P. 1
ProfBiologije

ProfBiologije

|Views: 2,477|Likes:
Published by gosa46

More info:

Published by: gosa46 on Oct 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/02/2013

pdf

text

original

1 PROFESOR BIOLOGIJE

I GODINA

Hemija
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Hemijski simboli, formule i jednačine. Osnovni hemijski zakoni i zakoni gasnog stanja materije. Struktura atoma i periodni sistem elemenata. Hemijska veza i struktura molekula. Oksidacioni broj i redoks sistemi. Disperzni sistemi. Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža. Termohemija. Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja: oksidi, hidridi, kiseline, baze i soli. Elektrolitička disocijacija i konstanta disocijacije. Protolitičke reakcije. Jonski proizvod vode i vodonični eksponent. Hidroliza soli i puferi. Koligativne osobine rastvora i Raulovi zakoni. Proizvod rastvorljivosti. Biološki važni hemijski elementi: Na, K, Mg, Ca, C, O, S, F, Cl, Br, I, Ag, Fe. Organska jedinjenja; struktura, klasifikacija i nomenklatura. Ugljovodonici: hemijske osobine i reakcije alkana, alkena i alkina. Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika. Alkoholi i fenoli. Etri, tioalkoholi i tioetri. Karbonilni derivati ugljovodonika, hemijske osobine i reakcije. Organske kiseline. Supstituisane organske kiseline. Derivati organskih kiselina i derivati ugljene kiseline. Ugljeni hidrati: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi, hemijske osobine i reakcije i značaj za živa bića. Lipidi: prosti i složeni lipidi, hemijske osobine i reakcije i njihov značaj za živa bića. Proteini, polipeptidi i dipeptidi, podela, hemijske osobine i njihov značaj za živa bića. Kratak pregled sekundarnih biomolekula: alkaloidi, terpenoidi, fenolna jedinjenja. Podela i biološki značaj vitamina, antibiotika i pesticida. Vežbe su tako organizovane da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanju. Planom je predviđeno 15 vežbi, 7 iz opšte hemije i kvantitativne analize, 1 vežba iz kvalitativne analize i 7 vežbi iz organske hemije, koje obuhvataju reakcije na funkcionalne grupe i grupnu vežbu iz spektrofotometrije i hromatografije. Svaka vežba obuhvata odgovarajući broj stehiometrijskih-računskih zadataka. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. U toku nastave biće ponuđeno 4 testa, 2 iz opšte hemije i 2 iz organske hemije koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.

Biologija ćelije
(Osnovni predmet, I semestar 2+2) Predavanja: Evolucija ćelije. Hemijski sastav ćelije. Metode citoloških istraživanja. Prokariotska ćelija. Acelularni oblici života–virus. Prokariotski tip ćelije: bakterije i cijanobakterije (modrozelene alge) i gljive. Morfologija, ultrastrukturna i funkcionalna građa bakterijske ćelije. Uključci bakterijske ćelije. Sporulacija. Funkcionalna građa cijanobakterijske ćelije. Uporedni prikaz građe ćelija algi – prokariotski i eukaritski tip ćelije. Specifičnosti i detalji strukturne i funkcionalne građe jednoćelijskih i micelarnih gljiva. Animalna ćelija. Plazmalna membrana, citosol, citoskelet, ćelijske organele. Ćelijski ciklus. Rast ćelije. Starenje i smrt ćelije. Biljna ćelija: Oblik, veličina, delovi ćelije. Strujanje citoplazme. Turgor i plazmoliza. Plastidi. Unutrašnji produkti protoplasta: rezervne materije u; vakuola, vakuolarni sok; kristali; fiziološki aktivne materije. Ćelijski zid. Obrazovanje, rast i debljanje, hemijski sastav, fizička svojstva i submikroskopska građa, plazmodezme i jamice, perforacije; sekundarne promene ćelijskog zida. Fiziologija biljne ćelije. Kompartmentalnost ćelijskog metabolizma. Biomembrane. transport vode i jona. Plastidi, vakuola – struktura i funkcija. Ćelijski zid i plazmodezmi. Hemijska svojstva biljne ćelije. Enzimi. Vežbe: Mikroskopiranje. Morfološki oblici i ćelijski omotač bakterija. Spore i drugi uključci bakterijske ćelije. Prokariotske cijanobakterije. Jednoćelijske i višećelijske zelene alge. Jednoćelijski i micelarni talusi gljiva. Ultrastrukturna organizacija animalne ćelije na elektronomikrografijama različitih tipova ćelija. Delovi biljne ćelije. Strujanje citoplazme. Plazmoliza. Hloroplasti, karotenoidoplasti i leukoplasti. Skrobna zrna, aleuronska zrna, masne kapi. Antocijani. Kristali. Centripetalna i centrifugalna zadebljana ćelijskog zida. Proste i opšančene jamice. Perforacije ćelijskog zida. Vodni i osmotski potencijal. Izolacija protoplasta i hloroplasta. Ispit: praktični, pismeni (seminarski/test) i usmeni. Pismeni ispit je eliminatoran.

Opšta zoologija
(Osnovni predmet, I semestar 2+1) Predavanja: Poreklo, raznovrsnost, srodnički odnosi, osnovna načela klasifikacije i klasifikacija životinja. Struktura i funkcionalna raznovrsnost životinja: individualno razviće; problemi integriteta organizama; simetrija i kretanje; ishrana i varenje; transportni sistemi i telesne tečnosti; termoregulacija; razmena gasova i respiratorni pigmenti; ekskrecija i vodni balnas; humoralna i nervna regulacija; čula i reprodukcija. Vežbe: Mikroskop i tehnika mikroskopiranja. Vežbe prate predavanja a morfoanatomska struktura i građa životinja, organski sistemi, organi, tkiva, izabranih taksona biće proučavana korišćenjem nativnih, trajnih preparata (suvi i vlažni). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

2 Morfologija i sistematika beskičmenjaka
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Osnovna načela sistematike i klasifikacije beskičmenjaka, filogenetski odnosi i evolutivi pravci i tendencije u okviru ove grupe. Protozoa- opšte karakteristike, jednoćelijski nivo organizacije, klasisfikacija i filogenija, način života. Metazoa – poreklo i opšte karakteristike, organizacija na nivou tkiva, telesne duplje, radijalna i bilateralna simetrija, protostomija i deuterostomija, evolutivni pravci. Mesozoa, Porifera,, Cnidaria, Ctenophora – telesna organizacija, način života, klasifikacija i filogenija. Plathelmintes: Turbellaria, Cestoda, Trematoda; Nemertina - telesna organizacija acelomata, životni ciklusi, klasifikacija i filogenija. Nematoda, Nematomorpha, Acanthocephala, Rotifera, Gastrotricha, Kinoryncha, Entoprocta - telesna organizacija pseudocelomata, opšte karakteristike, način života, rasprostranjenje klasifikacija i filogenija. Mollusca – telesna organizacija celomata, način života, klasifikacija i filogenija, diverzitet i adaptivna radijacija. Annelida – metamerizam, karakteristike telesne i funkcionalne organizacije, filogenija i klasifikacija, način života. Priapulida, Echurida, Sipunculida, Tardigrada, Onychophora – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija. Arthoropda – opšte karakteristike telesne i funkcionalne organizacije: egzoskelet, mišićni sistem, nervni sistem, respiracija; klasifikacija i filogenija, način života, rasprostranjenje. Lophophorata: Bryozoa, Brachiopoda, Phoronida – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenetski pravci. Echinodermata – telesna organizacija, klasifikacija i filogenija, diverzitet, način života i rasprostranjenje. Pogonophora, Chaetognata - opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija Vežbe: Vežbe su organizovane tako da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanjima. Tokom vežbanja biće korišćeni nativni i trajni preparati, a u većini slučajeva biće rađena disekcija pojedinih predstavnika različitih grupa beskičmenjaka. Svugde gde je to moguće, radiće se determinacija predstavnika pojedinih sistematskih kategorija koje se obrađuju na predavanjima. Na isti način obrađivaće se fauna beskičmenjaka, u prvom redu entomofauna različitih ekosistema (terenska nastava u I i II semestru) i marinske vrste beskičmenjaka (terenska nastava u III i IV semestru). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

Biofizika
(Osnovni predmet, II semestar 3+3) Predavanja: Pojave u prirodi, zakonitosti, principi i fundamentalne interakcije. Ekonomija, ekologija, fizika i opstanak čovečanstva. Energetika i novi materijali. Osnovi metrologije. Nerelativistička kretanja. Gravitaciono polje. Mehanika tela i fluida. Lokomotorni sistem čoveka/životinja, letenje i plivanje životinja, biokapilarnost i hemodinamički sistem čoveka/životinja. Oscilacije, talasi i zvuk. Govorno-slušni sistem čoveka/životinja. Termodinamika, agregatna stanja i fazni prelazi. Aktivni transport supstancije, biomembrane. Elektromagnetizam. Bioelektricitet, biostruje kod čoveka/životinja, biomagnetizam. Elektromagnetni talasi i mikroskopija. Fotoosetljivost čoveka/životinja i fotometrija. Relativistička kretanja. Kvantna svojstva materije. Atomi, joni i molekuli. Emisija i apsorpcija svetlosti. Bio i foto-luminescencija. Radioaktivnost. Interakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom. Detekcija, dozimetrija i zaštita od štetnog zračenja. Teorija velikog praska. Elementi astrofizike. Uslovi života na drugim planetama. Vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: seminarski rad, test/usmeni.

Anatomija i morfologija biljaka
(Osnovni predmet, II semestar 4+3) Predavanja: Histologija - pojam i klasifikacije tkiva. Meristemi (apikalni, interkalarni, lateralni, traumatični). Trajna tkiva (parenhimska pokorična, mehanička, provodna, tkiva za lučenje). Anatomska građa vegetativnih organa (koren, stablo, list). Anatomska građa metamorfoziranih organa. Anatomska građa reproduktivnih organa skrivenosemenica (cvet, seme, plod). Klica. Morfologija korena. Metamorfoze korena. Morfologija izdanka (stablo i list). Metamorfoze izdanka. Razmnožavanje biljaka. Bespolno i polno razmnožavanje, smena polnog i bespolnog razmnožavanja. Razviće mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica. Cvet, cvasti. Cvetanje. Oprašivanje, oplođenje. Seme i plod. Vežbe: Apikalni meristemi: vegetaciona kupa izdanka i korena. Pokorična tkiva (primarna i sekundarna). Mehanička tkiva (kolenhim i sklerenhim). Tkivo za fotosintezu, magacioniranje, apsorpciju, provođenje, lučenje. Anatomska građa korena: primarna i sekundarna. Anatomska građa repastog korena. Anatomska građa stabla: primarna i sekundarna. Anatomska građa rizoma i krtole. Anatomska građa lista (liske i lisne drške). Anatomska građa čašičnih i kruničnih listića, prašnika i tučka. Anatomska građa semenjače i oplodnice. Klica dikotila i monokotila. Morfologija korena. Metamorfoze korena, morfologija izdanka. Morfologija lista. Metamorfoze izdanka (stablo i list). Cvet i cvasti. Morfologija semena i plodova. Klasifikacija plodova. Ispit: praktični, pismeni (test)/ usmeni.

