1 PROFESOR BIOLOGIJE

I GODINA

Hemija
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Hemijski simboli, formule i jednačine. Osnovni hemijski zakoni i zakoni gasnog stanja materije. Struktura atoma i periodni sistem elemenata. Hemijska veza i struktura molekula. Oksidacioni broj i redoks sistemi. Disperzni sistemi. Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža. Termohemija. Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja: oksidi, hidridi, kiseline, baze i soli. Elektrolitička disocijacija i konstanta disocijacije. Protolitičke reakcije. Jonski proizvod vode i vodonični eksponent. Hidroliza soli i puferi. Koligativne osobine rastvora i Raulovi zakoni. Proizvod rastvorljivosti. Biološki važni hemijski elementi: Na, K, Mg, Ca, C, O, S, F, Cl, Br, I, Ag, Fe. Organska jedinjenja; struktura, klasifikacija i nomenklatura. Ugljovodonici: hemijske osobine i reakcije alkana, alkena i alkina. Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika. Alkoholi i fenoli. Etri, tioalkoholi i tioetri. Karbonilni derivati ugljovodonika, hemijske osobine i reakcije. Organske kiseline. Supstituisane organske kiseline. Derivati organskih kiselina i derivati ugljene kiseline. Ugljeni hidrati: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi, hemijske osobine i reakcije i značaj za živa bića. Lipidi: prosti i složeni lipidi, hemijske osobine i reakcije i njihov značaj za živa bića. Proteini, polipeptidi i dipeptidi, podela, hemijske osobine i njihov značaj za živa bića. Kratak pregled sekundarnih biomolekula: alkaloidi, terpenoidi, fenolna jedinjenja. Podela i biološki značaj vitamina, antibiotika i pesticida. Vežbe su tako organizovane da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanju. Planom je predviđeno 15 vežbi, 7 iz opšte hemije i kvantitativne analize, 1 vežba iz kvalitativne analize i 7 vežbi iz organske hemije, koje obuhvataju reakcije na funkcionalne grupe i grupnu vežbu iz spektrofotometrije i hromatografije. Svaka vežba obuhvata odgovarajući broj stehiometrijskih-računskih zadataka. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. U toku nastave biće ponuđeno 4 testa, 2 iz opšte hemije i 2 iz organske hemije koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.

Biologija ćelije
(Osnovni predmet, I semestar 2+2) Predavanja: Evolucija ćelije. Hemijski sastav ćelije. Metode citoloških istraživanja. Prokariotska ćelija. Acelularni oblici života–virus. Prokariotski tip ćelije: bakterije i cijanobakterije (modrozelene alge) i gljive. Morfologija, ultrastrukturna i funkcionalna građa bakterijske ćelije. Uključci bakterijske ćelije. Sporulacija. Funkcionalna građa cijanobakterijske ćelije. Uporedni prikaz građe ćelija algi – prokariotski i eukaritski tip ćelije. Specifičnosti i detalji strukturne i funkcionalne građe jednoćelijskih i micelarnih gljiva. Animalna ćelija. Plazmalna membrana, citosol, citoskelet, ćelijske organele. Ćelijski ciklus. Rast ćelije. Starenje i smrt ćelije. Biljna ćelija: Oblik, veličina, delovi ćelije. Strujanje citoplazme. Turgor i plazmoliza. Plastidi. Unutrašnji produkti protoplasta: rezervne materije u; vakuola, vakuolarni sok; kristali; fiziološki aktivne materije. Ćelijski zid. Obrazovanje, rast i debljanje, hemijski sastav, fizička svojstva i submikroskopska građa, plazmodezme i jamice, perforacije; sekundarne promene ćelijskog zida. Fiziologija biljne ćelije. Kompartmentalnost ćelijskog metabolizma. Biomembrane. transport vode i jona. Plastidi, vakuola – struktura i funkcija. Ćelijski zid i plazmodezmi. Hemijska svojstva biljne ćelije. Enzimi. Vežbe: Mikroskopiranje. Morfološki oblici i ćelijski omotač bakterija. Spore i drugi uključci bakterijske ćelije. Prokariotske cijanobakterije. Jednoćelijske i višećelijske zelene alge. Jednoćelijski i micelarni talusi gljiva. Ultrastrukturna organizacija animalne ćelije na elektronomikrografijama različitih tipova ćelija. Delovi biljne ćelije. Strujanje citoplazme. Plazmoliza. Hloroplasti, karotenoidoplasti i leukoplasti. Skrobna zrna, aleuronska zrna, masne kapi. Antocijani. Kristali. Centripetalna i centrifugalna zadebljana ćelijskog zida. Proste i opšančene jamice. Perforacije ćelijskog zida. Vodni i osmotski potencijal. Izolacija protoplasta i hloroplasta. Ispit: praktični, pismeni (seminarski/test) i usmeni. Pismeni ispit je eliminatoran.

Opšta zoologija
(Osnovni predmet, I semestar 2+1) Predavanja: Poreklo, raznovrsnost, srodnički odnosi, osnovna načela klasifikacije i klasifikacija životinja. Struktura i funkcionalna raznovrsnost životinja: individualno razviće; problemi integriteta organizama; simetrija i kretanje; ishrana i varenje; transportni sistemi i telesne tečnosti; termoregulacija; razmena gasova i respiratorni pigmenti; ekskrecija i vodni balnas; humoralna i nervna regulacija; čula i reprodukcija. Vežbe: Mikroskop i tehnika mikroskopiranja. Vežbe prate predavanja a morfoanatomska struktura i građa životinja, organski sistemi, organi, tkiva, izabranih taksona biće proučavana korišćenjem nativnih, trajnih preparata (suvi i vlažni). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

2 Morfologija i sistematika beskičmenjaka
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Osnovna načela sistematike i klasifikacije beskičmenjaka, filogenetski odnosi i evolutivi pravci i tendencije u okviru ove grupe. Protozoa- opšte karakteristike, jednoćelijski nivo organizacije, klasisfikacija i filogenija, način života. Metazoa – poreklo i opšte karakteristike, organizacija na nivou tkiva, telesne duplje, radijalna i bilateralna simetrija, protostomija i deuterostomija, evolutivni pravci. Mesozoa, Porifera,, Cnidaria, Ctenophora – telesna organizacija, način života, klasifikacija i filogenija. Plathelmintes: Turbellaria, Cestoda, Trematoda; Nemertina - telesna organizacija acelomata, životni ciklusi, klasifikacija i filogenija. Nematoda, Nematomorpha, Acanthocephala, Rotifera, Gastrotricha, Kinoryncha, Entoprocta - telesna organizacija pseudocelomata, opšte karakteristike, način života, rasprostranjenje klasifikacija i filogenija. Mollusca – telesna organizacija celomata, način života, klasifikacija i filogenija, diverzitet i adaptivna radijacija. Annelida – metamerizam, karakteristike telesne i funkcionalne organizacije, filogenija i klasifikacija, način života. Priapulida, Echurida, Sipunculida, Tardigrada, Onychophora – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija. Arthoropda – opšte karakteristike telesne i funkcionalne organizacije: egzoskelet, mišićni sistem, nervni sistem, respiracija; klasifikacija i filogenija, način života, rasprostranjenje. Lophophorata: Bryozoa, Brachiopoda, Phoronida – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenetski pravci. Echinodermata – telesna organizacija, klasifikacija i filogenija, diverzitet, način života i rasprostranjenje. Pogonophora, Chaetognata - opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija Vežbe: Vežbe su organizovane tako da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanjima. Tokom vežbanja biće korišćeni nativni i trajni preparati, a u većini slučajeva biće rađena disekcija pojedinih predstavnika različitih grupa beskičmenjaka. Svugde gde je to moguće, radiće se determinacija predstavnika pojedinih sistematskih kategorija koje se obrađuju na predavanjima. Na isti način obrađivaće se fauna beskičmenjaka, u prvom redu entomofauna različitih ekosistema (terenska nastava u I i II semestru) i marinske vrste beskičmenjaka (terenska nastava u III i IV semestru). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

Biofizika
(Osnovni predmet, II semestar 3+3) Predavanja: Pojave u prirodi, zakonitosti, principi i fundamentalne interakcije. Ekonomija, ekologija, fizika i opstanak čovečanstva. Energetika i novi materijali. Osnovi metrologije. Nerelativistička kretanja. Gravitaciono polje. Mehanika tela i fluida. Lokomotorni sistem čoveka/životinja, letenje i plivanje životinja, biokapilarnost i hemodinamički sistem čoveka/životinja. Oscilacije, talasi i zvuk. Govorno-slušni sistem čoveka/životinja. Termodinamika, agregatna stanja i fazni prelazi. Aktivni transport supstancije, biomembrane. Elektromagnetizam. Bioelektricitet, biostruje kod čoveka/životinja, biomagnetizam. Elektromagnetni talasi i mikroskopija. Fotoosetljivost čoveka/životinja i fotometrija. Relativistička kretanja. Kvantna svojstva materije. Atomi, joni i molekuli. Emisija i apsorpcija svetlosti. Bio i foto-luminescencija. Radioaktivnost. Interakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom. Detekcija, dozimetrija i zaštita od štetnog zračenja. Teorija velikog praska. Elementi astrofizike. Uslovi života na drugim planetama. Vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: seminarski rad, test/usmeni.

Anatomija i morfologija biljaka
(Osnovni predmet, II semestar 4+3) Predavanja: Histologija - pojam i klasifikacije tkiva. Meristemi (apikalni, interkalarni, lateralni, traumatični). Trajna tkiva (parenhimska pokorična, mehanička, provodna, tkiva za lučenje). Anatomska građa vegetativnih organa (koren, stablo, list). Anatomska građa metamorfoziranih organa. Anatomska građa reproduktivnih organa skrivenosemenica (cvet, seme, plod). Klica. Morfologija korena. Metamorfoze korena. Morfologija izdanka (stablo i list). Metamorfoze izdanka. Razmnožavanje biljaka. Bespolno i polno razmnožavanje, smena polnog i bespolnog razmnožavanja. Razviće mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica. Cvet, cvasti. Cvetanje. Oprašivanje, oplođenje. Seme i plod. Vežbe: Apikalni meristemi: vegetaciona kupa izdanka i korena. Pokorična tkiva (primarna i sekundarna). Mehanička tkiva (kolenhim i sklerenhim). Tkivo za fotosintezu, magacioniranje, apsorpciju, provođenje, lučenje. Anatomska građa korena: primarna i sekundarna. Anatomska građa repastog korena. Anatomska građa stabla: primarna i sekundarna. Anatomska građa rizoma i krtole. Anatomska građa lista (liske i lisne drške). Anatomska građa čašičnih i kruničnih listića, prašnika i tučka. Anatomska građa semenjače i oplodnice. Klica dikotila i monokotila. Morfologija korena. Metamorfoze korena, morfologija izdanka. Morfologija lista. Metamorfoze izdanka (stablo i list). Cvet i cvasti. Morfologija semena i plodova. Klasifikacija plodova. Ispit: praktični, pismeni (test)/ usmeni.

