1 PROFESOR BIOLOGIJE

I GODINA

Hemija
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Hemijski simboli, formule i jednačine. Osnovni hemijski zakoni i zakoni gasnog stanja materije. Struktura atoma i periodni sistem elemenata. Hemijska veza i struktura molekula. Oksidacioni broj i redoks sistemi. Disperzni sistemi. Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža. Termohemija. Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja: oksidi, hidridi, kiseline, baze i soli. Elektrolitička disocijacija i konstanta disocijacije. Protolitičke reakcije. Jonski proizvod vode i vodonični eksponent. Hidroliza soli i puferi. Koligativne osobine rastvora i Raulovi zakoni. Proizvod rastvorljivosti. Biološki važni hemijski elementi: Na, K, Mg, Ca, C, O, S, F, Cl, Br, I, Ag, Fe. Organska jedinjenja; struktura, klasifikacija i nomenklatura. Ugljovodonici: hemijske osobine i reakcije alkana, alkena i alkina. Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika. Alkoholi i fenoli. Etri, tioalkoholi i tioetri. Karbonilni derivati ugljovodonika, hemijske osobine i reakcije. Organske kiseline. Supstituisane organske kiseline. Derivati organskih kiselina i derivati ugljene kiseline. Ugljeni hidrati: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi, hemijske osobine i reakcije i značaj za živa bića. Lipidi: prosti i složeni lipidi, hemijske osobine i reakcije i njihov značaj za živa bića. Proteini, polipeptidi i dipeptidi, podela, hemijske osobine i njihov značaj za živa bića. Kratak pregled sekundarnih biomolekula: alkaloidi, terpenoidi, fenolna jedinjenja. Podela i biološki značaj vitamina, antibiotika i pesticida. Vežbe su tako organizovane da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanju. Planom je predviđeno 15 vežbi, 7 iz opšte hemije i kvantitativne analize, 1 vežba iz kvalitativne analize i 7 vežbi iz organske hemije, koje obuhvataju reakcije na funkcionalne grupe i grupnu vežbu iz spektrofotometrije i hromatografije. Svaka vežba obuhvata odgovarajući broj stehiometrijskih-računskih zadataka. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. U toku nastave biće ponuđeno 4 testa, 2 iz opšte hemije i 2 iz organske hemije koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.

Biologija ćelije
(Osnovni predmet, I semestar 2+2) Predavanja: Evolucija ćelije. Hemijski sastav ćelije. Metode citoloških istraživanja. Prokariotska ćelija. Acelularni oblici života–virus. Prokariotski tip ćelije: bakterije i cijanobakterije (modrozelene alge) i gljive. Morfologija, ultrastrukturna i funkcionalna građa bakterijske ćelije. Uključci bakterijske ćelije. Sporulacija. Funkcionalna građa cijanobakterijske ćelije. Uporedni prikaz građe ćelija algi – prokariotski i eukaritski tip ćelije. Specifičnosti i detalji strukturne i funkcionalne građe jednoćelijskih i micelarnih gljiva. Animalna ćelija. Plazmalna membrana, citosol, citoskelet, ćelijske organele. Ćelijski ciklus. Rast ćelije. Starenje i smrt ćelije. Biljna ćelija: Oblik, veličina, delovi ćelije. Strujanje citoplazme. Turgor i plazmoliza. Plastidi. Unutrašnji produkti protoplasta: rezervne materije u; vakuola, vakuolarni sok; kristali; fiziološki aktivne materije. Ćelijski zid. Obrazovanje, rast i debljanje, hemijski sastav, fizička svojstva i submikroskopska građa, plazmodezme i jamice, perforacije; sekundarne promene ćelijskog zida. Fiziologija biljne ćelije. Kompartmentalnost ćelijskog metabolizma. Biomembrane. transport vode i jona. Plastidi, vakuola – struktura i funkcija. Ćelijski zid i plazmodezmi. Hemijska svojstva biljne ćelije. Enzimi. Vežbe: Mikroskopiranje. Morfološki oblici i ćelijski omotač bakterija. Spore i drugi uključci bakterijske ćelije. Prokariotske cijanobakterije. Jednoćelijske i višećelijske zelene alge. Jednoćelijski i micelarni talusi gljiva. Ultrastrukturna organizacija animalne ćelije na elektronomikrografijama različitih tipova ćelija. Delovi biljne ćelije. Strujanje citoplazme. Plazmoliza. Hloroplasti, karotenoidoplasti i leukoplasti. Skrobna zrna, aleuronska zrna, masne kapi. Antocijani. Kristali. Centripetalna i centrifugalna zadebljana ćelijskog zida. Proste i opšančene jamice. Perforacije ćelijskog zida. Vodni i osmotski potencijal. Izolacija protoplasta i hloroplasta. Ispit: praktični, pismeni (seminarski/test) i usmeni. Pismeni ispit je eliminatoran.

Opšta zoologija
(Osnovni predmet, I semestar 2+1) Predavanja: Poreklo, raznovrsnost, srodnički odnosi, osnovna načela klasifikacije i klasifikacija životinja. Struktura i funkcionalna raznovrsnost životinja: individualno razviće; problemi integriteta organizama; simetrija i kretanje; ishrana i varenje; transportni sistemi i telesne tečnosti; termoregulacija; razmena gasova i respiratorni pigmenti; ekskrecija i vodni balnas; humoralna i nervna regulacija; čula i reprodukcija. Vežbe: Mikroskop i tehnika mikroskopiranja. Vežbe prate predavanja a morfoanatomska struktura i građa životinja, organski sistemi, organi, tkiva, izabranih taksona biće proučavana korišćenjem nativnih, trajnih preparata (suvi i vlažni). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

2 Morfologija i sistematika beskičmenjaka
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Osnovna načela sistematike i klasifikacije beskičmenjaka, filogenetski odnosi i evolutivi pravci i tendencije u okviru ove grupe. Protozoa- opšte karakteristike, jednoćelijski nivo organizacije, klasisfikacija i filogenija, način života. Metazoa – poreklo i opšte karakteristike, organizacija na nivou tkiva, telesne duplje, radijalna i bilateralna simetrija, protostomija i deuterostomija, evolutivni pravci. Mesozoa, Porifera,, Cnidaria, Ctenophora – telesna organizacija, način života, klasifikacija i filogenija. Plathelmintes: Turbellaria, Cestoda, Trematoda; Nemertina - telesna organizacija acelomata, životni ciklusi, klasifikacija i filogenija. Nematoda, Nematomorpha, Acanthocephala, Rotifera, Gastrotricha, Kinoryncha, Entoprocta - telesna organizacija pseudocelomata, opšte karakteristike, način života, rasprostranjenje klasifikacija i filogenija. Mollusca – telesna organizacija celomata, način života, klasifikacija i filogenija, diverzitet i adaptivna radijacija. Annelida – metamerizam, karakteristike telesne i funkcionalne organizacije, filogenija i klasifikacija, način života. Priapulida, Echurida, Sipunculida, Tardigrada, Onychophora – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija. Arthoropda – opšte karakteristike telesne i funkcionalne organizacije: egzoskelet, mišićni sistem, nervni sistem, respiracija; klasifikacija i filogenija, način života, rasprostranjenje. Lophophorata: Bryozoa, Brachiopoda, Phoronida – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenetski pravci. Echinodermata – telesna organizacija, klasifikacija i filogenija, diverzitet, način života i rasprostranjenje. Pogonophora, Chaetognata - opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija Vežbe: Vežbe su organizovane tako da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanjima. Tokom vežbanja biće korišćeni nativni i trajni preparati, a u većini slučajeva biće rađena disekcija pojedinih predstavnika različitih grupa beskičmenjaka. Svugde gde je to moguće, radiće se determinacija predstavnika pojedinih sistematskih kategorija koje se obrađuju na predavanjima. Na isti način obrađivaće se fauna beskičmenjaka, u prvom redu entomofauna različitih ekosistema (terenska nastava u I i II semestru) i marinske vrste beskičmenjaka (terenska nastava u III i IV semestru). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

Biofizika
(Osnovni predmet, II semestar 3+3) Predavanja: Pojave u prirodi, zakonitosti, principi i fundamentalne interakcije. Ekonomija, ekologija, fizika i opstanak čovečanstva. Energetika i novi materijali. Osnovi metrologije. Nerelativistička kretanja. Gravitaciono polje. Mehanika tela i fluida. Lokomotorni sistem čoveka/životinja, letenje i plivanje životinja, biokapilarnost i hemodinamički sistem čoveka/životinja. Oscilacije, talasi i zvuk. Govorno-slušni sistem čoveka/životinja. Termodinamika, agregatna stanja i fazni prelazi. Aktivni transport supstancije, biomembrane. Elektromagnetizam. Bioelektricitet, biostruje kod čoveka/životinja, biomagnetizam. Elektromagnetni talasi i mikroskopija. Fotoosetljivost čoveka/životinja i fotometrija. Relativistička kretanja. Kvantna svojstva materije. Atomi, joni i molekuli. Emisija i apsorpcija svetlosti. Bio i foto-luminescencija. Radioaktivnost. Interakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom. Detekcija, dozimetrija i zaštita od štetnog zračenja. Teorija velikog praska. Elementi astrofizike. Uslovi života na drugim planetama. Vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: seminarski rad, test/usmeni.

Anatomija i morfologija biljaka
(Osnovni predmet, II semestar 4+3) Predavanja: Histologija - pojam i klasifikacije tkiva. Meristemi (apikalni, interkalarni, lateralni, traumatični). Trajna tkiva (parenhimska pokorična, mehanička, provodna, tkiva za lučenje). Anatomska građa vegetativnih organa (koren, stablo, list). Anatomska građa metamorfoziranih organa. Anatomska građa reproduktivnih organa skrivenosemenica (cvet, seme, plod). Klica. Morfologija korena. Metamorfoze korena. Morfologija izdanka (stablo i list). Metamorfoze izdanka. Razmnožavanje biljaka. Bespolno i polno razmnožavanje, smena polnog i bespolnog razmnožavanja. Razviće mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica. Cvet, cvasti. Cvetanje. Oprašivanje, oplođenje. Seme i plod. Vežbe: Apikalni meristemi: vegetaciona kupa izdanka i korena. Pokorična tkiva (primarna i sekundarna). Mehanička tkiva (kolenhim i sklerenhim). Tkivo za fotosintezu, magacioniranje, apsorpciju, provođenje, lučenje. Anatomska građa korena: primarna i sekundarna. Anatomska građa repastog korena. Anatomska građa stabla: primarna i sekundarna. Anatomska građa rizoma i krtole. Anatomska građa lista (liske i lisne drške). Anatomska građa čašičnih i kruničnih listića, prašnika i tučka. Anatomska građa semenjače i oplodnice. Klica dikotila i monokotila. Morfologija korena. Metamorfoze korena, morfologija izdanka. Morfologija lista. Metamorfoze izdanka (stablo i list). Cvet i cvasti. Morfologija semena i plodova. Klasifikacija plodova. Ispit: praktični, pismeni (test)/ usmeni.