Osnovi mikrobiologije

U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. pedosfera. geomorfološkim i pedološkim osobinama i klimatskim prilikama. Mammalia ( Insectivora. vazduh) i njihova obrada. virusa. Ekologija mikroorganizama: biotički i abiotički činioci u životu prokariota (okvir života). Zygomycotina. posuđe. Basidiomycotina i Deuteromycotina. pribor i aparati. Upoznavanje i sakupljanje karakterističnih predstavnika tetrapodnih kičmenjaka. Mikrobiloški deo:Sakupljanje i upoznavanje sporokarpa gljiva i talusa lišajeva. Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih predstavnika pojedinih sistematskih kategorija vaskularne flore: Equisetophyta. **Terenska nastava (Obavezna. Bacillariophyta. amicelarnih i micelarnih gljiva. Načini razmnožavanja. veterina. Basidiolichenes i Deuterolichenes. životni ciklusi. reda. filogenija i elementarna sistematika bakterija i taksonomska podela virusa. sistematika. Ispit: praktični i usmeni. Upoznavanje morfologije i građe sluzavih. Specifičnosti genetike prokariota. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. fermentaciona industrija. gnezda. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. I ili III semestar 4+0. funkcionalne građe i razmnožavanja bakterija. pripadnika različitih ekosistema Fruške gore: Amphibia (Caudata. filogenetske srodnosti i rasprostranjenost pripadnika razdela: Cyanophyta (Cyanobacteria). Rodentia). Serpentes). (i građa askokarpa) Basidiomycotina (ciklusi razvića fitopatogenih oblika. Biologija algi i gljiva (Osnovni predmet. Euglenophyta. cianobakterija. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). Pirrophyta. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. bioremedijacija. do 150 vrsta. Iščišćavanje izolata i upoznavanje sa morfološkim i fiziološkim osobinama bakterijskih izolata. Chrysophyta. Uuzimanje mikrobioloških uzoraka staništa (voda. Građa talusa i habitus lišajeva. Polypodiophyta. životni ciklusi i rasprostranjenost grupa: Mixomycota. Habitus. Chlorophyta. Uporedni prikaz morfologije. prepariranje i izrada entomološke zbirke. osnovna upotreba neodredjenog i . Turbellaria. Biotehnološka primena mikroorganizama: proizvodnja hrane. Zygomycotina. 0+5) Zoološki deo: Upoznavanje sa karakterističnim ekosistemima i lokalitetima za koje su pojedine vrste vezane. reproduktivni organi kod algi. Značaj mikroorganizama u prirodi i za čoveka: medicina. II semestar 2+1) Predavanja: Istorijski razvoj mikrobiologije i odnos mikrobiologije sa drugim bazičnim i primenjenim biološkim disciplinama. Ascomycotina. Ascomycotina. Charophyta. Gastropoda i Arthropoda – Arachnida. pigmentaciji i načinu razmnožavanja algi. biodegradacije. Ispit: pismeni/paraktični i usmeni. aktinomiceta. livadske. Pravljenje trajnih preparata: metode bakteriološkog bojenja. Određivanje brojnosti bakterija i izolacija kultura. atmosfera. anatomska građa (i odnosi simbionata) talusa lišaja. Ispit: kolokvijum. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon svake obrađene celine. korovske. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Upoznavanje predstavnika klase Aves preko balgova. Obrada sakupljenog materijala. Determinacija sakupljenog materijala do roda i vrste. Pregled glavnih grupa bakterija u nativnim preparatima. Mastigomycotina. različiti tipovi kolonija. mikrobisfera). građi. rasprostranjenost i osnovi sistematike pripadnika klasa: Ascolichenes. zaštita životne sredine. tipovi bazidiokarpa) i Deuteromycotina. Rasprostranjenost i uloga mikroorganizama u biosferi (hidrosfera. zvuka i vizuelnim putem. filogenija. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrstu. zaštita bilja. Upoznavanje sa karakterističnim tipovima fitocenoza (šumske. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). II semestar 3+2) Predavanja: Razlike u habitusu. Miriapoda. zemljište. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Phaeophyta i Rhodophyta. 0+3. ruderalne i druge zajednice. Odlike metabolizma bakterija: tipovi mikroorganizama prema načinu ishrane i energetskim izvorima. Vežbe: Upoznavanje sa principima rada u mikrobiološkoj laboratoriji: ponašanje (mere predostrožnosti). Opšte karakteristike i osobine po kojima se gljive razlikuju od biljaka i životinja. Xanthophyta. fiksacija. zoosfera. Karakteristike pravih gljiva na predstavnicima podrazdela: Mastigomycotina. Annelida. alge končastog. *Engleski jezik (Izborni predmet. Anura). Vežbe: Upoznavanje morfologije i građe različitih tipova talusa algi: Jednoćelijske pokretne i nepokretne. fitosfera. Karakteristike. Reptilia (Sauria. Determinacija sakupljenog materijala do klase. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. parenhimatičnog (kormoidnog) i cenocitičnog (sifonalnog) talusa. prepariranje biljnog materijala. mikoplazmi i rikecija. Apterygota i Pterygota. jaja. Karakteristike.3 (Osnovni predmet. sistematika. Sakupljanje karakterističnih predstavnika beskičmenjaka: Hydrozoa.

Društvene institucije i organizacije. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Ispit: pismeni i usmeni. Karakteristična flora počev od Kambrijuma. Ispit: pismeni i usmeni. Pojam i elementi naučnog metoda. Ispit: Sociologija (Izborni predmet. Pojam i vrste naučnog objašnjenja. Fosili. Pinophyta i Magnoliophyta. prilozi. infinitivi. Formatiranje teksta. Ispit: pismeni (periodični testovi). Konstitutivni problemi sociologije: Odnos sociologije i drugih nauka. redukovane relativne rečenice. Priroda. Prirodne i društvene nauke. (Izborni predmet. Svojina i društvena moć. Pojam i vrste društvenih grupa. Botanički deo: Upoznavanje sa dalekim precima pojedinih sistematskih grupa na nivou reda. poredjenje prideva. pasiv. Tipovi podataka u tabelama. Kultura. pisanje: CV. složene imenice. Socijalizacija. Paleopalinologija sa metodama pripreme preparata. II semestar 2+0) Predavanja: Zoološki deo: Pojam paleozoologije i njen odnos prema srodnim naukama. Korišćenje elektronske pošte. Pojam. Kreiranje stukture foldera. predvidjanje u toku čitanja. Potrebe i interesi. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Statistički softverski paketi. Programski paketi za obradu podataka (Izborni predmet. II semestar 2+0) . Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Unošenje tabela u tekst. pisanje: popunjavanje formulara. poredjenje prideva i priloga. Savremeno društvo. participi. Unošenje slika u tekst. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Država. Konstitutivni elementi društva. Past Perfect Tense. glagolska vremena Present Simple active i passive. Ličnost: pojam ličnosti. glagolska vremena: Present Simple. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Pismeni (seminarski) i usmeni. društvo i individua. modalni glagoli. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. Paleontologija (Izborni predmet. Present Perfect. Potkolo Hemichordata. do Kvartara. Postanaka kičmenjaka. Korišćenje operativnog sistema Windows. Korišćenje Interneta. I ili III semestar 4+0.. Politika. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Klimatologija i pedologija (Izborni predmet. Past Simple active i passive. Promene i razvoj društva. razumevanje osnovne ideje i detalja. Lycopodiophyta. Društvena struktura: Pojam društvene strukture. Korišćenje statističkih funkcija. Ispit: usmeni. Akteri društvenih delovanja. Paleozoika.4 odredjenog člana. formalno pismo. Rad sa formulama i funkcijama. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Elementi kulture. Predmeti i sredstva. I semestar 2+0) Predavanja: Pojam naučnog saznanja: Principi naučnog saznanja. Vežbe prate predavanja. Polypodiophyta. Društvo i društvena pojava. Sistematski prikaz fosilnih predstavnika sa osnovnim morfološkim karakterima i poreklom nalaza iz razdela Bryophyta. Kreiranje grafikona. Korišćenje gotovih maski. Programi za pretraživanje. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Ukrašavanje tabela. Načini kopiranja u Excelu. rezime. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Formiranje i korišćenje maski. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Kolo Chordata. kraća pisma. Rad sa fajlovima. Present Continuous. CV. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. Equisetophyta. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Past Simple. Podešavanje za štampu.

Endemiti. U okviru ekološkog diverziteta naglasak se daje onim familijama i rodovima čije vrste zahtevaju različite ekološke uslove za normalan život. razvitak i grane psihologije. Skeletni sistem-egzoskelet. Klimatske karakteristike kontinenata. Značaj diverziteta biljaka i gljiva (Izborni predmet. refugijalna staništa Srbije i Crne Gore. Geneza i klasifikacija zemljišta. lišajeva i viših biljaka. Faktori koji uzrokuju diverzitet beskičmenjaka. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Osnovni pojmovi. Vreme i klima. Temperatura. Direktno zračenje. Teškoće u učenju. škrge. kao dela diverzitetom bogatog Balkana. lišajeva i viših biljaka u ekosistemima i nivoom njihove proučenosti u svetu i kod nas. endoskelet. II semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa značajem algi. Klimatski elementi. Razvoj ekspresivnog ponašanja. Nervni sistem . Klima atmosfere. Sunčevo zračenje. periferni. Diverzitet plodova i semena. Socijalizacija. Čulni organi-opšti i posebni viscelarni i somatički. Ispit: usmeno. Grane psihologije. Sastavni delovi zemljišta. cvasti i cvetovi skrivenosemenica. gljiva. specifični načini oprašivanja. Funkcija govora. Afirmacija prirodnih vrednosti . sa posebnim osvrtom na pojedine grupe beskičmenjaka. Upoznavanje sa nekim od najznačajnijih endemita naše zemlje. Vežbe: Diverzitet vegetativnih organa: oblici korena i po funkciji sličnih organa u biljnom svetu. heterotopični skelet. Takođe će se prikazati primeri oligomerizacije cveta povezane sa efikasnošću funkcije koju vrši. Morfološki i ekološki diverzitet autohtonih biljaka predstavljaju bazu za njihovo iskorišćavanje. Mogućnost primene psihologije u vaspitno-obrazovnom radu. Pedogeneza.škržno crevo. selekciju i oplemenjivanje gajenih biljaka. Osnovni pojmovi. Postanak kičmenjaka. Značaj zaštite životne sredine u cilju diverziteta i mogući pravci primene genofonda algi. raznošenja plodova i rasejavanja semena. sa specifičnostima pojedinih vegetativnih i generativnih organa. prečica i paprati. . Telesni pokrivač Chordata. Klimatski faktori. II GODINA Psihologija (Osnovni predmet. Diverzitet generativnog regiona: oblici rasplodnih organa mahovina. Razvoj pojedinih psihičkih funkcija. Raspored prirodnih voda na Zemlji. Posete institucijama u kojima su deponovane neke značajne zbirke beskičmenjaka. Položaj pedologije u odnosu na biološke discipline. raznovrsnost listova. Mišićni sistem . Podela klime. Problemi u razvoju ličnosti. Faktori uspešnog učenja. Osnovne odlike prirodnih voda na Zemlji. gljiva. riblji mehur.5 Predavanja: Klimatologija. Učenje. Osnovne faze i procesi ontogenetskog razvića Chordata. Sistem organa za respiraciju . Ekskretorni sistem. Uloga sazrevanja i učenja u razvoju emocija. Osnovni psihološki pravci. Specijski diverzitet odredjenih autohtonih ekosistema i supstituisanih veštačkih ekosistema. oblici i veličine izdanaka i stabala. pamćenje i zaboravljanje. Kratak pregled razvitka psihologije. Uticaj vremena i klime na zemljište. zadaci. Difuzno zračenje. Diverzitet prostora Srbije i Crne Gore. Metode i tehnike istraživanja u psihološkim naukama. viscelarna i kožna muskulatura. Ispit: pismeni (seminarski rad) i usmeni. Procesi zagrevanja i hlađenja zemljišta i vazduha. relikti. Zemljište. Brojnost.najznačajniji endemiti i relikti naše faune. Ispit: pismeni. Osnovne odlike atmosfere. Raznovrsnost predstavnika pojedinih familija. rasprostranjenost i raznolikost beskičmenjaka. Voda i vlažnost. Hemijski sastav i fizičke karakteristike vazduha. Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti. Razvoj govora. Osnovne fizičko-hemijske karakteristike vode. II semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet beskičmenjaka i značaj njegovog poznavanja. Klimatski pojasevi i klimatski tipovi. Razvoj interesovanja. Klima zemljišta. Faktori razvoja govora. derivati. Razvoj emocija. gradja. Struktura i dinamika ličnosti. Padavine. Uporedna anatomija i sistematika hordata (Osnovni predmet. različiti oblici šišarki i sporofila golosemenica. Vežbe: Sakupljanje uzoraka na jednodnevnim ekskurzijama i njihova obrada u laboratoriji. Distribucija Sunčevog zračenja u vodenoj sredini. Racionalizacija učenja. Klasifikacija klime. Sistem organa za varenje-usna duplja-prednje i zadnje crevo. III semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Genitalni sistem. pluća. III semestar 4+4) Predavanja: Opšta organizacija i poreklo tipa Chordata. Pedologija.somatska. Ispit: usmeni. aneksne žlezde.centralni. Adsoptivna sposobnost zemljišta. Diverzitet faune beskičmenjaka (Izborni predmet. Biodiverzitetske pustinje.

