja dolazi iz isparivača u kompresor ) iznosi h
1
= 180,846 kJ/kg. Entalpija freona je na ulazu u isparivač h
4
= 59,653 kJ/kg pošto je h
3
(T
3
) =
h
4
(T
4
).
Specifični kapacitet hlađenja ( 3.15 ) jednog kilograma freona-12 biće
q
h
= h
1
- h
4
= 180,846 - 59,653 = 121,193 kJ/kg.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
107
Maseni protok rashladnog fluida iznosi:
99 , 0
193 , 121
120
.
.
= = =
h
h
q
Q
m kg/s.
Teorijski rad kompresora
154 , 44 225 846 , 180 ) ' (
2 1 12
− = − = − = h h W
cv
kJ/kg.
Za koeficijent hlađenja dobija se
. 74 , 2
154 , 44
193 , 121
| ) ' ( |
12
= = =
cv
h
h
W
q
ε
Teorijska snaga kompresora rashladnog postrojenja iznosi:
71 , 43 154 , 44 99 , 0 | ) ' ( | ) ' (
12
.
= ⋅ = =
cv t cv
W m W kW.
Zadatak 3.31 Rashladno postrojenje kapaciteta
.
h
Q = 120 kW radi sa freonom-12 kao
rashladnim fluidom na temperaturi isparavanja t
1
= - 5
o
C i temperaturom kondenzacije t
4
=
25
o
C. Odrediti koeficijent hlađenja i standardni kapacitet hlađenja postrojenja pri temperaturi
isparavanja t'
1
= 15
o
C i tempe-raturi kondenzacije iznosa t'
4
= 30
o
C, ako je teorijska snaga
kompresora postrojenja =
t
cv W ) (
.
30 kW i koeficijent punjenja kompresora pri radnim
parametrima η
v
= η
vs
= 0,7. Para na izlazu iz isparivača je suvozasićena.
Rešenje:
Specifični zapreminski kapacitet hlađenja za standardne parametre ( t'
1
= - 15
o
C i t'
4
= 30
o
C )
iznosi:
85 , 1277
091018 , 0
539 , 64 846 , 180
'
' '
1
.
4 1
=

=

=
v
h h
q
s
v
kJ/m
3
Specifični zapreminski kapacitet hlađenja za radne uslove je određen sa t
1
= - 5
o
C i t
4
= 25
o
C
pa je
25 , 1933
064963 , 0
633 , 59 243 , 185
1
.
4 1
=

=

=
v
h h
q
v
kJ/m
3
pri čemu su vrednosti specifičnih entalpija h
1
, h
4
, h'
1
i h'
4
, odnosno specifična zapremina v
1
i
v'
1
uzete iz tablica za freon-12 ( tablice ).
Standardni kapacitet hlađenja postrojenja ima vrednost:
32 , 79
25 , 1933 7 , 0
85 , 1277 7 , 0 120
.
0
.
=