Osnovi mikrobiologije

fermentaciona industrija. Obrada sakupljenog materijala. sistematika. Iščišćavanje izolata i upoznavanje sa morfološkim i fiziološkim osobinama bakterijskih izolata. Mammalia ( Insectivora. Specifičnosti genetike prokariota. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. zaštita bilja. fitosfera. Chrysophyta. Euglenophyta. Određivanje brojnosti bakterija i izolacija kultura. pedosfera. Upoznavanje morfologije i građe sluzavih. pribor i aparati. Mastigomycotina. Pravljenje trajnih preparata: metode bakteriološkog bojenja. Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih predstavnika pojedinih sistematskih kategorija vaskularne flore: Equisetophyta. Upoznavanje sa karakterističnim tipovima fitocenoza (šumske. Basidiomycotina i Deuteromycotina. mikrobisfera). geomorfološkim i pedološkim osobinama i klimatskim prilikama. Basidiolichenes i Deuterolichenes. Apterygota i Pterygota. gnezda. Upoznavanje predstavnika klase Aves preko balgova. ruderalne i druge zajednice. Anura). zoosfera. parenhimatičnog (kormoidnog) i cenocitičnog (sifonalnog) talusa. Opšte karakteristike i osobine po kojima se gljive razlikuju od biljaka i životinja. amicelarnih i micelarnih gljiva. Rodentia). reda. Pregled glavnih grupa bakterija u nativnim preparatima. *Engleski jezik (Izborni predmet. korovske. Uporedni prikaz morfologije. Ispit: pismeni/paraktični i usmeni. Chlorophyta. livadske. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. zemljište. Serpentes). funkcionalne građe i razmnožavanja bakterija. jaja. Biotehnološka primena mikroorganizama: proizvodnja hrane. Ispit: kolokvijum. Karakteristike. Annelida. Gastropoda i Arthropoda – Arachnida. posuđe. filogenetske srodnosti i rasprostranjenost pripadnika razdela: Cyanophyta (Cyanobacteria). prepariranje i izrada entomološke zbirke. Zygomycotina. tipovi bazidiokarpa) i Deuteromycotina. Vežbe: Upoznavanje morfologije i građe različitih tipova talusa algi: Jednoćelijske pokretne i nepokretne. životni ciklusi. Građa talusa i habitus lišajeva. **Terenska nastava (Obavezna. Ascomycotina. zvuka i vizuelnim putem. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. sistematika. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrstu. Ascomycotina. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Ispit: praktični i usmeni. različiti tipovi kolonija. Mikrobiloški deo:Sakupljanje i upoznavanje sporokarpa gljiva i talusa lišajeva. Miriapoda. Uuzimanje mikrobioloških uzoraka staništa (voda. Rasprostranjenost i uloga mikroorganizama u biosferi (hidrosfera. Odlike metabolizma bakterija: tipovi mikroorganizama prema načinu ishrane i energetskim izvorima. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). alge končastog. (i građa askokarpa) Basidiomycotina (ciklusi razvića fitopatogenih oblika. vazduh) i njihova obrada. fiksacija. do 150 vrsta. životni ciklusi i rasprostranjenost grupa: Mixomycota. 0+5) Zoološki deo: Upoznavanje sa karakterističnim ekosistemima i lokalitetima za koje su pojedine vrste vezane. Determinacija sakupljenog materijala do roda i vrste. Determinacija sakupljenog materijala do klase. II semestar 2+1) Predavanja: Istorijski razvoj mikrobiologije i odnos mikrobiologije sa drugim bazičnim i primenjenim biološkim disciplinama. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. II semestar 3+2) Predavanja: Razlike u habitusu. Vežbe: Upoznavanje sa principima rada u mikrobiološkoj laboratoriji: ponašanje (mere predostrožnosti). Ekologija mikroorganizama: biotički i abiotički činioci u životu prokariota (okvir života). Biologija algi i gljiva (Osnovni predmet. aktinomiceta. I ili III semestar 4+0. pripadnika različitih ekosistema Fruške gore: Amphibia (Caudata. virusa. Značaj mikroorganizama u prirodi i za čoveka: medicina. atmosfera.3 (Osnovni predmet. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. filogenija. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Karakteristike. Habitus. rasprostranjenost i osnovi sistematike pripadnika klasa: Ascolichenes. Xanthophyta. Bacillariophyta. anatomska građa (i odnosi simbionata) talusa lišaja. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). građi. osnovna upotreba neodredjenog i . pigmentaciji i načinu razmnožavanja algi. mikoplazmi i rikecija. Načini razmnožavanja. cianobakterija. Phaeophyta i Rhodophyta. Zygomycotina. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. zaštita životne sredine. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon svake obrađene celine. veterina. biodegradacije. reproduktivni organi kod algi. Charophyta. prepariranje biljnog materijala. Turbellaria. bioremedijacija. Upoznavanje i sakupljanje karakterističnih predstavnika tetrapodnih kičmenjaka. Sakupljanje karakterističnih predstavnika beskičmenjaka: Hydrozoa. Pirrophyta. filogenija i elementarna sistematika bakterija i taksonomska podela virusa. Reptilia (Sauria. Polypodiophyta. Karakteristike pravih gljiva na predstavnicima podrazdela: Mastigomycotina. 0+3.

Formiranje i korišćenje maski. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. modalni glagoli. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. II semestar 2+0) . kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Unošenje slika u tekst. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Pojam i vrste naučnog objašnjenja. pisanje: CV. Programi za pretraživanje. razumevanje osnovne ideje i detalja. predvidjanje u toku čitanja. Rad sa fajlovima. Polypodiophyta. Potrebe i interesi. Akteri društvenih delovanja. Unošenje tabela u tekst. Pojam i vrste društvenih grupa. Sistematski prikaz fosilnih predstavnika sa osnovnim morfološkim karakterima i poreklom nalaza iz razdela Bryophyta. poredjenje prideva. pasiv. Svojina i društvena moć. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Promene i razvoj društva. Korišćenje statističkih funkcija. Pinophyta i Magnoliophyta.4 odredjenog člana. Država. Present Perfect. Pojam i elementi naučnog metoda. Past Perfect Tense. glagolska vremena Present Simple active i passive. infinitivi. formalno pismo. Ispit: Sociologija (Izborni predmet. Konstitutivni elementi društva. Prirodne i društvene nauke. II semestar 2+0) Predavanja: Zoološki deo: Pojam paleozoologije i njen odnos prema srodnim naukama. Društvo i društvena pojava. Ispit: pismeni i usmeni. Konstitutivni problemi sociologije: Odnos sociologije i drugih nauka. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. CV. Postanaka kičmenjaka. Korišćenje elektronske pošte. Paleozoika. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Ispit: pismeni i usmeni. Kultura. participi. Socijalizacija. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Lycopodiophyta. pisanje: popunjavanje formulara. Tipovi podataka u tabelama. Ukrašavanje tabela.. I semestar 2+0) Predavanja: Pojam naučnog saznanja: Principi naučnog saznanja. Botanički deo: Upoznavanje sa dalekim precima pojedinih sistematskih grupa na nivou reda. kraća pisma. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Fosili. redukovane relativne rečenice. Priroda. Savremeno društvo. poredjenje prideva i priloga. Elementi kulture. Društvena struktura: Pojam društvene strukture. Kolo Chordata. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Predmeti i sredstva. do Kvartara. Korišćenje gotovih maski. Ispit: usmeni. društvo i individua. Kreiranje stukture foldera. Politika. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Formatiranje teksta. Present Continuous. I ili III semestar 4+0. glagolska vremena: Present Simple. Pismeni (seminarski) i usmeni. Past Simple. složene imenice. Ličnost: pojam ličnosti. Rad sa formulama i funkcijama. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Programski paketi za obradu podataka (Izborni predmet. Paleontologija (Izborni predmet. Ispit: pismeni (periodični testovi). Pojam. Načini kopiranja u Excelu. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. prilozi. rezime. Podešavanje za štampu. Vežbe prate predavanja. Korišćenje operativnog sistema Windows. Karakteristična flora počev od Kambrijuma. Paleopalinologija sa metodama pripreme preparata. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. Past Simple active i passive. Potkolo Hemichordata. Statistički softverski paketi. Kreiranje grafikona. Equisetophyta. (Izborni predmet. Korišćenje Interneta. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Društvene institucije i organizacije. Klimatologija i pedologija (Izborni predmet.

Procesi zagrevanja i hlađenja zemljišta i vazduha. Afirmacija prirodnih vrednosti . Diverzitet faune beskičmenjaka (Izborni predmet.najznačajniji endemiti i relikti naše faune. Raznovrsnost predstavnika pojedinih familija. II semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa značajem algi. Uporedna anatomija i sistematika hordata (Osnovni predmet. Sistem organa za respiraciju . . Položaj pedologije u odnosu na biološke discipline. Klimatske karakteristike kontinenata. Vreme i klima. Osnovne faze i procesi ontogenetskog razvića Chordata. Endemiti. Diverzitet prostora Srbije i Crne Gore. Razvoj emocija.škržno crevo. lišajeva i viših biljaka. Osnovni pojmovi. Biodiverzitetske pustinje. U okviru ekološkog diverziteta naglasak se daje onim familijama i rodovima čije vrste zahtevaju različite ekološke uslove za normalan život. raznošenja plodova i rasejavanja semena. Raspored prirodnih voda na Zemlji. Ispit: pismeni (seminarski rad) i usmeni. Osnovne fizičko-hemijske karakteristike vode. razvitak i grane psihologije. Voda i vlažnost. pamćenje i zaboravljanje. Mišićni sistem . Struktura i dinamika ličnosti. aneksne žlezde. Ispit: usmeni. Metode i tehnike istraživanja u psihološkim naukama. refugijalna staništa Srbije i Crne Gore. gljiva. Klima atmosfere. Klimatski pojasevi i klimatski tipovi. Geneza i klasifikacija zemljišta. riblji mehur. Direktno zračenje. škrge. relikti. sa posebnim osvrtom na pojedine grupe beskičmenjaka. Osnovni psihološki pravci. Padavine. Značaj zaštite životne sredine u cilju diverziteta i mogući pravci primene genofonda algi. Specijski diverzitet odredjenih autohtonih ekosistema i supstituisanih veštačkih ekosistema. Učenje. raznovrsnost listova. Klimatski elementi.centralni. Vežbe: Sakupljanje uzoraka na jednodnevnim ekskurzijama i njihova obrada u laboratoriji. Klasifikacija klime. Uticaj vremena i klime na zemljište. Distribucija Sunčevog zračenja u vodenoj sredini. heterotopični skelet. viscelarna i kožna muskulatura. zadaci. prečica i paprati. periferni. specifični načini oprašivanja. III semestar 4+4) Predavanja: Opšta organizacija i poreklo tipa Chordata. Mogućnost primene psihologije u vaspitno-obrazovnom radu. Postanak kičmenjaka. Razvoj govora. Morfološki i ekološki diverzitet autohtonih biljaka predstavljaju bazu za njihovo iskorišćavanje. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Posete institucijama u kojima su deponovane neke značajne zbirke beskičmenjaka. Uloga sazrevanja i učenja u razvoju emocija. Razvoj pojedinih psihičkih funkcija. Adsoptivna sposobnost zemljišta. Ekskretorni sistem. Osnovne odlike atmosfere. različiti oblici šišarki i sporofila golosemenica. Klima zemljišta. Razvoj ekspresivnog ponašanja. Zemljište. derivati. Značaj diverziteta biljaka i gljiva (Izborni predmet. Diverzitet plodova i semena. Sastavni delovi zemljišta. Čulni organi-opšti i posebni viscelarni i somatički. oblici i veličine izdanaka i stabala. Teškoće u učenju. Telesni pokrivač Chordata. Socijalizacija. Vežbe: Diverzitet vegetativnih organa: oblici korena i po funkciji sličnih organa u biljnom svetu. Faktori razvoja govora. Ispit: usmeno. Genitalni sistem. Temperatura. II semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet beskičmenjaka i značaj njegovog poznavanja. gradja. Brojnost. lišajeva i viših biljaka u ekosistemima i nivoom njihove proučenosti u svetu i kod nas. Grane psihologije. selekciju i oplemenjivanje gajenih biljaka. gljiva. Racionalizacija učenja. Hemijski sastav i fizičke karakteristike vazduha. Difuzno zračenje. Nervni sistem . endoskelet. Sistem organa za varenje-usna duplja-prednje i zadnje crevo. kao dela diverzitetom bogatog Balkana. pluća.somatska. Funkcija govora. Takođe će se prikazati primeri oligomerizacije cveta povezane sa efikasnošću funkcije koju vrši. Osnovne odlike prirodnih voda na Zemlji. Osnovni pojmovi. Razvoj interesovanja. Upoznavanje sa nekim od najznačajnijih endemita naše zemlje. Problemi u razvoju ličnosti. Diverzitet generativnog regiona: oblici rasplodnih organa mahovina. rasprostranjenost i raznolikost beskičmenjaka. Pedologija. Faktori uspešnog učenja. cvasti i cvetovi skrivenosemenica. III semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Kratak pregled razvitka psihologije. sa specifičnostima pojedinih vegetativnih i generativnih organa. II GODINA Psihologija (Osnovni predmet. Faktori koji uzrokuju diverzitet beskičmenjaka.5 Predavanja: Klimatologija. Pedogeneza. Skeletni sistem-egzoskelet. Podela klime. Klimatski faktori. Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti. Sunčevo zračenje. Ispit: pismeni.