Vežbe: Svetlosnomikroskopska izučavanja strukture tkiva (epitelno. tonzila. lipida i proteina. Nukleinske kiseline. krvni sistem:disekcija ribe. cirkulatorni sistem. subklasa Gnathostomata (klase: Chondrichthyes. Proces saznavanja u nastavi i nauci. moždanih mehurova. nervno i mišićno) i strukture organa različitih organskih sistema (nervni sistem. Crevni. Odnos pedagogije i drugih nauka. Enzimi. Metabolizam ugljenih hidrata. Pedagoške zakonitosti. podtipova Acrania. Faktori nastave. Hemijske i bioloske osnove biohemije. sisari). nadbubrežne žlezde. komornog sistema mozga. limfatični sistem. Vertebrata. vezivno. organizacija jajeta. ekskretorni sistem. Reptilia. Mammalia) – telesna organizacija. Metoda praktičnih radova. formiranje i derivacija škržnih lukova. srca. žabe. Metode pedagoških istraživanja.Nastavna sredstva. respiratorni sistem. čula) na trajnim histološkim preparatima. Vrste pedagoških istraživanja. slezine. formiranje lica i usne duplje. Seminari iz posebnih aspekata biohemije. Histologija sa embriologijom (Osnovni predmet. limfopoetični sistem. Tehnike istraživanja. rasprostranjenje. oogeneza. zmije. Pedagogija (Osnovni predmet. tireoidne i paratireoidne žlezde. endokrini sistem. Nastava i proces učenja. mišićno tkivo. Oblici nastavnog rada. Karakteristike vaspitanja kao društvene delatnosti. krvnih sudova i krvnih elemenata. saznata ljudska delatnost. IV semestar 4+0) Predavanja: Ošta pedagogija: Pojam i predmet pedagogije kao nauke. ženski reproduktivni sistem. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Faktori razvoja ličnosti. Glaveni skelet (ptica. genitalni. Osovinski skelet: kičmeni pršljenovi ribe. Genetski kod. sisar). tipovi brazdanja. ganglija.. rebra. Domaći radovi učenika. blastulacija. ptica. Pojam i klasifikacija nastavnih metoda. zigot. Skelet ekstremiteta (žaba. razvoj organa (zuba. vezivna tkiva. nidacija (implantacija). Nastavne ekskurzije. ovojnice ploda. Medjucelijska komunikacija. sisar). Monološke metode. vodozemci. žabe. Ispit: usmeni. digestivni sistem. Vežbe: prate predavanja. ili test (1) iz celokupnog gradiva Biohemija (Osnovni predmet. Hromozomalna DNK i njeno pakovanje u hromatinsko vlakno. nervne cevi. Proveravanje i ocenjivanje znanja. unutašnjeg uva i oka). Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni (test). Vaspitanje kao svesna. ekskretorni. Struktura hromozoma. Vrste vaspitanja. Tekst metoda. Kvantitativna i kvalitativna analiza istraživačkih podataka. . Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). derivati kože. Tunicata. način života Vežbe: Predstavnici subphyluma Tunicata i subphyluma Acrania. jetre. Programiranja nastave i učenja. grudnica. praktični i usmeni. Aves. Metode zasnovane na posmatranju. Vrste nastave u našoj školi. istorijat i pravci razvoja. III semestar 4+4) Predavanja: Uvod u biohemiju. IV semestar 3+3) Predavanja: Pojam molekularne biologije. Struktura organskh sistema (digestivni sistem. ptice. Didaktika: Pojam i shvatanje o didaktici. III semestar 4+3) Predavanja: Strukture tkiva (epitelno tkivo. Istraživački instrumenti. pankreasa. Regulacija metabolizma. pacova. ekskretorni sistem. Različiti sistemi nastave. respiratorni sistem. Nastava kao proces proučavanja i učenja. ptice. Metabolizam i bioenergetika. Vaspitanje kao središna pedagoška kategorija i uloga rada u njegovom nastajanju. Mišićni sistem (žaba). Pojam i vrste didaktičkih principa. timusa. Teorije o izboru nastavnih sadržaja. mozak sisara). Pojam i determinante cilja i zadataka vaspitanja. Ispit: pismeni/usmeni. Nastavni plan i program. Uloga bioloških činilaca u vaspitavanju. želuca. nervni sistem. Genetska informacija. muški reproduktivni sistem). Pojmovi srodni pedagoškim. muški i ženski reproduktivni sistem. ili test (1) iz celokupnog gradiva. hipofize. čula. nervno tkivo). Ispit: praktični. Koža kičmenjaka (ribe. Tok naučnog istraživanja. Sadržaj obrazovanja. Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji. Osteichthyes.6 Sistematske kategorije i klasifikacija tipa Hemichordata i Chordata. Metodologija pedagogije: Različiti metodološki pristupi u pedagogiji. slezine. gastrulacija. pismeni (test) i usmeni. useka i špagova. Laboratorijskoeksperimentalna metoda. Klasifikacija Vertebrata: subklasa Agnatha (Cyclostomata). Nastavni čas. endokrini sistem. Obrazovanje i vrste obrazovanja. Sistem pedagoških disciplina. Amphibia. Embriologija (pojam reprodukcije spermatogeneza. Čulni sistem (gradja oka). cirkulatorni sistem. respiratorni. spoljašnje uobličavanje embriona. Razvitak vaspitanja tokom ljudske civilizacije. Dijaloška metoda. oplođenje. Struktura i funkcija DNK. creva. Osnovi molekularne biologije (Osnovni predmet. sisara. respiratornih organa. Nervni sistem (moždinski živci žabe. Vaspitanje u širem i užem smislu.

Lycopodiophyta. Demografska struktura. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne vežbe koje prate program predavanja. osnovne telesne mere. do 150 vrsta. Manipulacija proteinima. Taksonomske kategorije. prelazne između primitivnih i progresivnih grupa. biljaka bedemarki i ruderalnih staništa. Jedinstvena građa čoveka i ostalih živih bića. razvoja i sazrevanja. Antropometrijska i antroposkopska istraživanja. Southern blotting i hibridizacija (razgradnja hromozomalne DNK restrikcionim enzimima. Morski organizmi kao hrana. prepariranje biljnog materijala. Vežbe: Upoznavanje osnovnih elemenata građe čovečijeg tela. zaštita i bolesti organa i sistema čovečijeg tela. Građa. IV semestar 4+4) Predavanja: Odnos sistematike i filogenije. Posttranskripciona kontrola. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Replikacija DNK. III semestar 3+2) . pravljenje individualnih zbirki i njihovo čuvanje. proteazomi). Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Život u moru i biološke nauke. Bolesti savremenog čoveka. Građa. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama živog naselja supralitorala. Pojam genetičkih prekidača. Upoznavanje sa biljnogeografskim odlikama flore i karakterističnim tipovima fitocenoza. Equisetophyta. grupe koje ih povezuju. Ispit: praktični i usmeni. Hromosomi čoveka. Antropologija (Osnovni predmet. Sakupljanje i upoznavanje algi obalskog pojasa mora (supralitorala i litorala) i brakičnih voda. PCR. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). 0+8) Zoološki deo: Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih beskičmenjaka kamenite i peščane obale jadranskog mora. Varijabilnost ljudskih populacija. Molekularni mehanizmi stvaranja specijalizovanih tipova ćelija. primitivne i progresivne grupe. Determinacija sakupljenog materijala do klase. Upoznavanje sa najkarakterističnijim predstavnicima vaskularnih biljaka. Floristički i fitogeografski značajne vrste. Dominantna grupa viših biljaka. uloga funkcija. reda.podklase. detekcija hibridizovane DNK). Nemertina. poreklo. denaturacija DNK i transfer na membranu. elektroforeza dobijenih fragmenata. Equisetophyta. Inicijacija i završetak replikacije DNK na nivou hromozoma. Ispit: periodični testovi. gariga. Monofiletsko poreklo viših biljaka . Telesna građa i organizacija čoveka. Mollusca i drugih. Analiza strukture DNK koristeći program RasMol. kolokvijum. polni razvoj i biološka zrelost. sastav i podela životnih zajednica u moru. Kontrola ekspresije gena . Izolacija DNK i RNK. Preontogenetsko i etape ontogenetskog razvića.pregled. **Terenska nastava (Obavezna. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrste naročito sledećih grupa: Porifera. vreme pojavljivanja i dominacije tokom geohronoloških perioda. Poreklo i srodnički odnosi i veze između sistematskih kategorija. Istorijski razvoj sistematike. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). Prepariranje sakupljenog materijala. geomorfološkim. Reparacija DNK. Karakteristični predstavnici razdela Bryophyta. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. DNK-vezujući motivi regulatornih proteina. Vežbe: Praktično poznavanje morfoloških karaktera koji odlikuju pojedine više i niže sistematske grupe viših biljaka. Polypodiophyta. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Embrionalno razviće. hibridizacija. Poseta istraživačkim institucijama na moru. Lycopodiopyta. tj. Filogenetski razvoj. Rast i razviće. Arthropoda (Crustacea). eulitorala i gronjeg sublitorala. ukrasne i krmne biljke. IV semestar 2+2) Predavanja: Uvod u antropologiju i njen razvoj. pedološkim i klimatskim osobinama. Evolucija genoma. Deoba ćelije.Telomska teorija. Sistematika i filogenija kormofita (Osnovni predmet. stanovnika zimzelene mediteranske šume. Specijalna rekombinacija. Ispit: kolokvijum. Polypodiophyta. fizički razvoj.7 Održavanje DNK sekvenci. Pinophyta i Magnoliophyta. Coelenterata. kamenjara. Akceleracija i sekularni trend. Elektroforeza DNK. Osnovna pravila nomenklature. Ispit: pismeni/usmeni. Sistematika razdela: Bryophyta. Mesto i uloga čoveka u prirodi. Neki pokazatelji rasta. makije. praktični ispit / usmeni ispit. Zaštita mora. Annelida. supralitorala. Opšta rekombinacija. Ćelijski ciklus i apoptoza. Magnoliophyta . DNK i RNK. vrste koje se koriste za ishranu ili kao industrijske. Sakupljanje i determinacija do 150 vrsta predstavnika Equisetophyta. RNK i poreklo života. Od RNK do proteina: translacija i posttranslacione modifikacije proteina (čaperoni. Polypodiophyta i Pinophyta. Od DNK do RNK: tranksripcija i obrada prekursor RNK. Matematika sa statistikom (Izborni predmet.

Vežbe: vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: pismeni i usmeni. participi. Formiranje i korišćenje maski. redukovane relativne rečenice. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. Korišćenje operativnog sistema Windows. složene imenice. Mikronastava. formalno pismo. Simulacije i igre u nastavi biologije. Modeli i modelovanje u nastavi biologije. Načini kopiranja u Excelu. Primena navedenih oblasti u konstrukciji i rešavanju matematičkih modela bioloških pojava. Past Simple active i passive. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. dizajniranje igre. pasiv. Rad sa fajlovima. Slučajne promenljive – diskretne i neprekidne. Savremena obrazovna tehnologija u nastavi biologije (Izborni predmet. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Unošenje slika u tekst. Podešavanje za štampu. Korišćenje elektronske pošte. linearna. Diferencijalne jednačine drugog reda. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. glagolska vremena: Present Simple. rezime. Priprema simuliranih igara: sistemska analiza problema. Korišćenje gotovih maski. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Unošenje tabela u tekst. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. predvidjanje u toku čitanja. homogena.8 Predavanja: Sistemi linearnih jednačina – direktni i iterativni postupci za njihovo rešavanje. Ispit: praktični/usmeni. Elementi teorije verovatnoće. pisanje: CV. (Izborni predmet. Past Perfect Tense. Obavezna je izrada seminarskog rada primenom savremene obrazovne tehnologije i polaganje dva praktična kolokvijuma. kraća pisma. Razgranata taksonimija nastavnih strategija u okviru nastave biologije. Korišćenje statističkih funkcija. Vežbe: prate predavanja. osnovna upotreba neodredjenog i odredjenog člana. izrada analitičkog modela. Numeričko rešavanje početnih i konturnih problema. Statističko odlučivanje – intervali poverenja i testiranje hipoteza. *Engleski jezik (Izborni predmet. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. poredjenje prideva. Elementi diferencijalnog računa. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Kreiranje grafikona. Past Simple. Ispit: pismeni. III semestar 2+2) Predavanja: Pojam obrazovne tehnologije u nastavi biologije. Formatiranje teksta. I ili III semestar 4+0. Rad sa formulama i funkcijama. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Elementi integralnog računa. Nastavne strategije u nastavi biologije pomoću kompjutera. razumevanje osnovne ideje i detalja. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Bernulijeva. definisanje kriterijuma za merenje postignutih rezultata. Ukrašavanje tabela. pisanje: popunjavanje formulara. glagolska vremena Present Simple active i passive. Zakon verovatnoća i funkcija raspodele. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Linearna regresija. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. Primena kompjutera u nastavi biologije. prilozi. mini tečajevi i metodičke radionice u nastavi biologije. Tipovi podataka u tabelama. Diferencijalne jednačine prvog reda – sa razdvojenim promenljivim. Metodologije modelovanja u nastavi biologije. poredjenje prideva i priloga. Kreiranje stukture foldera. Ispit: pismeni i usmeni. I ili III semestar 4+0. CV. modalni glagoli. **Programski paketi za obradu podataka 2+2 (Izborni predmet. infinitivi. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Present Continuous. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Present Perfect. Korišćenje Interneta. Obrada eksperimentalnih podataka. Statistički softverski paketi. Savremena audiovizuelna tehnika u vizualizaciji apstraktnih bioloških sadržaja i prikazivanju dinamičkih fenomena u biologiji. Programi za pretraživanje. . Primena kompjutera u praćenju i valorizaciji znanja učenika u nastavi biologije. Vežbe prate predavanja. Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih – mere centralne tendencije i mere odstupanja. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Ispit: pismeni i usmeni.