Osnovi mikrobiologije

virusa. Miriapoda. fitosfera. Ispit: pismeni/paraktični i usmeni. reproduktivni organi kod algi. pedosfera. Turbellaria. gnezda. Chlorophyta. Biologija algi i gljiva (Osnovni predmet. Specifičnosti genetike prokariota. filogenetske srodnosti i rasprostranjenost pripadnika razdela: Cyanophyta (Cyanobacteria). Mikrobiloški deo:Sakupljanje i upoznavanje sporokarpa gljiva i talusa lišajeva. Vežbe: Upoznavanje sa principima rada u mikrobiološkoj laboratoriji: ponašanje (mere predostrožnosti). Vežbe: Upoznavanje morfologije i građe različitih tipova talusa algi: Jednoćelijske pokretne i nepokretne. do 150 vrsta. životni ciklusi i rasprostranjenost grupa: Mixomycota. Pirrophyta. Karakteristike. Ispit: praktični i usmeni. zaštita životne sredine. Karakteristike pravih gljiva na predstavnicima podrazdela: Mastigomycotina. Pravljenje trajnih preparata: metode bakteriološkog bojenja. 0+3. **Terenska nastava (Obavezna. 0+5) Zoološki deo: Upoznavanje sa karakterističnim ekosistemima i lokalitetima za koje su pojedine vrste vezane. Basidiolichenes i Deuterolichenes. Zygomycotina. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). livadske. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrstu. (i građa askokarpa) Basidiomycotina (ciklusi razvića fitopatogenih oblika. reda. Reptilia (Sauria. II semestar 3+2) Predavanja: Razlike u habitusu. filogenija. Ascomycotina. mikoplazmi i rikecija. životni ciklusi. Apterygota i Pterygota. zemljište. Pregled glavnih grupa bakterija u nativnim preparatima. Charophyta. Annelida. Xanthophyta. Rasprostranjenost i uloga mikroorganizama u biosferi (hidrosfera. Zygomycotina. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. Polypodiophyta. Građa talusa i habitus lišajeva. alge končastog. Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih predstavnika pojedinih sistematskih kategorija vaskularne flore: Equisetophyta. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Iščišćavanje izolata i upoznavanje sa morfološkim i fiziološkim osobinama bakterijskih izolata. Upoznavanje predstavnika klase Aves preko balgova. Određivanje brojnosti bakterija i izolacija kultura. Mastigomycotina. pripadnika različitih ekosistema Fruške gore: Amphibia (Caudata.3 (Osnovni predmet. anatomska građa (i odnosi simbionata) talusa lišaja. Karakteristike. Phaeophyta i Rhodophyta. atmosfera. Serpentes). posuđe. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. prepariranje biljnog materijala. mikrobisfera). I ili III semestar 4+0. fiksacija. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. Načini razmnožavanja. Rodentia). vazduh) i njihova obrada. Anura). pribor i aparati. Bacillariophyta. Upoznavanje sa karakterističnim tipovima fitocenoza (šumske. Ascomycotina. parenhimatičnog (kormoidnog) i cenocitičnog (sifonalnog) talusa. bioremedijacija. prepariranje i izrada entomološke zbirke. sistematika. ruderalne i druge zajednice. filogenija i elementarna sistematika bakterija i taksonomska podela virusa. Sakupljanje karakterističnih predstavnika beskičmenjaka: Hydrozoa. *Engleski jezik (Izborni predmet. Značaj mikroorganizama u prirodi i za čoveka: medicina. korovske. različiti tipovi kolonija. Odlike metabolizma bakterija: tipovi mikroorganizama prema načinu ishrane i energetskim izvorima. Upoznavanje i sakupljanje karakterističnih predstavnika tetrapodnih kičmenjaka. aktinomiceta. Obrada sakupljenog materijala. veterina. osnovna upotreba neodredjenog i . Chrysophyta. Uuzimanje mikrobioloških uzoraka staništa (voda. Opšte karakteristike i osobine po kojima se gljive razlikuju od biljaka i životinja. Euglenophyta. amicelarnih i micelarnih gljiva. Mammalia ( Insectivora. Habitus. pigmentaciji i načinu razmnožavanja algi. Ekologija mikroorganizama: biotički i abiotički činioci u životu prokariota (okvir života). Gastropoda i Arthropoda – Arachnida. geomorfološkim i pedološkim osobinama i klimatskim prilikama. građi. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Upoznavanje morfologije i građe sluzavih. jaja. funkcionalne građe i razmnožavanja bakterija. Basidiomycotina i Deuteromycotina. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. Determinacija sakupljenog materijala do roda i vrste. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon svake obrađene celine. Uporedni prikaz morfologije. zvuka i vizuelnim putem. rasprostranjenost i osnovi sistematike pripadnika klasa: Ascolichenes. II semestar 2+1) Predavanja: Istorijski razvoj mikrobiologije i odnos mikrobiologije sa drugim bazičnim i primenjenim biološkim disciplinama. tipovi bazidiokarpa) i Deuteromycotina. Ispit: kolokvijum. Determinacija sakupljenog materijala do klase. zoosfera. sistematika. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. biodegradacije. cianobakterija. zaštita bilja. fermentaciona industrija. Biotehnološka primena mikroorganizama: proizvodnja hrane.

participi. razumevanje osnovne ideje i detalja. Socijalizacija. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. modalni glagoli. Korišćenje elektronske pošte. poredjenje prideva i priloga. Statistički softverski paketi. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Društvene institucije i organizacije. Načini kopiranja u Excelu. Pojam i vrste društvenih grupa. kraća pisma. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Postanaka kičmenjaka. Svojina i društvena moć. Korišćenje gotovih maski. Kultura. glagolska vremena: Present Simple. Korišćenje statističkih funkcija. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. Unošenje tabela u tekst. infinitivi. rezime. Lycopodiophyta. Pinophyta i Magnoliophyta. Past Simple active i passive. Konstitutivni elementi društva. Kreiranje grafikona. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. (Izborni predmet. Kreiranje stukture foldera. redukovane relativne rečenice. I semestar 2+0) Predavanja: Pojam naučnog saznanja: Principi naučnog saznanja. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Politika. pisanje: CV.. Korišćenje operativnog sistema Windows. Država. Pismeni (seminarski) i usmeni. Predmeti i sredstva. pisanje: popunjavanje formulara. Unošenje slika u tekst. Present Perfect. Podešavanje za štampu. Ispit: Sociologija (Izborni predmet. Rad sa formulama i funkcijama. I ili III semestar 4+0. Rad sa fajlovima. Equisetophyta. Pojam i elementi naučnog metoda. Botanički deo: Upoznavanje sa dalekim precima pojedinih sistematskih grupa na nivou reda. Polypodiophyta. Sistematski prikaz fosilnih predstavnika sa osnovnim morfološkim karakterima i poreklom nalaza iz razdela Bryophyta. Ispit: pismeni (periodični testovi). Ispit: usmeni. formalno pismo. Potkolo Hemichordata. Priroda. Društvo i društvena pojava. do Kvartara. Vežbe prate predavanja. Ispit: pismeni i usmeni. složene imenice. Elementi kulture. Klimatologija i pedologija (Izborni predmet. Korišćenje Interneta. Ukrašavanje tabela. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Paleopalinologija sa metodama pripreme preparata. društvo i individua. II semestar 2+0) Predavanja: Zoološki deo: Pojam paleozoologije i njen odnos prema srodnim naukama. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Promene i razvoj društva. poredjenje prideva. Pojam. Present Continuous. Past Perfect Tense. Paleontologija (Izborni predmet. Konstitutivni problemi sociologije: Odnos sociologije i drugih nauka. glagolska vremena Present Simple active i passive. Savremeno društvo. Past Simple. predvidjanje u toku čitanja. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. Tipovi podataka u tabelama. prilozi. Programi za pretraživanje. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Društvena struktura: Pojam društvene strukture. pasiv. Ličnost: pojam ličnosti. Paleozoika. Formiranje i korišćenje maski. II semestar 2+0) . razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Karakteristična flora počev od Kambrijuma. Potrebe i interesi. Akteri društvenih delovanja. Kolo Chordata. Programski paketi za obradu podataka (Izborni predmet. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta.4 odredjenog člana. Prirodne i društvene nauke. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Fosili. CV. Pojam i vrste naučnog objašnjenja. Formatiranje teksta. Ispit: pismeni i usmeni. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici.

Faktori uspešnog učenja. gljiva. Klimatski faktori. Hemijski sastav i fizičke karakteristike vazduha. Osnovne fizičko-hemijske karakteristike vode. Genitalni sistem. Ispit: pismeni. Morfološki i ekološki diverzitet autohtonih biljaka predstavljaju bazu za njihovo iskorišćavanje. raznovrsnost listova. Podela klime. Klimatski pojasevi i klimatski tipovi. oblici i veličine izdanaka i stabala. Osnovne odlike atmosfere. lišajeva i viših biljaka u ekosistemima i nivoom njihove proučenosti u svetu i kod nas. Razvoj interesovanja. zadaci. Značaj zaštite životne sredine u cilju diverziteta i mogući pravci primene genofonda algi. Posete institucijama u kojima su deponovane neke značajne zbirke beskičmenjaka. Osnovne faze i procesi ontogenetskog razvića Chordata. Endemiti. Distribucija Sunčevog zračenja u vodenoj sredini. relikti. rasprostranjenost i raznolikost beskičmenjaka. III semestar 4+4) Predavanja: Opšta organizacija i poreklo tipa Chordata. škrge. Položaj pedologije u odnosu na biološke discipline. Osnovni pojmovi. Nervni sistem . Takođe će se prikazati primeri oligomerizacije cveta povezane sa efikasnošću funkcije koju vrši. Razvoj govora.5 Predavanja: Klimatologija. endoskelet. Sistem organa za varenje-usna duplja-prednje i zadnje crevo. Struktura i dinamika ličnosti. Razvoj ekspresivnog ponašanja. viscelarna i kožna muskulatura. aneksne žlezde. Sunčevo zračenje. Telesni pokrivač Chordata. Ekskretorni sistem. selekciju i oplemenjivanje gajenih biljaka. Brojnost. Diverzitet prostora Srbije i Crne Gore. III semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Diverzitet plodova i semena. Socijalizacija. II GODINA Psihologija (Osnovni predmet. Ispit: pismeni (seminarski rad) i usmeni. Uticaj vremena i klime na zemljište. Čulni organi-opšti i posebni viscelarni i somatički. Voda i vlažnost. Temperatura. Diverzitet faune beskičmenjaka (Izborni predmet. Klasifikacija klime. riblji mehur. Kratak pregled razvitka psihologije. Klimatski elementi. Faktori razvoja govora. derivati. Raspored prirodnih voda na Zemlji. Razvoj pojedinih psihičkih funkcija. Direktno zračenje. specifični načini oprašivanja. razvitak i grane psihologije. Skeletni sistem-egzoskelet. Postanak kičmenjaka. II semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet beskičmenjaka i značaj njegovog poznavanja. cvasti i cvetovi skrivenosemenica. različiti oblici šišarki i sporofila golosemenica.škržno crevo. Uloga sazrevanja i učenja u razvoju emocija. Teškoće u učenju. Klima atmosfere. Osnovni pojmovi. Sistem organa za respiraciju . Raznovrsnost predstavnika pojedinih familija. Adsoptivna sposobnost zemljišta. Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti. raznošenja plodova i rasejavanja semena. sa specifičnostima pojedinih vegetativnih i generativnih organa. Faktori koji uzrokuju diverzitet beskičmenjaka. lišajeva i viših biljaka. Diverzitet generativnog regiona: oblici rasplodnih organa mahovina. Afirmacija prirodnih vrednosti . periferni. Sastavni delovi zemljišta. Difuzno zračenje. kao dela diverzitetom bogatog Balkana.centralni. Funkcija govora. Problemi u razvoju ličnosti. Osnovni psihološki pravci. Mišićni sistem . prečica i paprati. gradja. Procesi zagrevanja i hlađenja zemljišta i vazduha. U okviru ekološkog diverziteta naglasak se daje onim familijama i rodovima čije vrste zahtevaju različite ekološke uslove za normalan život. Pedologija. Upoznavanje sa nekim od najznačajnijih endemita naše zemlje. Zemljište. Geneza i klasifikacija zemljišta. Biodiverzitetske pustinje. Osnovne odlike prirodnih voda na Zemlji.najznačajniji endemiti i relikti naše faune. . refugijalna staništa Srbije i Crne Gore. Vežbe: Diverzitet vegetativnih organa: oblici korena i po funkciji sličnih organa u biljnom svetu. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Ispit: usmeno. Klima zemljišta.somatska. Ispit: usmeni. sa posebnim osvrtom na pojedine grupe beskičmenjaka. Vreme i klima. Uporedna anatomija i sistematika hordata (Osnovni predmet. Vežbe: Sakupljanje uzoraka na jednodnevnim ekskurzijama i njihova obrada u laboratoriji. Mogućnost primene psihologije u vaspitno-obrazovnom radu. pluća. heterotopični skelet. Pedogeneza. gljiva. Racionalizacija učenja. II semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa značajem algi. Specijski diverzitet odredjenih autohtonih ekosistema i supstituisanih veštačkih ekosistema. Klimatske karakteristike kontinenata. Razvoj emocija. Metode i tehnike istraživanja u psihološkim naukama. Učenje. pamćenje i zaboravljanje. Grane psihologije. Značaj diverziteta biljaka i gljiva (Izborni predmet. Padavine.