Metodologija pedagogije: Različiti metodološki pristupi u pedagogiji. endokrini sistem. Glaveni skelet (ptica. Nastava kao proces proučavanja i učenja. Vrste pedagoških istraživanja. derivati kože. želuca. Pojam i vrste didaktičkih principa. ženski reproduktivni sistem. limfatični sistem. mozak sisara). nervne cevi. Programiranja nastave i učenja. krvnih sudova i krvnih elemenata. Sadržaj obrazovanja. ptica. cirkulatorni sistem. formiranje lica i usne duplje. Skelet ekstremiteta (žaba. IV semestar 4+0) Predavanja: Ošta pedagogija: Pojam i predmet pedagogije kao nauke. istorijat i pravci razvoja. spoljašnje uobličavanje embriona. Uloga bioloških činilaca u vaspitavanju. Vaspitanje kao središna pedagoška kategorija i uloga rada u njegovom nastajanju. gastrulacija. grudnica. Klasifikacija Vertebrata: subklasa Agnatha (Cyclostomata). muški reproduktivni sistem). tireoidne i paratireoidne žlezde. Regulacija metabolizma. sisar). timusa. Vaspitanje u širem i užem smislu. III semestar 4+3) Predavanja: Strukture tkiva (epitelno tkivo. Metode pedagoških istraživanja. Genetski kod. Metabolizam ugljenih hidrata. IV semestar 3+3) Predavanja: Pojam molekularne biologije. Faktori razvoja ličnosti. Tekst metoda. limfopoetični sistem. način života Vežbe: Predstavnici subphyluma Tunicata i subphyluma Acrania. Proveravanje i ocenjivanje znanja. Nervni sistem (moždinski živci žabe. Kvantitativna i kvalitativna analiza istraživačkih podataka. slezine. Tunicata. ptice. nervni sistem. Nastavni plan i program. tipovi brazdanja. Koža kičmenjaka (ribe. Didaktika: Pojam i shvatanje o didaktici. Proces saznavanja u nastavi i nauci. nadbubrežne žlezde. Metabolizam i bioenergetika. oogeneza. sisara. Pedagogija (Osnovni predmet. unutašnjeg uva i oka). Vežbe: prate predavanja. mišićno tkivo. Monološke metode. Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji. zigot. Sistem pedagoških disciplina. ili test (1) iz celokupnog gradiva Biohemija (Osnovni predmet. blastulacija. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). tonzila. Nastava i proces učenja. jetre. Nukleinske kiseline. Genetska informacija. slezine. hipofize. Mišićni sistem (žaba). Embriologija (pojam reprodukcije spermatogeneza. srca. nervno tkivo). oplođenje. komornog sistema mozga. Osovinski skelet: kičmeni pršljenovi ribe. žabe. Oblici nastavnog rada. . vodozemci. Faktori nastave. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni (test). Medjucelijska komunikacija. Istraživački instrumenti. Karakteristike vaspitanja kao društvene delatnosti. Crevni. praktični i usmeni. Pojam i klasifikacija nastavnih metoda. Osteichthyes. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). pacova. Amphibia. cirkulatorni sistem. ekskretorni sistem. razvoj organa (zuba. Struktura organskh sistema (digestivni sistem. respiratornih organa. zmije. žabe. čula) na trajnim histološkim preparatima. Različiti sistemi nastave. lipida i proteina. Hemijske i bioloske osnove biohemije. organizacija jajeta. moždanih mehurova. Čulni sistem (gradja oka). digestivni sistem. Laboratorijskoeksperimentalna metoda. Domaći radovi učenika. sisar). muški i ženski reproduktivni sistem. Nastavni čas. pankreasa. Vrste vaspitanja. Odnos pedagogije i drugih nauka. ekskretorni.6 Sistematske kategorije i klasifikacija tipa Hemichordata i Chordata. formiranje i derivacija škržnih lukova.. krvni sistem:disekcija ribe. Ispit: usmeni. nervno i mišićno) i strukture organa različitih organskih sistema (nervni sistem. vezivna tkiva. Metode zasnovane na posmatranju. ptice. ovojnice ploda. Vaspitanje kao svesna. Reptilia. nidacija (implantacija). respiratorni. Osnovi molekularne biologije (Osnovni predmet. rasprostranjenje. Histologija sa embriologijom (Osnovni predmet. subklasa Gnathostomata (klase: Chondrichthyes. respiratorni sistem. Pojam i determinante cilja i zadataka vaspitanja. Seminari iz posebnih aspekata biohemije. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Ispit: pismeni/usmeni. endokrini sistem. Vrste nastave u našoj školi. Vežbe: Svetlosnomikroskopska izučavanja strukture tkiva (epitelno. Teorije o izboru nastavnih sadržaja. ekskretorni sistem. Aves. Mammalia) – telesna organizacija. Vertebrata. Nastavne ekskurzije. Pojmovi srodni pedagoškim. useka i špagova. podtipova Acrania. Metoda praktičnih radova. Tok naučnog istraživanja.Nastavna sredstva. rebra. vezivno. Tehnike istraživanja. creva. Dijaloška metoda. genitalni. Hromozomalna DNK i njeno pakovanje u hromatinsko vlakno. čula. Ispit: praktični. Obrazovanje i vrste obrazovanja. ganglija. Pedagoške zakonitosti. saznata ljudska delatnost. respiratorni sistem. III semestar 4+4) Predavanja: Uvod u biohemiju. Enzimi. pismeni (test) i usmeni. Struktura hromozoma. sisari). Struktura i funkcija DNK. Razvitak vaspitanja tokom ljudske civilizacije.

Determinacija sakupljenog materijala do klase. eulitorala i gronjeg sublitorala. Polypodiophyta. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Bolesti savremenog čoveka. Varijabilnost ljudskih populacija. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). IV semestar 2+2) Predavanja: Uvod u antropologiju i njen razvoj. Jedinstvena građa čoveka i ostalih živih bića. Magnoliophyta . Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama živog naselja supralitorala. supralitorala. Dominantna grupa viših biljaka. Pojam genetičkih prekidača. Kontrola ekspresije gena . ili test (1) iz celokupnog gradiva. PCR. Antropometrijska i antroposkopska istraživanja. Vežbe: Praktično poznavanje morfoloških karaktera koji odlikuju pojedine više i niže sistematske grupe viših biljaka. Evolucija genoma. Hromosomi čoveka. vreme pojavljivanja i dominacije tokom geohronoloških perioda. Deoba ćelije. Akceleracija i sekularni trend. Ćelijski ciklus i apoptoza. Rast i razviće. Prepariranje sakupljenog materijala. RNK i poreklo života.Telomska teorija. Izolacija DNK i RNK. 0+8) Zoološki deo: Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih beskičmenjaka kamenite i peščane obale jadranskog mora. Arthropoda (Crustacea). Telesna građa i organizacija čoveka. proteazomi). Pinophyta i Magnoliophyta. Filogenetski razvoj. DNK i RNK. Ispit: praktični i usmeni. IV semestar 4+4) Predavanja: Odnos sistematike i filogenije. Upoznavanje sa najkarakterističnijim predstavnicima vaskularnih biljaka. Southern blotting i hibridizacija (razgradnja hromozomalne DNK restrikcionim enzimima. Građa.podklase. primitivne i progresivne grupe. Upoznavanje sa biljnogeografskim odlikama flore i karakterističnim tipovima fitocenoza. Lycopodiophyta. sastav i podela životnih zajednica u moru. Specijalna rekombinacija. Sakupljanje i determinacija do 150 vrsta predstavnika Equisetophyta. Polypodiophyta. kolokvijum. Posttranskripciona kontrola. Polypodiophyta i Pinophyta. Inicijacija i završetak replikacije DNK na nivou hromozoma. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrste naročito sledećih grupa: Porifera. Analiza strukture DNK koristeći program RasMol. biljaka bedemarki i ruderalnih staništa. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Equisetophyta. fizički razvoj. Equisetophyta. denaturacija DNK i transfer na membranu. ukrasne i krmne biljke. Osnovna pravila nomenklature. Taksonomske kategorije. Matematika sa statistikom (Izborni predmet. Ispit: pismeni/usmeni. Antropologija (Osnovni predmet. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). Od RNK do proteina: translacija i posttranslacione modifikacije proteina (čaperoni. zaštita i bolesti organa i sistema čovečijeg tela. Neki pokazatelji rasta. Ispit: periodični testovi. Annelida. Poreklo i srodnički odnosi i veze između sistematskih kategorija. Embrionalno razviće. Elektroforeza DNK. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. hibridizacija. pravljenje individualnih zbirki i njihovo čuvanje. do 150 vrsta. Zaštita mora. grupe koje ih povezuju. geomorfološkim. Istorijski razvoj sistematike. Od DNK do RNK: tranksripcija i obrada prekursor RNK.pregled.7 Održavanje DNK sekvenci. praktični ispit / usmeni ispit. Manipulacija proteinima. stanovnika zimzelene mediteranske šume. makije. prelazne između primitivnih i progresivnih grupa. Život u moru i biološke nauke. detekcija hibridizovane DNK). Građa. tj. Poseta istraživačkim institucijama na moru. Monofiletsko poreklo viših biljaka . Coelenterata. Nemertina. pedološkim i klimatskim osobinama. polni razvoj i biološka zrelost. III semestar 3+2) . Preontogenetsko i etape ontogenetskog razvića. Vežbe: Upoznavanje osnovnih elemenata građe čovečijeg tela. uloga funkcija. Floristički i fitogeografski značajne vrste. osnovne telesne mere. Opšta rekombinacija. Demografska struktura. Replikacija DNK. Lycopodiopyta. Ispit: kolokvijum. Sakupljanje i upoznavanje algi obalskog pojasa mora (supralitorala i litorala) i brakičnih voda. gariga. Molekularni mehanizmi stvaranja specijalizovanih tipova ćelija. **Terenska nastava (Obavezna. poreklo. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne vežbe koje prate program predavanja. Sistematika i filogenija kormofita (Osnovni predmet. razvoja i sazrevanja. Karakteristični predstavnici razdela Bryophyta. kamenjara. vrste koje se koriste za ishranu ili kao industrijske. reda. Mesto i uloga čoveka u prirodi. Morski organizmi kao hrana. DNK-vezujući motivi regulatornih proteina. elektroforeza dobijenih fragmenata. Reparacija DNK. Sistematika razdela: Bryophyta. prepariranje biljnog materijala. Mollusca i drugih.

Ispit: pismeni. homogena. definisanje kriterijuma za merenje postignutih rezultata. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. Korišćenje elektronske pošte. Ispit: praktični/usmeni. Zakon verovatnoća i funkcija raspodele. Vežbe prate predavanja. CV. poredjenje prideva. Korišćenje Interneta. Unošenje slika u tekst. linearna. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. Korišćenje gotovih maski. Savremena audiovizuelna tehnika u vizualizaciji apstraktnih bioloških sadržaja i prikazivanju dinamičkih fenomena u biologiji. Metodologije modelovanja u nastavi biologije. izrada analitičkog modela. Rad sa formulama i funkcijama. redukovane relativne rečenice. Primena kompjutera u nastavi biologije. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Korišćenje statističkih funkcija. participi. Past Perfect Tense. Unošenje tabela u tekst. Mikronastava. Linearna regresija. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Present Perfect.8 Predavanja: Sistemi linearnih jednačina – direktni i iterativni postupci za njihovo rešavanje. Podešavanje za štampu. Bernulijeva. Razgranata taksonimija nastavnih strategija u okviru nastave biologije. pisanje: popunjavanje formulara. Formiranje i korišćenje maski. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Past Simple. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. Tipovi podataka u tabelama. Primena kompjutera u praćenju i valorizaciji znanja učenika u nastavi biologije. Ispit: pismeni i usmeni. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. infinitivi. formalno pismo. Programi za pretraživanje. I ili III semestar 4+0. Načini kopiranja u Excelu. rezime. Kreiranje stukture foldera. Statistički softverski paketi. Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih – mere centralne tendencije i mere odstupanja. *Engleski jezik (Izborni predmet. kraća pisma. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Simulacije i igre u nastavi biologije. Modeli i modelovanje u nastavi biologije. mini tečajevi i metodičke radionice u nastavi biologije. Slučajne promenljive – diskretne i neprekidne. Formatiranje teksta. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. predvidjanje u toku čitanja. pasiv. Primena navedenih oblasti u konstrukciji i rešavanju matematičkih modela bioloških pojava. modalni glagoli. poredjenje prideva i priloga. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Ispit: pismeni i usmeni. Obrada eksperimentalnih podataka. Vežbe: prate predavanja. Nastavne strategije u nastavi biologije pomoću kompjutera. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Savremena obrazovna tehnologija u nastavi biologije (Izborni predmet. dizajniranje igre. . Past Simple active i passive. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. pisanje: CV. (Izborni predmet. složene imenice. Ispit: pismeni i usmeni. Priprema simuliranih igara: sistemska analiza problema. Obavezna je izrada seminarskog rada primenom savremene obrazovne tehnologije i polaganje dva praktična kolokvijuma. glagolska vremena Present Simple active i passive. I ili III semestar 4+0. prilozi. **Programski paketi za obradu podataka 2+2 (Izborni predmet. razumevanje osnovne ideje i detalja. Numeričko rešavanje početnih i konturnih problema. Elementi diferencijalnog računa. glagolska vremena: Present Simple. Elementi integralnog računa. Ukrašavanje tabela. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Present Continuous. osnovna upotreba neodredjenog i odredjenog člana. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Elementi teorije verovatnoće. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Korišćenje operativnog sistema Windows. Statističko odlučivanje – intervali poverenja i testiranje hipoteza. Kreiranje grafikona. Diferencijalne jednačine prvog reda – sa razdvojenim promenljivim. Rad sa fajlovima. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. III semestar 2+2) Predavanja: Pojam obrazovne tehnologije u nastavi biologije. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Vežbe: vežbe prate teoretsku nastavu. Diferencijalne jednačine drugog reda.

Starenje i uginuće biljaka. mehanizmi transdukcije. Genetički mehanizmi imunoloških sposobnosti. U toku semestra biće ponuđena 3 testa koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita. Činioci koji utiču na intenzitet fotosinteze. Disanje: Mehanizam i hemizam disanja. intenziteta transpiracije i kritične nezasićenosti biljaka vodom. Fiziološko-biohemijski značaj makro. Funkcije čula: receptori u koži. Bojenje tkiva. skeletnog. senzorni putevi). kultuta tkiva i biotehnologija. pH. Osnovni zakoni nasleđivanja i x2 test. membranski potencijal mirovanja. mehanizmi učenja i pamćenja. Kompjuterska simulacija elektrofizioloških fenomena. osnovni zakoni populacione genetike. Mehanizam i hemizam fotosinteze. Genetika ponašanja i razvića. V semestar 4+3) Predavanja: Molekularna organizacija hromozoma. Vežbe: Analiza kariotipa i kariograma. ukusa. Ispit: pismeni i usmeni. nervna osnova instinktivnog ponašanja i emocija. Promene u strukturi i broju hromozoma. Priprema za montiranje obojenih rezova. Kalupljenje tkiva. Mediji za kalupljenje tkiva. Genetička ravnoteža populacije i faktori koji remete ravnotežu. Vezani geni i crossing over. Činioci koji utiču na usvajanje jona. Oplodnja. neurotransmiteri). Interakcije gena. Fotorespiracija. Određivanje zapremine i površine korenovog sistema. Dehidratacija tkiva. Fiziologija razvića. Mehanizam usvajanja jona. Osnovni principi endokrine regulacije. jonske osnove električne aktivnosti. Fiziologija mineralne ishrane: Sadržaj mineralnih elemenata u biljkama. uključuje test i (ili) seminarski rad. Mikrotomi. Determinacija pola i polno vezani geni. Kvantitativna genetika. vegetativni nervni sistem. Pokreti biljaka. Species i genus hibridi. Određivanje broja stoma. srčanog i glatkog mišića. Transport jona kroz membranu. Hemijski sastav. Hloroplasti i pigmenti. Genetika populacije. Izračunavanje koeficijenta inbreeding-a. Opšta fiziologija životinja (Osnovni predmet. Genetika (Osnovni predmet. Vezani geni i crossing over. Interakcije medu genima. centralna regulacija visceralnih funkcija. Funkcije nervnog sistema (refleksi. mehanička aktivnost).. Sadržaj i zahtevi biljaka za vodom. mehanizmi budnosti i spavanja). dužina života i mirovanje semena. mikro i ostalih elemenata. sluha. Fotosinteza: Specifičnost procesa fotosinteze u živom svetu. Vitalno bojenje. kretanje i odavanje vode. solima. Transport mineralnih i organskih materija. Vežbe: Nervno-mišićni preparat. Pismeni ispit je eliminatoran. Vannuklearno nasleđivanje i materinski efekat. Ispit: pismeni i usmeni. Analiza rodoslova. Fiksacija tkiva. Odrđivanje starosti drevnih ostataka života. Osnovni zakoni nasleđivanja. nasleđivanje kvantitativnih osobina i komponente fenotipske varijabilnosti. Sinapse (vrste sinapsi. Mutacije gena. V semestar 4+4) Predavanja: Uvod. Fiziološki aktivne materije. Snimanje preparata na mikroskopu. Genetička uslovljenost kancera i kontrola starenja. promene genetičke strukture populacija i određivanje genetičke varijabilnosti u populaciji. Određivanje intenziteta disanja i aktivnosti enzima. Promene i strukturi i broju hromozoma. postsinaptički potencijali. . kontrola položaja tela i pokreta. Klijanje semena. Određivanje asimilacione površine i pigmenata hloroplasta. Vegetativno razmnožavanje (kloniranje). čulo vida. Fiziologija razmnožavanja: Fiziologija polena i jajne ćelije. Pokazatelji disanja. Biljni antitranspiranti. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). ili test (1) iz celokupnog gradiva. Funkcije nervne ćelije (pasivna električna svojstva membrane.Vodni režim biljaka: Osobine i oblici vode u biljkama. Tehnika pripremanja trajnih preparata. Fiziologija rastenja i razvića: Rastenje i činioci koji na njega utiču. Alelopatija.9 III GODINA Fiziologija biljaka (Osnovni predmet. Pepeo i sadržaj nutrienata. heritabilnost. Određivanje vode u biljnom materijalu. jonska osnova akcionog potencijala). akcioni potencijal. Funkcionalne karakteristike nerva. Fotosinteza i prinos. Usvajanje. Zoološki praktikum (Osnovni predmet. Mala populacija i inbreeding. Nasleđivanje kvatitativnih svojstava. Pravljenje preparata – usni aparat insekata. Razviće semena i plodova. Ispit: pismeni/usmeni. Funkcije skeletnog. V semestar 4+4) Predavanja: Fiziologija ćelije: Struktura i funkcija ćelije i ćelijskih komponenata. Determinacija pola kod biljaka i životinja. Specijes i genus hibridi. Nasleđivanje svojstava determinisanih polno vezanim genima. mirisa (generatorski potencijali. Fiksativne mešavine. srčanog i glatkog mišića (mehanizam kontrakcije.: Otpornost biljaka prema niskim i visokim temperaturama. Sečenje tkiva. Vežbe: Plazmoloza i oblici plazmolize. Intenzitet i produktivnost fotosinteze. Određivanje osmotskog potencijala ćelijskog soka. Gajenje biljaka u veštačkim uslovima. bolestima. Činioci koji utiču na intenzitet disanja. V semestar 2+4) Predavanja: Priprema svežih i nativnih preparata. Fiziologija otpornosti.

Izrada trajnih i privremenih preparata helminta. Svetlosna i elektronska mikroskopija . Hormoni tireoidee i paratireoidne žlezde. Fiksativne mešavine. Izrada balgova. Obrazovanje. ptica i sisara. Sečenje tkiva. Fiziologija muškog reproduktivnog sistema i endokrina uloga testisa.10 Vežbe: Pravljenje trajnih preparata. Značaj biljnog sveta u biosferi i ekosistemu. Vežbe: Tehnike prikupljanja. T i B limfociti.). Najpoznatiji naučnici iz oblasti Metodike nastave biologije i Didaktike biologije u svetu i kod nas. Metode postavljanja i održavanja akvarijuma i terarijuma. Autori i dela iz istorije biologije (počeci naučnog razvoja biologije i period velikih otkrića u biologiji). Hemostaza. Vrednovanje naučnog rada. Diverzitet flore Vojvodine.i disaharida. Nadbubrežna žlezda i njeni hormoni. . Tipovi varenja. Uporedni pregled sistema za cirkulaciju telesnih tecnosti. Estrusni/menstrualni ciklus. Dobitnici Nobelove nagrade u oblasti biologije i njihova otkrića. Metodologija naučnog rada (Izborni predmet. Etape naučno-istraživačkog rada. Telesna temperatura i termogeneza. Apsorpcija u digestivnom traktu. Histo-hemijske reakcije . Rusiji i Americi. Prapočeci biologije u predistorijskom dobu. vikarizma i fitogeografije. Istorija Metodike nastave biologije u svetu i kod nas. Amoniotelični. Shvatanja o prirodi kroz vekove. Indiji. Fiziologija ekskrecije i osmoregulacija. Bojenje i montiranje tkiva. VI semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Grafičko prikazivanje podataka. Vrste stručnih i naučnih radova. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. ekosistemski diverzitet Vojvodine. Zajedničke karakteristike respiratornih organa/respiratornih površina. Adenohipofiza i njeni hormoni. Determinacija biljaka iz grupa Polypodiophyta. koža sisara. Upoznavanje sa načinima rada na terenu. Počeci i razvoj biologije kod Srba – istorijski pregled. Endokrini pankreas i njegovi hormoni. prepariranja biljaka. Hemolimfa. ili test (1) iz celokupnog gradiva. u drevnoj Grčkoj. Hormoni ovariuma. Ispit: praktični i usmeni. Hemostaza. VI semestar 2+4) Predavanja: Mikrotehnika i mikroskopija. Ispit: pismeni/usmeni. ureotelični i urikotelični organizmi. Mikroskopska merenja. testiranje značajnosti razlika srednjih vrednosti malih i velikih nezavisnih uzoraka. Pars intermedia. skroba. Dalji razvoj biologije u Evropi. stereološka metoda i dr. humoralni i ćelijski imuni odgovor. VI semestar 4+4) Predavanaja: Principi uporedne fiziologije. Usni apart insekata. Kalupljenje tkiva. MHC kompleksi i prezentacija antigena. cilj i metode istraživanja u istoriji biologije. Fiziologija organskih sistema. Vežbe: Karakteristike telesnih tečnosti i ćelijskih elemenata.dokazivanje mono. Izrada vlažnih preparata vodozemaca i gmizavaca. Ishrana (egzogena i endogena). Maceracija. inulina.tehnike pripremanja biljnog materijala. Istorija biologije (Izborni predmet. Izrada privremenih i trajnih mikroskopskih preparata. Razmena gasova. sređivanja i proučavanja literature. Respiratorni pigmenti. Determinacija biljaka na osnovu morfoloških karaktera. Mesopotamiji. Obrada rezultata istraživanja: izračunavanje mera centralne tendencije i mera varijacije. Imuni sistem: prirodna otpornost organizma. Metode sakupljanja kičmenjaka. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). I Rusiji. Uporedna fiziologija životinja (Osnovni predmet. Karakterisični biotopi Vojvodine sa najoznatijim vrstama sa aspekta floristike. Mikroskopski preparati. Vežbe: Metode pravljenja preseka. Izrada dermoplastičnih preparata riba. belančevina. Uporedni pregled telesnih tečnosti koje cirkulišu u telu životinja. karakteristike imunog odgovora. Zloupotrebe i promašaji u nauci: izvori pogrešaka. Neurohipofiza i hormoni neurohipofize. Naučna informatika. pripremom i održavanjem herbara i sa razlikama između ključeva za determinaciju i florističkih dela. masti i ulja. Imuni odgovor. Fiksacija tkiva. Krv i limfa. Botanički praktikum (Osnovni predmet. Pinophyta i Magnoliophyta. celuloze. Ćelijski elementi krvi. Struktura naučnog rada. Pisanje naučnog rada. Osnovne i posebne metode saznanja. Tehnika uzgajanja životinja. Hidrolimfa. obrada antigena. Tipovi i principi rada mikrotoma. Fiksativi i izbor fiksativa. lignina. Reproduktivni sistem sisara. Ključevi za determinaciju i ikonografije. Grafički prikaz rezultata: ilustracije i tabele. Ispit: praktični i pismeni. kutina i suberina u biljnim tkivima. Različite metode mikroskopskih merenja i obrade podataka (Image Analysing System. Praktični iz morfološkog i florističkog dela (herbar sa oko 150 determinisanih vrsta) i pismeni – test iz morfološkog i florističkog dela. VI semestar 1+1) Predavanja: Uvod i značaj naučnog rada. određivanje mikroskopskog koeficijenta. Histohemijske metode. Ispit: izrada seminarskog rada. izbor i usavršavanje naučnog radnika. Egiptu.