Pokazatelji disanja. Interakcije gena. Mehanizam i hemizam fotosinteze. kretanje i odavanje vode. ili test (1) iz celokupnog gradiva. kultuta tkiva i biotehnologija. Činioci koji utiču na intenzitet disanja. jonske osnove električne aktivnosti. srčanog i glatkog mišića (mehanizam kontrakcije. mikro i ostalih elemenata.9 III GODINA Fiziologija biljaka (Osnovni predmet. U toku semestra biće ponuđena 3 testa koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita. Genetika populacije. intenziteta transpiracije i kritične nezasićenosti biljaka vodom. . Fiziologija razmnožavanja: Fiziologija polena i jajne ćelije. promene genetičke strukture populacija i određivanje genetičke varijabilnosti u populaciji. Disanje: Mehanizam i hemizam disanja. Fiksativne mešavine. Ispit: pismeni/usmeni. Vitalno bojenje. akcioni potencijal. Funkcije nervne ćelije (pasivna električna svojstva membrane. centralna regulacija visceralnih funkcija. mirisa (generatorski potencijali. Genetika ponašanja i razvića. V semestar 2+4) Predavanja: Priprema svežih i nativnih preparata. Zoološki praktikum (Osnovni predmet. postsinaptički potencijali. Usvajanje. čulo vida. Intenzitet i produktivnost fotosinteze. Genetički mehanizmi imunoloških sposobnosti. Sinapse (vrste sinapsi. Fiksacija tkiva. Oplodnja. Starenje i uginuće biljaka. Vežbe: Plazmoloza i oblici plazmolize. Fiziološko-biohemijski značaj makro. Gajenje biljaka u veštačkim uslovima. solima. Određivanje vode u biljnom materijalu. Fiziologija mineralne ishrane: Sadržaj mineralnih elemenata u biljkama. Fiziologija rastenja i razvića: Rastenje i činioci koji na njega utiču. V semestar 4+4) Predavanja: Uvod. Interakcije medu genima. bolestima. Fotosinteza: Specifičnost procesa fotosinteze u živom svetu. Promene i strukturi i broju hromozoma. kontrola položaja tela i pokreta. Ispit: pismeni i usmeni.Vodni režim biljaka: Osobine i oblici vode u biljkama. Vezani geni i crossing over. Kalupljenje tkiva. neurotransmiteri). Mutacije gena. Funkcije nervnog sistema (refleksi. uključuje test i (ili) seminarski rad. nervna osnova instinktivnog ponašanja i emocija. Genetika (Osnovni predmet. Genetička uslovljenost kancera i kontrola starenja. membranski potencijal mirovanja. dužina života i mirovanje semena. Biljni antitranspiranti. Priprema za montiranje obojenih rezova. Nasleđivanje kvatitativnih svojstava. Funkcije čula: receptori u koži. Mikrotomi. Činioci koji utiču na usvajanje jona. Transport mineralnih i organskih materija. Specijes i genus hibridi. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Funkcionalne karakteristike nerva. srčanog i glatkog mišića. Pokreti biljaka. Kompjuterska simulacija elektrofizioloških fenomena. V semestar 4+3) Predavanja: Molekularna organizacija hromozoma. Pismeni ispit je eliminatoran. mehanizmi transdukcije. Određivanje zapremine i površine korenovog sistema. Fiziologija razvića. Fiziološki aktivne materije. Species i genus hibridi. Transport jona kroz membranu. Determinacija pola i polno vezani geni. Determinacija pola kod biljaka i životinja. Vežbe: Nervno-mišićni preparat. pH. Mediji za kalupljenje tkiva. Osnovni zakoni nasleđivanja. Promene u strukturi i broju hromozoma. Bojenje tkiva. Fotosinteza i prinos. Ispit: pismeni i usmeni. Hloroplasti i pigmenti. senzorni putevi). sluha. V semestar 4+4) Predavanja: Fiziologija ćelije: Struktura i funkcija ćelije i ćelijskih komponenata. mehanizmi učenja i pamćenja. Fiziologija otpornosti. vegetativni nervni sistem. osnovni zakoni populacione genetike. Snimanje preparata na mikroskopu. Tehnika pripremanja trajnih preparata. mehanička aktivnost). Pepeo i sadržaj nutrienata. Razviće semena i plodova. Osnovni principi endokrine regulacije. Kvantitativna genetika. Hemijski sastav. Genetička ravnoteža populacije i faktori koji remete ravnotežu. Mehanizam usvajanja jona. nasleđivanje kvantitativnih osobina i komponente fenotipske varijabilnosti.. Funkcije skeletnog. Mala populacija i inbreeding.: Otpornost biljaka prema niskim i visokim temperaturama. Činioci koji utiču na intenzitet fotosinteze. Određivanje broja stoma. Određivanje intenziteta disanja i aktivnosti enzima. Analiza rodoslova. Pravljenje preparata – usni aparat insekata. Opšta fiziologija životinja (Osnovni predmet. Sečenje tkiva. Izračunavanje koeficijenta inbreeding-a. Sadržaj i zahtevi biljaka za vodom. Vannuklearno nasleđivanje i materinski efekat. Određivanje osmotskog potencijala ćelijskog soka. skeletnog. Osnovni zakoni nasleđivanja i x2 test. Odrđivanje starosti drevnih ostataka života. ukusa. Vezani geni i crossing over. jonska osnova akcionog potencijala). heritabilnost. Vegetativno razmnožavanje (kloniranje). Nasleđivanje svojstava determinisanih polno vezanim genima. Dehidratacija tkiva. Alelopatija. Određivanje asimilacione površine i pigmenata hloroplasta. Klijanje semena. Fotorespiracija. mehanizmi budnosti i spavanja). Vežbe: Analiza kariotipa i kariograma.

Fiksativne mešavine. Karakterisični biotopi Vojvodine sa najoznatijim vrstama sa aspekta floristike. Uporedna fiziologija životinja (Osnovni predmet. VI semestar 4+4) Predavanaja: Principi uporedne fiziologije. Obrazovanje. Tipovi i principi rada mikrotoma. Fiksativi i izbor fiksativa. prepariranja biljaka. Ćelijski elementi krvi. kutina i suberina u biljnim tkivima. inulina. Vrste stručnih i naučnih radova. Istorija biologije (Izborni predmet. Mikroskopska merenja. Endokrini pankreas i njegovi hormoni. Naučna informatika. Obrada rezultata istraživanja: izračunavanje mera centralne tendencije i mera varijacije. Hidrolimfa. testiranje značajnosti razlika srednjih vrednosti malih i velikih nezavisnih uzoraka. Vrednovanje naučnog rada. Tipovi varenja. ptica i sisara. Botanički praktikum (Osnovni predmet. Indiji.dokazivanje mono. Ispit: praktični i pismeni. karakteristike imunog odgovora. Različite metode mikroskopskih merenja i obrade podataka (Image Analysing System. Hemostaza. Fiziologija ekskrecije i osmoregulacija. Egiptu. Hormoni ovariuma. Kalupljenje tkiva. Amoniotelični. Sečenje tkiva. Telesna temperatura i termogeneza. Pisanje naučnog rada. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Izrada vlažnih preparata vodozemaca i gmizavaca.tehnike pripremanja biljnog materijala. Autori i dela iz istorije biologije (počeci naučnog razvoja biologije i period velikih otkrića u biologiji). Ispit: izrada seminarskog rada. obrada antigena. Razmena gasova. Imuni odgovor. Izrada dermoplastičnih preparata riba. masti i ulja. Upoznavanje sa načinima rada na terenu. Shvatanja o prirodi kroz vekove. Metode sakupljanja kičmenjaka. pripremom i održavanjem herbara i sa razlikama između ključeva za determinaciju i florističkih dela. Ishrana (egzogena i endogena). Istorija Metodike nastave biologije u svetu i kod nas. Mesopotamiji. skroba. Vežbe: Metode pravljenja preseka. Grafičko prikazivanje podataka. Značaj biljnog sveta u biosferi i ekosistemu. Uporedni pregled telesnih tečnosti koje cirkulišu u telu životinja. Pars intermedia. Maceracija. Fiziologija muškog reproduktivnog sistema i endokrina uloga testisa. Etape naučno-istraživačkog rada. Apsorpcija u digestivnom traktu. Hemostaza. Fiksacija tkiva. Adenohipofiza i njeni hormoni. T i B limfociti. Prapočeci biologije u predistorijskom dobu. lignina. Ispit: praktični i usmeni. belančevina. Histo-hemijske reakcije . Estrusni/menstrualni ciklus. Bojenje i montiranje tkiva. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Struktura naučnog rada. Počeci i razvoj biologije kod Srba – istorijski pregled. Vežbe: Tehnike prikupljanja.i disaharida. Imuni sistem: prirodna otpornost organizma.). vikarizma i fitogeografije. Ispit: pismeni/usmeni. Nadbubrežna žlezda i njeni hormoni. VI semestar 2+4) Predavanja: Mikrotehnika i mikroskopija. MHC kompleksi i prezentacija antigena. Dalji razvoj biologije u Evropi. koža sisara. Histohemijske metode. . Hormoni tireoidee i paratireoidne žlezde. Najpoznatiji naučnici iz oblasti Metodike nastave biologije i Didaktike biologije u svetu i kod nas. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Determinacija biljaka iz grupa Polypodiophyta. Vežbe: Karakteristike telesnih tečnosti i ćelijskih elemenata. Zloupotrebe i promašaji u nauci: izvori pogrešaka. Neurohipofiza i hormoni neurohipofize. Reproduktivni sistem sisara. Metode postavljanja i održavanja akvarijuma i terarijuma. Metodologija naučnog rada (Izborni predmet. Fiziologija organskih sistema. stereološka metoda i dr. određivanje mikroskopskog koeficijenta. Praktični iz morfološkog i florističkog dela (herbar sa oko 150 determinisanih vrsta) i pismeni – test iz morfološkog i florističkog dela. Svetlosna i elektronska mikroskopija . Dobitnici Nobelove nagrade u oblasti biologije i njihova otkrića. u drevnoj Grčkoj. ureotelični i urikotelični organizmi. izbor i usavršavanje naučnog radnika. humoralni i ćelijski imuni odgovor. celuloze. cilj i metode istraživanja u istoriji biologije. Diverzitet flore Vojvodine. Krv i limfa. Zajedničke karakteristike respiratornih organa/respiratornih površina. VI semestar 1+1) Predavanja: Uvod i značaj naučnog rada. Izrada balgova. Ključevi za determinaciju i ikonografije. Tehnika uzgajanja životinja.10 Vežbe: Pravljenje trajnih preparata. sređivanja i proučavanja literature. Respiratorni pigmenti. Pinophyta i Magnoliophyta. Osnovne i posebne metode saznanja. Mikroskopski preparati. ekosistemski diverzitet Vojvodine. Uporedni pregled sistema za cirkulaciju telesnih tecnosti. VI semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Izrada privremenih i trajnih mikroskopskih preparata. I Rusiji. Izrada trajnih i privremenih preparata helminta. Determinacija biljaka na osnovu morfoloških karaktera. Usni apart insekata. Hemolimfa. Grafički prikaz rezultata: ilustracije i tabele. Rusiji i Americi.