blastulacija. Pedagoške zakonitosti. subklasa Gnathostomata (klase: Chondrichthyes. rebra. Metode pedagoških istraživanja. formiranje lica i usne duplje. ptice. Pojam i determinante cilja i zadataka vaspitanja. želuca. Proveravanje i ocenjivanje znanja. sisar). Monološke metode. slezine. nadbubrežne žlezde. Tok naučnog istraživanja. Vrste pedagoških istraživanja. Glaveni skelet (ptica.. krvni sistem:disekcija ribe. Sadržaj obrazovanja. zmije. respiratorni sistem. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Tekst metoda. Nervni sistem (moždinski živci žabe. Programiranja nastave i učenja. Nastavni plan i program. ekskretorni sistem. podtipova Acrania. Hromozomalna DNK i njeno pakovanje u hromatinsko vlakno. limfatični sistem. Didaktika: Pojam i shvatanje o didaktici. respiratornih organa. Laboratorijskoeksperimentalna metoda. tireoidne i paratireoidne žlezde. Ispit: usmeni. Vežbe: Svetlosnomikroskopska izučavanja strukture tkiva (epitelno. Vaspitanje kao središna pedagoška kategorija i uloga rada u njegovom nastajanju. III semestar 4+4) Predavanja: Uvod u biohemiju. vodozemci. Proces saznavanja u nastavi i nauci. Istraživački instrumenti. Skelet ekstremiteta (žaba. Seminari iz posebnih aspekata biohemije. Tunicata. Pojam i klasifikacija nastavnih metoda. razvoj organa (zuba. creva. istorijat i pravci razvoja.6 Sistematske kategorije i klasifikacija tipa Hemichordata i Chordata. vezivna tkiva. ptica. III semestar 4+3) Predavanja: Strukture tkiva (epitelno tkivo. žabe. slezine. Dijaloška metoda. krvnih sudova i krvnih elemenata. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Nastavni čas. Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji. gastrulacija. mozak sisara). komornog sistema mozga. formiranje i derivacija škržnih lukova. nidacija (implantacija). Domaći radovi učenika. tonzila. nervni sistem. ovojnice ploda. Enzimi. grudnica. Pojmovi srodni pedagoškim. tipovi brazdanja. ženski reproduktivni sistem. Vrste vaspitanja. nervno i mišićno) i strukture organa različitih organskih sistema (nervni sistem. unutašnjeg uva i oka). muški reproduktivni sistem). oogeneza. Mišićni sistem (žaba). Metoda praktičnih radova. rasprostranjenje. Koža kičmenjaka (ribe. Metabolizam i bioenergetika.Nastavna sredstva. Vertebrata. hipofize. Oblici nastavnog rada. ekskretorni. Vaspitanje u širem i užem smislu. genitalni. Teorije o izboru nastavnih sadržaja. pankreasa. saznata ljudska delatnost. organizacija jajeta. Mammalia) – telesna organizacija. pismeni (test) i usmeni. pacova. sisar). Osteichthyes. Pedagogija (Osnovni predmet. sisara. Amphibia. spoljašnje uobličavanje embriona. Vežbe: prate predavanja. Kvantitativna i kvalitativna analiza istraživačkih podataka. ganglija. Embriologija (pojam reprodukcije spermatogeneza. Uloga bioloških činilaca u vaspitavanju. Klasifikacija Vertebrata: subklasa Agnatha (Cyclostomata). praktični i usmeni. nervno tkivo). cirkulatorni sistem. žabe. Nastava i proces učenja. ili test (1) iz celokupnog gradiva. digestivni sistem. respiratorni sistem. čula) na trajnim histološkim preparatima. Osovinski skelet: kičmeni pršljenovi ribe. Osnovi molekularne biologije (Osnovni predmet. Struktura i funkcija DNK. IV semestar 3+3) Predavanja: Pojam molekularne biologije. ekskretorni sistem. moždanih mehurova. Obrazovanje i vrste obrazovanja. endokrini sistem. IV semestar 4+0) Predavanja: Ošta pedagogija: Pojam i predmet pedagogije kao nauke. Hemijske i bioloske osnove biohemije. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni (test). Vrste nastave u našoj školi. Sistem pedagoških disciplina. Različiti sistemi nastave. Ispit: pismeni/usmeni. mišićno tkivo. Nastavne ekskurzije. Vaspitanje kao svesna. zigot. čula. Metodologija pedagogije: Različiti metodološki pristupi u pedagogiji. Faktori razvoja ličnosti. respiratorni. Histologija sa embriologijom (Osnovni predmet. srca. limfopoetični sistem. jetre. Karakteristike vaspitanja kao društvene delatnosti. Reptilia. endokrini sistem. Ispit: praktični. Crevni. vezivno. Genetska informacija. Aves. Tehnike istraživanja. Pojam i vrste didaktičkih principa. cirkulatorni sistem. Nastava kao proces proučavanja i učenja. oplođenje. Genetski kod. način života Vežbe: Predstavnici subphyluma Tunicata i subphyluma Acrania. Čulni sistem (gradja oka). useka i špagova. nervne cevi. lipida i proteina. Faktori nastave. Odnos pedagogije i drugih nauka. Nukleinske kiseline. muški i ženski reproduktivni sistem. timusa. Struktura hromozoma. Metode zasnovane na posmatranju. Struktura organskh sistema (digestivni sistem. Regulacija metabolizma. Metabolizam ugljenih hidrata. Medjucelijska komunikacija. . ptice. ili test (1) iz celokupnog gradiva Biohemija (Osnovni predmet. Razvitak vaspitanja tokom ljudske civilizacije. derivati kože. sisari).

Morski organizmi kao hrana. Coelenterata. Zaštita mora. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Pinophyta i Magnoliophyta. Polypodiophyta. Arthropoda (Crustacea). Replikacija DNK. RNK i poreklo života. Mesto i uloga čoveka u prirodi. elektroforeza dobijenih fragmenata. biljaka bedemarki i ruderalnih staništa. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrste naročito sledećih grupa: Porifera. denaturacija DNK i transfer na membranu. eulitorala i gronjeg sublitorala. Građa. polni razvoj i biološka zrelost. Demografska struktura. grupe koje ih povezuju. osnovne telesne mere. IV semestar 4+4) Predavanja: Odnos sistematike i filogenije. Ćelijski ciklus i apoptoza. gariga. proteazomi). zaštita i bolesti organa i sistema čovečijeg tela. Molekularni mehanizmi stvaranja specijalizovanih tipova ćelija. Magnoliophyta . Deoba ćelije. Dominantna grupa viših biljaka. Embrionalno razviće.pregled. Specijalna rekombinacija. Lycopodiopyta. Vežbe: Upoznavanje osnovnih elemenata građe čovečijeg tela. stanovnika zimzelene mediteranske šume. Od RNK do proteina: translacija i posttranslacione modifikacije proteina (čaperoni. Sakupljanje i upoznavanje algi obalskog pojasa mora (supralitorala i litorala) i brakičnih voda. Matematika sa statistikom (Izborni predmet. Rast i razviće. prepariranje biljnog materijala. Upoznavanje sa najkarakterističnijim predstavnicima vaskularnih biljaka. primitivne i progresivne grupe. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Filogenetski razvoj. Ispit: kolokvijum. Pojam genetičkih prekidača. makije. Annelida. Karakteristični predstavnici razdela Bryophyta. Poreklo i srodnički odnosi i veze između sistematskih kategorija. Opšta rekombinacija. Ispit: praktični i usmeni. Izolacija DNK i RNK. Prepariranje sakupljenog materijala. detekcija hibridizovane DNK). Elektroforeza DNK.podklase. Sistematika i filogenija kormofita (Osnovni predmet. vrste koje se koriste za ishranu ili kao industrijske. Sakupljanje i determinacija do 150 vrsta predstavnika Equisetophyta. Varijabilnost ljudskih populacija. DNK-vezujući motivi regulatornih proteina. uloga funkcija. III semestar 3+2) . Antropologija (Osnovni predmet. Determinacija sakupljenog materijala do klase. tj. fizički razvoj. Equisetophyta. sastav i podela životnih zajednica u moru. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. Život u moru i biološke nauke. Lycopodiophyta. praktični ispit / usmeni ispit. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne vežbe koje prate program predavanja. Equisetophyta. Sistematika razdela: Bryophyta. Inicijacija i završetak replikacije DNK na nivou hromozoma. Ispit: periodični testovi. hibridizacija. vreme pojavljivanja i dominacije tokom geohronoloških perioda. supralitorala. Osnovna pravila nomenklature.Telomska teorija. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). kolokvijum. Taksonomske kategorije. Analiza strukture DNK koristeći program RasMol. 0+8) Zoološki deo: Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih beskičmenjaka kamenite i peščane obale jadranskog mora. Upoznavanje sa biljnogeografskim odlikama flore i karakterističnim tipovima fitocenoza. DNK i RNK. Polypodiophyta i Pinophyta. Vežbe: Praktično poznavanje morfoloških karaktera koji odlikuju pojedine više i niže sistematske grupe viših biljaka. do 150 vrsta. Reparacija DNK. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). Bolesti savremenog čoveka. ukrasne i krmne biljke. Manipulacija proteinima. Istorijski razvoj sistematike. Građa. reda. Akceleracija i sekularni trend. Poseta istraživačkim institucijama na moru. Hromosomi čoveka. Od DNK do RNK: tranksripcija i obrada prekursor RNK. Monofiletsko poreklo viših biljaka . Nemertina. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama živog naselja supralitorala. Antropometrijska i antroposkopska istraživanja. geomorfološkim. Neki pokazatelji rasta. ili test (1) iz celokupnog gradiva. pedološkim i klimatskim osobinama. poreklo. Southern blotting i hibridizacija (razgradnja hromozomalne DNK restrikcionim enzimima. PCR. Jedinstvena građa čoveka i ostalih živih bića. Mollusca i drugih. razvoja i sazrevanja. Kontrola ekspresije gena . pravljenje individualnih zbirki i njihovo čuvanje. kamenjara. Posttranskripciona kontrola. Polypodiophyta. Ispit: pismeni/usmeni. **Terenska nastava (Obavezna. Evolucija genoma. IV semestar 2+2) Predavanja: Uvod u antropologiju i njen razvoj. Preontogenetsko i etape ontogenetskog razvića. prelazne između primitivnih i progresivnih grupa. Telesna građa i organizacija čoveka. Floristički i fitogeografski značajne vrste.7 Održavanje DNK sekvenci.

Primena kompjutera u nastavi biologije. Programi za pretraživanje. linearna. predvidjanje u toku čitanja. Diferencijalne jednačine prvog reda – sa razdvojenim promenljivim. Present Perfect. Past Simple. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Modeli i modelovanje u nastavi biologije. Ukrašavanje tabela. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Ispit: pismeni i usmeni. Primena kompjutera u praćenju i valorizaciji znanja učenika u nastavi biologije. Korišćenje elektronske pošte. Obrada eksperimentalnih podataka. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. redukovane relativne rečenice. (Izborni predmet. Korišćenje Interneta. Simulacije i igre u nastavi biologije. Kreiranje grafikona. **Programski paketi za obradu podataka 2+2 (Izborni predmet. rezime. Savremena obrazovna tehnologija u nastavi biologije (Izborni predmet. Formatiranje teksta. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Statističko odlučivanje – intervali poverenja i testiranje hipoteza. homogena. Korišćenje statističkih funkcija. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Ispit: praktični/usmeni. I ili III semestar 4+0. Vežbe: vežbe prate teoretsku nastavu. prilozi. Slučajne promenljive – diskretne i neprekidne. složene imenice. pisanje: CV. Razgranata taksonimija nastavnih strategija u okviru nastave biologije. definisanje kriterijuma za merenje postignutih rezultata. osnovna upotreba neodredjenog i odredjenog člana. Numeričko rešavanje početnih i konturnih problema. Primena navedenih oblasti u konstrukciji i rešavanju matematičkih modela bioloških pojava. Unošenje slika u tekst. Korišćenje gotovih maski. poredjenje prideva. razumevanje osnovne ideje i detalja. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word.8 Predavanja: Sistemi linearnih jednačina – direktni i iterativni postupci za njihovo rešavanje. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Present Continuous. Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih – mere centralne tendencije i mere odstupanja. Rad sa fajlovima. infinitivi. CV. pasiv. izrada analitičkog modela. . Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Elementi teorije verovatnoće. *Engleski jezik (Izborni predmet. mini tečajevi i metodičke radionice u nastavi biologije. formalno pismo. Vežbe prate predavanja. Podešavanje za štampu. Obavezna je izrada seminarskog rada primenom savremene obrazovne tehnologije i polaganje dva praktična kolokvijuma. poredjenje prideva i priloga. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. Ispit: pismeni i usmeni. Priprema simuliranih igara: sistemska analiza problema. kraća pisma. participi. Elementi integralnog računa. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. glagolska vremena: Present Simple. modalni glagoli. Diferencijalne jednačine drugog reda. Kreiranje stukture foldera. Mikronastava. I ili III semestar 4+0. Savremena audiovizuelna tehnika u vizualizaciji apstraktnih bioloških sadržaja i prikazivanju dinamičkih fenomena u biologiji. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Formiranje i korišćenje maski. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Vežbe: prate predavanja. Rad sa formulama i funkcijama. Linearna regresija. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Past Simple active i passive. Elementi diferencijalnog računa. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. dizajniranje igre. Ispit: pismeni. Metodologije modelovanja u nastavi biologije. Načini kopiranja u Excelu. Unošenje tabela u tekst. Ispit: pismeni i usmeni. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Past Perfect Tense. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Bernulijeva. Tipovi podataka u tabelama. glagolska vremena Present Simple active i passive. Korišćenje operativnog sistema Windows. Nastavne strategije u nastavi biologije pomoću kompjutera. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Zakon verovatnoća i funkcija raspodele. Statistički softverski paketi. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. III semestar 2+2) Predavanja: Pojam obrazovne tehnologije u nastavi biologije. pisanje: popunjavanje formulara.