»Cvetanje voda«. Neuston: karakteristike i predstavnici. Tipovi manometrije. Primena manometrije. elektroforeza. Indikatorske vrste. Odnos i saradnja profesora biologije sa roditeljima učenika. Plankton: fitoplankton. Poreklo živog sveta u kopnenim vodama. Ispit: praktični i usmeni. kolorimetrijsko određivanje nekih makroelemenata. Snimanje karakteristika brojača. Školska dokumentacija. Mora i okeani – priobalni. Zakon o osnovnoj i srednjoj školi. Zaštita od zračenja. ribnjaci i hidrosistemi: karakteristike i živi svet. Lanci ishrane: trofički strupnjevi i klasifikacija organizama prema načinu ishrane. Perifiton: karakteristike i predstavnici. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Zagađenost vodenih ekosistema: organski i neorganski zagađivači. Metode izotopnog razblaženja. Primarna produkcija u vodenim ekosistemima. Više vodeno bilje: karakteristike i predstavnici. Određivanje CO2 kompenzacionih tačaka (pH-metrija). Tekuće vode: karakteristike i živi svet. Praktični ispit je eliminatoran. Monitoring strategija i zaštita voda. Kvantitativno i kvalitativno određivanje pigmenata (spektrofotometrija). vaspitni i vannastavni programi. Godišnji program rada škole: obrazovni. Radioimunološke metode određivanja koncentracije biološki važnih supstanci. zadaci i značaj u savremenim uslovima života. Elektronska mikroskopija. Saprobnost vode: definicija i podela voda prema saprobnosti. centrifugiraje i ultracentrifugiranje. Vertikalni i horizonalni raspored zona u vodenim ekosistemima. Biotički faktori u vodenim ekosistemima. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. močvare. Način zagađivanja vodenih ekosistema: kopnene vode. Ultraljubičasta i infracrvena spektroskopija. Stajaće vode – jezera. mora i okeani. Polarografija. Merenje količine izdvojenog kiseonika (polarografa). Profesor biologije kao razredni starešina. Podela vodenih ekosistema prema trofičnosti.Toksično dejstvo mikroalgi i cijanobakterija u vodenim ekosistemima. Manometrijske metode: opšti pojmovi. Površinske vode. sublitoralni i abisalni regioni: karakteristike i živi svet. basre. Primena manometrije. Manometrijsko merenje CO2 i O2. Stručno i metodičko usavršavanje i napredovanje profesora biologije. Organizaciona struktura. Optičke metode: apsorpcija u vidljivom delu spektra. VI semestar 3+4) Predavanja: Organizacija rada laboratorije i vrste laboratorija. Određivanje propustljivosti ćelija kvasaca merenjem količine Na i K (Plamenofotometrija). fazna. Primena izotopa kao ozračivača i obeleživača u biološkim istraživanjima. Rad sa drugim profesorima u stučnim organima škole. Mere za sprečavanje eutrofizacije. Životne zajednice vodenih ekosistema: raspored i sastav. Bentos: karakretistike i predstavnici. Uloga profesora biologije u profesionalnoj orijentaciji učenika. VI semestar 2+2) Predavanja: Parazitizam kao životna pojava. Atomska apsorpciona spektrofotomtrija. karakteristike i živi svet podzemnih voda. Hidrobiologija (Izborni predmet. pH i pX merenja. transmisiona). Primeni ubrzane eutrofizacije. plavne zone i ritovi. fotometrijske i spektrofotometrijske metode. Kopnene vode i njihov postupak. Sezonske promene u vodenim ekosistemima. Kapacitet vodenih ekosistema za masovni razvoj mikroalgi. priprema i dalji postupci sa biološkim uzorcima. Životni ciklusi. kolorimetrijske. Kontrolisano uzgajanje biomase u vodenim sistemima: masovni uzgoj mikroalgi i akvakulture. kategorije domaćina. Parazitologija (Izborni predmet. Odnosi izmedju profesora biologije i učenika (stručni i humani aspakti). Nekton: karakteristike i predstavnici. Radioosetljivost organizama. . Tipovi manometrije. Vodeni sistemi kao izvori organske materije. Ubrazana eutrofizacija i nepovoljno dejstvo eutrofizacije. Karakteristike biološkog dejstva zračenja. Pojava i razvojt nastave biologije u svetu i kod nas. zooplankton. Vežbe: Određivanje višekomponentne smeše hromatografijom. Konstituisanje odeljenja i praćenje razvoja i napredovanja učenika. Električne metode: opšti pojmovi. Odnos profesora biologije prema učenicima i radnicima škole. Trofičnost vodenih ekosistema i prirodna eutrofizacija. metode razdvajanja: hromatografske metode. Ispit: praktični i usmeni.11 Metode u biološkim istraživanjima (Izborni predmet. razviće i biologija . postanak i evolucija parazitizma. litoralni. Seminarski rad iz pedagoških predmeta (Izborni predmet. Elektroforeza. Plamena fotometrija. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. sezonska dinamika. skening. zakonitosti u formiranju parazitofaune pojedinih klasa kičmenjaka. VI semestar 0+4) Predavanja: Biologija kao nastavni predmet u institucionalnom i vaninstitucionalnom obrazovanju. Mikroskopija (svetlosna. VI semestar 2+2) Predavanja: Definicija. Uzimanje uzoraka. Vežbe prate predavanja. Podzemne vode: nastavak. Biologija kao nastavni predmet i značaj biološkog obrazovanja. rukovodjenje i upravljanje školom. Gradja. Zakonska regulativa rada škole. Primenjena hidrobiologija.

Suplementi. razvojni ciklusi parazitskih nematoda. VI semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet pripadnika kičmenjaka bez vilica (Agnatha). Ispit: pismeni i usmeni. klasifikacija. Vežbe: Spoljne i unutrašnje strukture za lučenje etarskih ulja. postanak i filogenija insekata. cerkarije i metacerkarije. Ispit: pismeni /usmeni. organskih kiselina. Determinacija helminata. Medjusobni odnosi različitih vrsta helminata. Kontrola. Sarcopterygii. Salientia. VI semestar 2+2) Predavanja: Uvod u nutricionizam. Neognathae. jednodnevne terenske vežbe (sakupljanje insekata. fiksacija. VI semestar 2+2) Predavanja: Istorijat entomologije. Mesta sinteze etarskih ulja. građa unutrašnjih organa. genitalnog aparata (uporedni pregledi). Biotehnologija i bioetika (Izborni predmet. ili test (1) iz celokupnog gradiva. usnih aparata. Sphenodontida. vodozemaca (Amphibia): Gimnophiona. Specifičnost u odnosu na domaćina. Upoznavanje sa plantažnim gajenjem i industrijskom preradom. Proizvodnja i prerada lekovitog bilja. Glikozidne biljke. polisaharida. Menadzment i analiza genoma: prokarioti. Presek lista četinara. godine. odabrana poglavlja iz ekofiziologije i biohemije insekata. Berba. insekti kroz geološke epohe. energetski balans i piramida aktivnosti. ponašanje. Uravnotezena ishrana. Marsupialia. Genetski inzinjering: kvasci i filamentozne gljive. Diverzitet faune kičmenjaka (Izborni predmet. Razmnožavanje. uzrasta i pola domaćina. Klasifikacija i građa struktura za lučenje etarskih ulja: spoljne i unutrašnje sekretorne strukture. statistička obrada podataka. Prisustvo štetnih materija u hrani. sušenje i čuvanje lekovitog bilja. Izrada privremenih i trajnih preparata helminata.12 miracidije materinske sporociste. Holocephali. polihidroksialkanoata. Entomologija (Izborni predmet. krila. riba sa koštanim skeletom (Osteychthyes): Actinopetygii. opšte karakteristike. sisara (Mammalia): Monotremata. Biotehnologija u proizvodnji hrane. upoznavanje staništa). Kinetika mikrobioloskih procesa. Alkaloidne biljke. Caudata. redije. Ispit: pismeni i usmeni. Squamata. Gradja nematoda-parazita pojedinih klasa kičmenjaka. gmizavaca (Reptilia): Testudines. Pismeni deo u obliku seminarskog rada i test. VI semestar 2+2) Predavanja: Važnost biljnih lekovitih sirovina. Nutricionizam (Izborni predmet. Zavisnost parazitofaune od sezone. Principi nutricionizma: makronutrienti i mikronutrienti. Struktura i rganizacija. Vežbe: Vežbe prate predavanja i sadrže: upoznavanje građe telesnih regiona. Diverzitet pripadnika kičmenjaka sa vilicama (Gnathostomata): riba sa hrskavičavim skeletom (Chondrychthyes) – Elasmobranchii. Specifičnosti ishrane tokom zivota. Uzimanje i obrada zemljišnih i biljnih uzoraka. Rad sa nematološkim materijalom Ispit: praktični i usmeni. ekologija. Saponozidne biljke. Diverzitet kičmenjaka Srbije i Crne Gore – faktori koji utiču negativno na biološku raznovrsnost i mere zaštite diverziteta kičmenjaka Vežbe: Upoznavanje sa diverzitetom kičmenjaka preko video kaseta i CD diskova Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. . Upoznavanje sa najvažnijim predstavnicima pojedinih grupa biljaka. ekstremiteta. Biljke sa smolama i balzamima. Lekovite kormofite (Izborni predmet. enzima. Putevi zaraze. Dizajn bioreaktora. Taksonomija i klasifikacija Vežbe: Helmintološka pretraga kičmenjaka. Uticaj abiotičkih i biotičkih faktora na zaražavanje domaćina. Vežbe prate predavanja. Eutheria. Izračunavanje ekstenziteta i intenziteta infestiranosti helmintima. deponovanje. Fitoparazitne nematode u modernoj agrokulturi. Evolucija parazitizma kod fitoparazitnih nematoda. Zdravstveno bezbedna hrana. Bioekologija fitoparazitnih nematoda. Biljke sa etarskim uljima. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Biotehnoloska produkcija supstanci od interesa (aminokiselina. determinacija. Nematode paraziti biljaka. uporedni pregled morfologije i anatomije. Nutricionizam i bolesti. VI semestar 3+2) Predavanja:Biotehnologija kao multidiciplinarna nauka. razmnožavanje i razviće. Morfometrijska analiza helminata. Crocodylia. kćerke sporociste. lokalizacija. Taninske biljke. ptica (Aves): Paleognathae.

Principi postavljanja mikroklimatskih stanica. Svetlosni režim staništa i adaptacije biljaka na svetlosne uslove staništa. Nestanak staništa. Makroklima. Vrste kojima preti da postanu ugrožene. Abiotički faktori. Nivoi organizacije ekoloških sistema. Ugrožene vrste (Izborni predmet. Botanički deo: Kategorije ugroženosti i načini određivanja pojedinih kategorija. CITES konvencija. Braun-Blanquet-ova metoda uzimanja fitocenološkog snimka. Međunarodne organizacije. Ispit: pismeni i usmeni. Prirodne retkosti Srbije i Crne Gore. Pismeni ispit je eliminatoran. Aplikativni softveri u fitocenologiji. Lov. Ekoklima. antibiotika). Struktura i funkcionalnost ekosistema. Klimadijagram po Ivanovu. Vrste sa specifičnim staništem ili ishranom. Sinhorologija. . Orografski faktori i njihov značaj za visinsko zoniranje i distribuciju biljnih vrsta i ekosistema. zapreminske mase. Kultura embriona. Ekologija životinja (Osnovni predmet. VII semestar 4+2) Predavanja: Predmet proučavanja i podela. Transgene biljke. Botanički deo: Upoznavanje ugroženih vrsta na terenu. In vitro kultura biljnih ćelija. cilj i predmet ekologije. Ekološki faktori i njihova klasifikacija. Vrste iščezle u prirodi. Ugrožene vrste. Seminarski radovi o pojedinim ugroženim vrstama ili grupama vrsta. procena faktora ugrožavanja na terenu. krajnje ugroženih. Životna forma. Ekološka niša. Osnovni pojmovi ekologije. Koncept i principi zaštite vrsta. Vrste zavisne od zaštite. Osnovni faktori ugroženosti vrsta. VI semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Ugroženost biodiverziteta. somatska embriogeneza. Aktivna zaštita. Pismeni je eliminatoran. Terensko ispitivanje zemljišta. Autekologija-Dejstvo ekoloških faktora i ekološka valenca. Vrste bez dovoljno podataka. Sindinamika. Vodni režim staništa i adaptivni tipovi biljaka na uslove vodnog režima.13 lipida. Fitoklima. Visoko eksploatisane vrste. Klimatska pravila. Usko rasprostranjene vrste. kultura protoplasta.Vreme i klima. Autekologija (idioekologija): Sunčevo zračenje i svetlost. Metode fitocenoloških istraživanja. Klimadijagram po Walteru. Ispit: pismeni i usmeni. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na podlogu. Sinhronologija Sintaksonomija. u karakterističnim ekositemima. Metode indikacione ekologije. Unošenje alohtonih vrsta. Biotransformacije. uključuje test i (ili) seminarski rad. Ugrožene vrste. Izumrle vrste. Sinmorfologija. Termički režim staništa i adaptacije biljaka na temperaturne uslove staništa. endemi. tkiva i organa. Fitohormoni. Ukazaće se na faktore ugrožavanja i na centre ugrožavanja autohtone flore. Upoznaće se sa određenim brojem ugroženih vrsta iz svih kategorija: izumrlih. Sinekologija. Ilegalna trgovina divljnim vrstama. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne usklađene sa programom predavanja. Rekombinantni proteini visoke vrednosti. niže verovatnoće ugroženosti. izčezlih u prirodi. poroznosti zemljišta. Nanoklima. Klimatski faktori. Vežbe: Zoološki deo: Najugroženije grupe životinja. ranjvih. kriterijumi i aktivnosti u procesu zaštite ugroženih vrsta. Sukcesije. relikti. Migratorne vrste. VII semestar 4+2) Predavanja: Definicija. Široko lutajuće vrste. Pregled osnovnih tipova ekosistema na Zemlji. Određjivanje specifične mase.značaj i primena. Voda i vlažnost. Adaptacije biljaka na dejstvo vetra. Precedura. Vrste od međunarodnog značaja. Određivanje karbonata u zemljištu. Biotički faktori. Zemljište kao kompleks ekoloških faktora. mikropropagacija. Horizontalno i vertikalno zoniranje vegetacije na Zemlji. Kloniranje – pojam i metode kloniranja. kulture antera i ovarijuma. Voda kao životna sredina i ekologija vodenih biljaka. Međunarodna i nacionalna legislativa vezana za zaštitu vrsta. Imunohemijske aplikacije. IV GODINA Ekologija biljaka (Osnovni predmet. Ispit: pismeni i usmeni. Vežbe: Ekološki faktori i njihov značaj za biljni svet. Vazduh i vetar. Sinekologija (fitocenologija): Fitocenoza kao funkcionalna komponenta biocenoza i ekosistema. bez dovoljno podataka i iz grupe neopredeljivanih taksona. Mikroklima. Kod odabranih vrsta ukazaće se na taksonomski status i fitogeografski značaj taksona sa aspekta vikarizma i florogeneze. Biotehnologija u biljnoj proizvodnji i kontroli kvaliteta. Kvantitativne metode Kiselost zemljišta. Crvene liste ugroženih vrsta. Antropogeni faktor. Biogeohemijski ciklusi. Kultura sisarskih celija. Fitocenološke tabele. razlikovanje antropogenih faktora od degradacionih procesa i sukcesije. posebno u ravničerskim predelima. Vegetacija Balkanskog poluostrva. organogeneza. Neopredeljene vrste. Principi bioetike. Kvalitativne metode. Vazduh kao ekološki faktor. IUCN kategorije ugroženih vrsta. Temperatura. Ekoanatomska analiza različitih ekoloških tipova biljaka. Primena biotehnologije u zastiti zivotne sredine.

Biologija kao nauka i kao nastavni predmet u savremenom vaspitanju i obrazovanju. Sukcesije i preobražaj ekosistema. Ekološka niša. Rast populacije i faktori kretanja populacija. Domestificirani ekosistemi. Kriterijumi za izbor bioloških eksperimenata u nastavi. Zaštita šuma. dva kolokvijuma) i usmeni. Međunarodne organizacije od značaja za zaštitu životne sredine. Terrestrični biomi. Školski ogledi u biologiji (Osnovni predmet. Etološke sposobnosti. Aparature za učeničke vežbe i eksperimente. značaj i funkcija. Polna struktura populacije. Zaštita životne sredine (Osnovni predmet. Ljudska populacija. Normativi za opremanje biološkog kabineta za osnovnoškolsku i srednjškolsku nastavu biologije. Vaspitanje u procesu nastave biologije. Areal. Didaktički principi u nastavi biologije. Metodika nastave biologije u sistemu naučnih disciplina. Nacionalni parkovi. zakoni i generalizacije. upravljanje vodnim resursima. restaruracija i menadžment u zaštiti prirode. Mere opreza u nastavi biologije. politika i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. lanci ishrane. Specifičnosti i karakteristike usvajanja znanja iz biologije. Metode utvrđivanja aerozagađenja. Biološke aparature u nastavi biologije. definicije. Vežbe: Ekološki faktori. Metodika nastave biologije I (Osnovni predmet. pojmovi. Vežbe: Eksperimentalne tokom odvijanja nastave. Konvencionalni izvori energije. Određivanje kvaliteta vode. Zaštićene i ugrožene vrste. Praktično izvođenje eksperimenata iz različitih bioloških disciplina pogodnih za izvođenje u osnovnoj i srednjoj školi. VII semestar 2+4) Predavanja: Predmet peoučavanja Metodike nastave biologije. Matabolizam ekosistema. Tablice smrtnosti. . Određivanje indeksa saprobnosti. Hemizam sredine. Zagađenje bukom. Zaštićeni delovi prirode. Tablice preživljavanja. kontrola štetočina. Komunikacija među životinjama. Formiranje i razvoj bioloških pojmova. Biomi. Fiziološke promene organizama pod uticajem polutanata. Biologija u integrisanoj nastavi prirodnih nauka. Periodizam. Pravo. Nacionalne institucije od značaja za zaštitu životne sredine. Zagađivanje i zaštita vazduha. Analiza nastavnih planova i programa biologije u osnovnoj i srednjim školama. Zagađivanje i zaštita zemljišta. Sistem zaštite životne sredine. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu studenti treba da budu osposobljeni za izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi tokom obavezne školske prakse pod kontrolom mentora.14 Fenološke pojave i faza mirovanja. Prostorni raspored. Problem otpada. Populacione teorije. vazduh. Sinekologija-Biocenoza. Tipovi bioloških eksperimenata u nastavi. Organski produktivitet ekosistema. Uzrasna struktura populacije. VII semestar 2+3) Predavanja: Biološki eksperimenti u nastavi biologije. Demonstracione aparature i njihovo sastavljanje i održavanje. Rukovanje hemikalijama u biološkom kabinetu i njihovo čuvanje. Setovi aparatura za demostracione eksperimente na grafoskopu. VII semestar 3+2) Predavanja: Zaštita životne sredine i ekološki principi. Edafski faktor. Ekotoksikologija. Izrada nastavnih sredstava i zbirki za nastavu biologije. Sistem znanja. Vežbe: Svetski tokovi u zaštiti životne sredine. Globalni skupovi i njihov značaj. svemir. Demonstracioni eksperimenti. Ispit: praktični i usmeni. Ispit: pismeni i usmeni. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni i usmeni. zemljište. Oprema za prvu pomoć u kabinetu za biologiju. Analiza i izvodjenje eksperimenata predvidjenih važečim nastavnim programima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Metode za određivanje gustine populacije. Ekosistemi slatkih voda. Osnovni principi zaštite životne sredine. Biotički faktori. Prirodni resusrsi i ekonomija Zajednička dobra: okeani. atmosfere i njihov međunarodni status. Urbanizacija. Raseljavanje životinja. Obavezna dva kolokvijuma. Nezgode i povrede koje mogu nastati pri izvodjenju bioloških eksperimenata. Morski ekosistemi. Markiranje i regresiona metoda. Fizički resursi: voda. globalne klimatske promene. Klima i vreme. Ekosistem. Prostorni odnosi. Rukovanje laboratorijskim priborom. formalni i funkcionalni elementi populacije. Zagađivanje vode. umenja i navika iz biologije: predstave. poljoprivreda. hrana. Zaštita prirode. Metodska podela biološskih eksperimenata. Koordinacija biologije sa drugim nastavnim predmetima. održivi razvoj gradova. predeli. Obrazovanje i vaspitanje u zaštiti životne sredine. Ciljevi i ishodi nastave biologije na različitim nivoima i profilima obrazovanja. Obnovljivi izvori energije. Ljudska populacija. Pravni aspekti u zaštiti životne sredine. Određivanje starosti i dužinskog priraštaja riba. Trofički odnosi. Korelacija nastavnih sadržaja u biologiji. Demekologija-Pojam. Crvene liste. Položaj čoveka u biosferi. Biološki resursi. Klimaks. Ekonomija i korišćenje resursa. Shannon-Weaver-ov metod za određivanje biodiverziteta. Ispit: pismeni (seminarski.

Promene u veličini genoma tokom filogenije. evolucione posledice destrukcije sredine. Diverzitet mahovina. Vrsta. Nastanak novih gena i enzima. Organizacija genetičke varijabilnosti. Pojam areala. vegetacije. Artikulacija i tok nastavnog časa. oprema i nastavna sredstva u nastavi biologije. Preistorijski. Savremena nastavna tehnologija u nastavi biologije. VIII semestar 4+2) Predavanja: Predmet i zadatak biogeografije. Metodika nastave biologije II (Osnovni predmet. Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije. Uticaj čoveka na raspored živog sveta.efekat regulatornih gena u formiranju novih morfoloških karakteristika. 0+2) Obilazak i upoznavanje sa karakterističnim vodenim i kopnenim ekosistemima-zaštićenim područjima Vojvodine i Srbije. prirodna selekcija. faune. Osnovni principi konzervacione biologije Biodiverzitet i konzervacija. Pripremanje nastavnika za nastavu biologije. VIII semestar 4+4) Predavanja: Nastavne metode u nastavi biologije. Pojam i očuvanje biodiverziteta. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu i u školi (školska praksa) studenti treba da budu osposobljeni za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi nakon završetka studija biologije. prenos na nova staništa. mikromorfološka. Adaptacije. Duplikacije evolucioni značaj. Oblici i vrste natavnog rada u biologiji. Organizacija genoma eukariota i procesi evolucije. odnosno sa pravilima klasifikacije biljaka. Mobilni genetički elementi . Nastavni objekti. koncept vrste. Multigenske familije. Literatura u nastavi biologije (stručna i metodička). Istorija flore. Analiziraće se rezultati pojedih metoda . Fitogeografske oblasti. Genetička i ontogenetska homeostaza. Zoogeografske oblasti. Uzroci izumiranja vrsta. Mehanizmi reproduktivne izolacije vrste.15 Evoluciona biologija (Osnovni predmet. rekombinacije.evolucioni značaj. Brzina evolucije. Masovna izumiranja vrsta. Ispit: ispitni čas. konačnim testom /usmeno. rastavića. Promene na nivou strukturnih gena . Pregled antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet. osnovi florističke statistike) i na terenu (upoznavanje sa najznačajnijim predstavnicima flore i faune Jugoslavije). VIII semestar 2+2) Predavanja: U okviru taksonomije biljaka studenti će se upoznati sa taksonomijom kao metodom sistematike. Hox geni. protok gena. Pismeni periodičnim testovima. Kambrijumska eksplozija. Vežbe: Populacija. Kod morfološke metode podaci će se obrađivati softverskim kompjuterskim programima. Od taksonomskih metoda prikazaće se morfološka. Usmerenost evolucije. biohemijska. Ispit: pismeni/usmeni. *Terenska nastava (Obavezna. Antropogeneza. Biogeografija i biodiverzitet (Osnovni predmet. Horizontalno prenošenje genetičke informacije. genetički drift. Diverzitet beskičmenjaka. konzervaciona biologija: izbor prioriteta. istrebljenja. fiziološka i genetička metoda sa osvrtom na eksperimentalnu metodu. Dokazi delovanja genetičkog drifta. Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. Nastavni čas kao organizaciona jedinica nastavnog rada. Adaptivni značaj varijabilnosti u populacijama. Promene u različitim biomima Balkanskog poluostrva pod antropogenim uticajem. Test kao instrument za valorizaciju znanja iz biologije. Fitogeografska i zoogeografska podela Jugoslavije. istorijski i sadašnji raspored životinjskog sveta. Populaciona struktura vrste. Taksonomija biljaka (Izborni predmet. Vannastavne aktivnosti u nastavi biologije Vođenje dokumentacije nastavnog rada. Ispit: pismeni i usmeni. prečica. pismeni i usmeni ispit. VIII semestar 3+2) Predavanja: Mehanizmi evolucionih promena: mutacije. Praćenje i valorizaciji znanja u natavi biologije.Evolucioni značaj. Varijabilnost i adaptivni značaj: morfoloških osobina. Osnovne i posebne vrste nastave biologije. Biogeografska podela Balkanskog poluostrva. ugroženost i kategorije ugroženosti. Evolucione novine makroevolucionih promena. Evolucioni značaj promena u genskoj regulaciji. Diverzitet kičmenjaka. Domestifikacija. golosemenica i skrivenosemenica. Istorija života.identifikacija. Vežbe: Vežbe će pratiti teoretsku nastavu. Detaljno će se obraditi nomenklaturna pravila koja se primnjuju pri spajanju odnosno razdvajanju taksona. Nastanak života i organela. odvijaće se u laboratoriji (kartiranje areala. Geografska varijabilnost vrste. Tranzicioni oblici. dva kolokvijuma. Aktivna nastava biologije. broja hromozoma. Specijacija.

Pisanje taksonomskih radova prema kodeksu zoološke nomenklature. Mapiranje i sekvencioniranje humanog genoma: genetičke mape. Upoznavanje sa on line genskim bankama – pretraživanje. mikoriza. Vežbe: struktura hromatina. restrikciona digestija. Hemotaksonomija (hromatografija. Ispit: pismeni. Mesto gljiva u sistemu živog sveta. pseudogeni i genski fragmenti. bioluminescencija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Definicija pojmova: sistematika. otkrivanje i karakterizacija specifičnih segmenata DNK: PCR. Mehanizmi regulacije transkripcije. Funkcionalna organizacija genoma: mutacije. Vežbe: Primena i uvežbavanje pojedinih taksonomskih metoda. Upoznavanje i korištenje on line izvora sa informacijama važnim za organizaciju i funkciju humanog genoma. aktivnost). voda. reparacija i rekombinacije. Evolucija genoma: mutacije. Morfologija gljiva. klasifikacija i nomenklatura. VIII semestar 2+2) Predavanja: Kompozicija humanog genoma: organizacija i distribucija gena. Prenatalna dijagnostika genetičkih obolenja. Molekularna genetika (Izborni predmet. protok gena medju prokariotama. Polni hromatin i efekat doze. mutageneza. Vannuklearni genomi eukariota: fizička i genetička struktura. Gljive kao patogeni organizmi i kao biološka borbena sredstva. Domaćin – parazit i domaćin – simbiont odnosi u taksonomiji. tipovi karaktera. megaplazmidi i plazmidi. Analiza proteoma: sinteza i obrada proteina. hifa. Biodegradacija. Imunotaksonomija (tehnike). Ispit: seminarski rad koji obuhvata primenu jedne od taksonomskih metoda na primeru neke varijabilne vrste. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. Vežbe: Polimorfizam hromozoma čoveka. Kodeks zoološke nomenklature. Tehnike numeričke taksonomije. primena kompjuterskih softvera za statističku obradu morfoloških karaktera. promene u strukturi hromatina. Imprinting epigenetičkih promena gena i hromozoma. alkaloidi i mikotoksini. abiotiski i biotski. fizičke mape. primeri regulacije aktivnosti genoma tokom razvića. Humani genom (Izborni predmet. Opisivanje taksona. modifikacije hifa. azotnih i drugih jedinjenja. repetitivna DNK. VIII semestar 2+2) Predavanja: Strukturna organizacija genoma prokariota: cirkularni i linearni hromozomi. Uloga DNK vezujućih proteina. in vitro mutageneza. taksonomija. struktura hromozoma). DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. genske familije. metabolizam ugljenih hidrata. korišćenje gljiva u industrijskim biotransformacijama: fermentacije. Ponašanje kao taksonomski karkter (zvuk. karakteri za prepoznavanje).sadržaj i tipovi u genomu eukariota. molekularna struktura hromozoma. Regulacija aktivnosti genoma: stalne i povremene izmene u aktivnosti genoma: rearanžmani gena. kao izvor jednoćelijskih proteina. Genska regulacija determinacije pola ljudi. VIII semestar 2+2) Predavanja: Opšte osobine gljiva i položaj mikologije među drugim biološkim naukama. Značaj gljiva u prirodi i za čoveka. Genetika i varijabilnost gljiva. Analiza transkriptoma: domeni hromatina. . Repetitivna DNK . kvasce i eukariotske mikroorganizme. koncentracija jona. Procedure u taksonomiji životinja. negativni i pozitivni aspekti. genetička organizacija: operon. Kloniranje gena. DNA hibridizacija). Ispit: usmeni. konstrukcija i tumečenje dendrograma. elektronska mikroskopija u taksonomiji životinja. antibiotici. reparacije i rekombinacije. Gljive kao hrana. Taksonomija životinja (Izborni predmet. Numerička taksonomija. elektoforeza. Ćelijski ciklus eukariota i regulacija replikacije DNK. Ishrana i metabolizam gljiva. Taksonomski karakteri (izbor karaktera. modifikacije hromatina i ekspresija gena. sekundarni metaboliti. Mikologija (Izborni predmet. Ispit: pismeni. pleomorfizam. Klasifikacija i evolucija gljiva uključujući mikrogljive. autonomija mitohondrijalnog genoma. Zloupotreba gljiva i njihovih metabolita. organizacija gena u genomu. Primena elektronske mikroskopije i biohemijsko-genetičkih metoda u identifikaciji. RFLP. Značaj očuvanja biodiverziteta gljiva. Citotaksonomija (broj hromozoma. Mutacije polnog hromatina i reverzije pola. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. građa ćelija. Strukturna organizacija genoma eukariota: nuklearni genom. spora. AFLP i SSR. Gljive kao učesnici u kruženju materije i protoku energije kroz ekosisteme. Genska terapija. Ekološki faktori značajni za rast i razviće gljiva. Određivaće se relacija između karaktera genetski ustaljenih taksona i taksona koji predstavljaju adaptaciju na određene ekološke uslove. Vežbe: Korišćenje ključeva za determinaciju različitih grupa životinja.16 ponaosob i njihovi odnosi. aktivacija i inaktivacija delova genoma. osobine kolonija. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. BLASTIN I BLASTIX. hormoni.

Ispit: pismeni/usmeni. Enzimi i proteini plazme . metabolizam i regulacija receptora. transformacije. kontrola transkripcije. struktura i sinteza DNK. Vežbe prate predavanja. proteina i aminokiselina. Poremećaji metabolizma kalcijuma. transdukcije. a vežbe kroz zaokružen ciklus ispitivanja i tumačenja dobijenih rezultata. Karakteristike imunog odgovora. Ispitivanje enzimske aktivnosti gljiva izolovanih iz prirode. Karakteristike receptora. test) i usmeni. tkiva i organa. Odlike razvića biljaka. Upoznavanje sa morfologijom gljiva vegetativnim strukturama i modifikacijama micelije. intracelularni glasnici. ćelije. Ispit: seminar/usmeni. lipida i lipoproteina. enzimi i njihov značaj u obezbeđivanju energije – disanje i fermentacije. Bakteriologija (Izborni predmet. Ćelijski imuni odgovor. Vežbe: Rad sa manjim grupama studentima. kroz koji se oni uvode u karakteristike rada u mikrobiološkoj labboratoriji. Imunoregulacija. Alergije. Membranski receptori: receptori sa enzimskom aktivnošću. VIII semestar 2+2) Predavanja: Funkcionalna građa bakterija sa morfološkim i ultrastrukturnim odlikama. inflamatorni odgovor. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. uključuje test i (ili) seminarski rad. Mehanizam transdukcuije: G-protein. pri čemu se studenti odlučuju za problematiku koju zele da obrađuju. Prirodna otpornost organizma. Fiziologija bakterija. Oblici promenljivosti bakterija. Uticaj abiotičkih i biotičkih ekoloških faktora na bakterije. kinetika reakcije ligand – receptor. hemijski medijatori. Ispitivanje poremećaja metabolizma ugljenih hidrata.17 Vežbe: Upoznavanje sa specifičnostima rada u mikološkoj laboratoriji. Genetika bakterija. citokinski receptori. Imunologija (Izborni predmet. Koordinacija razvića (usklađivanje). Ispit: pismeni (seminarski rad. Klinička biohemija (Izborni predmet. Primarno razviće ose (polarnost). Sporulacija kao osnov za identifikaciju i klasifikaciji gljiva. i prezentacija antigena. Vežbe: Eksperimentalčne i audiovizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. Mogući pravci primene bakterija u biotehnologiji (starter kulture) i zaštiti životne sredine. ili test (1) iz celokupnog gradiva. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. ligand zavisni jonski kanali. adaptacije. Ispit: seminarski rad i usmeni. gvozdja i metabolizma porfirina i purina. Prepoznavanje. Izolacija gljiva iz različitih sredina odnosno staništa i njihova kultivacija in vitro. Mehanizmi razvića biljaka (Izborni predmet. hidrosferi i atmosferi i njihova uloga u kruženju materija i protoku energije u ekosistemu. Efektorni mehanizmi humoralnog imunog odgovora. Teorijski deo nastave bi se obavljao kroz seminarske radove i izlaganje studenata. Hormonska regulacija transkripcionih faktora. Korišćenje ključeva za determinaiju izolovanih plesni do roda i vrste. negenomski efekti steroidnih hormona. reproduktivnim strukturama mikrogljiva i njihovim životnim ciklusima. Tolerantnost i autoimunost. Acido-bazni status i transport kiseonika. Pismeni ispit je eliminatoran. Položaj određenjih ćelija. Efektorni mehanizmi ćelijskog imuniteta. G-protein zavisni receptori. konjugacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod u kliničku biohemiju. Humoralni imuni odgovor. merne jedinice i uslovi izvodjenja biohemijskih analiza. Svetlost i ostale informacije sredine. Poremećaji metabolizma natrijuma i kalijuma. Poređenje razvića biljaka i životinja. Tehnike. Unutarćelijske informacije. Rast i razmnožavanje bakterija. fosfata i magnezijuma. Osa razvića u listu i cvetu. protein fosfataze. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (2). VIII semestar 2+2) Predavanja: Skrivenosemenice – uvod. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Pojam homeostaze. mutacije. Imuni odgovor na transplantate i transformisane ćelije. Molekularna endokrinologija (Izborni predmet. Imunizacija. Rasprostranjenost bakterija u pedosferi. regulacija i ekspresija gena. Vežbe: Eksperimentalne i audio-vizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. Intracelularni receptori. obrada. Fosforilacija i drugi negenomski efekti hormona: protein kinaze. Hormonska kontrola ekspresije primarnih gena. Ispit: pismeni /usmeni.

Odnos predator-plen i domaćin-parazit.). Drugi blok . Izračunavanje procentualnog udela različitih tipova socijalnog ponašanja. prostorno orijentisani podaci u prikazivanju areala (GIS. sa posebnim akcentom na stenohorne. Populaciona ekologija (Izborni predmet. populacije retkih i zaštićenih biljnih vrsta. Ispit: pismeni i usmeni.18 u dijagnostici. antropogene akumulacije i akvakultura. VIII semestar 2+2) Predavanja: Digestija i apsorpcija osnovnih nutritivnih komponenti. zajednica kopnene zeljaste vegetacije. Uticaj biotičkih faktora. Prvi blok . Kartiranje biljnih populacija. Beiliev metod za izračunavanje gusine populacije. zastupljenih u flori Srbije (areali srednjeevropskih. Ekologija slanih i slatkih voda: okeani. Funkcionalna hrana. subsrednjeevropskih. Analiza i modeliranje prirodnih populacija. populacije korovskih biljnih vrsta. Vežbe: Praktični deo nastave izvodi se u dva bloka. Centri vegetacijskog diverziteta. Areal geografija biljaka (GIS) (Izborni predmet. Molekularna biologija u kliničkoj biohemiji. Gustina populacije i metode za određivanje gustine populacije. Izračunavanje relativne biljne mase. jezera. Habitus i zdravstveno stanje populacije. Populacioni ciklusi. Odredjivanje hormona. Areali biljaka karakterističnih grupa flornih elemenata. Prikazivanje rasprostranjenja biljnih populacija. realna biljna masa. Relikti i reliktni areal. zajednica vodene zeljaste vegetacije). Izračunavanje količnika rasprostranjenja. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Disperzija između dve oblasti (merenje recipročne migracije). Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Pojam biljne populacije. Testovi za ispitivanje funkcije pojedinih organa. rodova ili zajednica na prostoru Srbije. Procena pokrovnosti. Disperzija. Procena količine biljaka. Uticaj gustine na rast populacije. Ispit: pismeni (seminarski rad i test)/ usmeni. MTB). srednjeevropsko-planinskih i južnoevropsko-planinskihoromediteranskih biljaka). Osnovni tipovi areala. Prebiotici i probitici. Biljna populacija – bioindikator staništa. Endemične i stenoendemične vrste i njihovi areali. Uzrasna i polna struktura. Određivanje parametara staništa. prirodne akumulacije. Praćenje lekova i hemijska toksikologija. Ispit: pismeni i usmeni. digitalne karte). Makronutrienti i mikronutrienti. Kruženje elemenata. Ispit: pismeni (test i seminarski rad) i usmeni. biomasa i energija unutar populacije.terenska ekskurzija. Biljne populacije od posebnog značaja (populacije lekovitih biljnih vrsta. VIII semestar 2+2) Predavanja: Osnovne fizičko-hemijske karakteristike: slane i slatke vode. VIII semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Pojam populacije. Demografska analiza.distribucija. močvare. pontskojužnosibirskih. Izračunavanje procentualnog udela u odnosu na ekološke indekse. Jolly-Seber-ov metod za izračunavanje gustine populacije. Molekularno dejstvo nutrijenata.seminarski rad iz oblasti analize areala pojedinih biljnih vrsta. Areli biljnih zajednica zastupljenih u flori Srbije. Kolebanja brojnosti tipa oscilacija i fluktuacija. Monitoring. socijalno ponašanje. Botanički deo: Populaciona ekologija biljaka. VIII semestar 2+2) Predavanja: Načini prikazivanja areala: kartiranje direktno i indirektno (UTM. Prostorni odnosi. Planktonski organizmi i njihova podela prema . bare. pokrovnost. Negativne i pozitivne interakcije unutar populacija. Vežbe prate predavanja. plodnost. Natalitet. Uticaj abiotičkih faktora. submediteranskih. tekuće vode. sa posebnim osvrtom na zajednice koje sadrže članove endemskog ili reliktnog karaktera (Areali zajednica vegetacije drveća i grmlja. Botanički deo: Procena brojnosti jedinki u populaciji. Uzorkovanje i merenje i opisivanje populacuje. Izračunavanje gustine populacije pomoću linearnog transekta. Prodikcija. Produkcija energije u životinjskoj populaciji. Ekologija vodenih ekosistema (Izborni predmet. Dinamika biljne populacije. Vežbe prate predavanja. prostorni raspored . Struktura biljne populacije: brojnost. Vežbe: Zoološki deo: Određivanje gustine populacije šumske šljuke pomoću svadbenog leta mužjaka. borealnih. Metabolizam u gladovanju. biomarkeri bolesti. upoznavanje sa odgovarajućim specifičnim lokalitetima. Rast populacije u ograničenoj sredini. i sl. mora estuarije. Centri florističkog diverziteta u Srbiji. ili test (1) iz celokupnog gradiva. florom i vegetacijom na njima. Izračunavanje srednjeg masenog indeksa. stanje. Površinske vode: mora i okeani. Biohemija hrane i ishrane (Izborni predmet. Nutraceutici. Vertikalni i horizontalni raspored živog sveta i Životne zajednice u vodenim ekosistemima. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). nekim bolestima i stresu. fenofaze. Mortalitet. Indeks agregacije i metod "najbližeg suseda". relativna biljna masa. podzemne vode. Praćenje stanja biljne populacije (monitoring).