Stručno i metodičko usavršavanje i napredovanje profesora biologije. Elektronska mikroskopija.11 Metode u biološkim istraživanjima (Izborni predmet. močvare.Toksično dejstvo mikroalgi i cijanobakterija u vodenim ekosistemima. Profesor biologije kao razredni starešina. Organizaciona struktura. Biologija kao nastavni predmet i značaj biološkog obrazovanja. pH i pX merenja. Seminarski rad iz pedagoških predmeta (Izborni predmet. Rad sa drugim profesorima u stučnim organima škole. ribnjaci i hidrosistemi: karakteristike i živi svet. Hidrobiologija (Izborni predmet. sezonska dinamika. Način zagađivanja vodenih ekosistema: kopnene vode. Parazitologija (Izborni predmet. Saprobnost vode: definicija i podela voda prema saprobnosti. Stajaće vode – jezera. Polarografija. Sezonske promene u vodenim ekosistemima. Konstituisanje odeljenja i praćenje razvoja i napredovanja učenika. Ispit: praktični i usmeni. Radioosetljivost organizama. fotometrijske i spektrofotometrijske metode. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Podzemne vode: nastavak. VI semestar 2+2) Predavanja: Parazitizam kao životna pojava. kategorije domaćina. Optičke metode: apsorpcija u vidljivom delu spektra. Praktični ispit je eliminatoran. zakonitosti u formiranju parazitofaune pojedinih klasa kičmenjaka. Podela vodenih ekosistema prema trofičnosti. zooplankton. »Cvetanje voda«. Primena izotopa kao ozračivača i obeleživača u biološkim istraživanjima. Odnos profesora biologije prema učenicima i radnicima škole. Vodeni sistemi kao izvori organske materije. kolorimetrijsko određivanje nekih makroelemenata. metode razdvajanja: hromatografske metode. Životni ciklusi. Određivanje CO2 kompenzacionih tačaka (pH-metrija). Površinske vode. Metode izotopnog razblaženja. VI semestar 3+4) Predavanja: Organizacija rada laboratorije i vrste laboratorija. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Elektroforeza. Primenjena hidrobiologija. Gradja. transmisiona). Poreklo živog sveta u kopnenim vodama. litoralni. zadaci i značaj u savremenim uslovima života. Indikatorske vrste. Plankton: fitoplankton. kolorimetrijske. Trofičnost vodenih ekosistema i prirodna eutrofizacija. Odnos i saradnja profesora biologije sa roditeljima učenika. Plamena fotometrija. Vertikalni i horizonalni raspored zona u vodenim ekosistemima. Određivanje propustljivosti ćelija kvasaca merenjem količine Na i K (Plamenofotometrija). VI semestar 0+4) Predavanja: Biologija kao nastavni predmet u institucionalnom i vaninstitucionalnom obrazovanju. Primena manometrije. Primena manometrije. Više vodeno bilje: karakteristike i predstavnici. Mora i okeani – priobalni. Životne zajednice vodenih ekosistema: raspored i sastav. Ultraljubičasta i infracrvena spektroskopija. Zakon o osnovnoj i srednjoj školi. centrifugiraje i ultracentrifugiranje. rukovodjenje i upravljanje školom. VI semestar 2+2) Predavanja: Definicija. Ubrazana eutrofizacija i nepovoljno dejstvo eutrofizacije. Primeni ubrzane eutrofizacije. Školska dokumentacija. razviće i biologija . Merenje količine izdvojenog kiseonika (polarografa). Nekton: karakteristike i predstavnici. Vežbe prate predavanja. Kvantitativno i kvalitativno određivanje pigmenata (spektrofotometrija). Vežbe: Određivanje višekomponentne smeše hromatografijom. vaspitni i vannastavni programi. Električne metode: opšti pojmovi. Radioimunološke metode određivanja koncentracije biološki važnih supstanci. Bentos: karakretistike i predstavnici. plavne zone i ritovi. Uloga profesora biologije u profesionalnoj orijentaciji učenika. skening. Tipovi manometrije. Kontrolisano uzgajanje biomase u vodenim sistemima: masovni uzgoj mikroalgi i akvakulture. Kopnene vode i njihov postupak. Lanci ishrane: trofički strupnjevi i klasifikacija organizama prema načinu ishrane. Manometrijsko merenje CO2 i O2. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Zakonska regulativa rada škole. . Perifiton: karakteristike i predstavnici. Uzimanje uzoraka. Godišnji program rada škole: obrazovni. Tekuće vode: karakteristike i živi svet. Kapacitet vodenih ekosistema za masovni razvoj mikroalgi. elektroforeza. Karakteristike biološkog dejstva zračenja. Odnosi izmedju profesora biologije i učenika (stručni i humani aspakti). Zagađenost vodenih ekosistema: organski i neorganski zagađivači. Atomska apsorpciona spektrofotomtrija. Mikroskopija (svetlosna. sublitoralni i abisalni regioni: karakteristike i živi svet. Monitoring strategija i zaštita voda. Primarna produkcija u vodenim ekosistemima. basre. Mere za sprečavanje eutrofizacije. priprema i dalji postupci sa biološkim uzorcima. mora i okeani. Neuston: karakteristike i predstavnici. Tipovi manometrije. Snimanje karakteristika brojača. Pojava i razvojt nastave biologije u svetu i kod nas. Biotički faktori u vodenim ekosistemima. Manometrijske metode: opšti pojmovi. Ispit: praktični i usmeni. Zaštita od zračenja. postanak i evolucija parazitizma. fazna. karakteristike i živi svet podzemnih voda.

Biljke sa etarskim uljima. Fitoparazitne nematode u modernoj agrokulturi. Diverzitet faune kičmenjaka (Izborni predmet. Sphenodontida. Nutricionizam i bolesti. uporedni pregled morfologije i anatomije. Genetski inzinjering: kvasci i filamentozne gljive. Kinetika mikrobioloskih procesa. Kontrola. Zavisnost parazitofaune od sezone. klasifikacija. Ispit: pismeni i usmeni. razmnožavanje i razviće.12 miracidije materinske sporociste. Upoznavanje sa plantažnim gajenjem i industrijskom preradom. Determinacija helminata. lokalizacija. fiksacija. Proizvodnja i prerada lekovitog bilja. Uticaj abiotičkih i biotičkih faktora na zaražavanje domaćina. Alkaloidne biljke. Rad sa nematološkim materijalom Ispit: praktični i usmeni. Saponozidne biljke. ekologija. sisara (Mammalia): Monotremata. Razmnožavanje. Klasifikacija i građa struktura za lučenje etarskih ulja: spoljne i unutrašnje sekretorne strukture. deponovanje. redije. Evolucija parazitizma kod fitoparazitnih nematoda. Diverzitet pripadnika kičmenjaka sa vilicama (Gnathostomata): riba sa hrskavičavim skeletom (Chondrychthyes) – Elasmobranchii. Bioekologija fitoparazitnih nematoda. uzrasta i pola domaćina. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Nematode paraziti biljaka. Lekovite kormofite (Izborni predmet. Biotehnologija i bioetika (Izborni predmet. upoznavanje staništa). jednodnevne terenske vežbe (sakupljanje insekata. Zdravstveno bezbedna hrana. ekstremiteta. determinacija. statistička obrada podataka. Holocephali. Dizajn bioreaktora. građa unutrašnjih organa. energetski balans i piramida aktivnosti. Squamata. Struktura i rganizacija. Taksonomija i klasifikacija Vežbe: Helmintološka pretraga kičmenjaka. Putevi zaraze. Nutricionizam (Izborni predmet. postanak i filogenija insekata. Eutheria. sušenje i čuvanje lekovitog bilja. Upoznavanje sa najvažnijim predstavnicima pojedinih grupa biljaka. Vežbe: Vežbe prate predavanja i sadrže: upoznavanje građe telesnih regiona. Pismeni deo u obliku seminarskog rada i test. usnih aparata. VI semestar 2+2) Predavanja: Važnost biljnih lekovitih sirovina. vodozemaca (Amphibia): Gimnophiona. Neognathae. riba sa koštanim skeletom (Osteychthyes): Actinopetygii. Ispit: pismeni /usmeni. odabrana poglavlja iz ekofiziologije i biohemije insekata. Ispit: pismeni i usmeni. Izrada privremenih i trajnih preparata helminata. ptica (Aves): Paleognathae. kćerke sporociste. enzima. Taninske biljke. polihidroksialkanoata. Entomologija (Izborni predmet. . polisaharida. VI semestar 2+2) Predavanja: Istorijat entomologije. godine. Marsupialia. Salientia. VI semestar 3+2) Predavanja:Biotehnologija kao multidiciplinarna nauka. Medjusobni odnosi različitih vrsta helminata. Principi nutricionizma: makronutrienti i mikronutrienti. organskih kiselina. Biljke sa smolama i balzamima. Suplementi. Vežbe prate predavanja. gmizavaca (Reptilia): Testudines. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Menadzment i analiza genoma: prokarioti. Berba. Specifičnost u odnosu na domaćina. Uravnotezena ishrana. genitalnog aparata (uporedni pregledi). krila. Gradja nematoda-parazita pojedinih klasa kičmenjaka. razvojni ciklusi parazitskih nematoda. VI semestar 2+2) Predavanja: Uvod u nutricionizam. Biotehnoloska produkcija supstanci od interesa (aminokiselina. Specifičnosti ishrane tokom zivota. ponašanje. cerkarije i metacerkarije. Sarcopterygii. Caudata. VI semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet pripadnika kičmenjaka bez vilica (Agnatha). Morfometrijska analiza helminata. Glikozidne biljke. Presek lista četinara. insekti kroz geološke epohe. Crocodylia. Biotehnologija u proizvodnji hrane. opšte karakteristike. Uzimanje i obrada zemljišnih i biljnih uzoraka. Vežbe: Spoljne i unutrašnje strukture za lučenje etarskih ulja. Mesta sinteze etarskih ulja. Diverzitet kičmenjaka Srbije i Crne Gore – faktori koji utiču negativno na biološku raznovrsnost i mere zaštite diverziteta kičmenjaka Vežbe: Upoznavanje sa diverzitetom kičmenjaka preko video kaseta i CD diskova Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Izračunavanje ekstenziteta i intenziteta infestiranosti helmintima. Prisustvo štetnih materija u hrani.

bez dovoljno podataka i iz grupe neopredeljivanih taksona. Seminarski radovi o pojedinim ugroženim vrstama ili grupama vrsta. Ekologija životinja (Osnovni predmet. Vrste kojima preti da postanu ugrožene. izčezlih u prirodi. Klimatska pravila. Sinhorologija. uključuje test i (ili) seminarski rad. Struktura i funkcionalnost ekosistema. Principi bioetike. Sinhronologija Sintaksonomija. razlikovanje antropogenih faktora od degradacionih procesa i sukcesije. Sindinamika. Vrste sa specifičnim staništem ili ishranom. kriterijumi i aktivnosti u procesu zaštite ugroženih vrsta. Fitohormoni. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne usklađene sa programom predavanja. Nanoklima. Ispit: pismeni i usmeni. Široko lutajuće vrste. organogeneza. krajnje ugroženih.13 lipida. Vegetacija Balkanskog poluostrva. IUCN kategorije ugroženih vrsta. Unošenje alohtonih vrsta. Vrste zavisne od zaštite. Određjivanje specifične mase. Migratorne vrste. procena faktora ugrožavanja na terenu. CITES konvencija. Međunarodne organizacije. VII semestar 4+2) Predavanja: Definicija. Vrste bez dovoljno podataka. Kloniranje – pojam i metode kloniranja. Primena biotehnologije u zastiti zivotne sredine. u karakterističnim ekositemima. Metode fitocenoloških istraživanja. endemi. Fitocenološke tabele. Terensko ispitivanje zemljišta. Vrste iščezle u prirodi. Botanički deo: Kategorije ugroženosti i načini određivanja pojedinih kategorija. Aplikativni softveri u fitocenologiji. Određivanje karbonata u zemljištu. VI semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Ugroženost biodiverziteta. Horizontalno i vertikalno zoniranje vegetacije na Zemlji. VII semestar 4+2) Predavanja: Predmet proučavanja i podela. Kultura sisarskih celija. In vitro kultura biljnih ćelija. kultura protoplasta.Vreme i klima. Kvalitativne metode. relikti. Klimadijagram po Walteru. Klimadijagram po Ivanovu. Ilegalna trgovina divljnim vrstama. Nestanak staništa. Osnovni pojmovi ekologije. Pregled osnovnih tipova ekosistema na Zemlji. Autekologija (idioekologija): Sunčevo zračenje i svetlost. Crvene liste ugroženih vrsta. somatska embriogeneza. Sinekologija (fitocenologija): Fitocenoza kao funkcionalna komponenta biocenoza i ekosistema. Vazduh i vetar. Usko rasprostranjene vrste. Ekoklima. Ukazaće se na faktore ugrožavanja i na centre ugrožavanja autohtone flore. Adaptacije biljaka na dejstvo vetra. Ugrožene vrste. poroznosti zemljišta. Rekombinantni proteini visoke vrednosti. Sukcesije. mikropropagacija. Biotehnologija u biljnoj proizvodnji i kontroli kvaliteta. tkiva i organa. Termički režim staništa i adaptacije biljaka na temperaturne uslove staništa. Koncept i principi zaštite vrsta. Svetlosni režim staništa i adaptacije biljaka na svetlosne uslove staništa. Orografski faktori i njihov značaj za visinsko zoniranje i distribuciju biljnih vrsta i ekosistema. Metode indikacione ekologije. posebno u ravničerskim predelima. Transgene biljke. Autekologija-Dejstvo ekoloških faktora i ekološka valenca. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na podlogu. Voda i vlažnost. Biotransformacije. Sinmorfologija. Vežbe: Zoološki deo: Najugroženije grupe životinja. Ekološki faktori i njihova klasifikacija. Botanički deo: Upoznavanje ugroženih vrsta na terenu. Pismeni je eliminatoran. Imunohemijske aplikacije. Ispit: pismeni i usmeni. antibiotika). Voda kao životna sredina i ekologija vodenih biljaka. IV GODINA Ekologija biljaka (Osnovni predmet. Životna forma. Vežbe: Ekološki faktori i njihov značaj za biljni svet. ranjvih. Kvantitativne metode Kiselost zemljišta. Nivoi organizacije ekoloških sistema. kulture antera i ovarijuma. Klimatski faktori. Precedura. Sinekologija. niže verovatnoće ugroženosti. Zemljište kao kompleks ekoloških faktora. Antropogeni faktor. Vrste od međunarodnog značaja. Vazduh kao ekološki faktor. Ugrožene vrste. zapreminske mase. Izumrle vrste. Principi postavljanja mikroklimatskih stanica. Fitoklima. Braun-Blanquet-ova metoda uzimanja fitocenološkog snimka. Mikroklima. Ekoanatomska analiza različitih ekoloških tipova biljaka. Kultura embriona. Lov. Visoko eksploatisane vrste. Makroklima. Vodni režim staništa i adaptivni tipovi biljaka na uslove vodnog režima. Upoznaće se sa određenim brojem ugroženih vrsta iz svih kategorija: izumrlih. Pismeni ispit je eliminatoran. Ispit: pismeni i usmeni. cilj i predmet ekologije. Biogeohemijski ciklusi. . Ugrožene vrste (Izborni predmet. Aktivna zaštita. Ekološka niša. Biotički faktori.značaj i primena. Prirodne retkosti Srbije i Crne Gore. Temperatura. Neopredeljene vrste. Osnovni faktori ugroženosti vrsta. Kod odabranih vrsta ukazaće se na taksonomski status i fitogeografski značaj taksona sa aspekta vikarizma i florogeneze. Međunarodna i nacionalna legislativa vezana za zaštitu vrsta. Abiotički faktori.