Vežbe: Analiza kariotipa i kariograma. kultuta tkiva i biotehnologija. Pokreti biljaka. Genetika (Osnovni predmet. nervna osnova instinktivnog ponašanja i emocija. Genetika populacije. Fotorespiracija. Odrđivanje starosti drevnih ostataka života. Mutacije gena. jonska osnova akcionog potencijala). Vegetativno razmnožavanje (kloniranje). Fiziološko-biohemijski značaj makro. mehanizmi transdukcije. Bojenje tkiva. Vežbe: Plazmoloza i oblici plazmolize. Determinacija pola kod biljaka i životinja. mikro i ostalih elemenata. Fiziologija otpornosti. Fiziologija rastenja i razvića: Rastenje i činioci koji na njega utiču. srčanog i glatkog mišića (mehanizam kontrakcije. membranski potencijal mirovanja. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). senzorni putevi). dužina života i mirovanje semena. Zoološki praktikum (Osnovni predmet. Nasleđivanje kvatitativnih svojstava. bolestima. Osnovni zakoni nasleđivanja. Ispit: pismeni/usmeni. Transport mineralnih i organskih materija.Vodni režim biljaka: Osobine i oblici vode u biljkama. mirisa (generatorski potencijali. Mala populacija i inbreeding. Promene i strukturi i broju hromozoma. Interakcije medu genima. Određivanje intenziteta disanja i aktivnosti enzima. Pepeo i sadržaj nutrienata. Vezani geni i crossing over. Analiza rodoslova. Kalupljenje tkiva. centralna regulacija visceralnih funkcija. Snimanje preparata na mikroskopu. Funkcije nervne ćelije (pasivna električna svojstva membrane. Promene u strukturi i broju hromozoma. Pokazatelji disanja. postsinaptički potencijali. Hloroplasti i pigmenti. Genetički mehanizmi imunoloških sposobnosti. Genetička uslovljenost kancera i kontrola starenja. Određivanje zapremine i površine korenovog sistema. Priprema za montiranje obojenih rezova. Vitalno bojenje. Determinacija pola i polno vezani geni. Funkcije čula: receptori u koži. sluha. Disanje: Mehanizam i hemizam disanja. Fiziologija razmnožavanja: Fiziologija polena i jajne ćelije. akcioni potencijal. Fotosinteza i prinos. Opšta fiziologija životinja (Osnovni predmet. Genetika ponašanja i razvića. Biljni antitranspiranti. Činioci koji utiču na intenzitet disanja. Transport jona kroz membranu. Osnovni principi endokrine regulacije. Fotosinteza: Specifičnost procesa fotosinteze u živom svetu. solima. Species i genus hibridi. Sečenje tkiva. Fiziologija razvića. Vežbe: Nervno-mišićni preparat. Razviće semena i plodova. mehanizmi učenja i pamćenja. Osnovni zakoni nasleđivanja i x2 test. osnovni zakoni populacione genetike.9 III GODINA Fiziologija biljaka (Osnovni predmet. Fiziološki aktivne materije. Genetička ravnoteža populacije i faktori koji remete ravnotežu. Oplodnja. Činioci koji utiču na usvajanje jona. Sinapse (vrste sinapsi. Fiziologija mineralne ishrane: Sadržaj mineralnih elemenata u biljkama. V semestar 4+4) Predavanja: Fiziologija ćelije: Struktura i funkcija ćelije i ćelijskih komponenata. Funkcije nervnog sistema (refleksi. Tehnika pripremanja trajnih preparata. Mikrotomi. Intenzitet i produktivnost fotosinteze. Određivanje osmotskog potencijala ćelijskog soka. Specijes i genus hibridi. vegetativni nervni sistem. V semestar 4+4) Predavanja: Uvod. kretanje i odavanje vode. neurotransmiteri). pH. promene genetičke strukture populacija i određivanje genetičke varijabilnosti u populaciji. uključuje test i (ili) seminarski rad. Sadržaj i zahtevi biljaka za vodom. Pismeni ispit je eliminatoran. Gajenje biljaka u veštačkim uslovima. V semestar 4+3) Predavanja: Molekularna organizacija hromozoma. Izračunavanje koeficijenta inbreeding-a. heritabilnost. Mediji za kalupljenje tkiva. Funkcije skeletnog. Određivanje vode u biljnom materijalu. Kvantitativna genetika. Činioci koji utiču na intenzitet fotosinteze. jonske osnove električne aktivnosti. mehanička aktivnost). Određivanje asimilacione površine i pigmenata hloroplasta. Ispit: pismeni i usmeni. srčanog i glatkog mišića. mehanizmi budnosti i spavanja). Klijanje semena. Interakcije gena. Starenje i uginuće biljaka. kontrola položaja tela i pokreta. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Mehanizam usvajanja jona. Mehanizam i hemizam fotosinteze. . Alelopatija. Vannuklearno nasleđivanje i materinski efekat. Fiksacija tkiva.: Otpornost biljaka prema niskim i visokim temperaturama. U toku semestra biće ponuđena 3 testa koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita. Hemijski sastav. Nasleđivanje svojstava determinisanih polno vezanim genima. Usvajanje. intenziteta transpiracije i kritične nezasićenosti biljaka vodom. nasleđivanje kvantitativnih osobina i komponente fenotipske varijabilnosti. skeletnog. ukusa. Vezani geni i crossing over. Pravljenje preparata – usni aparat insekata. Određivanje broja stoma. Kompjuterska simulacija elektrofizioloških fenomena. Ispit: pismeni i usmeni. V semestar 2+4) Predavanja: Priprema svežih i nativnih preparata.. Funkcionalne karakteristike nerva. Dehidratacija tkiva. Fiksativne mešavine. čulo vida.

Dobitnici Nobelove nagrade u oblasti biologije i njihova otkrića. ureotelični i urikotelični organizmi. Ispit: pismeni/usmeni. Struktura naučnog rada. Uporedna fiziologija životinja (Osnovni predmet. Metode sakupljanja kičmenjaka. humoralni i ćelijski imuni odgovor. Rusiji i Americi. Reproduktivni sistem sisara. Grafičko prikazivanje podataka. Metode postavljanja i održavanja akvarijuma i terarijuma. Različite metode mikroskopskih merenja i obrade podataka (Image Analysing System. Tipovi i principi rada mikrotoma. VI semestar 2+4) Predavanja: Mikrotehnika i mikroskopija. Egiptu. cilj i metode istraživanja u istoriji biologije. Botanički praktikum (Osnovni predmet. Diverzitet flore Vojvodine. Nadbubrežna žlezda i njeni hormoni. Dalji razvoj biologije u Evropi. Hemolimfa. Pars intermedia. Neurohipofiza i hormoni neurohipofize. Vrste stručnih i naučnih radova. Počeci i razvoj biologije kod Srba – istorijski pregled. kutina i suberina u biljnim tkivima. Estrusni/menstrualni ciklus. Fiksativi i izbor fiksativa. Telesna temperatura i termogeneza. ekosistemski diverzitet Vojvodine. pripremom i održavanjem herbara i sa razlikama između ključeva za determinaciju i florističkih dela. Uporedni pregled telesnih tečnosti koje cirkulišu u telu životinja. Izrada privremenih i trajnih mikroskopskih preparata. celuloze. određivanje mikroskopskog koeficijenta.). Krv i limfa. Mesopotamiji. Hormoni ovariuma. T i B limfociti. Usni apart insekata. Maceracija. Osnovne i posebne metode saznanja. stereološka metoda i dr. Imuni odgovor. Uporedni pregled sistema za cirkulaciju telesnih tecnosti. Vežbe: Tehnike prikupljanja. Hemostaza. Karakterisični biotopi Vojvodine sa najoznatijim vrstama sa aspekta floristike. Tehnika uzgajanja životinja. VI semestar 4+4) Predavanaja: Principi uporedne fiziologije. . VI semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Shvatanja o prirodi kroz vekove. Autori i dela iz istorije biologije (počeci naučnog razvoja biologije i period velikih otkrića u biologiji). vikarizma i fitogeografije. Upoznavanje sa načinima rada na terenu. Apsorpcija u digestivnom traktu. Hormoni tireoidee i paratireoidne žlezde. Metodologija naučnog rada (Izborni predmet. Bojenje i montiranje tkiva. Izrada dermoplastičnih preparata riba. Amoniotelični. Praktični iz morfološkog i florističkog dela (herbar sa oko 150 determinisanih vrsta) i pismeni – test iz morfološkog i florističkog dela. Mikroskopski preparati. testiranje značajnosti razlika srednjih vrednosti malih i velikih nezavisnih uzoraka. Histohemijske metode. sređivanja i proučavanja literature. Zajedničke karakteristike respiratornih organa/respiratornih površina. Istorija biologije (Izborni predmet. Ključevi za determinaciju i ikonografije. Pisanje naučnog rada. Mikroskopska merenja. Fiziologija ekskrecije i osmoregulacija. VI semestar 1+1) Predavanja: Uvod i značaj naučnog rada. izbor i usavršavanje naučnog radnika. Indiji. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Vežbe: Metode pravljenja preseka. Ispit: praktični i usmeni. Obrada rezultata istraživanja: izračunavanje mera centralne tendencije i mera varijacije. I Rusiji. Izrada balgova. Istorija Metodike nastave biologije u svetu i kod nas. Determinacija biljaka iz grupa Polypodiophyta. obrada antigena. Svetlosna i elektronska mikroskopija . karakteristike imunog odgovora. Vežbe: Karakteristike telesnih tečnosti i ćelijskih elemenata. Pinophyta i Magnoliophyta. Determinacija biljaka na osnovu morfoloških karaktera. Ćelijski elementi krvi. Endokrini pankreas i njegovi hormoni. lignina. prepariranja biljaka. Izrada trajnih i privremenih preparata helminta. Adenohipofiza i njeni hormoni. Obrazovanje. Ishrana (egzogena i endogena). Grafički prikaz rezultata: ilustracije i tabele. Sečenje tkiva. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Fiksativne mešavine. Vrednovanje naučnog rada. koža sisara. Najpoznatiji naučnici iz oblasti Metodike nastave biologije i Didaktike biologije u svetu i kod nas. belančevina. Respiratorni pigmenti. Etape naučno-istraživačkog rada. Zloupotrebe i promašaji u nauci: izvori pogrešaka.10 Vežbe: Pravljenje trajnih preparata. Tipovi varenja. Razmena gasova. Značaj biljnog sveta u biosferi i ekosistemu. u drevnoj Grčkoj.dokazivanje mono. Ispit: izrada seminarskog rada. masti i ulja. ptica i sisara. Izrada vlažnih preparata vodozemaca i gmizavaca. MHC kompleksi i prezentacija antigena. Hidrolimfa. Fiziologija muškog reproduktivnog sistema i endokrina uloga testisa. Kalupljenje tkiva. skroba. Imuni sistem: prirodna otpornost organizma.i disaharida. Ispit: praktični i pismeni. Hemostaza. Histo-hemijske reakcije .tehnike pripremanja biljnog materijala. Naučna informatika. Prapočeci biologije u predistorijskom dobu. Fiziologija organskih sistema. Fiksacija tkiva. inulina.