⋅ ⋅
= =
v v
s v s v h
s
q
q Q
Q
η
η
kW
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
108
pa se za koeficijent hlađenja dobija:
. 64 , 2
30
32 , 79
) (
.
0
.
= = =
t
cv
s
h
W
Q
ε
Zadatak 3.32 Rashladno postrojenje kapaciteta hlađenja
.
h
Q = 105 kW radi pri temperaturi
isparavanja t
1
= - 10
o
C i temperaturi kondenzacije ( ispred regulacionog ventila ) t
4
= 20
o
C.
Odrediti efektivni specifični kapacitet hlađenja mašine, ako je entalpija freona-12 na izlazu iz
kompresora h
2
= 225 kJ/kg, indikatorski stepen iskorišćenja η
i
= 0,9 i mehanički stepen
iskorišćenja η
M
= 0,87. Para na izlazu iz isparivača je suvozasićena.
Rešenje:
Prema tablici za freon-12, entalpija pare freona na ulazu u kompresor je suvozasićena i t
1
= -
10
o
C pa je h
1
= 183,058 kJ/kg. Entalpija pare freona je na ulazu u isparivač h
4
= 54,828 kJ/kg
= h
3
(T
3
).
Specifični maseni kapacitet hlađenja je:
q
h
= h
1
- h
4
= 183,058 - 54,828 = 128,23 kJ/kg.
Maseni protok freona-12, potreban za kapacitet hlađenja
.
h
Q , će biti
82 , 0
23 , 128
105
.
.
= = =
h
h
q
Q
m kg/s.
Teorijski rad kompresora iznosi:
942 , 41 225 058 , 183 ) ' (
2 1 12
− = − = − = h h W
cv
kJ/kg.
dok je teorijska snaga kompresora postrojenja:
39 , 34 942 , 41 82 , 0 | ) ' ( | ) (
12
.
= ⋅ = =
cv t cv
W m W kW.
Indikatorska snaga kompresora je:
21 , 38
9 , 0
39 , 34 ) (
) (
.
.
= = =
i
t
cv
in
cv
W
W
η
kW.
to je efektivna snaga kompresora:
92 , 43
87 , 0
21 , 38 ) (
) (
.
.
= = =
M
t
cv
ef
cv
W
W
η
kW.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
109
Efektivni specifični kapacitet hlađenja rashladnog postrojenja iznosi:
. 39 , 2
92 , 43
105
) (
.
.
= = =
ef
cv
h
ef
W
Q
k
Zadatak 3.33 Rashladno postrojenje ima kapacitet hlađenja 840 · 10
3
kJ/h pri radnoj
temperaturi isparavanja -10
o
C, temperaturi kondenzacije 28
o
C. Temperatura fluida ispred
prigušenog, regulacionog ventila je 20
o
C. Odrediti standardni kapacitet hlađenja pri
temperaturi isparavanja -15
o
C, temperaturi kondenzacije 30
o
C i temperaturi ispred
regulacionog ventila 25
o
C. Uzeti da se sa povećanjem odnosa pritiska u kompresoru
koeficijent punjenja smanjuje na 8%. Rashladno sredstvo je freon-12 a η
v
= 1.
Rešenje:
Za radne parametre rashladnog postrojenja iz tablice za freon-12 na liniji zasićenja je h
4
= h
3
= ht
3
(t
3
= 20
o
C)
h
4
= 54,828 kJ/kg, P
k
/ P = 3,22, v
1
= 0,076646 m
3
/kg = v
g1
( t
1
= -10
o
C )
h
1
= 183,058 kJ/kg = h
g1
( t
1
= -10
o
C ).
Za standardne parametre fluida je sledećih veličina stanja
P
k
= 7,67 bar P
0
= 1,825 bar h'
1
= 180,846 kJ/kg
h'
4
= 59,653 kJ/kg P
k
/ P
0
= 4,21 v'
1
= 0,091018 m
3
/kg.
Sada su radni i standardni specifični zapreminski kapaciteti hlađenja
02 , 1673
076646 , 0
828 , 54 058 , 183
1
.
4 1
=

=

=
v
h h
q
v
kJ/kg
53 , 1331
091018 , 0
653 , 59 846 , 180
'
' '
1
.
4 1
=

=

=
v
h h
q
s v
kJ/kg.
Standardni kapacitet hlađenja rashladnog postrojenja bi bio
3
3
.
0
.
10 615
02 , 1673
53 , 1331 92 , 0 10 840
⋅ =
⋅ ⋅ ⋅
= =
v v
s v s v h
s
q
q Q
Q
η
η
kJ/h.
Zadatak 3.34 U kompresorskom rashladnom vazdušnom postrojenju ( slika 3.17 ) vazduh u
rashladnoj komori je na pritisku P
1
= 1 bar i temperaturi t
1
= -10
o
C. Kompresor sabija vazduh
izentropski do pritiska P
2
= 5 bar, posle čega u razmenjivaču toplote snižava svoju
temperaturu pri stalnom pritisku do t
3
= 10
o
C. Zatim se vazduh širi u ekspanzionoj mašini
adijabatski do početnog pritiska i kao takav ulazi u rashladnu komoru gde se, oduzimajući
toplotu od tela koja se hlade, zagreva do temperature t
1
= -10
o
C i ulazi u kompresor.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
110
Odrediti temperaturu vazduha koji ulazi u rashladnu komoru, teorijski rad, kapacitet hlađenja
vazduha i koeficijent hlađenja kod posmatranog postrojenja i postrojenja koje radi po ciklusu
Karnoa između istih temperatura. Vazduh ima svojstva idealnog gasa i c
mp
= 29,1 kJ/(kmol ·
K); א = 1,4.
Rešenje:
Za proces povratne adijabatske ekspanzije vazduha ( idealan gas ) u ekspanzionoj mašini je:
179
5
1
283
4 , 1
1 4 , 1
/ ) 1 (
2
1
3
/ ) 1 (
3
4
3 4
= 





=








=








=

− − x x x x
P
P
T
P
P
T T K.
Za proces povratne adijabatske kompresije vazduha u kompresoru ima se
416 5 263
286 , 0
/ ) 1 (
1
2
1 2
= ⋅ =








=
− x x
P
P
T T K.
Slika 3.17 - Kompresorska vazdušna rashladna mašina - karakteristični procesi.
Tehnički rad sabijanja vazduha u kompresoru rashladne mašine iznosi:
74 , 153 ) 416 263 (
96 , 28
1 , 29
) ( ) ' (
2 2 2 1 12
− = − = − = − = T T c h h W
p cv
kJ/kg.
dok je tehnički rad ekspanzije vazduha u ekspanzionoj mašinni
5 , 104 ) 179 283 (
96 , 28
1 , 29
) ( ) ' (
4 3 34
= − = − = T T c W
p cv
kJ/kg.
Specifični kapacitet hlađenja je:
4 , 84 ) 179 263 (
96 , 28
1 , 29
) (
4 1 4 1
= − = − = − = T T c h h q
p h
kJ/kg.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
111
Koeficijent hlađenja ima vrednost
71 , 1
24 , 49
4 , 84
| ) ' ( | | ) ( |
34 12
.
= =

=
cv
cv
h
h
W W
q
ε
pri čemu je utrošeni rad levokretnog kružnog procesa
24 , 49 5 , 104 74 , 153 ) ' ( ) ' ( '
34 12
− = + − = + =
cv cv cv
W W W kJ/kg.
Koeficijent hlađenja postrojenja koje bi radilo po ciklusu Karnoa između istih temperatura, bi
bio
. 15 , 13
263 283
263
1 3
1
=

=

=
T T
T
C h
ε
Zadatak 3.35 Kompresorska parna rashladna mašina ( slika 3.18 ) koristi kao rashladno
sredstvo amonijak čija je temperatura na ulazu u kompresor t
1
= -18
o
C, gde se povratno
adijabatsko sabijanje do temperature t
2
= 26
o
C i stepen suvoće pare x
2
= 1 ( slika 3.18 ). Iz
kompresora amonijak se odvodi u kondenzator C gde se pri stalnom pritisku potpuno pretvara
u tečnost ( x
3
= 0 ), nakon čega se izentropski širi u cilindru ekspanzione mašine D do
temperature t
4
= -18
o
C. Potom se amonijak uvodi u rashladnu komoru A gde isparava,
oduzimajući toplotu od tela koja se hlade, do stanja 1. Odrediti rashladni kapacitet amonijaka,
toplotno opterećenje kondezatora, rad koji se troši u ciklusu i koeficijent hlađenja.
Rešenje:
Kapacitet hlađenja amonijaka, tj. toplota koju apsorbuje 1 kg amonijaka u rashladnoj komori
A, iznosi
) (
4 1 0 4 1
x x r h h q
h
− = − = ). ( ) (
1 1 4 4 4 0
T r h h T r r
l g
= − = =
Slika 3.18 - Kompresorska parna rashladna mašina.
Iz tablice, za amonijak, za temperaturu t
1
= -18
o
C na ulazu u kompresor dobija se:
9 , 1322 8 , 98 7 , 1421
1 1 0
= − = − =
l g
h h r kJ/kg.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
112
Vrednost stepena suvoće x
1
i x
4
se mogu odrediti iz toplotnog ( T,s ) dijagram za amonijak ili
analitički iz uslova izentropske kompresije pare amonijaka u kompresoru B:
). (
1 1 1 1 1 2 l g l
s s x s s s − + = =
Iz tablice za amonijak, za temperaturu t
1
= -18
o
C, ima se
4040 , 0
4 1
= =
l l
s s kJ/(kg · K) 5900 , 5
4 1
= =
g g
s s kJ/(kg · K)
a za temperaturu t
2
= 26
o
C:
0244 , 5
2 2
= = s s
g
kJ/(kg · K) 1349 , 1
3 2
= = s s
l
kJ/(kg · K).
Stepen suvoće pare amonijaka pre kompresije pare ( stanje 1 ) će biti
x
1
= . 891 , 0
4040 , 0 5900 , 5
4040 , 0 0244 , 5
1 1
1 2
=