lanci ishrane. atmosfere i njihov međunarodni status. Trofički odnosi. Matabolizam ekosistema. održivi razvoj gradova. globalne klimatske promene. upravljanje vodnim resursima. Ispit: pismeni i usmeni. Urbanizacija. Fizički resursi: voda. Ispit: pismeni (seminarski. Edafski faktor. Obnovljivi izvori energije. Polna struktura populacije. Ekosistem. Normativi za opremanje biološkog kabineta za osnovnoškolsku i srednjškolsku nastavu biologije. Zaštita životne sredine (Osnovni predmet. Formiranje i razvoj bioloških pojmova. Areal. Rast populacije i faktori kretanja populacija. Zaštićeni delovi prirode. Tipovi bioloških eksperimenata u nastavi. restaruracija i menadžment u zaštiti prirode. Biomi. VII semestar 2+4) Predavanja: Predmet peoučavanja Metodike nastave biologije. Komunikacija među životinjama. umenja i navika iz biologije: predstave. Metodika nastave biologije I (Osnovni predmet. Zaštita šuma. Izrada nastavnih sredstava i zbirki za nastavu biologije. poljoprivreda. Domestificirani ekosistemi. Prirodni resusrsi i ekonomija Zajednička dobra: okeani. Ekološka niša. Biološke aparature u nastavi biologije. Zagađivanje i zaštita vazduha. Rukovanje hemikalijama u biološkom kabinetu i njihovo čuvanje. politika i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. definicije. Klima i vreme. vazduh. Osnovni principi zaštite životne sredine. hrana. Demonstracioni eksperimenti. Određivanje starosti i dužinskog priraštaja riba. Rukovanje laboratorijskim priborom. pojmovi. Specifičnosti i karakteristike usvajanja znanja iz biologije. Nacionalni parkovi. Biotički faktori. Biologija kao nauka i kao nastavni predmet u savremenom vaspitanju i obrazovanju. Sukcesije i preobražaj ekosistema. Mere opreza u nastavi biologije. Zaštićene i ugrožene vrste. Klimaks. Oprema za prvu pomoć u kabinetu za biologiju. Demekologija-Pojam. Biologija u integrisanoj nastavi prirodnih nauka. Hemizam sredine. Određivanje kvaliteta vode. Fiziološke promene organizama pod uticajem polutanata. kontrola štetočina. svemir. Pravo. Međunarodne organizacije od značaja za zaštitu životne sredine. Setovi aparatura za demostracione eksperimente na grafoskopu. Analiza i izvodjenje eksperimenata predvidjenih važečim nastavnim programima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Terrestrični biomi. Vežbe: Svetski tokovi u zaštiti životne sredine. Zagađivanje i zaštita zemljišta. Obavezna dva kolokvijuma. Aparature za učeničke vežbe i eksperimente. Nezgode i povrede koje mogu nastati pri izvodjenju bioloških eksperimenata. Etološke sposobnosti. Vežbe: Eksperimentalne tokom odvijanja nastave. Vežbe: Ekološki faktori. Crvene liste. VII semestar 2+3) Predavanja: Biološki eksperimenti u nastavi biologije. Sistem zaštite životne sredine. Problem otpada. . Školski ogledi u biologiji (Osnovni predmet. Praktično izvođenje eksperimenata iz različitih bioloških disciplina pogodnih za izvođenje u osnovnoj i srednjoj školi. dva kolokvijuma) i usmeni. Zaštita prirode. Globalni skupovi i njihov značaj. Ekotoksikologija. Shannon-Weaver-ov metod za određivanje biodiverziteta. Određivanje indeksa saprobnosti. Ljudska populacija. formalni i funkcionalni elementi populacije. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni i usmeni. Zagađivanje vode. Biološki resursi. Tablice smrtnosti. Koordinacija biologije sa drugim nastavnim predmetima. Tablice preživljavanja. Sinekologija-Biocenoza. Položaj čoveka u biosferi. Metodska podela biološskih eksperimenata. Uzrasna struktura populacije. Analiza nastavnih planova i programa biologije u osnovnoj i srednjim školama. Metodika nastave biologije u sistemu naučnih disciplina. Konvencionalni izvori energije. Obrazovanje i vaspitanje u zaštiti životne sredine. Prostorni raspored. zemljište. Ljudska populacija. Kriterijumi za izbor bioloških eksperimenata u nastavi. zakoni i generalizacije. Metode za određivanje gustine populacije. Morski ekosistemi. Metode utvrđivanja aerozagađenja. Ekonomija i korišćenje resursa. VII semestar 3+2) Predavanja: Zaštita životne sredine i ekološki principi. predeli. Organski produktivitet ekosistema. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu studenti treba da budu osposobljeni za izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi tokom obavezne školske prakse pod kontrolom mentora. Vaspitanje u procesu nastave biologije. Demonstracione aparature i njihovo sastavljanje i održavanje. Markiranje i regresiona metoda. Sistem znanja. Raseljavanje životinja. Populacione teorije. Didaktički principi u nastavi biologije. Ispit: praktični i usmeni. Nacionalne institucije od značaja za zaštitu životne sredine. Pravni aspekti u zaštiti životne sredine. Ekosistemi slatkih voda. Periodizam. Prostorni odnosi.14 Fenološke pojave i faza mirovanja. Ciljevi i ishodi nastave biologije na različitim nivoima i profilima obrazovanja. Zagađenje bukom. Korelacija nastavnih sadržaja u biologiji. značaj i funkcija.

Savremena nastavna tehnologija u nastavi biologije. 0+2) Obilazak i upoznavanje sa karakterističnim vodenim i kopnenim ekosistemima-zaštićenim područjima Vojvodine i Srbije. istrebljenja. Kod morfološke metode podaci će se obrađivati softverskim kompjuterskim programima. Osnovne i posebne vrste nastave biologije. Geografska varijabilnost vrste. osnovi florističke statistike) i na terenu (upoznavanje sa najznačajnijim predstavnicima flore i faune Jugoslavije). Artikulacija i tok nastavnog časa. Promene u veličini genoma tokom filogenije. Mobilni genetički elementi . Organizacija genoma eukariota i procesi evolucije. Nastavni objekti.15 Evoluciona biologija (Osnovni predmet. fiziološka i genetička metoda sa osvrtom na eksperimentalnu metodu. prečica. Ispit: pismeni i usmeni. rastavića. Pripremanje nastavnika za nastavu biologije. Pismeni periodičnim testovima. Oblici i vrste natavnog rada u biologiji. Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. Test kao instrument za valorizaciju znanja iz biologije. VIII semestar 2+2) Predavanja: U okviru taksonomije biljaka studenti će se upoznati sa taksonomijom kao metodom sistematike.efekat regulatornih gena u formiranju novih morfoloških karakteristika. Od taksonomskih metoda prikazaće se morfološka. Duplikacije evolucioni značaj. Antropogeneza. VIII semestar 4+2) Predavanja: Predmet i zadatak biogeografije. biohemijska. genetički drift. prirodna selekcija. faune. oprema i nastavna sredstva u nastavi biologije. broja hromozoma. protok gena. Zoogeografske oblasti. Kambrijumska eksplozija. Specijacija. Biogeografija i biodiverzitet (Osnovni predmet. Nastanak života i organela. Praćenje i valorizaciji znanja u natavi biologije. dva kolokvijuma. golosemenica i skrivenosemenica. konzervaciona biologija: izbor prioriteta. vegetacije. odnosno sa pravilima klasifikacije biljaka. Istorija flore. Diverzitet mahovina. Hox geni. Promene na nivou strukturnih gena . Vannastavne aktivnosti u nastavi biologije Vođenje dokumentacije nastavnog rada. Genetička i ontogenetska homeostaza.identifikacija. Pojam i očuvanje biodiverziteta. odvijaće se u laboratoriji (kartiranje areala. Taksonomija biljaka (Izborni predmet. Vrsta. VIII semestar 4+4) Predavanja: Nastavne metode u nastavi biologije. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu i u školi (školska praksa) studenti treba da budu osposobljeni za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi nakon završetka studija biologije. Analiziraće se rezultati pojedih metoda . Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije. Usmerenost evolucije. Ispit: ispitni čas.Evolucioni značaj. Nastavni čas kao organizaciona jedinica nastavnog rada. Pojam areala. Ispit: pismeni/usmeni. Adaptivni značaj varijabilnosti u populacijama.evolucioni značaj. Diverzitet beskičmenjaka. Evolucione novine makroevolucionih promena. Istorija života. Brzina evolucije. Preistorijski. Osnovni principi konzervacione biologije Biodiverzitet i konzervacija. Horizontalno prenošenje genetičke informacije. Fitogeografske oblasti. evolucione posledice destrukcije sredine. Varijabilnost i adaptivni značaj: morfoloških osobina. Evolucioni značaj promena u genskoj regulaciji. Aktivna nastava biologije. Populaciona struktura vrste. Tranzicioni oblici. Organizacija genetičke varijabilnosti. Masovna izumiranja vrsta. Adaptacije. Pregled antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet. pismeni i usmeni ispit. Promene u različitim biomima Balkanskog poluostrva pod antropogenim uticajem. ugroženost i kategorije ugroženosti. Metodika nastave biologije II (Osnovni predmet. Nastanak novih gena i enzima. mikromorfološka. Domestifikacija. Detaljno će se obraditi nomenklaturna pravila koja se primnjuju pri spajanju odnosno razdvajanju taksona. *Terenska nastava (Obavezna. Vežbe: Populacija. VIII semestar 3+2) Predavanja: Mehanizmi evolucionih promena: mutacije. Dokazi delovanja genetičkog drifta. prenos na nova staništa. koncept vrste. Literatura u nastavi biologije (stručna i metodička). Biogeografska podela Balkanskog poluostrva. Uzroci izumiranja vrsta. Multigenske familije. Mehanizmi reproduktivne izolacije vrste. rekombinacije. Uticaj čoveka na raspored živog sveta. istorijski i sadašnji raspored životinjskog sveta. konačnim testom /usmeno. Fitogeografska i zoogeografska podela Jugoslavije. Diverzitet kičmenjaka. Vežbe: Vežbe će pratiti teoretsku nastavu.