Rad sa drugim profesorima u stučnim organima škole. Vertikalni i horizonalni raspored zona u vodenim ekosistemima. postanak i evolucija parazitizma.Toksično dejstvo mikroalgi i cijanobakterija u vodenim ekosistemima. Organizaciona struktura. Zakonska regulativa rada škole. Stajaće vode – jezera. zooplankton. razviće i biologija . Snimanje karakteristika brojača. Životni ciklusi. Lanci ishrane: trofički strupnjevi i klasifikacija organizama prema načinu ishrane. fazna. VI semestar 0+4) Predavanja: Biologija kao nastavni predmet u institucionalnom i vaninstitucionalnom obrazovanju. Atomska apsorpciona spektrofotomtrija. »Cvetanje voda«. Poreklo živog sveta u kopnenim vodama. Tipovi manometrije. Tekuće vode: karakteristike i živi svet. Životne zajednice vodenih ekosistema: raspored i sastav. Tipovi manometrije. elektroforeza. Plamena fotometrija. plavne zone i ritovi. Mora i okeani – priobalni. rukovodjenje i upravljanje školom. močvare. VI semestar 2+2) Predavanja: Parazitizam kao životna pojava. Pojava i razvojt nastave biologije u svetu i kod nas. Kvantitativno i kvalitativno određivanje pigmenata (spektrofotometrija). . Praktični ispit je eliminatoran. Hidrobiologija (Izborni predmet. Gradja. sublitoralni i abisalni regioni: karakteristike i živi svet. VI semestar 2+2) Predavanja: Definicija. Godišnji program rada škole: obrazovni. Neuston: karakteristike i predstavnici. Uloga profesora biologije u profesionalnoj orijentaciji učenika. Podela vodenih ekosistema prema trofičnosti. sezonska dinamika. Radioosetljivost organizama. Ultraljubičasta i infracrvena spektroskopija. Vodeni sistemi kao izvori organske materije. Parazitologija (Izborni predmet. Elektroforeza. fotometrijske i spektrofotometrijske metode. Zagađenost vodenih ekosistema: organski i neorganski zagađivači. Površinske vode. Primenjena hidrobiologija. centrifugiraje i ultracentrifugiranje. Karakteristike biološkog dejstva zračenja. Primena manometrije. Metode izotopnog razblaženja. kolorimetrijske. Zaštita od zračenja. Više vodeno bilje: karakteristike i predstavnici. Primena izotopa kao ozračivača i obeleživača u biološkim istraživanjima. Vežbe: Određivanje višekomponentne smeše hromatografijom. skening. Sezonske promene u vodenim ekosistemima. Primena manometrije. zakonitosti u formiranju parazitofaune pojedinih klasa kičmenjaka. Određivanje CO2 kompenzacionih tačaka (pH-metrija). Kapacitet vodenih ekosistema za masovni razvoj mikroalgi.11 Metode u biološkim istraživanjima (Izborni predmet. Zakon o osnovnoj i srednjoj školi. Polarografija. Način zagađivanja vodenih ekosistema: kopnene vode. Mere za sprečavanje eutrofizacije. Trofičnost vodenih ekosistema i prirodna eutrofizacija. Električne metode: opšti pojmovi. Manometrijsko merenje CO2 i O2. kolorimetrijsko određivanje nekih makroelemenata. Merenje količine izdvojenog kiseonika (polarografa). Elektronska mikroskopija. Monitoring strategija i zaštita voda. Odnos i saradnja profesora biologije sa roditeljima učenika. VI semestar 3+4) Predavanja: Organizacija rada laboratorije i vrste laboratorija. pH i pX merenja. Primeni ubrzane eutrofizacije. Manometrijske metode: opšti pojmovi. Školska dokumentacija. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. litoralni. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Saprobnost vode: definicija i podela voda prema saprobnosti. Indikatorske vrste. Bentos: karakretistike i predstavnici. Stručno i metodičko usavršavanje i napredovanje profesora biologije. Ispit: praktični i usmeni. Nekton: karakteristike i predstavnici. priprema i dalji postupci sa biološkim uzorcima. Profesor biologije kao razredni starešina. Mikroskopija (svetlosna. Odnosi izmedju profesora biologije i učenika (stručni i humani aspakti). metode razdvajanja: hromatografske metode. Vežbe prate predavanja. Ispit: praktični i usmeni. Perifiton: karakteristike i predstavnici. Plankton: fitoplankton. Odnos profesora biologije prema učenicima i radnicima škole. Kontrolisano uzgajanje biomase u vodenim sistemima: masovni uzgoj mikroalgi i akvakulture. mora i okeani. vaspitni i vannastavni programi. Određivanje propustljivosti ćelija kvasaca merenjem količine Na i K (Plamenofotometrija). Biologija kao nastavni predmet i značaj biološkog obrazovanja. Radioimunološke metode određivanja koncentracije biološki važnih supstanci. Uzimanje uzoraka. zadaci i značaj u savremenim uslovima života. transmisiona). Kopnene vode i njihov postupak. Seminarski rad iz pedagoških predmeta (Izborni predmet. basre. Biotički faktori u vodenim ekosistemima. Podzemne vode: nastavak. Konstituisanje odeljenja i praćenje razvoja i napredovanja učenika. Primarna produkcija u vodenim ekosistemima. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Optičke metode: apsorpcija u vidljivom delu spektra. ribnjaci i hidrosistemi: karakteristike i živi svet. kategorije domaćina. karakteristike i živi svet podzemnih voda. Ubrazana eutrofizacija i nepovoljno dejstvo eutrofizacije.

Kinetika mikrobioloskih procesa. Glikozidne biljke. Taksonomija i klasifikacija Vežbe: Helmintološka pretraga kičmenjaka. godine. Klasifikacija i građa struktura za lučenje etarskih ulja: spoljne i unutrašnje sekretorne strukture. Fitoparazitne nematode u modernoj agrokulturi. VI semestar 2+2) Predavanja: Važnost biljnih lekovitih sirovina. Biotehnoloska produkcija supstanci od interesa (aminokiselina. VI semestar 2+2) Predavanja: Uvod u nutricionizam. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). fiksacija. Razmnožavanje. Rad sa nematološkim materijalom Ispit: praktični i usmeni. Izrada privremenih i trajnih preparata helminata. Zdravstveno bezbedna hrana. upoznavanje staništa). Struktura i rganizacija. Upoznavanje sa plantažnim gajenjem i industrijskom preradom. Gradja nematoda-parazita pojedinih klasa kičmenjaka. Dizajn bioreaktora. Squamata. Holocephali. Taninske biljke. Nutricionizam i bolesti. Genetski inzinjering: kvasci i filamentozne gljive. Alkaloidne biljke. Biotehnologija i bioetika (Izborni predmet. klasifikacija. Biljke sa smolama i balzamima. Evolucija parazitizma kod fitoparazitnih nematoda. cerkarije i metacerkarije. Sphenodontida. riba sa koštanim skeletom (Osteychthyes): Actinopetygii. krila. . opšte karakteristike. Morfometrijska analiza helminata. energetski balans i piramida aktivnosti. genitalnog aparata (uporedni pregledi). ekstremiteta. Izračunavanje ekstenziteta i intenziteta infestiranosti helmintima. Crocodylia. Determinacija helminata.12 miracidije materinske sporociste. polisaharida. Diverzitet pripadnika kičmenjaka sa vilicama (Gnathostomata): riba sa hrskavičavim skeletom (Chondrychthyes) – Elasmobranchii. usnih aparata. Neognathae. Kontrola. Biljke sa etarskim uljima. Biotehnologija u proizvodnji hrane. Vežbe: Spoljne i unutrašnje strukture za lučenje etarskih ulja. Upoznavanje sa najvažnijim predstavnicima pojedinih grupa biljaka. Entomologija (Izborni predmet. determinacija. sušenje i čuvanje lekovitog bilja. građa unutrašnjih organa. Specifičnosti ishrane tokom zivota. lokalizacija. Ispit: pismeni i usmeni. odabrana poglavlja iz ekofiziologije i biohemije insekata. Ispit: pismeni i usmeni. ili test (1) iz celokupnog gradiva. ponašanje. enzima. Diverzitet faune kičmenjaka (Izborni predmet. Menadzment i analiza genoma: prokarioti. Specifičnost u odnosu na domaćina. Diverzitet kičmenjaka Srbije i Crne Gore – faktori koji utiču negativno na biološku raznovrsnost i mere zaštite diverziteta kičmenjaka Vežbe: Upoznavanje sa diverzitetom kičmenjaka preko video kaseta i CD diskova Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Eutheria. Sarcopterygii. Putevi zaraze. Marsupialia. razvojni ciklusi parazitskih nematoda. Principi nutricionizma: makronutrienti i mikronutrienti. VI semestar 3+2) Predavanja:Biotehnologija kao multidiciplinarna nauka. Uticaj abiotičkih i biotičkih faktora na zaražavanje domaćina. Berba. razmnožavanje i razviće. uporedni pregled morfologije i anatomije. Ispit: pismeni /usmeni. Salientia. Prisustvo štetnih materija u hrani. Caudata. Nutricionizam (Izborni predmet. Nematode paraziti biljaka. Mesta sinteze etarskih ulja. Uravnotezena ishrana. polihidroksialkanoata. Vežbe: Vežbe prate predavanja i sadrže: upoznavanje građe telesnih regiona. Pismeni deo u obliku seminarskog rada i test. Medjusobni odnosi različitih vrsta helminata. Presek lista četinara. sisara (Mammalia): Monotremata. gmizavaca (Reptilia): Testudines. uzrasta i pola domaćina. postanak i filogenija insekata. insekti kroz geološke epohe. Uzimanje i obrada zemljišnih i biljnih uzoraka. Vežbe prate predavanja. deponovanje. VI semestar 2+2) Predavanja: Istorijat entomologije. vodozemaca (Amphibia): Gimnophiona. kćerke sporociste. jednodnevne terenske vežbe (sakupljanje insekata. statistička obrada podataka. redije. Bioekologija fitoparazitnih nematoda. Lekovite kormofite (Izborni predmet. organskih kiselina. Saponozidne biljke. Zavisnost parazitofaune od sezone. ptica (Aves): Paleognathae. VI semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet pripadnika kičmenjaka bez vilica (Agnatha). Proizvodnja i prerada lekovitog bilja. ekologija. Suplementi.

Kultura sisarskih celija. Pismeni je eliminatoran. Vodni režim staništa i adaptivni tipovi biljaka na uslove vodnog režima. u karakterističnim ekositemima. In vitro kultura biljnih ćelija. Određivanje karbonata u zemljištu. Aplikativni softveri u fitocenologiji. Vrste bez dovoljno podataka. Principi bioetike. Ispit: pismeni i usmeni. kriterijumi i aktivnosti u procesu zaštite ugroženih vrsta. Sinhorologija. Metode indikacione ekologije.značaj i primena. Ugrožene vrste (Izborni predmet. Vežbe: Zoološki deo: Najugroženije grupe životinja. Voda kao životna sredina i ekologija vodenih biljaka. Upoznaće se sa određenim brojem ugroženih vrsta iz svih kategorija: izumrlih. Fitoklima. Ispit: pismeni i usmeni. uključuje test i (ili) seminarski rad. Usko rasprostranjene vrste. Lov. Makroklima. Ekološki faktori i njihova klasifikacija. Vrste iščezle u prirodi. Nanoklima. Termički režim staništa i adaptacije biljaka na temperaturne uslove staništa. procena faktora ugrožavanja na terenu. VII semestar 4+2) Predavanja: Predmet proučavanja i podela. Voda i vlažnost. Rekombinantni proteini visoke vrednosti. Vrste od međunarodnog značaja. VII semestar 4+2) Predavanja: Definicija. Primena biotehnologije u zastiti zivotne sredine. Sinhronologija Sintaksonomija. Klimatska pravila. Svetlosni režim staništa i adaptacije biljaka na svetlosne uslove staništa. Botanički deo: Kategorije ugroženosti i načini određivanja pojedinih kategorija. Metode fitocenoloških istraživanja. mikropropagacija. Međunarodna i nacionalna legislativa vezana za zaštitu vrsta. Vrste kojima preti da postanu ugrožene. endemi. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne usklađene sa programom predavanja. Vežbe: Ekološki faktori i njihov značaj za biljni svet. Široko lutajuće vrste. Visoko eksploatisane vrste. Određjivanje specifične mase. Kultura embriona. Mikroklima. Ilegalna trgovina divljnim vrstama. Sindinamika. niže verovatnoće ugroženosti. somatska embriogeneza. Ispit: pismeni i usmeni. Botanički deo: Upoznavanje ugroženih vrsta na terenu. Transgene biljke. bez dovoljno podataka i iz grupe neopredeljivanih taksona. Ekološka niša. Fitohormoni. Pregled osnovnih tipova ekosistema na Zemlji. organogeneza. Migratorne vrste.Vreme i klima. kultura protoplasta. Neopredeljene vrste. IUCN kategorije ugroženih vrsta. Seminarski radovi o pojedinim ugroženim vrstama ili grupama vrsta. relikti. Biotehnologija u biljnoj proizvodnji i kontroli kvaliteta. Životna forma. Unošenje alohtonih vrsta. Izumrle vrste. Imunohemijske aplikacije. Kod odabranih vrsta ukazaće se na taksonomski status i fitogeografski značaj taksona sa aspekta vikarizma i florogeneze. Temperatura. ranjvih. Klimadijagram po Walteru. Vazduh i vetar. Autekologija-Dejstvo ekoloških faktora i ekološka valenca. Crvene liste ugroženih vrsta. Klimadijagram po Ivanovu. Precedura. Nivoi organizacije ekoloških sistema. Koncept i principi zaštite vrsta. Klimatski faktori. tkiva i organa. Vrste sa specifičnim staništem ili ishranom. Ekoklima. izčezlih u prirodi. Ekologija životinja (Osnovni predmet. Sinekologija (fitocenologija): Fitocenoza kao funkcionalna komponenta biocenoza i ekosistema. Kvalitativne metode. poroznosti zemljišta. krajnje ugroženih. Fitocenološke tabele. antibiotika). Orografski faktori i njihov značaj za visinsko zoniranje i distribuciju biljnih vrsta i ekosistema. Sukcesije. Osnovni faktori ugroženosti vrsta. Nestanak staništa. posebno u ravničerskim predelima. Principi postavljanja mikroklimatskih stanica. Sinekologija. Ekoanatomska analiza različitih ekoloških tipova biljaka. IV GODINA Ekologija biljaka (Osnovni predmet. Kvantitativne metode Kiselost zemljišta. Struktura i funkcionalnost ekosistema. Antropogeni faktor. razlikovanje antropogenih faktora od degradacionih procesa i sukcesije. Kloniranje – pojam i metode kloniranja. Međunarodne organizacije. Vazduh kao ekološki faktor. Adaptacije biljaka na dejstvo vetra. Osnovni pojmovi ekologije. Pismeni ispit je eliminatoran. VI semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Ugroženost biodiverziteta. . zapreminske mase.13 lipida. Biotransformacije. Aktivna zaštita. Ukazaće se na faktore ugrožavanja i na centre ugrožavanja autohtone flore. Terensko ispitivanje zemljišta. Biogeohemijski ciklusi. Vegetacija Balkanskog poluostrva. Abiotički faktori. Sinmorfologija. cilj i predmet ekologije. Ugrožene vrste. Vrste zavisne od zaštite. Ugrožene vrste. Zemljište kao kompleks ekoloških faktora. kulture antera i ovarijuma. Horizontalno i vertikalno zoniranje vegetacije na Zemlji. CITES konvencija. Autekologija (idioekologija): Sunčevo zračenje i svetlost. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na podlogu. Braun-Blanquet-ova metoda uzimanja fitocenološkog snimka. Biotički faktori. Prirodne retkosti Srbije i Crne Gore.