=


l g
l
s s
s s
Na analogan način je stepen suvoće pare amonijaka nakon izentropske ekspanzije ( s
3
= s
4
)
pare
x
4
= 142 , 0
4040 , 0 5900 , 5
4040 , 0 1394 , 1
4 4
4 3
=


=


l g
l
s s
s s
pa je kapacitet hlađenja
9 , 990 ) 142 , 0 891 , 0 ( 9 , 1322 ) (
4 1 1
= − = − = x x r q
h
kJ/kg.
Toplotno opterećenje kondenzatora, tj. toplota koja se predaje rashladnoj vodi u kondenzatoru
C, iznosi
). (
2 2 2 3 23
T r h h q = − =
Za temperaturu t
2
= 26
o
C, iz tablice za amonijak, promene specifične entalpije pri
kondenzaciji pare daće iznos oslobođene toplotne energije
1162 6 , 1465 6 , 303
2 3 2 23
− = − = − = = h h r q kJ/kg
Utrošeni rad ciklusa će biti
1 , 171 9 , 990 1162 '
23
− = + − = + =
h cv
q q W kJ/kg.
Za koeficijent hlađenja dobija se
. 79 , 5
1 , 171
9 , 990
| ' |
= = =
cv
h
h
W
q
ε
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
113
Zadatak 3.36 Kompresor rashladnog postrojenja ( slika 3.19 ) usisava vlažnu paru
amonijaka na temperaturi t
1
= -10
o
C i sabija je adijabatski do pritiska pri kojem je temperatura
t
2
= 20
o
C i stepen suvoće x
2
= 1. Iz kompresora para amonijaka dolazi u kondenzator u kome
voda za hlađenje ima, na ulazu, temperaturu t'
v
= 16
o
C, a na izlazu t''
v
= 19
o
C. U redukcionom
ventilu tečni amonijak se prigušuje do pritiska 2,909 bar. Posle toga NH
3
ulazi u isparivač iz
koga izlazi sa stepenom suvoće x
1
i ponovo ulazi u kompresor. Toplota, neophodna za
isparavanje amonijaka, se uzima iz sole (20% rastvor MgCl
2
) koja na ulazu u isparivač ima
temperaturu t'
s
= 5
o
C, a na izlazu iz isparivača t''
s
= - 8
o
C.
Odrediti teorijsku snagu motorrashladne mašine i časovnu potrošnju amonijaka, sole i vode za
hlađenje, ako je kapacitet rashladnog postrojenja
.
h
Q = 100 kW. Toplotni kapacitet sole iznosi
2,995 kJ/(kg · K), a vode 4,186 kJ/(kg · K).
Rešenje:
Rad kompresora je određen zavisnošću
. ) ' (
2 1 12
h h W
cv
− =
Iz tablice za amonijak, na temperaturi t
2
= 20
o
C, se može odrediti
5 , 1461
2
=
g
h kJ/kg 9 , 274
3 2
= =
l l
s s kJ/kg
6 , 1186 ) (
2 2 2 2
= − =
l g
h h T r kJ/kg
dok je entalpija vlažne pare amonijaka, na temperaturi t
1
= -10
o
C, određena stepenom suvoće
x
1
2 , 1328 8 , 1296 92 , 0 2 , 135
1 1 1 1
= ⋅ + = ⋅ + = r x h h
l
kJ/kg.
Iz uslova s
1
= s
2
= 5,092 kJ/(kg · K) sledi vrednost stepena suvoće pare u stanju 1
x
1
= . 92 , 0
5440 , 0 4730 , 5
5440 , 0 092 , 5
1 1
1 1
=


=


l g
l
s s
s s
Slika 3.19 - Šema rashladnog postrojenja sa amonijakom kao rashladnim fluidom.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
114
Sada je teorijski rad kompresora ( izentropski proces 1 - 2 ) vrednosti
3 , 133 5 , 1461 2 , 1328 ) ' (
2 1 12
− = − = − = h h W
cv
kJ/kg.
Za određivanje snage motora rashladne mašine neophodno je znati protok rashladnog fluida
(amonijak) koji usisava kompresor
.
4 1
. .
.
h h
Q
q
Q
m
h
h
h

= =
Kako je prigušivanje ( 3 - 4 ) karakteriše uslovom procesa h
3
= h
4
, to se ima
h
4
= h
3
= 274,9 kJ/kg = h
l3
( t
3
= 20
o
C ).
Sada je kapacitet hlađenja postrojenja:
3 , 1053 9 , 274 2 , 1328
4 1
= − = − = h h q
h
kJ/kg
pa se za maseni protok rashladnog fluida dobija:
095 , 0
3 , 1053
100
.
= = m kg/s.
Teorijska snaga motora rashladne mašine, za izentropske uslove rada, će iznositi
67 , 12 3 , 133 095 , 0 | ) ' ( | ) (
12
. .
= ⋅ = =
cv t
cv W m W kW.
Potreban maseni protok sole kroz isparivač dobija se iz uslova | | | |
. .
sola h
Q Q = , odnosno:
57 , 2
)] 8 ( 5 [ 995 , 2
100
) ' ' ' (
.
.
=
− −
=

=
s s
s
p
h
s
t t c
Q
m kg/s.
Neophodan maseni protok vode za hlađenje kondenzatora iznosi:
98 , 8
) 16 19 ( 186 , 4
6 , 1186 095 , 0
) ' ' ' (
) (
2 2
.
.
=


=


=
v v pv
v
t t c
T r m
m kg/s.
Zadatak 3.37 Rashladno postrojenje koje radi sa amonijakom kao rashladnim fluidom ima
kapacitet
.
h
Q = 120 kW pri čemu temperatura isparavanja iznosi t
1
= -10
o
C. Para amonijaka na
izlazu iz isparivača je suvozasićena. Temperatura kondenzacije iznosi t
3
= 35
o
C, pri čemu je
kondezat pothlađen do te-mperature t
3
= 30
o
C ( slika 3.20 ).
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
115
Odrediti koeficijent hlađenja teorijskog ciklusa, časovnu
potro-šnju amonijaka i teorijsku snagu motorarashladne
mašine. Zadatak rešiti koristeći ( log P, h ) dijagram.
Slika 3.20 - Dijagram ( log P, h ) za amonijak rashladnog
procesa.
Rešenje:
Stanje pare amonijaka na ulazu u kompresor određuje se iz ( log P, h ) dijagrama u preseku
temperature zasićenja amonijaka t
1
= -10
o
C i krive zasićenja x = 1, kada je:
P
1
= 2,9 bar, h
1
= 1750,5 kJ/kg.
Stanje pare amonijaka na kraju izentropske kompresije se takođe određuje iz ( log P, h )
dijagrama u preseku izentrope s
1
= s
2
i izobare P
2
koja odgovara temperaturi zasićenja
amonijaka (t
3
= 35
o
C ), kada je:
P
2
= 12,5 bar h
2
= 1970,8 kJ/kg.
Kondenzacija pare amonijaka je izobaro-izotermski proces ( 2 - 3 ), pothlađivanje amonijaka
ostvaruje se izobarski ( 3 - 3' ), dok se prigušivanje ( 3' - 4 ) odvija pri stalnoj entalpiji
rashladnog fluida h
3
= h
4
. Iz ( log P, h ) dijagrama, uzimajući u obzir navedene procese, sledi:
h
3'
= 666 kJ/kg h
4
= h
3'
= 455 kJ/kg.
Kapacitet hlađenja 1 kg amonijaka iznosi:
5 , 1295 455 5 , 1750
4 1
= − = − = h h q
h
kJ/kg
dok je maseni protok amonijaka ( potreban za obezbeđenje odgovarajućeg kapaciteta hlađenja
postrojenja )
093 , 0
5 , 1295
120
.
.
= = =
h
h
q
Q
m kg/s.
Utrošeni rad kompresora iznosi:
3 , 220 8 , 1970 1750 ) ' (
2 1 12
− = − = − = h h W
cv
kJ/kg.
pa se za koeficijent hlađenja dobija
. 88 , 5
3 , 220
5 , 1295
| ) ' ( |
12
= = =
cv
h
h
W
q
ε
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
116
Potrebna teorijska snaga motora rashladne mašine biće:
488 , 20 3 , 220 093 , 0 | ) ' ( | ) (
12
. .
= ⋅ = =
cv t
cv W m W kW.
Treba zapaziti da svako rešenje, gde se koriste relativne vrednosti specifične entalpije ( h ) i
entro-pije ( s ), zavisi od usvojenog referentnog stanja za koje se biraju nulte vrednosti
veličina potrebnih za proračun.
Zadatak 3.38 Kroz rashladni uređaj struji amonijak zapreminskim protokom iznosa 0,4
m
3
/min. Amonijak se kondezuje na temperaturi 34
o
C, dok se isparavanje obavlja na
temperaturi - 14
o
C. Kondezovani amonijak struji kroz ekspanzioni ventil gde se prigušuje do
pritiska isparavanja. Vlažna para amo-nijaka se izentropski komprimuje ( slika 3.21 ) u
kompresoru do pritiska kondezacije kada para postaje suvozasićena. Odrediti, ako su procesi
strujanja fluida u rashladnom uređaju stacionirani:
a.) stepen suvoće pare amonijaka na ulazu i izlazu iz
isparivača uređeja,
b.) toplotu koja je odvedena u isparivaču rashladnog uređaja,
c.) toplotu predatu kondezatoru
d.) koeficijent hlađenja postrojenja.
Slika 3.21 - Prigušivanje u ciklusu parne kompresorske
rashladne mašine.
Rešenje:
a) x
1
= 0,883; x
4
= 0,172,
b) 97 , 13 ) (
4 1
. .
= − = h h m Q
h
kW
c) 91 , 16 ) (
2 3
.
23
.
− = − = h h m Q kW
d) . 75 , 4
943 , 2
97 , 13
| ) ' ( |
12
= = =
cv
h
h
W
q
ε
Zadatak 3.39 Kompresor rashladnog postrojenja, koje koristi amonijak kao rashladno
sredstvo, kompri-muje paru amonijaka iz isparivača izentropski do temperature 50
o
C, posle
čega se para izobarskim hlađenjem prevodi u tečnu fazu na pritisku 6,149 bar. Tečan
amonijak je na ulazu u ekspanzioni ventil temperature 2
o
C, a ekspanzija se obavlja do pritiska
1,3164 bar. Ako je toplotni kapacitet pregrejane pare amonijaka 3 kJ/(kg ·
o
C), vode c
pv
=
4,186 kJ/(kg ·
o
C) odrediti:
a) koeficijent hlađenja rashladnog postrojenja
b) potrebnu snagu kompresora, ako rashladno postrojenje treba da proizvodi led od vode
temperature 18
o
C u masi 1000 kg/h.
Smatrati da procesi strujanja rashladnog fluida imaju stacionaran karakter. Karakteristične
promene stanja radnog tela pokazane su na slici 3.22.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
117
Rešenje:
a) Koeficijent hlađenja rashladnog postrojenja je:
.
| | | ) ' ( |
2 1
6 1
12
h h
h h
W
q
cv
h
h


= = ε
Specifična entalpija rashladnog fluida ( stanja 1 ) na ulazu u kom-
presor određena je izentropskom promenom stanja amonijaka u kompresoru:
s
1
= s
2
= s
l1
+ x
1
( s
g1
- s
l1
).
Slika 3.22 - Ciklus kompresorske parne rashladne
mašine sa pothlađivanjem kondezata.
Kako je u izobarskom procesu hlađenja ( proces 2 - 3 ) pregrejane pare amonijaka promene
specifične entropije ( slika 3.22 ) radnog tela
∆ s
23
= s
2
- s
3
= c
p
ln 397 , 0
283
3232
ln 3
3
2
= =
T
T
kJ / ( kg · K ).
to je specifična entropija amonijaka na kraju kompresije ( stanje 2 )
s
2
= ∆ s
23
+ s
3
= 0,397 + 5,2104 = 5,6074 kJ / ( kg · K ).
Za pritisak kondezacije P
2
= P
3
= 6,1495 bar iz tablica za amonijak (ravnoteža para-tečnost)
ima se
2104 , 5
3 3
= =
g
s s kJ/(kg · K) 3 , 1453
3 3
= =
g
h h kJ/kg
8808 , 0
3 4
= =
l
s s kJ/(kg · K) 6 , 227
3 4
= =
l
h h kJ/kg
. 10
0
4 3
C t t = =
Kako je za pritisak isparavanja fluida P
1
= P
6
= 1,3164 bar ( tablice,ravnoteža para-tečnost ) u
karakterističnim stanjima amonijak ima sledeće vrednosti potrebnih veličina stanja
6 , 53
6 1
= =
l l
h h kJ/kg 2240 , 0
1
=
l
s kJ/(kg · K)
6 , 1407
6 1
= =
g g
h h kJ/kg 7481 , 5
1
=
g
s kJ/(kg · K).
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
118
Stepen suvoće pare amonijaka na ulazu u kompresor će biti
x
1
= 974 , 0
2240 , 0 7481 , 5
2240 , 0 6074 , 5
1 1
1 2
=


=


l g
l
s s
s s
odnosno specifična entalpija vlažne pare amonijaka na ulazu u kompresor:
4 , 1772 ) 6 , 53 6 , 1407 ( 974 , 0 6 , 53 ) (
1 1 1 1 1
= − + = − + =
l g l
h h x h h kJ/kg.
Pošto je t
5
< t
4
tečen amonijak je pothlađen. Za prigušivanje ( na slici 3.22 proces 5 - 6 ) važi:
h
5
≈ h
l5
= h
6
= 153 kJ/kg
koristeći tablice za amonijak za temperaturu pothlađivanja 5
o
C. Stepen suvoće pare
amonijaka nakon prigušivanja ( stanje 6 ) iznosi
x
6
= 074 , 0
6 , 53 6 , 1407
6 , 53 153
6 6
6 6
=


=


l g
l
h h
h h
Stanje 2 leži u područiju pregrejane pare amonijaka te je specifična entalpija pare amonijaka
( posle kompresije )
3 , 1573 ) 10 50 ( 3 3 , 1453 ) (
3 2 3 2
= − + = − + = t t c h h
p
kJ/kg.
Sada je koeficijent hlađenja rashladnog postrojenja:
ε
h
= 13 , 8
1 , 199
153 4 , 1772
| |
2 1
6 1
=

=


h h
h h
Teorijski rad kompresora ima vrednost
1 , 199 3 , 1573 4 , 1772 ) ' (
2 1 12
− = − = − = h h W
cv
kJ/kg.
b) Potrebna snaga kompresora se određuje iz uslova odvedene toplote od vode ( da bi se
dobio led )
86 , 21 ] 334 1000 ) 0 18 ( 186 , 4 1000 [
3600
1
. . .
= ⋅ + − ⋅ = + ∆ =
L
L
v pv
v
v
r m t c m Q kW.
Pri tome je r
L
= 334 kJ/kg latentna toplota očvršćavanja vode na temperaturi 0
o
C. Teorijska
snaga kompresora biće određena pomoću toplote odvedene od vode ) (
.
v
Q i koeficijenta
hlađenja (ε
h
) i njena je vrednost
69 , 2
13 , 8
86 , 21
) (
.
.
= = =
h
v
cv
Q
W
ε
kW.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
119
Zadatak 3.40 Odrediti minimalnu potrebnu snagu kompresora, kompresorskog parnog
rashladnog postroje-nju, ako se u kondenzatoru kondezuje 1000 kg/h freona-12 pritiska 7 bar i
temperature 60
o
C. Tečnost rashladnog fluida ulazi u ekspanzioni ventil na temperaturi 25
o
c
gde se prigušenje do pritiska isparava-nja 1 bar ( slika 3.23 ). Koliko toplote se troši na
isparavanje freona? Procese strujanja rashladnog fluida smatrati stacionarnim.
Rešenje:
Uz zanemarivanje promene kinetičke i potencijalne energije potrebna snaga kompresora je
minimalna i jednaka izentropskoj kompresiji rashladnog fluida. Rad kompresije je:
2 1 12
) ' ( h h W
cv
− =
pri čemu je za pritisak P
2
= 7 bar i temperaturu t
2
= 60
o
C para freona-12 pregrejana. Iz tablice
8 (prilog) za pregrejanu paru freona-12 je:
854 , 221
2
= h kJ/kg 759 , 0
2
= s kJ/(kg · K)
Slika 3.23 - Ciklus kompresorske parne rashladne mašine sa pothlađivanjem kondenzata i
šemom procesa u ( T, s ) i ( h, s ) dijagramu.
Temperatura ključanja koja odgovara pritisku kondenzacije 7 bar određuje se, tablica 7 za
freon-12 (ravnoteža para-tečnost), interpolacijom:
t
s
= t
3
= 27,59
o
C.
Specifična entalpija freona-12 na ulazu u kompresor određena je izentropskim procesom
kompresije fluida
s
1
= s
2
= 0,759 kJ/(kg · K).
Za pritisak isparavanja P
1
= 1 bar, iz tablica za pregrejanu paru freona-12, entalpija i
temperatura se određuje interpolacijom:
728 , 184
1
= h kJ/kg t
1
= - 11,6
o
C.
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
120
Sada je potrebna snaga kompresora:
31 , 10 | ) 854 , 221 728 , 184 ( | ) 3600 ( 1000 | ) ( | | ) ' ( | ) (
1
2 1
.
12
.
12
.
= − ⋅ = − = =

h h m W m W
cv
cv kW.
Toplota utrošena na isparavanje freona iznosi:
075 , 125 653 , 59 728 , 184
5 1 51
= − = − = = h h q q
R
kJ/kg.
Pri tome je:
h
5
= h
4
= 59,653 kJ/kg
dobijeno iz tablica za freon-12 ( ravnoteža para-tečnost ) za temperaturu pothlađivanja 25
o
C.
Ukupna ''proizvedena hladnoća'' iznosi:
74 , 34 075 , 125
3600
1000
. .
= ⋅ = ⋅ =
h h
q m Q kW.
121
LITERATURA
1. Đorđević B. ,Valent V. , Šerbanović S. , Termodinamika i termotehnika
,Građevinska knjiga ,Beograd,1987.
2. Malić D., Đorđević B., Valent V., Termodinamika strujnih procesa ,Građevinska
knjiga, Beograd,1980
3. Đorđević B., Valent V., Radojkovoć N., Termodinamika i termotehnika, Zadaci,
Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Nišu, TMF , Beograd,1982.
4. Đorđević B., Tasić A., Tablice i dijagrami termodinamičkih veličina ,Tehnološko-
metalurški-fakultet, Beograd,1978.
5. Ražnjević K., Toplinske tablice i dijagrami ,Đuro Đaković ,Slavonksi Brod,1964.
6. Grozdanović D. K., Sistemi za obradu podataka. Tehnološko-metalurški-
fakultet,Beograd,1986.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->