Spaljivanje. krakteristike i predstavnici. Vežbe: Metode uzorkovanja vode za hirobiološke analize. industrijske otpadne vode. tvrdoće vode. Ispit: praktični i pismeni /usmeni. biohemijskih i fiziko-hemijskih parametara. Konzervacija i restauracija ekosistema (Izborni predmet. Bioremedijacija ugljovodonika poreklom iz nafte primenom alternativnih akceptora elektrona. Biomanipulacioni zahvati u kontroli kvaliteta voda i bioremedijacije akvatičnih ekosistema. Osnovne postavke i zahtevi biološkog procesa. Fitoremedijacija. biotipu itd. Modeliranje ekosistema. kontaminacije organskim. Fito. vrednosti i naučna osnova. kriterijumi i valorizacija. Biodegradativni procesi i biotransformacije. VIII semestar 2+2) . Ispiranje in situ. test) i usmeni. Korišćenje prirodnih procesa u menadžmentu ekosistema. odumiranje. Prirodna bioremedijacija. Terenski obilazak lokaliteta u procesu bioremedijacije. Ekološki menadžment. Seminarski radovi vezani za praktične primere konzervacije i restauracije ekosistema i za teorijske modeli primene metoda konzervacije i restauracije ekosistema.Vitrifikacija. procedure i primeri uspešne ekološke restauracije. Značaj genetičkog diverziteta u restauraciji populacija. Detekcija prisustva toksičnih jedinjenja u substratu – skrining testovi biodegradacije. Vežbe: Problemi konzervacije akvatičnih ekosistema. Uticaj distribucije svetlosti: dnevne i sezonske. Određivanje stepena zagađenja vode (indeks saprobnosti i klase boniteta) na osnovu promena u sastavu biocenoza. karakteristike. Termalni tretman in situ. Akvatični relikti i endemi kao turističke znamenitosti. Tipovi restauracije. Terenski obilazak deposola u procesu fitoremedijacije. Prečišćavanje otpadnih voda. zooplankton. Ekstrakcija zemljišta uz aeraciju. Simuliranje prirodne bioremedijacije u laboratorijskim uslovima i mikrokosmos studijama. Mogućnosti restauracije i revitalizacije. Detoksifikacija specifičnih jedinjenja (amfoliti. Praktična primena prirodnih procesa bioremedijacije na primerima nekih jedinjenja: PAH i fenolna jedinjenja. kretanje vode i dr. indikatora stepena eutrofikacije u autohtonim slatkovodnim akvatičnim ekosistemima. Merenja fiziko-hemijskih svojstava vode. sukcesije i transformacija u vlažne livade i kopnene ekosisteme. ukupnih i specifičnih zagađenja. Ekologija otpadnih voda: komunalne otpadne vode. otpadne vode poljoprivredne proizvodnje. Restauracija vodenih sistema. Bioremedacione tehnike – praktična primena: Aeracija u bioremedijaciji ugljovodonika poreklom iz nafte. Ekologija adaptivne radijacije (Izborni predmet. Putevi biodegradacije specifičnih grupa jedinjenja: nafta i naftni derivati. Ispumpavanje i tretman podzemnih voda. neorganskim i toksičnim materijama. Lanci ishrane i klasifikacija u trofičke stupnjeve. fauna dna. Protokoli. razvoj i koncept. Izbor podataka značajnih za ekosistemski menadžment. halogena jedinjenja.i zoobentos. Autopurifikacija prirodnih voda. Određivanje indeksa saprobnosti vode i bioloških. Upravljanje predeonim procesima. Značaj i zaštita biodiverziteta akvatičnih organizama. Uticaj hemijskih i fizičkih faktora: kiseonik. Mikrobiologija bioremedijacije: osnovne podele mikroorganizama. VIII semestar 2+2) Predavanja: Biodegradacija i bioremedijacija: osnovni pojmovi. narušavanje prirodne ravnoteže i odumiranje akvatičnih ekosistema. Mogućnosti kontrole biodegradativnih procesa. biohemijskih i hemijskih indikatora. Akvakultura: ribarstvo i ribnjačarstvo. Striping vazduhom. Laboratorijski modeli vodenih ekosistema. PCB. Definicija. Kontrola procesa bioremedijacije. Cepanje. Utvrđivanje funkcionalne ekosistemske jedinice. Hemijska dehalogenacija. azo boje). pesticidi. Sezonske promene. Bioremedijacija ex-situ. stabilizacija. Kontrolisani prirodni raspad. grupe mikroorganizama aktivne u procesima bioremedijacije. fenolna jedinjenja. Ostale metode oporavka kontaminiranih ekosistema. Nastanak. Bioremedijacija hlorovanih rastvarača primenom alternativnih akceptora elektrona. Neki aspekti metabolizma mikroorganizama važni za proces bioremedijacije. Neuston i nekton: krakteristike i predstavnici. Biološki aktivni agensi vodenih organizama. Ispit: pismeni i usmeni. Mikroorganizmi i bioremedijacija. Opšti model degradacije staništa. VIII semestar 2+2) Predavanja: Konzervacija i menadžment ekosistema. pH. Permeabilne reaktivne barijere. Lov i ribolov. Bioremedijacija in situ. Restauracija kopnenih sistema. migracije. Tretman podzemnih voda opterećenih hlorovanim rastvaračima. produktivnost ekosistema. Koncept. Hemijska oksidacija. Bioindikatori ekoloških uslova: saliniteta. Metode hidrobioloških ispitivanja kvaliteta vode: fitoplankton. Mikrobiološki konzorcijum.19 veličini. Ispit: pismeni (seminarski. Tretman aktivnim muljem. Restauraciona ekologija. Bioremedijacija i obnavljanje oštećenih ekosistema (Izborni predmet. vertikalne i horizontalne. Primeri degradacije staništa i njihove restauracije. Aeracija pod pritiskom u tretmanu podzemnih voda zagadjenih ugljovodonicima poreklom iz nafte. Vežbe: Aktivnost mikroorganizama u procesima prirodne bioremedijacije.

Ljudska populacija: rast. rekonstrukcija. Ispit: pismeni i usmeni. zemljišta. Detekcija adaptivne radijacije. Makroevolucione promene isprekidana ravnoteža i filetički gradualizam.Uvod. Analogija između filogenetske i biogeografske analize. VIII semestar 2+2) Predavanja: Poreklo života. Biološka i kulturna evolucija čoveka: evolucija i ponašanje čoveka. ekoturizam. Filogeografija (Izborni predmet. Toksični otpad. Alometrija i heterohronija. poljoprivredu. Genetički diverzitet primata i čoveka. Antropogeneza (Izborni predmet. Molekularni sat. Formiranje kladograma regiona na osnovu biogeografske istorije odabranih taksona. Borba za prirodne resurse. Istorija života (Izborni predmet. ekoturizam. Razvojna genetika i makroevolucione novine. politika. Rezistentnost: divergencija između recentnih genetičkih linija Vežbe: Odgovarajućim primerima se prate predavanja Ispit: pismeni/usmeni. Nastanak evolucionih novina. pravna regulativa. Značaj. Evolucija primata . klasifikacija i nomenklatura. evolucija i zdravlje čoveka. Formiranje kladograma oblasti upotrebom taksona kao karaktera Vežbe: Primeri: Intraspecijska filogeografija: Biogeografska analiza genetičke divergencije sekvenci DNK u izolovanim i ostrvskim populacijama. Ekološke mogućnosti i morfološka divergencija. VIII semestar 2+2) . VIII semestar 2+2) Predavanja: Aktuelni problemi ugroženosti vode. Geološka vremenska skala. a u korelaciji sa istorijskim događajima .metode. Prekabrijumska evolucija. Evolucione činjenice. debate i diskusije u vezi sa najnovijim istraživanjima vezanim za globalne promene klime. Divergentna prirodna selekcija u različitim okruženjima. Turizam: uticaj na životnu sredinu. vazduha. Rekonstrukcija odnosa različitih regiona Zemlje na osnovu biogeografskih podataka. Molekularni podaci u antropologiji. Evolucija roda Homo. uticaj. Kambrijumska eksplozija. Evolucija anatomski modernog čoveka. deforestaciju. Klasifikacija biodiverziteta . VIII semestar 2+2) Predavanja: Istorijska biogeografija . tehnologija. Evolucija i budućnost humane populacije: eugenija Vežbe: Evolucija primata: filogenetske analize: na osnovu morfoloških karakteristika i molekularnih podataka. Fosilni podaci. Divergencija i interakcija između vrsta. preko stvaranja vulkanskih ostrva i planinskih venaca i platoa. VIII semestar 2+2) Predavanja: Evolucija. Upotreba filogenetskih podataka u rešavanju raznih bioloških problema. Poreklo organela. Geološki vremenski okvir. ekonomija. tokom razdvajanja populacija. Fanerozoik: Paleozoik. Tranzicioni oblici. do razdvajanja kontinentalnih ploča tokom kasnog Mezozoika Ispit: pismeni/usmeni Trendovi u ZŽS (Izborni predmet. Istorija Zemlje na osnovu bioloških podataka. Vežbe: Seminarski radovi. resurse i politike u oblasti zaštite životne sredine. Rekonstrukcija istorije života. Analogija između taksona i oblasti.od kasne Krede do kasnog Miocena. Priroda fosilnih nalaza.20 Predavanja: Poreklo ekološkog diverziteta. Mezozoik i Kenozoik Vežbe: Metode evolucione analize. Poreklo introna. Povezanost demografije i filogenije. Ekološka osnova specijacije. Globalno upravljanje resursima: međunarodne organizacije.od širenja populacija iz glacijalnih refugijuma i postglacijalne ekspanzije tokom Pleistocena. Ekološka teorija adaptivne radijacije. uticaj javnosti. Specijacija i rekonstrukcija odnosa taksona na osnovu filogenetskih podataka. NVO. Progres adaptivne radijacije. Osnovne geološke promene. rast ljudske populacije. Koevolucija Ispit: pismeni / usmeni Ihtiologija (Izborni predmet. Promene klime: nauka. toksični otpad. Austrolopithecinae i Homo habilis. Ekološke mogućnosti i nivo specijacije. Geografska varijabilnost savremenog čoveka. Deforestacija. Uticaj ponašanja na evoluciju genetičkog diverziteta čoveka Ispit: pismeni/usmeni.

hibridizacija. Apsolutna i relativna plodnost. Ribe kao saprobiološki indikator. crevnog sistema. Delovanje abiotičkih ekoloških faktora na ribe.Razmnožavanje. Genetika. statistička obrada. Vežbe: Izvode se u vidu terenske nastave sa ekipom za deratizaciju iz novosadske “Ciklonizacije”. Organizacija i praktično sprovođenje deratizacije. apsolutnog i relativnog prirasta. skeletnog. Krvna slika. Metode borbe protiv štetnih vrsta glodara. Pregled ihtioloških zbirki. Odredjivanje indeksa saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune. Ekonomski značaj mišolikih glodara. Inter i intraspecijski odnosi medju ribama . Rast i tempo porasta. Odredjivanje starosti. Migracije riba. Plodnost. Gajenje riba u ribnjacima Vežbe: Gradja kožnog. VIII semestar 2+2) Predavanja: Bioenološke karakteristike populacija sinatropnih glodara i njihova podela. Podela riba prema staništima. embrionalni i larveni razvoj. Sinantropni glodari (Izborni predmet. Ishrana. Upoznavanje sa gajenjem šaranskih riba Ispit: praktični i usmeni. hromozomi.21 Predavanja: Organski sistemi riba. Ispit: pismeni i usmeni. Epizootiološko – epidemiološki značaj sinantropnih glodara. . Mere zaštite pri izvođenju deratizacije. Rodeticidni preparati i načini njihove primene. Meristički i morfometrijski karakteri riba. selekcija.