Markiranje i regresiona metoda. Klimaks. značaj i funkcija. Ekotoksikologija. Obrazovanje i vaspitanje u zaštiti životne sredine. Aparature za učeničke vežbe i eksperimente. Zaštita prirode. Nezgode i povrede koje mogu nastati pri izvodjenju bioloških eksperimenata. Analiza nastavnih planova i programa biologije u osnovnoj i srednjim školama. Demonstracione aparature i njihovo sastavljanje i održavanje. Raseljavanje životinja. Biološke aparature u nastavi biologije. Vaspitanje u procesu nastave biologije. Uzrasna struktura populacije. definicije. Zaštita životne sredine (Osnovni predmet. Fiziološke promene organizama pod uticajem polutanata. Oprema za prvu pomoć u kabinetu za biologiju. Demonstracioni eksperimenti. kontrola štetočina. Vežbe: Svetski tokovi u zaštiti životne sredine. Prostorni raspored. Ekosistem. poljoprivreda. Matabolizam ekosistema. upravljanje vodnim resursima. Pravo. Biomi. Biologija u integrisanoj nastavi prirodnih nauka. Vežbe: Eksperimentalne tokom odvijanja nastave. Sistem zaštite životne sredine. Metodika nastave biologije I (Osnovni predmet. Korelacija nastavnih sadržaja u biologiji. . VII semestar 3+2) Predavanja: Zaštita životne sredine i ekološki principi. predeli. Osnovni principi zaštite životne sredine. Zagađivanje i zaštita vazduha.14 Fenološke pojave i faza mirovanja. dva kolokvijuma) i usmeni. Trofički odnosi. Zaštićeni delovi prirode. Biotički faktori. Prostorni odnosi. Rast populacije i faktori kretanja populacija. pojmovi. atmosfere i njihov međunarodni status. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu studenti treba da budu osposobljeni za izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi tokom obavezne školske prakse pod kontrolom mentora. Mere opreza u nastavi biologije. Rukovanje laboratorijskim priborom. Sistem znanja. Određivanje starosti i dužinskog priraštaja riba. Shannon-Weaver-ov metod za određivanje biodiverziteta. Ispit: pismeni i usmeni. Izrada nastavnih sredstava i zbirki za nastavu biologije. Demekologija-Pojam. hrana. Ciljevi i ishodi nastave biologije na različitim nivoima i profilima obrazovanja. Metode utvrđivanja aerozagađenja. Ekosistemi slatkih voda. Sukcesije i preobražaj ekosistema. Problem otpada. održivi razvoj gradova. Nacionalni parkovi. VII semestar 2+4) Predavanja: Predmet peoučavanja Metodike nastave biologije. Određivanje indeksa saprobnosti. Urbanizacija. Tipovi bioloških eksperimenata u nastavi. Didaktički principi u nastavi biologije. Ekonomija i korišćenje resursa. Edafski faktor. Biologija kao nauka i kao nastavni predmet u savremenom vaspitanju i obrazovanju. Metode za određivanje gustine populacije. Rukovanje hemikalijama u biološkom kabinetu i njihovo čuvanje. Setovi aparatura za demostracione eksperimente na grafoskopu. Areal. Tablice smrtnosti. Domestificirani ekosistemi. Nacionalne institucije od značaja za zaštitu životne sredine. Polna struktura populacije. formalni i funkcionalni elementi populacije. Formiranje i razvoj bioloških pojmova. Konvencionalni izvori energije. Periodizam. politika i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. Ispit: pismeni (seminarski. Hemizam sredine. restaruracija i menadžment u zaštiti prirode. Specifičnosti i karakteristike usvajanja znanja iz biologije. Praktično izvođenje eksperimenata iz različitih bioloških disciplina pogodnih za izvođenje u osnovnoj i srednjoj školi. Kriterijumi za izbor bioloških eksperimenata u nastavi. lanci ishrane. Zagađenje bukom. Obavezna dva kolokvijuma. Tablice preživljavanja. Školski ogledi u biologiji (Osnovni predmet. Obnovljivi izvori energije. zakoni i generalizacije. Međunarodne organizacije od značaja za zaštitu životne sredine. Komunikacija među životinjama. Određivanje kvaliteta vode. Pravni aspekti u zaštiti životne sredine. Fizički resursi: voda. svemir. VII semestar 2+3) Predavanja: Biološki eksperimenti u nastavi biologije. Ljudska populacija. Metodska podela biološskih eksperimenata. Vežbe: Ekološki faktori. Terrestrični biomi. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni i usmeni. Biološki resursi. Koordinacija biologije sa drugim nastavnim predmetima. Zaštićene i ugrožene vrste. Metodika nastave biologije u sistemu naučnih disciplina. Ljudska populacija. Prirodni resusrsi i ekonomija Zajednička dobra: okeani. Organski produktivitet ekosistema. Klima i vreme. Analiza i izvodjenje eksperimenata predvidjenih važečim nastavnim programima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Zaštita šuma. zemljište. Položaj čoveka u biosferi. Morski ekosistemi. Zagađivanje vode. Normativi za opremanje biološkog kabineta za osnovnoškolsku i srednjškolsku nastavu biologije. Ispit: praktični i usmeni. Zagađivanje i zaštita zemljišta. Ekološka niša. globalne klimatske promene. Globalni skupovi i njihov značaj. vazduh. Etološke sposobnosti. Populacione teorije. Sinekologija-Biocenoza. umenja i navika iz biologije: predstave. Crvene liste.

ugroženost i kategorije ugroženosti. Duplikacije evolucioni značaj. Praćenje i valorizaciji znanja u natavi biologije. Evolucioni značaj promena u genskoj regulaciji. Savremena nastavna tehnologija u nastavi biologije. konzervaciona biologija: izbor prioriteta.15 Evoluciona biologija (Osnovni predmet. osnovi florističke statistike) i na terenu (upoznavanje sa najznačajnijim predstavnicima flore i faune Jugoslavije). prenos na nova staništa. Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije. Nastanak novih gena i enzima. Vrsta. konačnim testom /usmeno. Domestifikacija. evolucione posledice destrukcije sredine. Oblici i vrste natavnog rada u biologiji. genetički drift. istrebljenja. Organizacija genetičke varijabilnosti. Od taksonomskih metoda prikazaće se morfološka. rastavića. Analiziraće se rezultati pojedih metoda . Brzina evolucije.efekat regulatornih gena u formiranju novih morfoloških karakteristika. Genetička i ontogenetska homeostaza. Promene na nivou strukturnih gena . pismeni i usmeni ispit. rekombinacije. Geografska varijabilnost vrste. Nastanak života i organela.identifikacija. Mehanizmi reproduktivne izolacije vrste. *Terenska nastava (Obavezna. Mobilni genetički elementi . Ispit: ispitni čas. golosemenica i skrivenosemenica. istorijski i sadašnji raspored životinjskog sveta. biohemijska. Varijabilnost i adaptivni značaj: morfoloških osobina. Pojam areala. Ispit: pismeni i usmeni. Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. Diverzitet mahovina. Organizacija genoma eukariota i procesi evolucije. Vežbe: Vežbe će pratiti teoretsku nastavu. Horizontalno prenošenje genetičke informacije. Test kao instrument za valorizaciju znanja iz biologije.Evolucioni značaj. Masovna izumiranja vrsta. Biogeografska podela Balkanskog poluostrva. dva kolokvijuma. Literatura u nastavi biologije (stručna i metodička). prečica. Pripremanje nastavnika za nastavu biologije. Fitogeografska i zoogeografska podela Jugoslavije. koncept vrste. Kod morfološke metode podaci će se obrađivati softverskim kompjuterskim programima. odvijaće se u laboratoriji (kartiranje areala. prirodna selekcija. Antropogeneza. Dokazi delovanja genetičkog drifta. Kambrijumska eksplozija. Osnovni principi konzervacione biologije Biodiverzitet i konzervacija. protok gena. Uticaj čoveka na raspored živog sveta. Adaptacije. Multigenske familije. Uzroci izumiranja vrsta. Taksonomija biljaka (Izborni predmet. 0+2) Obilazak i upoznavanje sa karakterističnim vodenim i kopnenim ekosistemima-zaštićenim područjima Vojvodine i Srbije. Usmerenost evolucije. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu i u školi (školska praksa) studenti treba da budu osposobljeni za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi nakon završetka studija biologije. Evolucione novine makroevolucionih promena. Preistorijski. Vannastavne aktivnosti u nastavi biologije Vođenje dokumentacije nastavnog rada. vegetacije. Detaljno će se obraditi nomenklaturna pravila koja se primnjuju pri spajanju odnosno razdvajanju taksona. broja hromozoma. Diverzitet beskičmenjaka. VIII semestar 3+2) Predavanja: Mehanizmi evolucionih promena: mutacije. Adaptivni značaj varijabilnosti u populacijama. Nastavni objekti. VIII semestar 4+4) Predavanja: Nastavne metode u nastavi biologije. Hox geni. Tranzicioni oblici. Vežbe: Populacija. Nastavni čas kao organizaciona jedinica nastavnog rada. Promene u veličini genoma tokom filogenije. Pregled antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet. Populaciona struktura vrste. Pismeni periodičnim testovima. Biogeografija i biodiverzitet (Osnovni predmet. Istorija života. Diverzitet kičmenjaka.evolucioni značaj. Promene u različitim biomima Balkanskog poluostrva pod antropogenim uticajem. Istorija flore. VIII semestar 4+2) Predavanja: Predmet i zadatak biogeografije. Specijacija. Artikulacija i tok nastavnog časa. mikromorfološka. Metodika nastave biologije II (Osnovni predmet. oprema i nastavna sredstva u nastavi biologije. VIII semestar 2+2) Predavanja: U okviru taksonomije biljaka studenti će se upoznati sa taksonomijom kao metodom sistematike. fiziološka i genetička metoda sa osvrtom na eksperimentalnu metodu. Fitogeografske oblasti. odnosno sa pravilima klasifikacije biljaka. Osnovne i posebne vrste nastave biologije. Ispit: pismeni/usmeni. faune. Zoogeografske oblasti. Aktivna nastava biologije. Pojam i očuvanje biodiverziteta.