koncentracija jona. Analiza transkriptoma: domeni hromatina. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. konstrukcija i tumečenje dendrograma. Vannuklearni genomi eukariota: fizička i genetička struktura. Ćelijski ciklus eukariota i regulacija replikacije DNK. genske familije. Genska regulacija determinacije pola ljudi. molekularna struktura hromozoma. Ispit: usmeni. Numerička taksonomija. klasifikacija i nomenklatura. in vitro mutageneza. Vežbe: Korišćenje ključeva za determinaciju različitih grupa životinja. Klasifikacija i evolucija gljiva uključujući mikrogljive. Ekološki faktori značajni za rast i razviće gljiva. tipovi karaktera. VIII semestar 2+2) Predavanja: Kompozicija humanog genoma: organizacija i distribucija gena. pseudogeni i genski fragmenti. AFLP i SSR. Mikologija (Izborni predmet. taksonomija. Prenatalna dijagnostika genetičkih obolenja. struktura hromozoma). azotnih i drugih jedinjenja. Zloupotreba gljiva i njihovih metabolita. repetitivna DNK. organizacija gena u genomu. Ponašanje kao taksonomski karkter (zvuk. spora. Taksonomija životinja (Izborni predmet. antibiotici. fizičke mape. osobine kolonija. Upoznavanje i korištenje on line izvora sa informacijama važnim za organizaciju i funkciju humanog genoma. Citotaksonomija (broj hromozoma. Određivaće se relacija između karaktera genetski ustaljenih taksona i taksona koji predstavljaju adaptaciju na određene ekološke uslove. Molekularna genetika (Izborni predmet. elektoforeza. VIII semestar 2+2) Predavanja: Opšte osobine gljiva i položaj mikologije među drugim biološkim naukama. Strukturna organizacija genoma eukariota: nuklearni genom. Ispit: pismeni. voda. aktivnost). Hemotaksonomija (hromatografija. BLASTIN I BLASTIX. Uloga DNK vezujućih proteina. DNA hibridizacija). elektronska mikroskopija u taksonomiji životinja. Morfologija gljiva. Genska terapija. Repetitivna DNK . reparacije i rekombinacije. hormoni. sekundarni metaboliti. VIII semestar 2+2) Predavanja: Strukturna organizacija genoma prokariota: cirkularni i linearni hromozomi. Biodegradacija. Kodeks zoološke nomenklature. Opisivanje taksona. Gljive kao hrana. Značaj gljiva u prirodi i za čoveka. Gljive kao učesnici u kruženju materije i protoku energije kroz ekosisteme. reparacija i rekombinacije. otkrivanje i karakterizacija specifičnih segmenata DNK: PCR. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. negativni i pozitivni aspekti. Ispit: pismeni. modifikacije hifa. mutageneza. Ishrana i metabolizam gljiva. hifa. restrikciona digestija. Evolucija genoma: mutacije. Vežbe: struktura hromatina. korišćenje gljiva u industrijskim biotransformacijama: fermentacije. primena kompjuterskih softvera za statističku obradu morfoloških karaktera. građa ćelija. protok gena medju prokariotama. Vežbe: Polimorfizam hromozoma čoveka. Funkcionalna organizacija genoma: mutacije. Ispit: seminarski rad koji obuhvata primenu jedne od taksonomskih metoda na primeru neke varijabilne vrste. .sadržaj i tipovi u genomu eukariota. Humani genom (Izborni predmet. Polni hromatin i efekat doze. Regulacija aktivnosti genoma: stalne i povremene izmene u aktivnosti genoma: rearanžmani gena. metabolizam ugljenih hidrata. primeri regulacije aktivnosti genoma tokom razvića.16 ponaosob i njihovi odnosi. Značaj očuvanja biodiverziteta gljiva. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. Pisanje taksonomskih radova prema kodeksu zoološke nomenklature. RFLP. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. genetička organizacija: operon. Primena elektronske mikroskopije i biohemijsko-genetičkih metoda u identifikaciji. Mutacije polnog hromatina i reverzije pola. modifikacije hromatina i ekspresija gena. promene u strukturi hromatina. mikoriza. abiotiski i biotski. karakteri za prepoznavanje). Imunotaksonomija (tehnike). Domaćin – parazit i domaćin – simbiont odnosi u taksonomiji. Tehnike numeričke taksonomije. Genetika i varijabilnost gljiva. Procedure u taksonomiji životinja. Upoznavanje sa on line genskim bankama – pretraživanje. Analiza proteoma: sinteza i obrada proteina. Mapiranje i sekvencioniranje humanog genoma: genetičke mape. Taksonomski karakteri (izbor karaktera. Imprinting epigenetičkih promena gena i hromozoma. bioluminescencija. kao izvor jednoćelijskih proteina. Gljive kao patogeni organizmi i kao biološka borbena sredstva. alkaloidi i mikotoksini. Vežbe: Primena i uvežbavanje pojedinih taksonomskih metoda. aktivacija i inaktivacija delova genoma. autonomija mitohondrijalnog genoma. VIII semestar 2+2) Predavanja: Definicija pojmova: sistematika. pleomorfizam. megaplazmidi i plazmidi. Mehanizmi regulacije transkripcije. kvasce i eukariotske mikroorganizme. Mesto gljiva u sistemu živog sveta. Kloniranje gena.

Rast i razmnožavanje bakterija. Prepoznavanje. Alergije. gvozdja i metabolizma porfirina i purina. Teorijski deo nastave bi se obavljao kroz seminarske radove i izlaganje studenata. Upoznavanje sa morfologijom gljiva vegetativnim strukturama i modifikacijama micelije. mutacije. Efektorni mehanizmi humoralnog imunog odgovora. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (2). Tolerantnost i autoimunost. Pismeni ispit je eliminatoran. hemijski medijatori. Bakteriologija (Izborni predmet. Klinička biohemija (Izborni predmet. Ispit: seminarski rad i usmeni. ćelije. Ispitivanje enzimske aktivnosti gljiva izolovanih iz prirode. Hormonska kontrola ekspresije primarnih gena. tkiva i organa. Koordinacija razvića (usklađivanje). VIII semestar 2+2) Predavanja: Funkcionalna građa bakterija sa morfološkim i ultrastrukturnim odlikama. Ispit: pismeni (seminarski rad. pri čemu se studenti odlučuju za problematiku koju zele da obrađuju. Ispit: pismeni/usmeni. Membranski receptori: receptori sa enzimskom aktivnošću. Efektorni mehanizmi ćelijskog imuniteta. ligand zavisni jonski kanali. Mehanizmi razvića biljaka (Izborni predmet. Poređenje razvića biljaka i životinja. uključuje test i (ili) seminarski rad. VIII semestar 2+2) Predavanja: Skrivenosemenice – uvod. Ispit: pismeni /usmeni. obrada. Genetika bakterija. Mogući pravci primene bakterija u biotehnologiji (starter kulture) i zaštiti životne sredine. transformacije. Poremećaji metabolizma kalcijuma. kinetika reakcije ligand – receptor. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. transdukcije. struktura i sinteza DNK. G-protein zavisni receptori. Unutarćelijske informacije. Osa razvića u listu i cvetu. Hormonska regulacija transkripcionih faktora. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Pojam homeostaze. metabolizam i regulacija receptora. Imunoregulacija. enzimi i njihov značaj u obezbeđivanju energije – disanje i fermentacije. Vežbe prate predavanja. Imunizacija. kroz koji se oni uvode u karakteristike rada u mikrobiološkoj labboratoriji. Acido-bazni status i transport kiseonika. Izolacija gljiva iz različitih sredina odnosno staništa i njihova kultivacija in vitro. reproduktivnim strukturama mikrogljiva i njihovim životnim ciklusima. Ispitivanje poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. Molekularna endokrinologija (Izborni predmet. merne jedinice i uslovi izvodjenja biohemijskih analiza. Sporulacija kao osnov za identifikaciju i klasifikaciji gljiva. hidrosferi i atmosferi i njihova uloga u kruženju materija i protoku energije u ekosistemu. Uticaj abiotičkih i biotičkih ekoloških faktora na bakterije. konjugacije. i prezentacija antigena. Vežbe: Rad sa manjim grupama studentima. Primarno razviće ose (polarnost). Karakteristike receptora.17 Vežbe: Upoznavanje sa specifičnostima rada u mikološkoj laboratoriji. fosfata i magnezijuma. ili test (1) iz celokupnog gradiva. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. protein fosfataze. Imunologija (Izborni predmet. Imuni odgovor na transplantate i transformisane ćelije. Enzimi i proteini plazme . Vežbe: Eksperimentalčne i audiovizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. inflamatorni odgovor. Korišćenje ključeva za determinaiju izolovanih plesni do roda i vrste. lipida i lipoproteina. Tehnike. Ćelijski imuni odgovor. Fosforilacija i drugi negenomski efekti hormona: protein kinaze. Intracelularni receptori. citokinski receptori. test) i usmeni. Rasprostranjenost bakterija u pedosferi. a vežbe kroz zaokružen ciklus ispitivanja i tumačenja dobijenih rezultata. Humoralni imuni odgovor. intracelularni glasnici. Prirodna otpornost organizma. adaptacije. Svetlost i ostale informacije sredine. regulacija i ekspresija gena. Vežbe: Eksperimentalne i audio-vizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. kontrola transkripcije. Karakteristike imunog odgovora. Poremećaji metabolizma natrijuma i kalijuma. Mehanizam transdukcuije: G-protein. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod u kliničku biohemiju. negenomski efekti steroidnih hormona. Odlike razvića biljaka. Fiziologija bakterija. proteina i aminokiselina. Položaj određenjih ćelija. Ispit: seminar/usmeni. Oblici promenljivosti bakterija.

Centri vegetacijskog diverziteta. mora estuarije. Kruženje elemenata. ili test (1) iz celokupnog gradiva. subsrednjeevropskih. rodova ili zajednica na prostoru Srbije. Dinamika biljne populacije.).18 u dijagnostici. Prostorni odnosi. Molekularna biologija u kliničkoj biohemiji. antropogene akumulacije i akvakultura. prirodne akumulacije. sa posebnim osvrtom na zajednice koje sadrže članove endemskog ili reliktnog karaktera (Areali zajednica vegetacije drveća i grmlja. Ispit: pismeni i usmeni. socijalno ponašanje. Pojam biljne populacije. Vežbe prate predavanja. Procena pokrovnosti. Uticaj abiotičkih faktora. stanje. Mortalitet. Procena količine biljaka. Areali biljaka karakterističnih grupa flornih elemenata. Planktonski organizmi i njihova podela prema . Ispit: pismeni (seminarski rad i test)/ usmeni. Areli biljnih zajednica zastupljenih u flori Srbije. podzemne vode. VIII semestar 2+2) Predavanja: Načini prikazivanja areala: kartiranje direktno i indirektno (UTM. i sl. Osnovni tipovi areala. Botanički deo: Procena brojnosti jedinki u populaciji. nekim bolestima i stresu. prostorni raspored . jezera. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). MTB). VIII semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Pojam populacije. Prebiotici i probitici. florom i vegetacijom na njima.terenska ekskurzija. Monitoring. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Izračunavanje srednjeg masenog indeksa. Disperzija između dve oblasti (merenje recipročne migracije). Ekologija slanih i slatkih voda: okeani. Vežbe: Zoološki deo: Određivanje gustine populacije šumske šljuke pomoću svadbenog leta mužjaka. submediteranskih. Jolly-Seber-ov metod za izračunavanje gustine populacije. Struktura biljne populacije: brojnost. biomasa i energija unutar populacije. pokrovnost. Gustina populacije i metode za određivanje gustine populacije. upoznavanje sa odgovarajućim specifičnim lokalitetima. Negativne i pozitivne interakcije unutar populacija. Uzorkovanje i merenje i opisivanje populacuje. Funkcionalna hrana. Produkcija energije u životinjskoj populaciji. fenofaze.seminarski rad iz oblasti analize areala pojedinih biljnih vrsta. populacije retkih i zaštićenih biljnih vrsta. srednjeevropsko-planinskih i južnoevropsko-planinskihoromediteranskih biljaka). Drugi blok . močvare. Određivanje parametara staništa. Kartiranje biljnih populacija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Digestija i apsorpcija osnovnih nutritivnih komponenti.distribucija. Biljne populacije od posebnog značaja (populacije lekovitih biljnih vrsta. Disperzija. Uzrasna i polna struktura. realna biljna masa. Ekologija vodenih ekosistema (Izborni predmet. borealnih. Areal geografija biljaka (GIS) (Izborni predmet. tekuće vode. Izračunavanje količnika rasprostranjenja. pontskojužnosibirskih. Vežbe: Praktični deo nastave izvodi se u dva bloka. Uticaj gustine na rast populacije. Odredjivanje hormona. Ispit: pismeni (test i seminarski rad) i usmeni. Izračunavanje relativne biljne mase. biomarkeri bolesti. Rast populacije u ograničenoj sredini. Populacioni ciklusi. Izračunavanje procentualnog udela različitih tipova socijalnog ponašanja. Ispit: pismeni i usmeni. Prikazivanje rasprostranjenja biljnih populacija. Indeks agregacije i metod "najbližeg suseda". Populaciona ekologija (Izborni predmet. Centri florističkog diverziteta u Srbiji. Izračunavanje procentualnog udela u odnosu na ekološke indekse. prostorno orijentisani podaci u prikazivanju areala (GIS. Praćenje stanja biljne populacije (monitoring). Biohemija hrane i ishrane (Izborni predmet. Kolebanja brojnosti tipa oscilacija i fluktuacija. Izračunavanje gustine populacije pomoću linearnog transekta. bare. VIII semestar 2+2) Predavanja: Osnovne fizičko-hemijske karakteristike: slane i slatke vode. Molekularno dejstvo nutrijenata. Prvi blok . relativna biljna masa. zastupljenih u flori Srbije (areali srednjeevropskih. Natalitet. Metabolizam u gladovanju. Odnos predator-plen i domaćin-parazit. Testovi za ispitivanje funkcije pojedinih organa. Nutraceutici. digitalne karte). Uticaj biotičkih faktora. Vežbe prate predavanja. Vertikalni i horizontalni raspored živog sveta i Životne zajednice u vodenim ekosistemima. Makronutrienti i mikronutrienti. populacije korovskih biljnih vrsta. zajednica kopnene zeljaste vegetacije. Demografska analiza. Praćenje lekova i hemijska toksikologija. Biljna populacija – bioindikator staništa. Relikti i reliktni areal. Površinske vode: mora i okeani. sa posebnim akcentom na stenohorne. Analiza i modeliranje prirodnih populacija. Prodikcija. Beiliev metod za izračunavanje gusine populacije. plodnost. Habitus i zdravstveno stanje populacije. Endemične i stenoendemične vrste i njihovi areali. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). zajednica vodene zeljaste vegetacije). Botanički deo: Populaciona ekologija biljaka.

Detekcija prisustva toksičnih jedinjenja u substratu – skrining testovi biodegradacije. krakteristike i predstavnici. Ekološki menadžment. Mikrobiološki konzorcijum. Izbor podataka značajnih za ekosistemski menadžment. Lanci ishrane i klasifikacija u trofičke stupnjeve. Bioremedijacija in situ. Primeri degradacije staništa i njihove restauracije. VIII semestar 2+2) . Ostale metode oporavka kontaminiranih ekosistema. Uticaj hemijskih i fizičkih faktora: kiseonik. grupe mikroorganizama aktivne u procesima bioremedijacije. Vežbe: Aktivnost mikroorganizama u procesima prirodne bioremedijacije. Detoksifikacija specifičnih jedinjenja (amfoliti. migracije. Ispit: praktični i pismeni /usmeni. Tretman aktivnim muljem. biohemijskih i hemijskih indikatora. Značaj i zaštita biodiverziteta akvatičnih organizama. Prečišćavanje otpadnih voda. Ispit: pismeni i usmeni. Biomanipulacioni zahvati u kontroli kvaliteta voda i bioremedijacije akvatičnih ekosistema. VIII semestar 2+2) Predavanja: Konzervacija i menadžment ekosistema. Termalni tretman in situ. Fitoremedijacija. Osnovne postavke i zahtevi biološkog procesa. Permeabilne reaktivne barijere. Terenski obilazak lokaliteta u procesu bioremedijacije. karakteristike. Upravljanje predeonim procesima. Metode hidrobioloških ispitivanja kvaliteta vode: fitoplankton. Neuston i nekton: krakteristike i predstavnici. biotipu itd. Konzervacija i restauracija ekosistema (Izborni predmet. kretanje vode i dr.19 veličini. Seminarski radovi vezani za praktične primere konzervacije i restauracije ekosistema i za teorijske modeli primene metoda konzervacije i restauracije ekosistema. Korišćenje prirodnih procesa u menadžmentu ekosistema.i zoobentos. Bioremedijacija hlorovanih rastvarača primenom alternativnih akceptora elektrona. Ekologija otpadnih voda: komunalne otpadne vode. Cepanje. Putevi biodegradacije specifičnih grupa jedinjenja: nafta i naftni derivati. azo boje). Biološki aktivni agensi vodenih organizama. odumiranje. Spaljivanje. Terenski obilazak deposola u procesu fitoremedijacije. Prirodna bioremedijacija. Ispiranje in situ. fauna dna. tvrdoće vode. Kontrola procesa bioremedijacije. pH. Bioindikatori ekoloških uslova: saliniteta. Mogućnosti kontrole biodegradativnih procesa. Praktična primena prirodnih procesa bioremedijacije na primerima nekih jedinjenja: PAH i fenolna jedinjenja. Restauracija vodenih sistema. Simuliranje prirodne bioremedijacije u laboratorijskim uslovima i mikrokosmos studijama. Značaj genetičkog diverziteta u restauraciji populacija. Bioremedijacija i obnavljanje oštećenih ekosistema (Izborni predmet. procedure i primeri uspešne ekološke restauracije. Nastanak. Određivanje indeksa saprobnosti vode i bioloških. vertikalne i horizontalne. indikatora stepena eutrofikacije u autohtonim slatkovodnim akvatičnim ekosistemima. Bioremedacione tehnike – praktična primena: Aeracija u bioremedijaciji ugljovodonika poreklom iz nafte. Mikroorganizmi i bioremedijacija. Definicija. Neki aspekti metabolizma mikroorganizama važni za proces bioremedijacije. zooplankton. Mikrobiologija bioremedijacije: osnovne podele mikroorganizama. Bioremedijacija ugljovodonika poreklom iz nafte primenom alternativnih akceptora elektrona. Restauraciona ekologija. halogena jedinjenja. neorganskim i toksičnim materijama. industrijske otpadne vode. produktivnost ekosistema. Fito. pesticidi. Bioremedijacija ex-situ. Hemijska dehalogenacija. narušavanje prirodne ravnoteže i odumiranje akvatičnih ekosistema. kontaminacije organskim. Sezonske promene. Akvatični relikti i endemi kao turističke znamenitosti. Lov i ribolov. otpadne vode poljoprivredne proizvodnje. Protokoli. Hemijska oksidacija. Tretman podzemnih voda opterećenih hlorovanim rastvaračima. Ekologija adaptivne radijacije (Izborni predmet. Vežbe: Metode uzorkovanja vode za hirobiološke analize. VIII semestar 2+2) Predavanja: Biodegradacija i bioremedijacija: osnovni pojmovi. vrednosti i naučna osnova.Vitrifikacija. Restauracija kopnenih sistema. Aeracija pod pritiskom u tretmanu podzemnih voda zagadjenih ugljovodonicima poreklom iz nafte. Ispumpavanje i tretman podzemnih voda. Autopurifikacija prirodnih voda. Ekstrakcija zemljišta uz aeraciju. Merenja fiziko-hemijskih svojstava vode. Opšti model degradacije staništa. Koncept. Uticaj distribucije svetlosti: dnevne i sezonske. Laboratorijski modeli vodenih ekosistema. Akvakultura: ribarstvo i ribnjačarstvo. Vežbe: Problemi konzervacije akvatičnih ekosistema. Mogućnosti restauracije i revitalizacije. fenolna jedinjenja. biohemijskih i fiziko-hemijskih parametara. kriterijumi i valorizacija. PCB. Tipovi restauracije. Ispit: pismeni (seminarski. Striping vazduhom. ukupnih i specifičnih zagađenja. razvoj i koncept. Biodegradativni procesi i biotransformacije. sukcesije i transformacija u vlažne livade i kopnene ekosisteme. Kontrolisani prirodni raspad. stabilizacija. test) i usmeni. Utvrđivanje funkcionalne ekosistemske jedinice. Određivanje stepena zagađenja vode (indeks saprobnosti i klase boniteta) na osnovu promena u sastavu biocenoza. Modeliranje ekosistema.

poljoprivredu. Kambrijumska eksplozija. Globalno upravljanje resursima: međunarodne organizacije. toksični otpad. Divergencija i interakcija između vrsta. klasifikacija i nomenklatura. Ispit: pismeni i usmeni. Mezozoik i Kenozoik Vežbe: Metode evolucione analize. Priroda fosilnih nalaza. preko stvaranja vulkanskih ostrva i planinskih venaca i platoa. Koevolucija Ispit: pismeni / usmeni Ihtiologija (Izborni predmet. Osnovne geološke promene. vazduha. Evolucija primata . VIII semestar 2+2) Predavanja: Evolucija. Progres adaptivne radijacije. Ekološke mogućnosti i morfološka divergencija. Formiranje kladograma regiona na osnovu biogeografske istorije odabranih taksona. Genetički diverzitet primata i čoveka. Nastanak evolucionih novina. rekonstrukcija. Analogija između filogenetske i biogeografske analize. Rezistentnost: divergencija između recentnih genetičkih linija Vežbe: Odgovarajućim primerima se prate predavanja Ispit: pismeni/usmeni. deforestaciju. Detekcija adaptivne radijacije. evolucija i zdravlje čoveka. Fosilni podaci. Biološka i kulturna evolucija čoveka: evolucija i ponašanje čoveka. Molekularni sat. Prekabrijumska evolucija. pravna regulativa. uticaj javnosti. Turizam: uticaj na životnu sredinu. rast ljudske populacije. Geografska varijabilnost savremenog čoveka. Austrolopithecinae i Homo habilis. Deforestacija. Formiranje kladograma oblasti upotrebom taksona kao karaktera Vežbe: Primeri: Intraspecijska filogeografija: Biogeografska analiza genetičke divergencije sekvenci DNK u izolovanim i ostrvskim populacijama. Promene klime: nauka. Klasifikacija biodiverziteta . Toksični otpad. Evolucija roda Homo. Alometrija i heterohronija.Uvod. VIII semestar 2+2) Predavanja: Poreklo života. Makroevolucione promene isprekidana ravnoteža i filetički gradualizam. zemljišta. Rekonstrukcija istorije života. Borba za prirodne resurse. Vežbe: Seminarski radovi. ekoturizam. Divergentna prirodna selekcija u različitim okruženjima. uticaj. Tranzicioni oblici. debate i diskusije u vezi sa najnovijim istraživanjima vezanim za globalne promene klime. politika. Istorija života (Izborni predmet. Antropogeneza (Izborni predmet. Ekološka osnova specijacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Aktuelni problemi ugroženosti vode. resurse i politike u oblasti zaštite životne sredine. Razvojna genetika i makroevolucione novine. Ljudska populacija: rast. Poreklo introna. NVO. a u korelaciji sa istorijskim događajima . Upotreba filogenetskih podataka u rešavanju raznih bioloških problema. Povezanost demografije i filogenije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Istorijska biogeografija . VIII semestar 2+2) . Geološki vremenski okvir. Evolucija i budućnost humane populacije: eugenija Vežbe: Evolucija primata: filogenetske analize: na osnovu morfoloških karakteristika i molekularnih podataka. do razdvajanja kontinentalnih ploča tokom kasnog Mezozoika Ispit: pismeni/usmeni Trendovi u ZŽS (Izborni predmet. Značaj. Filogeografija (Izborni predmet. Fanerozoik: Paleozoik. Ekološke mogućnosti i nivo specijacije. Evolucija anatomski modernog čoveka.20 Predavanja: Poreklo ekološkog diverziteta. Istorija Zemlje na osnovu bioloških podataka.od kasne Krede do kasnog Miocena. Rekonstrukcija odnosa različitih regiona Zemlje na osnovu biogeografskih podataka. Poreklo organela. ekoturizam. Geološka vremenska skala.metode. ekonomija.od širenja populacija iz glacijalnih refugijuma i postglacijalne ekspanzije tokom Pleistocena. Evolucione činjenice. Analogija između taksona i oblasti. tokom razdvajanja populacija. tehnologija. Ekološka teorija adaptivne radijacije. Specijacija i rekonstrukcija odnosa taksona na osnovu filogenetskih podataka. Molekularni podaci u antropologiji. Uticaj ponašanja na evoluciju genetičkog diverziteta čoveka Ispit: pismeni/usmeni.

Gajenje riba u ribnjacima Vežbe: Gradja kožnog. apsolutnog i relativnog prirasta. Organizacija i praktično sprovođenje deratizacije. Meristički i morfometrijski karakteri riba.Razmnožavanje. Rodeticidni preparati i načini njihove primene.21 Predavanja: Organski sistemi riba. crevnog sistema. Plodnost. . statistička obrada. Ispit: pismeni i usmeni. Sinantropni glodari (Izborni predmet. hibridizacija. hromozomi. Metode borbe protiv štetnih vrsta glodara. Podela riba prema staništima. Delovanje abiotičkih ekoloških faktora na ribe. Inter i intraspecijski odnosi medju ribama . embrionalni i larveni razvoj. Ekonomski značaj mišolikih glodara. Mere zaštite pri izvođenju deratizacije. Epizootiološko – epidemiološki značaj sinantropnih glodara. Pregled ihtioloških zbirki. Ishrana. VIII semestar 2+2) Predavanja: Bioenološke karakteristike populacija sinatropnih glodara i njihova podela. skeletnog. Genetika. Migracije riba. Rast i tempo porasta. Odredjivanje starosti. Ribe kao saprobiološki indikator. Vežbe: Izvode se u vidu terenske nastave sa ekipom za deratizaciju iz novosadske “Ciklonizacije”. Upoznavanje sa gajenjem šaranskih riba Ispit: praktični i usmeni. Odredjivanje indeksa saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune. selekcija. Krvna slika. Apsolutna i relativna plodnost.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->