Mesto gljiva u sistemu živog sveta. Imprinting epigenetičkih promena gena i hromozoma. kao izvor jednoćelijskih proteina. Regulacija aktivnosti genoma: stalne i povremene izmene u aktivnosti genoma: rearanžmani gena. Evolucija genoma: mutacije. taksonomija. tipovi karaktera. Prenatalna dijagnostika genetičkih obolenja. Genetika i varijabilnost gljiva. hormoni. mutageneza. abiotiski i biotski. Pisanje taksonomskih radova prema kodeksu zoološke nomenklature. Ćelijski ciklus eukariota i regulacija replikacije DNK. . Vežbe: Polimorfizam hromozoma čoveka. Ispit: usmeni. Upoznavanje i korištenje on line izvora sa informacijama važnim za organizaciju i funkciju humanog genoma. molekularna struktura hromozoma. struktura hromozoma). Mapiranje i sekvencioniranje humanog genoma: genetičke mape. primena kompjuterskih softvera za statističku obradu morfoloških karaktera. Taksonomija životinja (Izborni predmet. Primena elektronske mikroskopije i biohemijsko-genetičkih metoda u identifikaciji. protok gena medju prokariotama. fizičke mape. restrikciona digestija. mikoriza. Tehnike numeričke taksonomije. Biodegradacija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Strukturna organizacija genoma prokariota: cirkularni i linearni hromozomi. Mikologija (Izborni predmet. Vežbe: struktura hromatina. karakteri za prepoznavanje). VIII semestar 2+2) Predavanja: Kompozicija humanog genoma: organizacija i distribucija gena. korišćenje gljiva u industrijskim biotransformacijama: fermentacije. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. promene u strukturi hromatina. Ispit: pismeni. konstrukcija i tumečenje dendrograma. Ispit: pismeni. Gljive kao hrana. Upoznavanje sa on line genskim bankama – pretraživanje. Taksonomski karakteri (izbor karaktera. aktivacija i inaktivacija delova genoma. osobine kolonija. Mehanizmi regulacije transkripcije. Vežbe: Primena i uvežbavanje pojedinih taksonomskih metoda. Opisivanje taksona. modifikacije hromatina i ekspresija gena. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. primeri regulacije aktivnosti genoma tokom razvića. Humani genom (Izborni predmet. aktivnost). autonomija mitohondrijalnog genoma. AFLP i SSR. Vežbe: Korišćenje ključeva za determinaciju različitih grupa životinja. negativni i pozitivni aspekti. Analiza transkriptoma: domeni hromatina. elektoforeza. Uloga DNK vezujućih proteina. organizacija gena u genomu. in vitro mutageneza. Citotaksonomija (broj hromozoma. sekundarni metaboliti. BLASTIN I BLASTIX. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. azotnih i drugih jedinjenja. Klasifikacija i evolucija gljiva uključujući mikrogljive.sadržaj i tipovi u genomu eukariota. reparacija i rekombinacije. Kloniranje gena. metabolizam ugljenih hidrata. Strukturna organizacija genoma eukariota: nuklearni genom. Procedure u taksonomiji životinja. Funkcionalna organizacija genoma: mutacije. Molekularna genetika (Izborni predmet. pleomorfizam. Repetitivna DNK . Genska regulacija determinacije pola ljudi. otkrivanje i karakterizacija specifičnih segmenata DNK: PCR. genske familije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Opšte osobine gljiva i položaj mikologije među drugim biološkim naukama. Ponašanje kao taksonomski karkter (zvuk. Morfologija gljiva. Ekološki faktori značajni za rast i razviće gljiva. Značaj gljiva u prirodi i za čoveka. VIII semestar 2+2) Predavanja: Definicija pojmova: sistematika. genetička organizacija: operon. DNA hibridizacija). modifikacije hifa. spora. Ispit: seminarski rad koji obuhvata primenu jedne od taksonomskih metoda na primeru neke varijabilne vrste. voda. Domaćin – parazit i domaćin – simbiont odnosi u taksonomiji. Mutacije polnog hromatina i reverzije pola. Analiza proteoma: sinteza i obrada proteina. alkaloidi i mikotoksini. Određivaće se relacija između karaktera genetski ustaljenih taksona i taksona koji predstavljaju adaptaciju na određene ekološke uslove. Vannuklearni genomi eukariota: fizička i genetička struktura. RFLP. koncentracija jona. Ishrana i metabolizam gljiva. građa ćelija. Gljive kao patogeni organizmi i kao biološka borbena sredstva. bioluminescencija. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. Numerička taksonomija. Imunotaksonomija (tehnike). Značaj očuvanja biodiverziteta gljiva.16 ponaosob i njihovi odnosi. pseudogeni i genski fragmenti. Genska terapija. Gljive kao učesnici u kruženju materije i protoku energije kroz ekosisteme. megaplazmidi i plazmidi. repetitivna DNK. Polni hromatin i efekat doze. Zloupotreba gljiva i njihovih metabolita. Kodeks zoološke nomenklature. klasifikacija i nomenklatura. reparacije i rekombinacije. Hemotaksonomija (hromatografija. antibiotici. kvasce i eukariotske mikroorganizme. hifa. elektronska mikroskopija u taksonomiji životinja.

Korišćenje ključeva za determinaiju izolovanih plesni do roda i vrste. Vežbe prate predavanja. a vežbe kroz zaokružen ciklus ispitivanja i tumačenja dobijenih rezultata. Karakteristike receptora. Imunizacija. Ispit: pismeni/usmeni. Ispit: seminarski rad i usmeni. Rasprostranjenost bakterija u pedosferi. Imunoregulacija. Teorijski deo nastave bi se obavljao kroz seminarske radove i izlaganje studenata. Hormonska regulacija transkripcionih faktora. kroz koji se oni uvode u karakteristike rada u mikrobiološkoj labboratoriji. proteina i aminokiselina. Oblici promenljivosti bakterija. struktura i sinteza DNK. enzimi i njihov značaj u obezbeđivanju energije – disanje i fermentacije. Sporulacija kao osnov za identifikaciju i klasifikaciji gljiva. ili test (1) iz celokupnog gradiva. protein fosfataze. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (2). hemijski medijatori. Karakteristike imunog odgovora. intracelularni glasnici. Fosforilacija i drugi negenomski efekti hormona: protein kinaze. Klinička biohemija (Izborni predmet. tkiva i organa. mutacije. G-protein zavisni receptori. inflamatorni odgovor. hidrosferi i atmosferi i njihova uloga u kruženju materija i protoku energije u ekosistemu. transformacije. Ispit: pismeni /usmeni. Humoralni imuni odgovor. Poremećaji metabolizma kalcijuma. Upoznavanje sa morfologijom gljiva vegetativnim strukturama i modifikacijama micelije. Ispitivanje poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. Fiziologija bakterija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod u kliničku biohemiju. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. test) i usmeni. Tehnike. metabolizam i regulacija receptora. VIII semestar 2+2) Predavanja: Funkcionalna građa bakterija sa morfološkim i ultrastrukturnim odlikama. Koordinacija razvića (usklađivanje).17 Vežbe: Upoznavanje sa specifičnostima rada u mikološkoj laboratoriji. konjugacije. Svetlost i ostale informacije sredine. regulacija i ekspresija gena. Unutarćelijske informacije. Ispitivanje enzimske aktivnosti gljiva izolovanih iz prirode. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. adaptacije. Bakteriologija (Izborni predmet. Efektorni mehanizmi humoralnog imunog odgovora. Vežbe: Eksperimentalne i audio-vizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. Hormonska kontrola ekspresije primarnih gena. Alergije. Mogući pravci primene bakterija u biotehnologiji (starter kulture) i zaštiti životne sredine. Acido-bazni status i transport kiseonika. gvozdja i metabolizma porfirina i purina. Vežbe: Eksperimentalčne i audiovizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. Intracelularni receptori. Poremećaji metabolizma natrijuma i kalijuma. Imunologija (Izborni predmet. Ispit: seminar/usmeni. Položaj određenjih ćelija. negenomski efekti steroidnih hormona. Prepoznavanje. Membranski receptori: receptori sa enzimskom aktivnošću. Mehanizam transdukcuije: G-protein. kontrola transkripcije. transdukcije. Efektorni mehanizmi ćelijskog imuniteta. merne jedinice i uslovi izvodjenja biohemijskih analiza. Imuni odgovor na transplantate i transformisane ćelije. Prirodna otpornost organizma. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. Izolacija gljiva iz različitih sredina odnosno staništa i njihova kultivacija in vitro. kinetika reakcije ligand – receptor. obrada. Mehanizmi razvića biljaka (Izborni predmet. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. fosfata i magnezijuma. Uticaj abiotičkih i biotičkih ekoloških faktora na bakterije. Ćelijski imuni odgovor. ćelije. reproduktivnim strukturama mikrogljiva i njihovim životnim ciklusima. Ispit: pismeni (seminarski rad. lipida i lipoproteina. i prezentacija antigena. citokinski receptori. Rast i razmnožavanje bakterija. Osa razvića u listu i cvetu. Enzimi i proteini plazme . Pojam homeostaze. Primarno razviće ose (polarnost). Pismeni ispit je eliminatoran. Molekularna endokrinologija (Izborni predmet. Odlike razvića biljaka. uključuje test i (ili) seminarski rad. ligand zavisni jonski kanali. Poređenje razvića biljaka i životinja. Genetika bakterija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Skrivenosemenice – uvod. Tolerantnost i autoimunost. Vežbe: Rad sa manjim grupama studentima. pri čemu se studenti odlučuju za problematiku koju zele da obrađuju.

submediteranskih. borealnih. Areal geografija biljaka (GIS) (Izborni predmet. digitalne karte). Vežbe: Praktični deo nastave izvodi se u dva bloka. Struktura biljne populacije: brojnost. VIII semestar 2+2) Predavanja: Digestija i apsorpcija osnovnih nutritivnih komponenti. zajednica kopnene zeljaste vegetacije. Makronutrienti i mikronutrienti. srednjeevropsko-planinskih i južnoevropsko-planinskihoromediteranskih biljaka). Prebiotici i probitici. Praćenje stanja biljne populacije (monitoring). Disperzija između dve oblasti (merenje recipročne migracije). Kartiranje biljnih populacija. pokrovnost. prostorni raspored . rodova ili zajednica na prostoru Srbije. Procena količine biljaka. Natalitet. Negativne i pozitivne interakcije unutar populacija. Demografska analiza. Ispit: pismeni (seminarski rad i test)/ usmeni. Uticaj biotičkih faktora. stanje. biomasa i energija unutar populacije. Funkcionalna hrana.seminarski rad iz oblasti analize areala pojedinih biljnih vrsta. Uticaj abiotičkih faktora. Mortalitet. pontskojužnosibirskih. upoznavanje sa odgovarajućim specifičnim lokalitetima. florom i vegetacijom na njima. Dinamika biljne populacije. Botanički deo: Populaciona ekologija biljaka. Centri florističkog diverziteta u Srbiji. Procena pokrovnosti. Prvi blok . Uzorkovanje i merenje i opisivanje populacuje. Prostorni odnosi. Molekularna biologija u kliničkoj biohemiji. močvare. zajednica vodene zeljaste vegetacije). Produkcija energije u životinjskoj populaciji. Ispit: pismeni (test i seminarski rad) i usmeni.). i sl. antropogene akumulacije i akvakultura. biomarkeri bolesti. Jolly-Seber-ov metod za izračunavanje gustine populacije. Praćenje lekova i hemijska toksikologija. bare. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Nutraceutici. populacije korovskih biljnih vrsta. socijalno ponašanje. Testovi za ispitivanje funkcije pojedinih organa. Habitus i zdravstveno stanje populacije. populacije retkih i zaštićenih biljnih vrsta. Metabolizam u gladovanju. Izračunavanje srednjeg masenog indeksa. plodnost. Ekologija vodenih ekosistema (Izborni predmet. Gustina populacije i metode za određivanje gustine populacije. Površinske vode: mora i okeani. Odredjivanje hormona. sa posebnim osvrtom na zajednice koje sadrže članove endemskog ili reliktnog karaktera (Areali zajednica vegetacije drveća i grmlja. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Populaciona ekologija (Izborni predmet. Centri vegetacijskog diverziteta. MTB). prostorno orijentisani podaci u prikazivanju areala (GIS. Planktonski organizmi i njihova podela prema . fenofaze. Izračunavanje procentualnog udela različitih tipova socijalnog ponašanja. Rast populacije u ograničenoj sredini. Prikazivanje rasprostranjenja biljnih populacija. Prodikcija. Monitoring. relativna biljna masa. VIII semestar 2+2) Predavanja: Osnovne fizičko-hemijske karakteristike: slane i slatke vode. jezera. Biohemija hrane i ishrane (Izborni predmet. realna biljna masa. Ispit: pismeni i usmeni. Ekologija slanih i slatkih voda: okeani. Populacioni ciklusi. Endemične i stenoendemične vrste i njihovi areali. mora estuarije. podzemne vode. Izračunavanje količnika rasprostranjenja. Vežbe prate predavanja. Disperzija. sa posebnim akcentom na stenohorne. Areli biljnih zajednica zastupljenih u flori Srbije. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Botanički deo: Procena brojnosti jedinki u populaciji. Odnos predator-plen i domaćin-parazit. Areali biljaka karakterističnih grupa flornih elemenata. Biljne populacije od posebnog značaja (populacije lekovitih biljnih vrsta. prirodne akumulacije. Vežbe: Zoološki deo: Određivanje gustine populacije šumske šljuke pomoću svadbenog leta mužjaka. nekim bolestima i stresu. Izračunavanje relativne biljne mase. Kruženje elemenata.18 u dijagnostici. Beiliev metod za izračunavanje gusine populacije. Osnovni tipovi areala. zastupljenih u flori Srbije (areali srednjeevropskih. Molekularno dejstvo nutrijenata. VIII semestar 2+2) Predavanja: Načini prikazivanja areala: kartiranje direktno i indirektno (UTM. tekuće vode. Pojam biljne populacije. Analiza i modeliranje prirodnih populacija. Relikti i reliktni areal. subsrednjeevropskih. Biljna populacija – bioindikator staništa. Kolebanja brojnosti tipa oscilacija i fluktuacija. Ispit: pismeni i usmeni.terenska ekskurzija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Pojam populacije.distribucija. Izračunavanje gustine populacije pomoću linearnog transekta. Drugi blok . Vertikalni i horizontalni raspored živog sveta i Životne zajednice u vodenim ekosistemima. Određivanje parametara staništa. Uzrasna i polna struktura. Indeks agregacije i metod "najbližeg suseda". Uticaj gustine na rast populacije. Izračunavanje procentualnog udela u odnosu na ekološke indekse. Vežbe prate predavanja.

Mikrobiologija bioremedijacije: osnovne podele mikroorganizama. neorganskim i toksičnim materijama. Terenski obilazak lokaliteta u procesu bioremedijacije. halogena jedinjenja. Tipovi restauracije. Autopurifikacija prirodnih voda. Ispit: praktični i pismeni /usmeni. migracije. Ekologija adaptivne radijacije (Izborni predmet. Spaljivanje. Aeracija pod pritiskom u tretmanu podzemnih voda zagadjenih ugljovodonicima poreklom iz nafte. test) i usmeni. Opšti model degradacije staništa. Uticaj hemijskih i fizičkih faktora: kiseonik. Akvakultura: ribarstvo i ribnjačarstvo. Bioremedijacija hlorovanih rastvarača primenom alternativnih akceptora elektrona. Mikrobiološki konzorcijum. vertikalne i horizontalne. Fitoremedijacija. Tretman podzemnih voda opterećenih hlorovanim rastvaračima. indikatora stepena eutrofikacije u autohtonim slatkovodnim akvatičnim ekosistemima. Ekologija otpadnih voda: komunalne otpadne vode. Lanci ishrane i klasifikacija u trofičke stupnjeve. produktivnost ekosistema. Bioremedijacija ugljovodonika poreklom iz nafte primenom alternativnih akceptora elektrona. Bioremedijacija in situ. Biodegradativni procesi i biotransformacije. Protokoli. Bioremedijacija ex-situ. fenolna jedinjenja. Mogućnosti restauracije i revitalizacije. Ispit: pismeni (seminarski. kriterijumi i valorizacija. Neuston i nekton: krakteristike i predstavnici. Određivanje stepena zagađenja vode (indeks saprobnosti i klase boniteta) na osnovu promena u sastavu biocenoza. narušavanje prirodne ravnoteže i odumiranje akvatičnih ekosistema. biohemijskih i fiziko-hemijskih parametara. Korišćenje prirodnih procesa u menadžmentu ekosistema. Bioindikatori ekoloških uslova: saliniteta. otpadne vode poljoprivredne proizvodnje. Detoksifikacija specifičnih jedinjenja (amfoliti. Osnovne postavke i zahtevi biološkog procesa. Laboratorijski modeli vodenih ekosistema. odumiranje. Metode hidrobioloških ispitivanja kvaliteta vode: fitoplankton. Restauraciona ekologija. Hemijska dehalogenacija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Biodegradacija i bioremedijacija: osnovni pojmovi. Ekološki menadžment. Biološki aktivni agensi vodenih organizama. Vežbe: Problemi konzervacije akvatičnih ekosistema. razvoj i koncept. Upravljanje predeonim procesima. Seminarski radovi vezani za praktične primere konzervacije i restauracije ekosistema i za teorijske modeli primene metoda konzervacije i restauracije ekosistema. Ekstrakcija zemljišta uz aeraciju. Cepanje. Prirodna bioremedijacija. kretanje vode i dr. Restauracija vodenih sistema. Detekcija prisustva toksičnih jedinjenja u substratu – skrining testovi biodegradacije. biohemijskih i hemijskih indikatora. Kontrola procesa bioremedijacije. Definicija. Putevi biodegradacije specifičnih grupa jedinjenja: nafta i naftni derivati. Uticaj distribucije svetlosti: dnevne i sezonske. PCB. Sezonske promene. krakteristike i predstavnici. industrijske otpadne vode. Tretman aktivnim muljem. Nastanak. Mogućnosti kontrole biodegradativnih procesa. Prečišćavanje otpadnih voda. Simuliranje prirodne bioremedijacije u laboratorijskim uslovima i mikrokosmos studijama. VIII semestar 2+2) . fauna dna. Koncept. Konzervacija i restauracija ekosistema (Izborni predmet. Striping vazduhom. Terenski obilazak deposola u procesu fitoremedijacije. Termalni tretman in situ. Ispumpavanje i tretman podzemnih voda. Restauracija kopnenih sistema. zooplankton. procedure i primeri uspešne ekološke restauracije. Permeabilne reaktivne barijere. karakteristike. Bioremedacione tehnike – praktična primena: Aeracija u bioremedijaciji ugljovodonika poreklom iz nafte. Fito. Značaj genetičkog diverziteta u restauraciji populacija. sukcesije i transformacija u vlažne livade i kopnene ekosisteme. azo boje).19 veličini. Lov i ribolov. Neki aspekti metabolizma mikroorganizama važni za proces bioremedijacije. tvrdoće vode. grupe mikroorganizama aktivne u procesima bioremedijacije. Određivanje indeksa saprobnosti vode i bioloških. Kontrolisani prirodni raspad. Modeliranje ekosistema.i zoobentos. Vežbe: Aktivnost mikroorganizama u procesima prirodne bioremedijacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Konzervacija i menadžment ekosistema. Bioremedijacija i obnavljanje oštećenih ekosistema (Izborni predmet.Vitrifikacija. Mikroorganizmi i bioremedijacija. Vežbe: Metode uzorkovanja vode za hirobiološke analize. Ispit: pismeni i usmeni. Merenja fiziko-hemijskih svojstava vode. Praktična primena prirodnih procesa bioremedijacije na primerima nekih jedinjenja: PAH i fenolna jedinjenja. vrednosti i naučna osnova. Ispiranje in situ. Izbor podataka značajnih za ekosistemski menadžment. ukupnih i specifičnih zagađenja. pesticidi. Biomanipulacioni zahvati u kontroli kvaliteta voda i bioremedijacije akvatičnih ekosistema. Hemijska oksidacija. kontaminacije organskim. biotipu itd. Akvatični relikti i endemi kao turističke znamenitosti. pH. Značaj i zaštita biodiverziteta akvatičnih organizama. stabilizacija. Utvrđivanje funkcionalne ekosistemske jedinice. Ostale metode oporavka kontaminiranih ekosistema. Primeri degradacije staništa i njihove restauracije.

Austrolopithecinae i Homo habilis. Priroda fosilnih nalaza. VIII semestar 2+2) Predavanja: Evolucija. Antropogeneza (Izborni predmet. Molekularni sat. Turizam: uticaj na životnu sredinu. Evolucione činjenice. debate i diskusije u vezi sa najnovijim istraživanjima vezanim za globalne promene klime. Geološka vremenska skala. uticaj. poljoprivredu. Prekabrijumska evolucija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Poreklo života. Toksični otpad. evolucija i zdravlje čoveka. Ljudska populacija: rast. NVO. VIII semestar 2+2) . ekonomija. Divergentna prirodna selekcija u različitim okruženjima. ekoturizam. Istorija života (Izborni predmet. Deforestacija. tokom razdvajanja populacija. ekoturizam.20 Predavanja: Poreklo ekološkog diverziteta. Rekonstrukcija istorije života. Specijacija i rekonstrukcija odnosa taksona na osnovu filogenetskih podataka. preko stvaranja vulkanskih ostrva i planinskih venaca i platoa. Klasifikacija biodiverziteta . Borba za prirodne resurse. a u korelaciji sa istorijskim događajima . Globalno upravljanje resursima: međunarodne organizacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Aktuelni problemi ugroženosti vode. Formiranje kladograma regiona na osnovu biogeografske istorije odabranih taksona. rekonstrukcija.metode. Analogija između taksona i oblasti. Razvojna genetika i makroevolucione novine. Divergencija i interakcija između vrsta. Kambrijumska eksplozija. Istorija Zemlje na osnovu bioloških podataka. Biološka i kulturna evolucija čoveka: evolucija i ponašanje čoveka. Ekološke mogućnosti i morfološka divergencija. Rezistentnost: divergencija između recentnih genetičkih linija Vežbe: Odgovarajućim primerima se prate predavanja Ispit: pismeni/usmeni. Značaj. Ekološka osnova specijacije. politika. klasifikacija i nomenklatura.od kasne Krede do kasnog Miocena. Geografska varijabilnost savremenog čoveka. Filogeografija (Izborni predmet. Nastanak evolucionih novina. vazduha. Koevolucija Ispit: pismeni / usmeni Ihtiologija (Izborni predmet. Povezanost demografije i filogenije. Upotreba filogenetskih podataka u rešavanju raznih bioloških problema. Ekološke mogućnosti i nivo specijacije. toksični otpad. Analogija između filogenetske i biogeografske analize. pravna regulativa. Ispit: pismeni i usmeni. Evolucija roda Homo. Fanerozoik: Paleozoik. zemljišta. Tranzicioni oblici. deforestaciju. Rekonstrukcija odnosa različitih regiona Zemlje na osnovu biogeografskih podataka. Molekularni podaci u antropologiji. Vežbe: Seminarski radovi. Detekcija adaptivne radijacije. Genetički diverzitet primata i čoveka. Fosilni podaci. Osnovne geološke promene. Poreklo organela. do razdvajanja kontinentalnih ploča tokom kasnog Mezozoika Ispit: pismeni/usmeni Trendovi u ZŽS (Izborni predmet. Poreklo introna. tehnologija. Formiranje kladograma oblasti upotrebom taksona kao karaktera Vežbe: Primeri: Intraspecijska filogeografija: Biogeografska analiza genetičke divergencije sekvenci DNK u izolovanim i ostrvskim populacijama. Mezozoik i Kenozoik Vežbe: Metode evolucione analize. Progres adaptivne radijacije. Evolucija i budućnost humane populacije: eugenija Vežbe: Evolucija primata: filogenetske analize: na osnovu morfoloških karakteristika i molekularnih podataka.Uvod. rast ljudske populacije.od širenja populacija iz glacijalnih refugijuma i postglacijalne ekspanzije tokom Pleistocena. resurse i politike u oblasti zaštite životne sredine. Alometrija i heterohronija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Istorijska biogeografija . Ekološka teorija adaptivne radijacije. Promene klime: nauka. Uticaj ponašanja na evoluciju genetičkog diverziteta čoveka Ispit: pismeni/usmeni. uticaj javnosti. Makroevolucione promene isprekidana ravnoteža i filetički gradualizam. Evolucija primata . Geološki vremenski okvir. Evolucija anatomski modernog čoveka.

skeletnog. Upoznavanje sa gajenjem šaranskih riba Ispit: praktični i usmeni. hibridizacija. Rodeticidni preparati i načini njihove primene. Ispit: pismeni i usmeni. Apsolutna i relativna plodnost. embrionalni i larveni razvoj. crevnog sistema. Ribe kao saprobiološki indikator. Inter i intraspecijski odnosi medju ribama . Ishrana. Mere zaštite pri izvođenju deratizacije. hromozomi. Rast i tempo porasta. VIII semestar 2+2) Predavanja: Bioenološke karakteristike populacija sinatropnih glodara i njihova podela. Odredjivanje indeksa saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune. Sinantropni glodari (Izborni predmet. . Krvna slika. Delovanje abiotičkih ekoloških faktora na ribe.Razmnožavanje. Organizacija i praktično sprovođenje deratizacije. selekcija. Plodnost. Gajenje riba u ribnjacima Vežbe: Gradja kožnog. Pregled ihtioloških zbirki. Meristički i morfometrijski karakteri riba. apsolutnog i relativnog prirasta. Vežbe: Izvode se u vidu terenske nastave sa ekipom za deratizaciju iz novosadske “Ciklonizacije”. Podela riba prema staništima. Epizootiološko – epidemiološki značaj sinantropnih glodara. Odredjivanje starosti. statistička obrada. Metode borbe protiv štetnih vrsta glodara. Migracije riba. Genetika.21 Predavanja: Organski sistemi riba. Ekonomski značaj mišolikih glodara.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful