1 PROFESOR BIOLOGIJE

I GODINA

Hemija
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Hemijski simboli, formule i jednačine. Osnovni hemijski zakoni i zakoni gasnog stanja materije. Struktura atoma i periodni sistem elemenata. Hemijska veza i struktura molekula. Oksidacioni broj i redoks sistemi. Disperzni sistemi. Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža. Termohemija. Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja: oksidi, hidridi, kiseline, baze i soli. Elektrolitička disocijacija i konstanta disocijacije. Protolitičke reakcije. Jonski proizvod vode i vodonični eksponent. Hidroliza soli i puferi. Koligativne osobine rastvora i Raulovi zakoni. Proizvod rastvorljivosti. Biološki važni hemijski elementi: Na, K, Mg, Ca, C, O, S, F, Cl, Br, I, Ag, Fe. Organska jedinjenja; struktura, klasifikacija i nomenklatura. Ugljovodonici: hemijske osobine i reakcije alkana, alkena i alkina. Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika. Alkoholi i fenoli. Etri, tioalkoholi i tioetri. Karbonilni derivati ugljovodonika, hemijske osobine i reakcije. Organske kiseline. Supstituisane organske kiseline. Derivati organskih kiselina i derivati ugljene kiseline. Ugljeni hidrati: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi, hemijske osobine i reakcije i značaj za živa bića. Lipidi: prosti i složeni lipidi, hemijske osobine i reakcije i njihov značaj za živa bića. Proteini, polipeptidi i dipeptidi, podela, hemijske osobine i njihov značaj za živa bića. Kratak pregled sekundarnih biomolekula: alkaloidi, terpenoidi, fenolna jedinjenja. Podela i biološki značaj vitamina, antibiotika i pesticida. Vežbe su tako organizovane da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanju. Planom je predviđeno 15 vežbi, 7 iz opšte hemije i kvantitativne analize, 1 vežba iz kvalitativne analize i 7 vežbi iz organske hemije, koje obuhvataju reakcije na funkcionalne grupe i grupnu vežbu iz spektrofotometrije i hromatografije. Svaka vežba obuhvata odgovarajući broj stehiometrijskih-računskih zadataka. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. U toku nastave biće ponuđeno 4 testa, 2 iz opšte hemije i 2 iz organske hemije koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.

Biologija ćelije
(Osnovni predmet, I semestar 2+2) Predavanja: Evolucija ćelije. Hemijski sastav ćelije. Metode citoloških istraživanja. Prokariotska ćelija. Acelularni oblici života–virus. Prokariotski tip ćelije: bakterije i cijanobakterije (modrozelene alge) i gljive. Morfologija, ultrastrukturna i funkcionalna građa bakterijske ćelije. Uključci bakterijske ćelije. Sporulacija. Funkcionalna građa cijanobakterijske ćelije. Uporedni prikaz građe ćelija algi – prokariotski i eukaritski tip ćelije. Specifičnosti i detalji strukturne i funkcionalne građe jednoćelijskih i micelarnih gljiva. Animalna ćelija. Plazmalna membrana, citosol, citoskelet, ćelijske organele. Ćelijski ciklus. Rast ćelije. Starenje i smrt ćelije. Biljna ćelija: Oblik, veličina, delovi ćelije. Strujanje citoplazme. Turgor i plazmoliza. Plastidi. Unutrašnji produkti protoplasta: rezervne materije u; vakuola, vakuolarni sok; kristali; fiziološki aktivne materije. Ćelijski zid. Obrazovanje, rast i debljanje, hemijski sastav, fizička svojstva i submikroskopska građa, plazmodezme i jamice, perforacije; sekundarne promene ćelijskog zida. Fiziologija biljne ćelije. Kompartmentalnost ćelijskog metabolizma. Biomembrane. transport vode i jona. Plastidi, vakuola – struktura i funkcija. Ćelijski zid i plazmodezmi. Hemijska svojstva biljne ćelije. Enzimi. Vežbe: Mikroskopiranje. Morfološki oblici i ćelijski omotač bakterija. Spore i drugi uključci bakterijske ćelije. Prokariotske cijanobakterije. Jednoćelijske i višećelijske zelene alge. Jednoćelijski i micelarni talusi gljiva. Ultrastrukturna organizacija animalne ćelije na elektronomikrografijama različitih tipova ćelija. Delovi biljne ćelije. Strujanje citoplazme. Plazmoliza. Hloroplasti, karotenoidoplasti i leukoplasti. Skrobna zrna, aleuronska zrna, masne kapi. Antocijani. Kristali. Centripetalna i centrifugalna zadebljana ćelijskog zida. Proste i opšančene jamice. Perforacije ćelijskog zida. Vodni i osmotski potencijal. Izolacija protoplasta i hloroplasta. Ispit: praktični, pismeni (seminarski/test) i usmeni. Pismeni ispit je eliminatoran.

Opšta zoologija
(Osnovni predmet, I semestar 2+1) Predavanja: Poreklo, raznovrsnost, srodnički odnosi, osnovna načela klasifikacije i klasifikacija životinja. Struktura i funkcionalna raznovrsnost životinja: individualno razviće; problemi integriteta organizama; simetrija i kretanje; ishrana i varenje; transportni sistemi i telesne tečnosti; termoregulacija; razmena gasova i respiratorni pigmenti; ekskrecija i vodni balnas; humoralna i nervna regulacija; čula i reprodukcija. Vežbe: Mikroskop i tehnika mikroskopiranja. Vežbe prate predavanja a morfoanatomska struktura i građa životinja, organski sistemi, organi, tkiva, izabranih taksona biće proučavana korišćenjem nativnih, trajnih preparata (suvi i vlažni). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

2 Morfologija i sistematika beskičmenjaka
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Osnovna načela sistematike i klasifikacije beskičmenjaka, filogenetski odnosi i evolutivi pravci i tendencije u okviru ove grupe. Protozoa- opšte karakteristike, jednoćelijski nivo organizacije, klasisfikacija i filogenija, način života. Metazoa – poreklo i opšte karakteristike, organizacija na nivou tkiva, telesne duplje, radijalna i bilateralna simetrija, protostomija i deuterostomija, evolutivni pravci. Mesozoa, Porifera,, Cnidaria, Ctenophora – telesna organizacija, način života, klasifikacija i filogenija. Plathelmintes: Turbellaria, Cestoda, Trematoda; Nemertina - telesna organizacija acelomata, životni ciklusi, klasifikacija i filogenija. Nematoda, Nematomorpha, Acanthocephala, Rotifera, Gastrotricha, Kinoryncha, Entoprocta - telesna organizacija pseudocelomata, opšte karakteristike, način života, rasprostranjenje klasifikacija i filogenija. Mollusca – telesna organizacija celomata, način života, klasifikacija i filogenija, diverzitet i adaptivna radijacija. Annelida – metamerizam, karakteristike telesne i funkcionalne organizacije, filogenija i klasifikacija, način života. Priapulida, Echurida, Sipunculida, Tardigrada, Onychophora – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija. Arthoropda – opšte karakteristike telesne i funkcionalne organizacije: egzoskelet, mišićni sistem, nervni sistem, respiracija; klasifikacija i filogenija, način života, rasprostranjenje. Lophophorata: Bryozoa, Brachiopoda, Phoronida – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenetski pravci. Echinodermata – telesna organizacija, klasifikacija i filogenija, diverzitet, način života i rasprostranjenje. Pogonophora, Chaetognata - opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija Vežbe: Vežbe su organizovane tako da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanjima. Tokom vežbanja biće korišćeni nativni i trajni preparati, a u većini slučajeva biće rađena disekcija pojedinih predstavnika različitih grupa beskičmenjaka. Svugde gde je to moguće, radiće se determinacija predstavnika pojedinih sistematskih kategorija koje se obrađuju na predavanjima. Na isti način obrađivaće se fauna beskičmenjaka, u prvom redu entomofauna različitih ekosistema (terenska nastava u I i II semestru) i marinske vrste beskičmenjaka (terenska nastava u III i IV semestru). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

Biofizika
(Osnovni predmet, II semestar 3+3) Predavanja: Pojave u prirodi, zakonitosti, principi i fundamentalne interakcije. Ekonomija, ekologija, fizika i opstanak čovečanstva. Energetika i novi materijali. Osnovi metrologije. Nerelativistička kretanja. Gravitaciono polje. Mehanika tela i fluida. Lokomotorni sistem čoveka/životinja, letenje i plivanje životinja, biokapilarnost i hemodinamički sistem čoveka/životinja. Oscilacije, talasi i zvuk. Govorno-slušni sistem čoveka/životinja. Termodinamika, agregatna stanja i fazni prelazi. Aktivni transport supstancije, biomembrane. Elektromagnetizam. Bioelektricitet, biostruje kod čoveka/životinja, biomagnetizam. Elektromagnetni talasi i mikroskopija. Fotoosetljivost čoveka/životinja i fotometrija. Relativistička kretanja. Kvantna svojstva materije. Atomi, joni i molekuli. Emisija i apsorpcija svetlosti. Bio i foto-luminescencija. Radioaktivnost. Interakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom. Detekcija, dozimetrija i zaštita od štetnog zračenja. Teorija velikog praska. Elementi astrofizike. Uslovi života na drugim planetama. Vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: seminarski rad, test/usmeni.

Anatomija i morfologija biljaka
(Osnovni predmet, II semestar 4+3) Predavanja: Histologija - pojam i klasifikacije tkiva. Meristemi (apikalni, interkalarni, lateralni, traumatični). Trajna tkiva (parenhimska pokorična, mehanička, provodna, tkiva za lučenje). Anatomska građa vegetativnih organa (koren, stablo, list). Anatomska građa metamorfoziranih organa. Anatomska građa reproduktivnih organa skrivenosemenica (cvet, seme, plod). Klica. Morfologija korena. Metamorfoze korena. Morfologija izdanka (stablo i list). Metamorfoze izdanka. Razmnožavanje biljaka. Bespolno i polno razmnožavanje, smena polnog i bespolnog razmnožavanja. Razviće mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica. Cvet, cvasti. Cvetanje. Oprašivanje, oplođenje. Seme i plod. Vežbe: Apikalni meristemi: vegetaciona kupa izdanka i korena. Pokorična tkiva (primarna i sekundarna). Mehanička tkiva (kolenhim i sklerenhim). Tkivo za fotosintezu, magacioniranje, apsorpciju, provođenje, lučenje. Anatomska građa korena: primarna i sekundarna. Anatomska građa repastog korena. Anatomska građa stabla: primarna i sekundarna. Anatomska građa rizoma i krtole. Anatomska građa lista (liske i lisne drške). Anatomska građa čašičnih i kruničnih listića, prašnika i tučka. Anatomska građa semenjače i oplodnice. Klica dikotila i monokotila. Morfologija korena. Metamorfoze korena, morfologija izdanka. Morfologija lista. Metamorfoze izdanka (stablo i list). Cvet i cvasti. Morfologija semena i plodova. Klasifikacija plodova. Ispit: praktični, pismeni (test)/ usmeni.

Osnovi mikrobiologije

jaja. Phaeophyta i Rhodophyta. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. sistematika. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. Načini razmnožavanja. prepariranje biljnog materijala. različiti tipovi kolonija. Zygomycotina. prepariranje i izrada entomološke zbirke. Mikrobiloški deo:Sakupljanje i upoznavanje sporokarpa gljiva i talusa lišajeva. Apterygota i Pterygota. Turbellaria. Biotehnološka primena mikroorganizama: proizvodnja hrane. gnezda. Upoznavanje morfologije i građe sluzavih. fermentaciona industrija. Miriapoda. biodegradacije. Chlorophyta. 0+3. Ekologija mikroorganizama: biotički i abiotički činioci u životu prokariota (okvir života). Pirrophyta. Građa talusa i habitus lišajeva. pripadnika različitih ekosistema Fruške gore: Amphibia (Caudata. Bacillariophyta. pedosfera. virusa. II semestar 2+1) Predavanja: Istorijski razvoj mikrobiologije i odnos mikrobiologije sa drugim bazičnim i primenjenim biološkim disciplinama. veterina. do 150 vrsta. Određivanje brojnosti bakterija i izolacija kultura. Ispit: pismeni/paraktični i usmeni. Upoznavanje sa karakterističnim tipovima fitocenoza (šumske. pigmentaciji i načinu razmnožavanja algi. *Engleski jezik (Izborni predmet. Vežbe: Upoznavanje morfologije i građe različitih tipova talusa algi: Jednoćelijske pokretne i nepokretne. fiksacija. filogenija i elementarna sistematika bakterija i taksonomska podela virusa. Reptilia (Sauria. Habitus. Mastigomycotina. amicelarnih i micelarnih gljiva. fitosfera. Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih predstavnika pojedinih sistematskih kategorija vaskularne flore: Equisetophyta. osnovna upotreba neodredjenog i . Ascomycotina. Ascomycotina. Rasprostranjenost i uloga mikroorganizama u biosferi (hidrosfera. livadske.3 (Osnovni predmet. aktinomiceta. Sakupljanje karakterističnih predstavnika beskičmenjaka: Hydrozoa. građi. Chrysophyta. I ili III semestar 4+0. Pregled glavnih grupa bakterija u nativnim preparatima. Ispit: kolokvijum. 0+5) Zoološki deo: Upoznavanje sa karakterističnim ekosistemima i lokalitetima za koje su pojedine vrste vezane. Uporedni prikaz morfologije. Opšte karakteristike i osobine po kojima se gljive razlikuju od biljaka i životinja. Gastropoda i Arthropoda – Arachnida. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). Determinacija sakupljenog materijala do klase. Značaj mikroorganizama u prirodi i za čoveka: medicina. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. rasprostranjenost i osnovi sistematike pripadnika klasa: Ascolichenes. mikrobisfera). Karakteristike. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. Uuzimanje mikrobioloških uzoraka staništa (voda. Pravljenje trajnih preparata: metode bakteriološkog bojenja. sistematika. bioremedijacija. Iščišćavanje izolata i upoznavanje sa morfološkim i fiziološkim osobinama bakterijskih izolata. Mammalia ( Insectivora. Euglenophyta. zvuka i vizuelnim putem. reda. filogenetske srodnosti i rasprostranjenost pripadnika razdela: Cyanophyta (Cyanobacteria). korovske. parenhimatičnog (kormoidnog) i cenocitičnog (sifonalnog) talusa. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrstu. **Terenska nastava (Obavezna. Karakteristike. Obrada sakupljenog materijala. funkcionalne građe i razmnožavanja bakterija. životni ciklusi i rasprostranjenost grupa: Mixomycota. II semestar 3+2) Predavanja: Razlike u habitusu. pribor i aparati. geomorfološkim i pedološkim osobinama i klimatskim prilikama. Charophyta. Basidiolichenes i Deuterolichenes. Upoznavanje predstavnika klase Aves preko balgova. anatomska građa (i odnosi simbionata) talusa lišaja. Anura). uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. reproduktivni organi kod algi. životni ciklusi. atmosfera. Serpentes). Basidiomycotina i Deuteromycotina. zoosfera. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. ruderalne i druge zajednice. Ispit: praktični i usmeni. Annelida. zaštita bilja. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon svake obrađene celine. Determinacija sakupljenog materijala do roda i vrste. Odlike metabolizma bakterija: tipovi mikroorganizama prema načinu ishrane i energetskim izvorima. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. posuđe. filogenija. Specifičnosti genetike prokariota. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). Biologija algi i gljiva (Osnovni predmet. Vežbe: Upoznavanje sa principima rada u mikrobiološkoj laboratoriji: ponašanje (mere predostrožnosti). alge končastog. mikoplazmi i rikecija. Polypodiophyta. Karakteristike pravih gljiva na predstavnicima podrazdela: Mastigomycotina. (i građa askokarpa) Basidiomycotina (ciklusi razvića fitopatogenih oblika. Rodentia). vazduh) i njihova obrada. zaštita životne sredine. zemljište. tipovi bazidiokarpa) i Deuteromycotina. Xanthophyta. Upoznavanje i sakupljanje karakterističnih predstavnika tetrapodnih kičmenjaka. cianobakterija. Zygomycotina.

participi. predvidjanje u toku čitanja. poredjenje prideva i priloga. Društvo i društvena pojava. Programski paketi za obradu podataka (Izborni predmet. Država. Vežbe prate predavanja. Društvene institucije i organizacije. Korišćenje Interneta. Present Perfect. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Sistematski prikaz fosilnih predstavnika sa osnovnim morfološkim karakterima i poreklom nalaza iz razdela Bryophyta. pasiv. Ispit: Sociologija (Izborni predmet. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Formiranje i korišćenje maski. I semestar 2+0) Predavanja: Pojam naučnog saznanja: Principi naučnog saznanja. prilozi. pisanje: popunjavanje formulara. Pojam i elementi naučnog metoda. Kolo Chordata. Paleontologija (Izborni predmet. Korišćenje operativnog sistema Windows. infinitivi. redukovane relativne rečenice. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Botanički deo: Upoznavanje sa dalekim precima pojedinih sistematskih grupa na nivou reda. Rad sa formulama i funkcijama. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Kultura. poredjenje prideva.4 odredjenog člana. Ispit: pismeni (periodični testovi). Promene i razvoj društva. Formatiranje teksta. društvo i individua. Priroda. formalno pismo. Ispit: usmeni. Unošenje slika u tekst. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. (Izborni predmet. Karakteristična flora počev od Kambrijuma. Ispit: pismeni i usmeni. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Past Perfect Tense. Savremeno društvo. Potrebe i interesi. do Kvartara. modalni glagoli. Klimatologija i pedologija (Izborni predmet. Lycopodiophyta. glagolska vremena: Present Simple. Paleozoika. Statistički softverski paketi. Konstitutivni problemi sociologije: Odnos sociologije i drugih nauka. Akteri društvenih delovanja.. Konstitutivni elementi društva. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. Unošenje tabela u tekst. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Programi za pretraživanje. Pojam i vrste naučnog objašnjenja. Polypodiophyta. Socijalizacija. Društvena struktura: Pojam društvene strukture. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Pinophyta i Magnoliophyta. Ispit: pismeni i usmeni. razumevanje osnovne ideje i detalja. Ukrašavanje tabela. Kreiranje stukture foldera. Svojina i društvena moć. Present Continuous. II semestar 2+0) Predavanja: Zoološki deo: Pojam paleozoologije i njen odnos prema srodnim naukama. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Korišćenje gotovih maski. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. rezime. Ličnost: pojam ličnosti. pisanje: CV. Korišćenje statističkih funkcija. Equisetophyta. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Paleopalinologija sa metodama pripreme preparata. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Predmeti i sredstva. Politika. Kreiranje grafikona. složene imenice. Načini kopiranja u Excelu. Past Simple active i passive. Tipovi podataka u tabelama. Pismeni (seminarski) i usmeni. CV. I ili III semestar 4+0. Elementi kulture. kraća pisma. Prirodne i društvene nauke. Potkolo Hemichordata. Past Simple. Pojam i vrste društvenih grupa. Postanaka kičmenjaka. Fosili. glagolska vremena Present Simple active i passive. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Podešavanje za štampu. Korišćenje elektronske pošte. Pojam. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. II semestar 2+0) . Rad sa fajlovima.

gljiva. Klima zemljišta. Genitalni sistem. Endemiti. Vežbe: Diverzitet vegetativnih organa: oblici korena i po funkciji sličnih organa u biljnom svetu. Pedologija. Upoznavanje sa nekim od najznačajnijih endemita naše zemlje. sa posebnim osvrtom na pojedine grupe beskičmenjaka. Takođe će se prikazati primeri oligomerizacije cveta povezane sa efikasnošću funkcije koju vrši. refugijalna staništa Srbije i Crne Gore. Osnovni psihološki pravci. Ekskretorni sistem. specifični načini oprašivanja.škržno crevo. gradja. riblji mehur. Zemljište. razvitak i grane psihologije. Značaj diverziteta biljaka i gljiva (Izborni predmet. Afirmacija prirodnih vrednosti . Funkcija govora. Razvoj interesovanja. Mišićni sistem . Osnovni pojmovi. Voda i vlažnost. Struktura i dinamika ličnosti. Razvoj emocija.somatska. Ispit: usmeni. II GODINA Psihologija (Osnovni predmet. periferni. prečica i paprati. II semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet beskičmenjaka i značaj njegovog poznavanja. selekciju i oplemenjivanje gajenih biljaka. Telesni pokrivač Chordata. Diverzitet plodova i semena. Diverzitet generativnog regiona: oblici rasplodnih organa mahovina. Sunčevo zračenje. Klimatski pojasevi i klimatski tipovi. Raspored prirodnih voda na Zemlji. Osnovne faze i procesi ontogenetskog razvića Chordata. Uticaj vremena i klime na zemljište. Razvoj govora. Diverzitet prostora Srbije i Crne Gore. raznovrsnost listova. Temperatura. Značaj zaštite životne sredine u cilju diverziteta i mogući pravci primene genofonda algi. Postanak kičmenjaka. Klimatski faktori. Difuzno zračenje. Ispit: pismeni. zadaci. Vežbe: Sakupljanje uzoraka na jednodnevnim ekskurzijama i njihova obrada u laboratoriji. Klasifikacija klime. relikti. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. viscelarna i kožna muskulatura. Razvoj ekspresivnog ponašanja. Sistem organa za varenje-usna duplja-prednje i zadnje crevo. Ispit: usmeno. Faktori razvoja govora. Vreme i klima. Sastavni delovi zemljišta. Diverzitet faune beskičmenjaka (Izborni predmet. lišajeva i viših biljaka u ekosistemima i nivoom njihove proučenosti u svetu i kod nas. Brojnost. endoskelet. Hemijski sastav i fizičke karakteristike vazduha. Padavine. Osnovne odlike prirodnih voda na Zemlji. Podela klime. Racionalizacija učenja. pamćenje i zaboravljanje. Metode i tehnike istraživanja u psihološkim naukama. Posete institucijama u kojima su deponovane neke značajne zbirke beskičmenjaka. . pluća. cvasti i cvetovi skrivenosemenica. II semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa značajem algi. Faktori uspešnog učenja. Mogućnost primene psihologije u vaspitno-obrazovnom radu. škrge. heterotopični skelet. Distribucija Sunčevog zračenja u vodenoj sredini. sa specifičnostima pojedinih vegetativnih i generativnih organa. različiti oblici šišarki i sporofila golosemenica. Klima atmosfere. U okviru ekološkog diverziteta naglasak se daje onim familijama i rodovima čije vrste zahtevaju različite ekološke uslove za normalan život. Uporedna anatomija i sistematika hordata (Osnovni predmet. Morfološki i ekološki diverzitet autohtonih biljaka predstavljaju bazu za njihovo iskorišćavanje. Ispit: pismeni (seminarski rad) i usmeni. Socijalizacija. Klimatski elementi. III semestar 2+0) Predavanja: Predmet. kao dela diverzitetom bogatog Balkana. Pedogeneza. Uloga sazrevanja i učenja u razvoju emocija. lišajeva i viših biljaka. Specijski diverzitet odredjenih autohtonih ekosistema i supstituisanih veštačkih ekosistema. derivati.najznačajniji endemiti i relikti naše faune. Klimatske karakteristike kontinenata. III semestar 4+4) Predavanja: Opšta organizacija i poreklo tipa Chordata. Adsoptivna sposobnost zemljišta. Kratak pregled razvitka psihologije. Biodiverzitetske pustinje. aneksne žlezde. Geneza i klasifikacija zemljišta. Sistem organa za respiraciju . Osnovne odlike atmosfere. Osnovni pojmovi. raznošenja plodova i rasejavanja semena. Učenje. Čulni organi-opšti i posebni viscelarni i somatički. Razvoj pojedinih psihičkih funkcija. Skeletni sistem-egzoskelet. oblici i veličine izdanaka i stabala. Problemi u razvoju ličnosti. Faktori koji uzrokuju diverzitet beskičmenjaka. Direktno zračenje. Položaj pedologije u odnosu na biološke discipline. gljiva.5 Predavanja: Klimatologija. Grane psihologije. Teškoće u učenju. Raznovrsnost predstavnika pojedinih familija. Nervni sistem . Osnovne fizičko-hemijske karakteristike vode. rasprostranjenost i raznolikost beskičmenjaka. Procesi zagrevanja i hlađenja zemljišta i vazduha.centralni. Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti.

krvni sistem:disekcija ribe. nervni sistem. Faktori nastave. Metoda praktičnih radova. useka i špagova. Klasifikacija Vertebrata: subklasa Agnatha (Cyclostomata). Histologija sa embriologijom (Osnovni predmet. Mammalia) – telesna organizacija. Embriologija (pojam reprodukcije spermatogeneza. ekskretorni sistem. Ispit: usmeni. blastulacija. vodozemci. tireoidne i paratireoidne žlezde. način života Vežbe: Predstavnici subphyluma Tunicata i subphyluma Acrania. Skelet ekstremiteta (žaba. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Metabolizam ugljenih hidrata. Genetska informacija. Metodologija pedagogije: Različiti metodološki pristupi u pedagogiji. hipofize. zigot. ekskretorni. Aves. Proces saznavanja u nastavi i nauci. praktični i usmeni. ekskretorni sistem. endokrini sistem. saznata ljudska delatnost. IV semestar 4+0) Predavanja: Ošta pedagogija: Pojam i predmet pedagogije kao nauke. gastrulacija. Vrste nastave u našoj školi. mozak sisara). Uloga bioloških činilaca u vaspitavanju. genitalni. Domaći radovi učenika. mišićno tkivo. endokrini sistem. . Nervni sistem (moždinski živci žabe. Regulacija metabolizma. ženski reproduktivni sistem. Genetski kod. Hromozomalna DNK i njeno pakovanje u hromatinsko vlakno. Pedagogija (Osnovni predmet. Nastavne ekskurzije. sisar). nadbubrežne žlezde. Vaspitanje kao središna pedagoška kategorija i uloga rada u njegovom nastajanju. Didaktika: Pojam i shvatanje o didaktici. Tehnike istraživanja. III semestar 4+3) Predavanja: Strukture tkiva (epitelno tkivo. Vrste vaspitanja. Ispit: praktični. Vaspitanje kao svesna. formiranje lica i usne duplje. vezivna tkiva. ptice. čula) na trajnim histološkim preparatima. žabe. Vežbe: prate predavanja. Monološke metode.Nastavna sredstva. unutašnjeg uva i oka). respiratorni. lipida i proteina. Struktura organskh sistema (digestivni sistem. Osovinski skelet: kičmeni pršljenovi ribe. Nastava i proces učenja. Vaspitanje u širem i užem smislu. limfopoetični sistem.6 Sistematske kategorije i klasifikacija tipa Hemichordata i Chordata. ili test (1) iz celokupnog gradiva Biohemija (Osnovni predmet. timusa. nervno i mišićno) i strukture organa različitih organskih sistema (nervni sistem. Teorije o izboru nastavnih sadržaja. moždanih mehurova. razvoj organa (zuba. Seminari iz posebnih aspekata biohemije. Kvantitativna i kvalitativna analiza istraživačkih podataka. tipovi brazdanja. slezine. Tekst metoda. Tunicata. Sadržaj obrazovanja. podtipova Acrania. Struktura hromozoma. sisar). nervne cevi. Programiranja nastave i učenja. Metabolizam i bioenergetika. Različiti sistemi nastave. krvnih sudova i krvnih elemenata. Nastava kao proces proučavanja i učenja. formiranje i derivacija škržnih lukova. Faktori razvoja ličnosti. ovojnice ploda. creva. Osteichthyes. muški i ženski reproduktivni sistem. Vežbe: Svetlosnomikroskopska izučavanja strukture tkiva (epitelno. Pojam i klasifikacija nastavnih metoda. Struktura i funkcija DNK. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni (test). Metode zasnovane na posmatranju. IV semestar 3+3) Predavanja: Pojam molekularne biologije. oplođenje. Mišićni sistem (žaba). respiratorni sistem. žabe. Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji. Vertebrata. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Nastavni plan i program. respiratornih organa. Amphibia. Istraživački instrumenti. Medjucelijska komunikacija. ganglija. Enzimi. slezine. Pojam i vrste didaktičkih principa. ili test (1) iz celokupnog gradiva. pacova. Koža kičmenjaka (ribe. Pojmovi srodni pedagoškim. nervno tkivo). limfatični sistem. spoljašnje uobličavanje embriona. pankreasa. Vrste pedagoških istraživanja. pismeni (test) i usmeni. muški reproduktivni sistem). sisara. ptice. čula. Dijaloška metoda. nidacija (implantacija). tonzila. cirkulatorni sistem. Pedagoške zakonitosti. Tok naučnog istraživanja. sisari). Hemijske i bioloske osnove biohemije. Sistem pedagoških disciplina. Obrazovanje i vrste obrazovanja. jetre. Nukleinske kiseline. Razvitak vaspitanja tokom ljudske civilizacije.. srca. želuca. derivati kože. subklasa Gnathostomata (klase: Chondrichthyes. istorijat i pravci razvoja. organizacija jajeta. ptica. Nastavni čas. vezivno. Čulni sistem (gradja oka). Ispit: pismeni/usmeni. respiratorni sistem. rasprostranjenje. cirkulatorni sistem. Karakteristike vaspitanja kao društvene delatnosti. III semestar 4+4) Predavanja: Uvod u biohemiju. Crevni. komornog sistema mozga. Reptilia. Proveravanje i ocenjivanje znanja. Osnovi molekularne biologije (Osnovni predmet. rebra. digestivni sistem. grudnica. Oblici nastavnog rada. Laboratorijskoeksperimentalna metoda. Odnos pedagogije i drugih nauka. Glaveni skelet (ptica. Pojam i determinante cilja i zadataka vaspitanja. oogeneza. Metode pedagoških istraživanja. zmije.

Upoznavanje sa biljnogeografskim odlikama flore i karakterističnim tipovima fitocenoza. Građa. Deoba ćelije. Analiza strukture DNK koristeći program RasMol. Arthropoda (Crustacea). Zaštita mora. hibridizacija. Vežbe: Praktično poznavanje morfoloških karaktera koji odlikuju pojedine više i niže sistematske grupe viših biljaka. gariga. osnovne telesne mere. makije. Kontrola ekspresije gena . primitivne i progresivne grupe. Upoznavanje sa najkarakterističnijim predstavnicima vaskularnih biljaka. eulitorala i gronjeg sublitorala. stanovnika zimzelene mediteranske šume. Rast i razviće. Opšta rekombinacija. Demografska struktura. IV semestar 2+2) Predavanja: Uvod u antropologiju i njen razvoj. Izolacija DNK i RNK. Antropometrijska i antroposkopska istraživanja. Karakteristični predstavnici razdela Bryophyta. Život u moru i biološke nauke. Od DNK do RNK: tranksripcija i obrada prekursor RNK. geomorfološkim. Determinacija sakupljenog materijala do klase. pedološkim i klimatskim osobinama. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. kolokvijum. Vežbe: Upoznavanje osnovnih elemenata građe čovečijeg tela. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). Sakupljanje i upoznavanje algi obalskog pojasa mora (supralitorala i litorala) i brakičnih voda. Ispit: periodični testovi. Jedinstvena građa čoveka i ostalih živih bića. praktični ispit / usmeni ispit. supralitorala. sastav i podela životnih zajednica u moru. Molekularni mehanizmi stvaranja specijalizovanih tipova ćelija. Equisetophyta. Polypodiophyta i Pinophyta. Polypodiophyta. Dominantna grupa viših biljaka. prelazne između primitivnih i progresivnih grupa. kamenjara. do 150 vrsta. reda. Posttranskripciona kontrola. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Reparacija DNK. pravljenje individualnih zbirki i njihovo čuvanje. Inicijacija i završetak replikacije DNK na nivou hromozoma. Istorijski razvoj sistematike. Ispit: praktični i usmeni. Mesto i uloga čoveka u prirodi. Građa. DNK-vezujući motivi regulatornih proteina. uloga funkcija. Coelenterata. Pojam genetičkih prekidača.pregled. vrste koje se koriste za ishranu ili kao industrijske. Polypodiophyta. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne vežbe koje prate program predavanja. IV semestar 4+4) Predavanja: Odnos sistematike i filogenije. Annelida. Lycopodiopyta. Poreklo i srodnički odnosi i veze između sistematskih kategorija. Magnoliophyta . Ispit: pismeni/usmeni. Manipulacija proteinima. Poseta istraživačkim institucijama na moru. Sistematika i filogenija kormofita (Osnovni predmet. Nemertina. Southern blotting i hibridizacija (razgradnja hromozomalne DNK restrikcionim enzimima.7 Održavanje DNK sekvenci. Preontogenetsko i etape ontogenetskog razvića. PCR. Hromosomi čoveka. detekcija hibridizovane DNK). denaturacija DNK i transfer na membranu. Evolucija genoma. Floristički i fitogeografski značajne vrste. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). DNK i RNK. Monofiletsko poreklo viših biljaka . Taksonomske kategorije. 0+8) Zoološki deo: Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih beskičmenjaka kamenite i peščane obale jadranskog mora.podklase. Mollusca i drugih. Embrionalno razviće. Pinophyta i Magnoliophyta. proteazomi). Sistematika razdela: Bryophyta. ukrasne i krmne biljke. Lycopodiophyta. Replikacija DNK. Morski organizmi kao hrana. grupe koje ih povezuju. prepariranje biljnog materijala. Prepariranje sakupljenog materijala. Sakupljanje i determinacija do 150 vrsta predstavnika Equisetophyta. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama živog naselja supralitorala. fizički razvoj. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrste naročito sledećih grupa: Porifera. poreklo. razvoja i sazrevanja. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3).Telomska teorija. Ćelijski ciklus i apoptoza. zaštita i bolesti organa i sistema čovečijeg tela. Equisetophyta. Antropologija (Osnovni predmet. Matematika sa statistikom (Izborni predmet. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Osnovna pravila nomenklature. III semestar 3+2) . biljaka bedemarki i ruderalnih staništa. Ispit: kolokvijum. Varijabilnost ljudskih populacija. Filogenetski razvoj. tj. Bolesti savremenog čoveka. vreme pojavljivanja i dominacije tokom geohronoloških perioda. Elektroforeza DNK. Akceleracija i sekularni trend. Telesna građa i organizacija čoveka. Od RNK do proteina: translacija i posttranslacione modifikacije proteina (čaperoni. Specijalna rekombinacija. Neki pokazatelji rasta. polni razvoj i biološka zrelost. RNK i poreklo života. elektroforeza dobijenih fragmenata. **Terenska nastava (Obavezna.

Korišćenje statističkih funkcija. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Vežbe prate predavanja. Elementi diferencijalnog računa. mini tečajevi i metodičke radionice u nastavi biologije. Savremena audiovizuelna tehnika u vizualizaciji apstraktnih bioloških sadržaja i prikazivanju dinamičkih fenomena u biologiji. formalno pismo. (Izborni predmet. pasiv. homogena. Mikronastava. Unošenje tabela u tekst. Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih – mere centralne tendencije i mere odstupanja. pisanje: popunjavanje formulara. Nastavne strategije u nastavi biologije pomoću kompjutera. Numeričko rešavanje početnih i konturnih problema. Present Perfect. složene imenice. Ispit: pismeni. infinitivi.8 Predavanja: Sistemi linearnih jednačina – direktni i iterativni postupci za njihovo rešavanje. Primena kompjutera u nastavi biologije. Vežbe: prate predavanja. Slučajne promenljive – diskretne i neprekidne. Statističko odlučivanje – intervali poverenja i testiranje hipoteza. Rad sa fajlovima. predvidjanje u toku čitanja. Diferencijalne jednačine prvog reda – sa razdvojenim promenljivim. Ukrašavanje tabela. Ispit: pismeni i usmeni. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. Kreiranje stukture foldera. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Korišćenje gotovih maski. glagolska vremena: Present Simple. I ili III semestar 4+0. III semestar 2+2) Predavanja: Pojam obrazovne tehnologije u nastavi biologije. CV. Elementi integralnog računa. Ispit: pismeni i usmeni. *Engleski jezik (Izborni predmet. Korišćenje operativnog sistema Windows. I ili III semestar 4+0. dizajniranje igre. prilozi. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. poredjenje prideva. linearna. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Obrada eksperimentalnih podataka. Unošenje slika u tekst. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Korišćenje elektronske pošte. Vežbe: vežbe prate teoretsku nastavu. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. pisanje: CV. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Ispit: praktični/usmeni. Past Perfect Tense. definisanje kriterijuma za merenje postignutih rezultata. Past Simple. rezime. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Formatiranje teksta. participi. Linearna regresija. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Načini kopiranja u Excelu. Past Simple active i passive. Modeli i modelovanje u nastavi biologije. glagolska vremena Present Simple active i passive. modalni glagoli. Primena navedenih oblasti u konstrukciji i rešavanju matematičkih modela bioloških pojava. Formiranje i korišćenje maski. izrada analitičkog modela. Tipovi podataka u tabelama. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Podešavanje za štampu. Elementi teorije verovatnoće. poredjenje prideva i priloga. Primena kompjutera u praćenju i valorizaciji znanja učenika u nastavi biologije. razumevanje osnovne ideje i detalja. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. . govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Bernulijeva. Razgranata taksonimija nastavnih strategija u okviru nastave biologije. Present Continuous. Savremena obrazovna tehnologija u nastavi biologije (Izborni predmet. Korišćenje Interneta. kraća pisma. Zakon verovatnoća i funkcija raspodele. **Programski paketi za obradu podataka 2+2 (Izborni predmet. Statistički softverski paketi. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Metodologije modelovanja u nastavi biologije. Programi za pretraživanje. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Ispit: pismeni i usmeni. Simulacije i igre u nastavi biologije. Priprema simuliranih igara: sistemska analiza problema. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. Diferencijalne jednačine drugog reda. Obavezna je izrada seminarskog rada primenom savremene obrazovne tehnologije i polaganje dva praktična kolokvijuma. osnovna upotreba neodredjenog i odredjenog člana. Kreiranje grafikona. redukovane relativne rečenice. Rad sa formulama i funkcijama. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica.

centralna regulacija visceralnih funkcija. Mikrotomi. Bojenje tkiva. Određivanje asimilacione površine i pigmenata hloroplasta. Kalupljenje tkiva. Genetika (Osnovni predmet. Genetička uslovljenost kancera i kontrola starenja. Razviće semena i plodova. Oplodnja. Usvajanje. Određivanje zapremine i površine korenovog sistema. postsinaptički potencijali. sluha. promene genetičke strukture populacija i određivanje genetičke varijabilnosti u populaciji. Gajenje biljaka u veštačkim uslovima. osnovni zakoni populacione genetike. mirisa (generatorski potencijali. Fiziologija otpornosti. Alelopatija. Fotosinteza i prinos. mehanizmi učenja i pamćenja. V semestar 4+4) Predavanja: Fiziologija ćelije: Struktura i funkcija ćelije i ćelijskih komponenata. Sinapse (vrste sinapsi. Interakcije medu genima. Mehanizam usvajanja jona. membranski potencijal mirovanja. Genetička ravnoteža populacije i faktori koji remete ravnotežu. Funkcije nervnog sistema (refleksi. Pokazatelji disanja. Ispit: pismeni i usmeni. Fiziologija mineralne ishrane: Sadržaj mineralnih elemenata u biljkama. V semestar 4+4) Predavanja: Uvod. Specijes i genus hibridi. Tehnika pripremanja trajnih preparata. Dehidratacija tkiva. Intenzitet i produktivnost fotosinteze. skeletnog. akcioni potencijal. pH. Određivanje osmotskog potencijala ćelijskog soka. Priprema za montiranje obojenih rezova. Činioci koji utiču na intenzitet disanja. kontrola položaja tela i pokreta. Mala populacija i inbreeding. Funkcije skeletnog. Mediji za kalupljenje tkiva. Fiziološki aktivne materije. Snimanje preparata na mikroskopu. Interakcije gena. Fiziologija razvića. Određivanje broja stoma. Pokreti biljaka. . Fiziologija rastenja i razvića: Rastenje i činioci koji na njega utiču. uključuje test i (ili) seminarski rad. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Promene u strukturi i broju hromozoma. Nasleđivanje svojstava determinisanih polno vezanim genima. dužina života i mirovanje semena. Kvantitativna genetika. srčanog i glatkog mišića (mehanizam kontrakcije. Sečenje tkiva. bolestima. Činioci koji utiču na usvajanje jona. Fotosinteza: Specifičnost procesa fotosinteze u živom svetu. Odrđivanje starosti drevnih ostataka života. Fotorespiracija. Biljni antitranspiranti. Determinacija pola i polno vezani geni. mehanizmi transdukcije. Promene i strukturi i broju hromozoma. Određivanje vode u biljnom materijalu. kretanje i odavanje vode. intenziteta transpiracije i kritične nezasićenosti biljaka vodom. Činioci koji utiču na intenzitet fotosinteze. vegetativni nervni sistem. Hemijski sastav. nasleđivanje kvantitativnih osobina i komponente fenotipske varijabilnosti. Sadržaj i zahtevi biljaka za vodom. Fiziološko-biohemijski značaj makro. Zoološki praktikum (Osnovni predmet. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Klijanje semena. srčanog i glatkog mišića. Genetika populacije. Vezani geni i crossing over. Funkcionalne karakteristike nerva. Funkcije nervne ćelije (pasivna električna svojstva membrane. Vezani geni i crossing over. Vegetativno razmnožavanje (kloniranje). mehanizmi budnosti i spavanja). Funkcije čula: receptori u koži. Fiksacija tkiva. Ispit: pismeni i usmeni. Mutacije gena. Osnovni zakoni nasleđivanja i x2 test.. Ispit: pismeni/usmeni.9 III GODINA Fiziologija biljaka (Osnovni predmet. Pravljenje preparata – usni aparat insekata. Nasleđivanje kvatitativnih svojstava. kultuta tkiva i biotehnologija. Determinacija pola kod biljaka i životinja. heritabilnost.: Otpornost biljaka prema niskim i visokim temperaturama. Kompjuterska simulacija elektrofizioloških fenomena. mehanička aktivnost). U toku semestra biće ponuđena 3 testa koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita. Vežbe: Analiza kariotipa i kariograma. Osnovni principi endokrine regulacije.Vodni režim biljaka: Osobine i oblici vode u biljkama. Transport jona kroz membranu. Fiziologija razmnožavanja: Fiziologija polena i jajne ćelije. mikro i ostalih elemenata. Određivanje intenziteta disanja i aktivnosti enzima. Hloroplasti i pigmenti. Starenje i uginuće biljaka. Fiksativne mešavine. neurotransmiteri). Osnovni zakoni nasleđivanja. Species i genus hibridi. ukusa. Vannuklearno nasleđivanje i materinski efekat. Pepeo i sadržaj nutrienata. Pismeni ispit je eliminatoran. Analiza rodoslova. V semestar 4+3) Predavanja: Molekularna organizacija hromozoma. Vežbe: Nervno-mišićni preparat. Disanje: Mehanizam i hemizam disanja. solima. Transport mineralnih i organskih materija. nervna osnova instinktivnog ponašanja i emocija. Izračunavanje koeficijenta inbreeding-a. Vežbe: Plazmoloza i oblici plazmolize. Opšta fiziologija životinja (Osnovni predmet. V semestar 2+4) Predavanja: Priprema svežih i nativnih preparata. čulo vida. Mehanizam i hemizam fotosinteze. Genetika ponašanja i razvića. Genetički mehanizmi imunoloških sposobnosti. senzorni putevi). Vitalno bojenje. jonska osnova akcionog potencijala). jonske osnove električne aktivnosti.

ureotelični i urikotelični organizmi. Hidrolimfa. Histo-hemijske reakcije . . Ispit: praktični i pismeni. Ispit: pismeni/usmeni. Nadbubrežna žlezda i njeni hormoni. Grafički prikaz rezultata: ilustracije i tabele. Fiksativne mešavine. Obrazovanje. skroba.dokazivanje mono. Mikroskopska merenja. Uporedni pregled telesnih tečnosti koje cirkulišu u telu životinja. Tipovi i principi rada mikrotoma. masti i ulja. Maceracija. izbor i usavršavanje naučnog radnika. Endokrini pankreas i njegovi hormoni. prepariranja biljaka. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Ćelijski elementi krvi. Izrada vlažnih preparata vodozemaca i gmizavaca. Shvatanja o prirodi kroz vekove. stereološka metoda i dr. Karakterisični biotopi Vojvodine sa najoznatijim vrstama sa aspekta floristike. Egiptu. Pinophyta i Magnoliophyta. inulina. Hormoni tireoidee i paratireoidne žlezde. Zajedničke karakteristike respiratornih organa/respiratornih površina. Amoniotelični. Vrste stručnih i naučnih radova. Praktični iz morfološkog i florističkog dela (herbar sa oko 150 determinisanih vrsta) i pismeni – test iz morfološkog i florističkog dela. Vrednovanje naučnog rada.10 Vežbe: Pravljenje trajnih preparata. Autori i dela iz istorije biologije (počeci naučnog razvoja biologije i period velikih otkrića u biologiji). T i B limfociti. Etape naučno-istraživačkog rada. belančevina. Fiksacija tkiva. Mikroskopski preparati.i disaharida. vikarizma i fitogeografije. MHC kompleksi i prezentacija antigena. Ispit: praktični i usmeni. Metode sakupljanja kičmenjaka. cilj i metode istraživanja u istoriji biologije. Diverzitet flore Vojvodine. pripremom i održavanjem herbara i sa razlikama između ključeva za determinaciju i florističkih dela. Vežbe: Tehnike prikupljanja. Histohemijske metode. Naučna informatika. Determinacija biljaka na osnovu morfoloških karaktera. Uporedni pregled sistema za cirkulaciju telesnih tecnosti. Imuni sistem: prirodna otpornost organizma. Fiziologija muškog reproduktivnog sistema i endokrina uloga testisa. celuloze. Najpoznatiji naučnici iz oblasti Metodike nastave biologije i Didaktike biologije u svetu i kod nas. Izrada balgova. Tipovi varenja. Respiratorni pigmenti. Zloupotrebe i promašaji u nauci: izvori pogrešaka. Ključevi za determinaciju i ikonografije. Prapočeci biologije u predistorijskom dobu. Dobitnici Nobelove nagrade u oblasti biologije i njihova otkrića. Fiziologija ekskrecije i osmoregulacija. Izrada privremenih i trajnih mikroskopskih preparata. Botanički praktikum (Osnovni predmet. Obrada rezultata istraživanja: izračunavanje mera centralne tendencije i mera varijacije. Apsorpcija u digestivnom traktu. Dalji razvoj biologije u Evropi. humoralni i ćelijski imuni odgovor. Značaj biljnog sveta u biosferi i ekosistemu. Estrusni/menstrualni ciklus. ekosistemski diverzitet Vojvodine. Fiksativi i izbor fiksativa. Svetlosna i elektronska mikroskopija . Adenohipofiza i njeni hormoni. Usni apart insekata. ptica i sisara. Pisanje naučnog rada. Istorija Metodike nastave biologije u svetu i kod nas. Determinacija biljaka iz grupa Polypodiophyta. Fiziologija organskih sistema. testiranje značajnosti razlika srednjih vrednosti malih i velikih nezavisnih uzoraka. Ishrana (egzogena i endogena). u drevnoj Grčkoj. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Struktura naučnog rada. Upoznavanje sa načinima rada na terenu. Hormoni ovariuma. Izrada trajnih i privremenih preparata helminta. Reproduktivni sistem sisara. Počeci i razvoj biologije kod Srba – istorijski pregled. Metodologija naučnog rada (Izborni predmet. Izrada dermoplastičnih preparata riba. VI semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Tehnika uzgajanja životinja. Bojenje i montiranje tkiva. Indiji. Telesna temperatura i termogeneza. ili test (1) iz celokupnog gradiva. VI semestar 1+1) Predavanja: Uvod i značaj naučnog rada. I Rusiji.tehnike pripremanja biljnog materijala. Mesopotamiji. Rusiji i Americi. Imuni odgovor. lignina. Pars intermedia. Grafičko prikazivanje podataka. Vežbe: Karakteristike telesnih tečnosti i ćelijskih elemenata. Hemostaza. Metode postavljanja i održavanja akvarijuma i terarijuma. Uporedna fiziologija životinja (Osnovni predmet. VI semestar 2+4) Predavanja: Mikrotehnika i mikroskopija. Sečenje tkiva. VI semestar 4+4) Predavanaja: Principi uporedne fiziologije. koža sisara. Razmena gasova. određivanje mikroskopskog koeficijenta. karakteristike imunog odgovora. Kalupljenje tkiva. Različite metode mikroskopskih merenja i obrade podataka (Image Analysing System. Osnovne i posebne metode saznanja. Neurohipofiza i hormoni neurohipofize. kutina i suberina u biljnim tkivima. Hemostaza. Ispit: izrada seminarskog rada. Krv i limfa. sređivanja i proučavanja literature. Hemolimfa. obrada antigena.). Istorija biologije (Izborni predmet. Vežbe: Metode pravljenja preseka.

Primarna produkcija u vodenim ekosistemima. Atomska apsorpciona spektrofotomtrija. zakonitosti u formiranju parazitofaune pojedinih klasa kičmenjaka. metode razdvajanja: hromatografske metode. Ultraljubičasta i infracrvena spektroskopija. Ispit: praktični i usmeni. Sezonske promene u vodenim ekosistemima. »Cvetanje voda«. Vodeni sistemi kao izvori organske materije. Životni ciklusi. Vežbe: Određivanje višekomponentne smeše hromatografijom. Bentos: karakretistike i predstavnici. pH i pX merenja. Određivanje CO2 kompenzacionih tačaka (pH-metrija). zooplankton. litoralni. kolorimetrijske. Organizaciona struktura. Zagađenost vodenih ekosistema: organski i neorganski zagađivači. Indikatorske vrste. Mikroskopija (svetlosna. Lanci ishrane: trofički strupnjevi i klasifikacija organizama prema načinu ishrane. Električne metode: opšti pojmovi. karakteristike i živi svet podzemnih voda. Plamena fotometrija. postanak i evolucija parazitizma. Manometrijsko merenje CO2 i O2. Elektroforeza. Neuston: karakteristike i predstavnici. Metode izotopnog razblaženja. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Vežbe prate predavanja. Površinske vode. Hidrobiologija (Izborni predmet. Više vodeno bilje: karakteristike i predstavnici. Elektronska mikroskopija. Odnos profesora biologije prema učenicima i radnicima škole. Podzemne vode: nastavak. Plankton: fitoplankton. basre. ribnjaci i hidrosistemi: karakteristike i živi svet. Uloga profesora biologije u profesionalnoj orijentaciji učenika. Karakteristike biološkog dejstva zračenja. Trofičnost vodenih ekosistema i prirodna eutrofizacija.11 Metode u biološkim istraživanjima (Izborni predmet. Način zagađivanja vodenih ekosistema: kopnene vode. Manometrijske metode: opšti pojmovi. Perifiton: karakteristike i predstavnici. Podela vodenih ekosistema prema trofičnosti. Profesor biologije kao razredni starešina. Vertikalni i horizonalni raspored zona u vodenim ekosistemima. Godišnji program rada škole: obrazovni. Gradja. Uzimanje uzoraka. Kopnene vode i njihov postupak. Primena manometrije. Primena manometrije. Kapacitet vodenih ekosistema za masovni razvoj mikroalgi. kolorimetrijsko određivanje nekih makroelemenata. Školska dokumentacija. kategorije domaćina. Poreklo živog sveta u kopnenim vodama. Ispit: praktični i usmeni. Praktični ispit je eliminatoran. razviće i biologija . Kontrolisano uzgajanje biomase u vodenim sistemima: masovni uzgoj mikroalgi i akvakulture. Radioosetljivost organizama. Zakonska regulativa rada škole. Odnos i saradnja profesora biologije sa roditeljima učenika. Optičke metode: apsorpcija u vidljivom delu spektra. Primena izotopa kao ozračivača i obeleživača u biološkim istraživanjima.Toksično dejstvo mikroalgi i cijanobakterija u vodenim ekosistemima. Stručno i metodičko usavršavanje i napredovanje profesora biologije. sezonska dinamika. Monitoring strategija i zaštita voda. elektroforeza. Primenjena hidrobiologija. Parazitologija (Izborni predmet. Ubrazana eutrofizacija i nepovoljno dejstvo eutrofizacije. Seminarski rad iz pedagoških predmeta (Izborni predmet. Radioimunološke metode određivanja koncentracije biološki važnih supstanci. Pojava i razvojt nastave biologije u svetu i kod nas. fotometrijske i spektrofotometrijske metode. Mere za sprečavanje eutrofizacije. Tipovi manometrije. priprema i dalji postupci sa biološkim uzorcima. VI semestar 2+2) Predavanja: Parazitizam kao životna pojava. mora i okeani. Primeni ubrzane eutrofizacije. . plavne zone i ritovi. Tipovi manometrije. VI semestar 3+4) Predavanja: Organizacija rada laboratorije i vrste laboratorija. Kvantitativno i kvalitativno određivanje pigmenata (spektrofotometrija). Radioizotopne metode: opšti pojmovi. VI semestar 2+2) Predavanja: Definicija. Biotički faktori u vodenim ekosistemima. Određivanje propustljivosti ćelija kvasaca merenjem količine Na i K (Plamenofotometrija). vaspitni i vannastavni programi. centrifugiraje i ultracentrifugiranje. Mora i okeani – priobalni. Snimanje karakteristika brojača. Nekton: karakteristike i predstavnici. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. transmisiona). močvare. Merenje količine izdvojenog kiseonika (polarografa). sublitoralni i abisalni regioni: karakteristike i živi svet. Životne zajednice vodenih ekosistema: raspored i sastav. fazna. Stajaće vode – jezera. Saprobnost vode: definicija i podela voda prema saprobnosti. Rad sa drugim profesorima u stučnim organima škole. Zaštita od zračenja. zadaci i značaj u savremenim uslovima života. skening. VI semestar 0+4) Predavanja: Biologija kao nastavni predmet u institucionalnom i vaninstitucionalnom obrazovanju. Polarografija. rukovodjenje i upravljanje školom. Zakon o osnovnoj i srednjoj školi. Konstituisanje odeljenja i praćenje razvoja i napredovanja učenika. Tekuće vode: karakteristike i živi svet. Odnosi izmedju profesora biologije i učenika (stručni i humani aspakti). Biologija kao nastavni predmet i značaj biološkog obrazovanja.

polihidroksialkanoata. Izrada privremenih i trajnih preparata helminata. sisara (Mammalia): Monotremata. Ispit: pismeni i usmeni. lokalizacija. Eutheria. Salientia. Evolucija parazitizma kod fitoparazitnih nematoda. determinacija. Lekovite kormofite (Izborni predmet. ekstremiteta. Bioekologija fitoparazitnih nematoda. godine. Uzimanje i obrada zemljišnih i biljnih uzoraka. Entomologija (Izborni predmet. klasifikacija. insekti kroz geološke epohe. uporedni pregled morfologije i anatomije. Caudata. energetski balans i piramida aktivnosti. Nutricionizam i bolesti. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Menadzment i analiza genoma: prokarioti. Razmnožavanje. jednodnevne terenske vežbe (sakupljanje insekata. krila. Sphenodontida. gmizavaca (Reptilia): Testudines. Principi nutricionizma: makronutrienti i mikronutrienti. riba sa koštanim skeletom (Osteychthyes): Actinopetygii. VI semestar 3+2) Predavanja:Biotehnologija kao multidiciplinarna nauka. fiksacija. Neognathae. Nutricionizam (Izborni predmet. Ispit: pismeni i usmeni. Vežbe prate predavanja. Ispit: pismeni /usmeni.12 miracidije materinske sporociste. Biotehnologija u proizvodnji hrane. Squamata. Medjusobni odnosi različitih vrsta helminata. Biljke sa etarskim uljima. kćerke sporociste. Zdravstveno bezbedna hrana. . ponašanje. Crocodylia. Izračunavanje ekstenziteta i intenziteta infestiranosti helmintima. Upoznavanje sa najvažnijim predstavnicima pojedinih grupa biljaka. Putevi zaraze. Biotehnoloska produkcija supstanci od interesa (aminokiselina. Zavisnost parazitofaune od sezone. Specifičnosti ishrane tokom zivota. Pismeni deo u obliku seminarskog rada i test. polisaharida. Marsupialia. Upoznavanje sa plantažnim gajenjem i industrijskom preradom. Determinacija helminata. razmnožavanje i razviće. Klasifikacija i građa struktura za lučenje etarskih ulja: spoljne i unutrašnje sekretorne strukture. ptica (Aves): Paleognathae. Uravnotezena ishrana. upoznavanje staništa). Glikozidne biljke. Prisustvo štetnih materija u hrani. odabrana poglavlja iz ekofiziologije i biohemije insekata. Presek lista četinara. Diverzitet pripadnika kičmenjaka sa vilicama (Gnathostomata): riba sa hrskavičavim skeletom (Chondrychthyes) – Elasmobranchii. Suplementi. organskih kiselina. Dizajn bioreaktora. Mesta sinteze etarskih ulja. Kinetika mikrobioloskih procesa. VI semestar 2+2) Predavanja: Uvod u nutricionizam. genitalnog aparata (uporedni pregledi). usnih aparata. Vežbe: Vežbe prate predavanja i sadrže: upoznavanje građe telesnih regiona. VI semestar 2+2) Predavanja: Istorijat entomologije. vodozemaca (Amphibia): Gimnophiona. Proizvodnja i prerada lekovitog bilja. Berba. Morfometrijska analiza helminata. Kontrola. Biotehnologija i bioetika (Izborni predmet. Rad sa nematološkim materijalom Ispit: praktični i usmeni. Diverzitet kičmenjaka Srbije i Crne Gore – faktori koji utiču negativno na biološku raznovrsnost i mere zaštite diverziteta kičmenjaka Vežbe: Upoznavanje sa diverzitetom kičmenjaka preko video kaseta i CD diskova Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Uticaj abiotičkih i biotičkih faktora na zaražavanje domaćina. Fitoparazitne nematode u modernoj agrokulturi. Sarcopterygii. Gradja nematoda-parazita pojedinih klasa kičmenjaka. ekologija. Biljke sa smolama i balzamima. Taninske biljke. Genetski inzinjering: kvasci i filamentozne gljive. Nematode paraziti biljaka. cerkarije i metacerkarije. Alkaloidne biljke. enzima. postanak i filogenija insekata. razvojni ciklusi parazitskih nematoda. VI semestar 2+2) Predavanja: Važnost biljnih lekovitih sirovina. Taksonomija i klasifikacija Vežbe: Helmintološka pretraga kičmenjaka. Specifičnost u odnosu na domaćina. građa unutrašnjih organa. VI semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet pripadnika kičmenjaka bez vilica (Agnatha). Holocephali. Struktura i rganizacija. redije. deponovanje. opšte karakteristike. sušenje i čuvanje lekovitog bilja. uzrasta i pola domaćina. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Saponozidne biljke. Vežbe: Spoljne i unutrašnje strukture za lučenje etarskih ulja. Diverzitet faune kičmenjaka (Izborni predmet. statistička obrada podataka.

Ugrožene vrste. Kloniranje – pojam i metode kloniranja. antibiotika). . Autekologija (idioekologija): Sunčevo zračenje i svetlost. Vrste bez dovoljno podataka. IV GODINA Ekologija biljaka (Osnovni predmet. Primena biotehnologije u zastiti zivotne sredine. krajnje ugroženih. Aktivna zaštita.značaj i primena. Vrste od međunarodnog značaja. izčezlih u prirodi. endemi. Određjivanje specifične mase. Biotehnologija u biljnoj proizvodnji i kontroli kvaliteta. Međunarodna i nacionalna legislativa vezana za zaštitu vrsta. somatska embriogeneza. Ukazaće se na faktore ugrožavanja i na centre ugrožavanja autohtone flore. Vazduh kao ekološki faktor. Visoko eksploatisane vrste. cilj i predmet ekologije. Aplikativni softveri u fitocenologiji. Ekološki faktori i njihova klasifikacija. Voda kao životna sredina i ekologija vodenih biljaka. Fitocenološke tabele. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na podlogu. Sukcesije. Struktura i funkcionalnost ekosistema. Vrste sa specifičnim staništem ili ishranom. Adaptacije biljaka na dejstvo vetra. Svetlosni režim staništa i adaptacije biljaka na svetlosne uslove staništa. mikropropagacija. procena faktora ugrožavanja na terenu. Vazduh i vetar. VI semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Ugroženost biodiverziteta. Sinekologija (fitocenologija): Fitocenoza kao funkcionalna komponenta biocenoza i ekosistema. kriterijumi i aktivnosti u procesu zaštite ugroženih vrsta. Vodni režim staništa i adaptivni tipovi biljaka na uslove vodnog režima. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne usklađene sa programom predavanja. Mikroklima. Nivoi organizacije ekoloških sistema. Osnovni faktori ugroženosti vrsta. Pregled osnovnih tipova ekosistema na Zemlji. Koncept i principi zaštite vrsta. bez dovoljno podataka i iz grupe neopredeljivanih taksona. Kvalitativne metode. Nestanak staništa. Vežbe: Ekološki faktori i njihov značaj za biljni svet. Kod odabranih vrsta ukazaće se na taksonomski status i fitogeografski značaj taksona sa aspekta vikarizma i florogeneze. Lov. Osnovni pojmovi ekologije. ranjvih. Ugrožene vrste (Izborni predmet. Klimatski faktori. Temperatura. In vitro kultura biljnih ćelija. Migratorne vrste. VII semestar 4+2) Predavanja: Definicija. Vrste kojima preti da postanu ugrožene. Terensko ispitivanje zemljišta. Antropogeni faktor. Unošenje alohtonih vrsta. Pismeni je eliminatoran. Ispit: pismeni i usmeni. Fitoklima. Abiotički faktori. Biogeohemijski ciklusi. Kvantitativne metode Kiselost zemljišta. Crvene liste ugroženih vrsta. Sindinamika. Makroklima. u karakterističnim ekositemima. Vegetacija Balkanskog poluostrva. Zemljište kao kompleks ekoloških faktora. Međunarodne organizacije.Vreme i klima. Orografski faktori i njihov značaj za visinsko zoniranje i distribuciju biljnih vrsta i ekosistema. Vrste iščezle u prirodi. Ekološka niša.13 lipida. Ekoanatomska analiza različitih ekoloških tipova biljaka. uključuje test i (ili) seminarski rad. kulture antera i ovarijuma. tkiva i organa. Vrste zavisne od zaštite. Ugrožene vrste. Transgene biljke. Neopredeljene vrste. Usko rasprostranjene vrste. Sinekologija. Životna forma. poroznosti zemljišta. Nanoklima. kultura protoplasta. Ispit: pismeni i usmeni. Sinhronologija Sintaksonomija. Klimadijagram po Ivanovu. Kultura embriona. organogeneza. Ekoklima. Principi postavljanja mikroklimatskih stanica. Upoznaće se sa određenim brojem ugroženih vrsta iz svih kategorija: izumrlih. Prirodne retkosti Srbije i Crne Gore. Botanički deo: Kategorije ugroženosti i načini određivanja pojedinih kategorija. Voda i vlažnost. Termički režim staništa i adaptacije biljaka na temperaturne uslove staništa. Vežbe: Zoološki deo: Najugroženije grupe životinja. Klimatska pravila. Klimadijagram po Walteru. Ekologija životinja (Osnovni predmet. Rekombinantni proteini visoke vrednosti. Precedura. Principi bioetike. Biotički faktori. Biotransformacije. VII semestar 4+2) Predavanja: Predmet proučavanja i podela. Ispit: pismeni i usmeni. CITES konvencija. Metode indikacione ekologije. Botanički deo: Upoznavanje ugroženih vrsta na terenu. Određivanje karbonata u zemljištu. Široko lutajuće vrste. Izumrle vrste. Sinmorfologija. Fitohormoni. Horizontalno i vertikalno zoniranje vegetacije na Zemlji. Pismeni ispit je eliminatoran. Imunohemijske aplikacije. Kultura sisarskih celija. IUCN kategorije ugroženih vrsta. niže verovatnoće ugroženosti. Sinhorologija. Seminarski radovi o pojedinim ugroženim vrstama ili grupama vrsta. Metode fitocenoloških istraživanja. posebno u ravničerskim predelima. Braun-Blanquet-ova metoda uzimanja fitocenološkog snimka. razlikovanje antropogenih faktora od degradacionih procesa i sukcesije. relikti. Autekologija-Dejstvo ekoloških faktora i ekološka valenca. Ilegalna trgovina divljnim vrstama. zapreminske mase.

Zaštita šuma. značaj i funkcija. Zagađivanje i zaštita vazduha. Biološke aparature u nastavi biologije. Prostorni raspored. Metode utvrđivanja aerozagađenja. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu studenti treba da budu osposobljeni za izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi tokom obavezne školske prakse pod kontrolom mentora. Obrazovanje i vaspitanje u zaštiti životne sredine. Setovi aparatura za demostracione eksperimente na grafoskopu. Mere opreza u nastavi biologije. Komunikacija među životinjama. zemljište. Praktično izvođenje eksperimenata iz različitih bioloških disciplina pogodnih za izvođenje u osnovnoj i srednjoj školi. Shannon-Weaver-ov metod za određivanje biodiverziteta. Crvene liste. Analiza nastavnih planova i programa biologije u osnovnoj i srednjim školama. Populacione teorije. Domestificirani ekosistemi. umenja i navika iz biologije: predstave. Ekonomija i korišćenje resursa. Metodika nastave biologije I (Osnovni predmet. Rukovanje laboratorijskim priborom. Ispit: praktični i usmeni. poljoprivreda. Zaštićene i ugrožene vrste. Ljudska populacija. Urbanizacija. Prirodni resusrsi i ekonomija Zajednička dobra: okeani. Vežbe: Eksperimentalne tokom odvijanja nastave. Periodizam. Zaštićeni delovi prirode. Fiziološke promene organizama pod uticajem polutanata. pojmovi. Demonstracioni eksperimenti. Međunarodne organizacije od značaja za zaštitu životne sredine. Klima i vreme. Problem otpada. Fizički resursi: voda. predeli. Polna struktura populacije. Biologija u integrisanoj nastavi prirodnih nauka. Morski ekosistemi. Konvencionalni izvori energije. Sistem znanja. Školski ogledi u biologiji (Osnovni predmet. Vežbe: Ekološki faktori. Metodika nastave biologije u sistemu naučnih disciplina. politika i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. upravljanje vodnim resursima. Areal. Demekologija-Pojam. Pravo. Hemizam sredine. Zagađivanje vode. Raseljavanje životinja. hrana. formalni i funkcionalni elementi populacije. Trofički odnosi. Položaj čoveka u biosferi. Određivanje kvaliteta vode. Određivanje starosti i dužinskog priraštaja riba. Zaštita prirode. Obnovljivi izvori energije. Globalni skupovi i njihov značaj. Rast populacije i faktori kretanja populacija.14 Fenološke pojave i faza mirovanja. Organski produktivitet ekosistema. Markiranje i regresiona metoda. Zagađenje bukom. Ljudska populacija. Ekotoksikologija. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni i usmeni. Nezgode i povrede koje mogu nastati pri izvodjenju bioloških eksperimenata. vazduh. svemir. Tablice smrtnosti. Normativi za opremanje biološkog kabineta za osnovnoškolsku i srednjškolsku nastavu biologije. Ispit: pismeni (seminarski. Analiza i izvodjenje eksperimenata predvidjenih važečim nastavnim programima u osnovnom i srednjem obrazovanju. globalne klimatske promene. Specifičnosti i karakteristike usvajanja znanja iz biologije. Terrestrični biomi. Klimaks. Sistem zaštite životne sredine. kontrola štetočina. definicije. zakoni i generalizacije. Biomi. lanci ishrane. Korelacija nastavnih sadržaja u biologiji. Sukcesije i preobražaj ekosistema. Ekosistemi slatkih voda. Metodska podela biološskih eksperimenata. VII semestar 2+4) Predavanja: Predmet peoučavanja Metodike nastave biologije. Oprema za prvu pomoć u kabinetu za biologiju. Etološke sposobnosti. dva kolokvijuma) i usmeni. Formiranje i razvoj bioloških pojmova. Ispit: pismeni i usmeni. Demonstracione aparature i njihovo sastavljanje i održavanje. VII semestar 2+3) Predavanja: Biološki eksperimenti u nastavi biologije. Zagađivanje i zaštita zemljišta. Vežbe: Svetski tokovi u zaštiti životne sredine. Edafski faktor. Biologija kao nauka i kao nastavni predmet u savremenom vaspitanju i obrazovanju. restaruracija i menadžment u zaštiti prirode. . Biotički faktori. Nacionalne institucije od značaja za zaštitu životne sredine. Didaktički principi u nastavi biologije. Sinekologija-Biocenoza. Biološki resursi. Vaspitanje u procesu nastave biologije. Određivanje indeksa saprobnosti. Tablice preživljavanja. Uzrasna struktura populacije. Aparature za učeničke vežbe i eksperimente. Prostorni odnosi. Ciljevi i ishodi nastave biologije na različitim nivoima i profilima obrazovanja. Ekosistem. Matabolizam ekosistema. održivi razvoj gradova. Koordinacija biologije sa drugim nastavnim predmetima. Osnovni principi zaštite životne sredine. Ekološka niša. Izrada nastavnih sredstava i zbirki za nastavu biologije. atmosfere i njihov međunarodni status. Obavezna dva kolokvijuma. Tipovi bioloških eksperimenata u nastavi. Kriterijumi za izbor bioloških eksperimenata u nastavi. VII semestar 3+2) Predavanja: Zaštita životne sredine i ekološki principi. Metode za određivanje gustine populacije. Pravni aspekti u zaštiti životne sredine. Nacionalni parkovi. Rukovanje hemikalijama u biološkom kabinetu i njihovo čuvanje. Zaštita životne sredine (Osnovni predmet.

Pismeni periodičnim testovima.identifikacija. Literatura u nastavi biologije (stručna i metodička). VIII semestar 4+4) Predavanja: Nastavne metode u nastavi biologije. Fitogeografske oblasti. Promene u veličini genoma tokom filogenije. prenos na nova staništa. Hox geni. prirodna selekcija. Evolucione novine makroevolucionih promena. Ispit: pismeni i usmeni. Fitogeografska i zoogeografska podela Jugoslavije. Kambrijumska eksplozija. Usmerenost evolucije. VIII semestar 3+2) Predavanja: Mehanizmi evolucionih promena: mutacije. 0+2) Obilazak i upoznavanje sa karakterističnim vodenim i kopnenim ekosistemima-zaštićenim područjima Vojvodine i Srbije. Tranzicioni oblici. *Terenska nastava (Obavezna. Diverzitet kičmenjaka. Zoogeografske oblasti. VIII semestar 4+2) Predavanja: Predmet i zadatak biogeografije. Masovna izumiranja vrsta. Horizontalno prenošenje genetičke informacije. Pojam areala. faune. Mobilni genetički elementi . osnovi florističke statistike) i na terenu (upoznavanje sa najznačajnijim predstavnicima flore i faune Jugoslavije). Dokazi delovanja genetičkog drifta. Oblici i vrste natavnog rada u biologiji. vegetacije. Test kao instrument za valorizaciju znanja iz biologije. Pojam i očuvanje biodiverziteta. Osnovni principi konzervacione biologije Biodiverzitet i konzervacija. Antropogeneza. Adaptivni značaj varijabilnosti u populacijama. Adaptacije. evolucione posledice destrukcije sredine. Istorija života. Diverzitet beskičmenjaka. odvijaće se u laboratoriji (kartiranje areala. Kod morfološke metode podaci će se obrađivati softverskim kompjuterskim programima. Diverzitet mahovina. Artikulacija i tok nastavnog časa. Nastanak života i organela. Evolucioni značaj promena u genskoj regulaciji. genetički drift. golosemenica i skrivenosemenica. Nastavni čas kao organizaciona jedinica nastavnog rada. Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije. Analiziraće se rezultati pojedih metoda . Vannastavne aktivnosti u nastavi biologije Vođenje dokumentacije nastavnog rada. Pregled antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet. Duplikacije evolucioni značaj. ugroženost i kategorije ugroženosti. VIII semestar 2+2) Predavanja: U okviru taksonomije biljaka studenti će se upoznati sa taksonomijom kao metodom sistematike. Multigenske familije.evolucioni značaj. Varijabilnost i adaptivni značaj: morfoloških osobina. koncept vrste. istrebljenja. Domestifikacija. Detaljno će se obraditi nomenklaturna pravila koja se primnjuju pri spajanju odnosno razdvajanju taksona. Ispit: ispitni čas. Ispit: pismeni/usmeni. Specijacija. Istorija flore. Osnovne i posebne vrste nastave biologije. rastavića. Biogeografska podela Balkanskog poluostrva. Pripremanje nastavnika za nastavu biologije. broja hromozoma. Uzroci izumiranja vrsta. Promene u različitim biomima Balkanskog poluostrva pod antropogenim uticajem. pismeni i usmeni ispit. Preistorijski. Metodika nastave biologije II (Osnovni predmet. Praćenje i valorizaciji znanja u natavi biologije. protok gena. Vrsta. oprema i nastavna sredstva u nastavi biologije. Od taksonomskih metoda prikazaće se morfološka. Nastanak novih gena i enzima. Nastavni objekti. Uticaj čoveka na raspored živog sveta. Vežbe: Populacija.Evolucioni značaj. mikromorfološka. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu i u školi (školska praksa) studenti treba da budu osposobljeni za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi nakon završetka studija biologije. Organizacija genoma eukariota i procesi evolucije. Taksonomija biljaka (Izborni predmet. istorijski i sadašnji raspored životinjskog sveta. Mehanizmi reproduktivne izolacije vrste. Biogeografija i biodiverzitet (Osnovni predmet. konačnim testom /usmeno. prečica. rekombinacije. biohemijska. Geografska varijabilnost vrste. fiziološka i genetička metoda sa osvrtom na eksperimentalnu metodu. konzervaciona biologija: izbor prioriteta. dva kolokvijuma. Genetička i ontogenetska homeostaza. Savremena nastavna tehnologija u nastavi biologije. odnosno sa pravilima klasifikacije biljaka.efekat regulatornih gena u formiranju novih morfoloških karakteristika. Populaciona struktura vrste. Aktivna nastava biologije. Organizacija genetičke varijabilnosti. Vežbe: Vežbe će pratiti teoretsku nastavu.15 Evoluciona biologija (Osnovni predmet. Promene na nivou strukturnih gena . Brzina evolucije.

elektoforeza. Analiza transkriptoma: domeni hromatina. restrikciona digestija. Vežbe: struktura hromatina. Zloupotreba gljiva i njihovih metabolita. Domaćin – parazit i domaćin – simbiont odnosi u taksonomiji. in vitro mutageneza. protok gena medju prokariotama. alkaloidi i mikotoksini. Genska terapija. Imunotaksonomija (tehnike). Biodegradacija. bioluminescencija. BLASTIN I BLASTIX. Upoznavanje sa on line genskim bankama – pretraživanje. Gljive kao učesnici u kruženju materije i protoku energije kroz ekosisteme. Ćelijski ciklus eukariota i regulacija replikacije DNK. spora. aktivnost). Taksonomski karakteri (izbor karaktera. Ekološki faktori značajni za rast i razviće gljiva. kao izvor jednoćelijskih proteina. Ispit: usmeni. Genetika i varijabilnost gljiva. karakteri za prepoznavanje). Vannuklearni genomi eukariota: fizička i genetička struktura. koncentracija jona. Tehnike numeričke taksonomije. osobine kolonija. Humani genom (Izborni predmet. Regulacija aktivnosti genoma: stalne i povremene izmene u aktivnosti genoma: rearanžmani gena. VIII semestar 2+2) Predavanja: Kompozicija humanog genoma: organizacija i distribucija gena. Prenatalna dijagnostika genetičkih obolenja. Evolucija genoma: mutacije. mikoriza. Strukturna organizacija genoma eukariota: nuklearni genom.sadržaj i tipovi u genomu eukariota. metabolizam ugljenih hidrata. Mesto gljiva u sistemu živog sveta. Numerička taksonomija. Ispit: pismeni. . modifikacije hromatina i ekspresija gena. Hemotaksonomija (hromatografija. Polni hromatin i efekat doze. DNA hibridizacija). Funkcionalna organizacija genoma: mutacije. Taksonomija životinja (Izborni predmet. Imprinting epigenetičkih promena gena i hromozoma. Mikologija (Izborni predmet. repetitivna DNK. korišćenje gljiva u industrijskim biotransformacijama: fermentacije. Gljive kao patogeni organizmi i kao biološka borbena sredstva. Mapiranje i sekvencioniranje humanog genoma: genetičke mape. pseudogeni i genski fragmenti. pleomorfizam. Genska regulacija determinacije pola ljudi. azotnih i drugih jedinjenja. Ispit: seminarski rad koji obuhvata primenu jedne od taksonomskih metoda na primeru neke varijabilne vrste. promene u strukturi hromatina. Vežbe: Polimorfizam hromozoma čoveka. primeri regulacije aktivnosti genoma tokom razvića. Upoznavanje i korištenje on line izvora sa informacijama važnim za organizaciju i funkciju humanog genoma. Ponašanje kao taksonomski karkter (zvuk. abiotiski i biotski. sekundarni metaboliti. reparacija i rekombinacije. Procedure u taksonomiji životinja. Citotaksonomija (broj hromozoma. antibiotici. fizičke mape. Klasifikacija i evolucija gljiva uključujući mikrogljive. otkrivanje i karakterizacija specifičnih segmenata DNK: PCR. Kloniranje gena. megaplazmidi i plazmidi. modifikacije hifa. Primena elektronske mikroskopije i biohemijsko-genetičkih metoda u identifikaciji. struktura hromozoma). Molekularna genetika (Izborni predmet. elektronska mikroskopija u taksonomiji životinja. genske familije. autonomija mitohondrijalnog genoma. hormoni. Morfologija gljiva. tipovi karaktera. Pisanje taksonomskih radova prema kodeksu zoološke nomenklature. primena kompjuterskih softvera za statističku obradu morfoloških karaktera. klasifikacija i nomenklatura. molekularna struktura hromozoma. reparacije i rekombinacije. Opisivanje taksona. Kodeks zoološke nomenklature. negativni i pozitivni aspekti. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. Ispit: pismeni.16 ponaosob i njihovi odnosi. Određivaće se relacija između karaktera genetski ustaljenih taksona i taksona koji predstavljaju adaptaciju na određene ekološke uslove. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. Gljive kao hrana. VIII semestar 2+2) Predavanja: Strukturna organizacija genoma prokariota: cirkularni i linearni hromozomi. Vežbe: Primena i uvežbavanje pojedinih taksonomskih metoda. genetička organizacija: operon. VIII semestar 2+2) Predavanja: Opšte osobine gljiva i položaj mikologije među drugim biološkim naukama. konstrukcija i tumečenje dendrograma. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. Repetitivna DNK . RFLP. Mutacije polnog hromatina i reverzije pola. Analiza proteoma: sinteza i obrada proteina. Uloga DNK vezujućih proteina. voda. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. Ishrana i metabolizam gljiva. AFLP i SSR. Mehanizmi regulacije transkripcije. organizacija gena u genomu. kvasce i eukariotske mikroorganizme. taksonomija. Značaj gljiva u prirodi i za čoveka. hifa. VIII semestar 2+2) Predavanja: Definicija pojmova: sistematika. građa ćelija. aktivacija i inaktivacija delova genoma. mutageneza. Značaj očuvanja biodiverziteta gljiva. Vežbe: Korišćenje ključeva za determinaciju različitih grupa životinja.

Hormonska regulacija transkripcionih faktora. Ćelijski imuni odgovor. Enzimi i proteini plazme . Poređenje razvića biljaka i životinja. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. Vežbe: Eksperimentalčne i audiovizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. kontrola transkripcije. Odlike razvića biljaka. ili test (1) iz celokupnog gradiva. intracelularni glasnici. Mogući pravci primene bakterija u biotehnologiji (starter kulture) i zaštiti životne sredine. merne jedinice i uslovi izvodjenja biohemijskih analiza. enzimi i njihov značaj u obezbeđivanju energije – disanje i fermentacije. inflamatorni odgovor. ćelije. Imuni odgovor na transplantate i transformisane ćelije. i prezentacija antigena. lipida i lipoproteina. Ispit: pismeni /usmeni. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. Fiziologija bakterija. Fosforilacija i drugi negenomski efekti hormona: protein kinaze. Bakteriologija (Izborni predmet. citokinski receptori. Svetlost i ostale informacije sredine. Alergije. konjugacije. Ispitivanje enzimske aktivnosti gljiva izolovanih iz prirode. VIII semestar 2+2) Predavanja: Skrivenosemenice – uvod. Humoralni imuni odgovor. transdukcije. Poremećaji metabolizma natrijuma i kalijuma. Molekularna endokrinologija (Izborni predmet. metabolizam i regulacija receptora. Intracelularni receptori. fosfata i magnezijuma. kinetika reakcije ligand – receptor. Teorijski deo nastave bi se obavljao kroz seminarske radove i izlaganje studenata. Koordinacija razvića (usklađivanje). Pismeni ispit je eliminatoran. Pojam homeostaze. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod u kliničku biohemiju. Osa razvića u listu i cvetu. Acido-bazni status i transport kiseonika. Izolacija gljiva iz različitih sredina odnosno staništa i njihova kultivacija in vitro. Sporulacija kao osnov za identifikaciju i klasifikaciji gljiva. Mehanizam transdukcuije: G-protein. uključuje test i (ili) seminarski rad. Karakteristike imunog odgovora. proteina i aminokiselina. Ispit: pismeni (seminarski rad.17 Vežbe: Upoznavanje sa specifičnostima rada u mikološkoj laboratoriji. Unutarćelijske informacije. protein fosfataze. Uticaj abiotičkih i biotičkih ekoloških faktora na bakterije. Rast i razmnožavanje bakterija. Klinička biohemija (Izborni predmet. Imunizacija. negenomski efekti steroidnih hormona. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. adaptacije. Imunologija (Izborni predmet. Primarno razviće ose (polarnost). struktura i sinteza DNK. Korišćenje ključeva za determinaiju izolovanih plesni do roda i vrste. Membranski receptori: receptori sa enzimskom aktivnošću. Vežbe: Eksperimentalne i audio-vizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. Karakteristike receptora. Prirodna otpornost organizma. Ispit: seminarski rad i usmeni. Ispit: seminar/usmeni. gvozdja i metabolizma porfirina i purina. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (2). Efektorni mehanizmi ćelijskog imuniteta. tkiva i organa. reproduktivnim strukturama mikrogljiva i njihovim životnim ciklusima. regulacija i ekspresija gena. ligand zavisni jonski kanali. Prepoznavanje. test) i usmeni. kroz koji se oni uvode u karakteristike rada u mikrobiološkoj labboratoriji. Mehanizmi razvića biljaka (Izborni predmet. Položaj određenjih ćelija. Upoznavanje sa morfologijom gljiva vegetativnim strukturama i modifikacijama micelije. Vežbe prate predavanja. obrada. Poremećaji metabolizma kalcijuma. Tolerantnost i autoimunost. pri čemu se studenti odlučuju za problematiku koju zele da obrađuju. G-protein zavisni receptori. Ispit: pismeni/usmeni. Vežbe: Rad sa manjim grupama studentima. Genetika bakterija. mutacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. VIII semestar 2+2) Predavanja: Funkcionalna građa bakterija sa morfološkim i ultrastrukturnim odlikama. Hormonska kontrola ekspresije primarnih gena. Efektorni mehanizmi humoralnog imunog odgovora. Ispitivanje poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. transformacije. hidrosferi i atmosferi i njihova uloga u kruženju materija i protoku energije u ekosistemu. hemijski medijatori. Rasprostranjenost bakterija u pedosferi. Tehnike. a vežbe kroz zaokružen ciklus ispitivanja i tumačenja dobijenih rezultata. Oblici promenljivosti bakterija. Imunoregulacija.

Areli biljnih zajednica zastupljenih u flori Srbije. tekuće vode. nekim bolestima i stresu. jezera.distribucija. biomasa i energija unutar populacije.). Prikazivanje rasprostranjenja biljnih populacija. Uticaj biotičkih faktora. Vežbe: Zoološki deo: Određivanje gustine populacije šumske šljuke pomoću svadbenog leta mužjaka. srednjeevropsko-planinskih i južnoevropsko-planinskihoromediteranskih biljaka). Prebiotici i probitici.seminarski rad iz oblasti analize areala pojedinih biljnih vrsta. zajednica kopnene zeljaste vegetacije. pontskojužnosibirskih. Negativne i pozitivne interakcije unutar populacija. Odredjivanje hormona. Izračunavanje gustine populacije pomoću linearnog transekta. Relikti i reliktni areal. Prodikcija. populacije korovskih biljnih vrsta. ili test (1) iz celokupnog gradiva. i sl. Habitus i zdravstveno stanje populacije. fenofaze. Uzrasna i polna struktura. Areali biljaka karakterističnih grupa flornih elemenata. Kruženje elemenata. Vertikalni i horizontalni raspored živog sveta i Životne zajednice u vodenim ekosistemima. Izračunavanje relativne biljne mase. VIII semestar 2+2) Predavanja: Digestija i apsorpcija osnovnih nutritivnih komponenti. Procena količine biljaka. Disperzija. Vežbe prate predavanja. prostorni raspored . Beiliev metod za izračunavanje gusine populacije. Demografska analiza. Praćenje stanja biljne populacije (monitoring). MTB). VIII semestar 2+2) Predavanja: Načini prikazivanja areala: kartiranje direktno i indirektno (UTM. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). borealnih. Populacioni ciklusi.terenska ekskurzija. Kolebanja brojnosti tipa oscilacija i fluktuacija. Analiza i modeliranje prirodnih populacija. Ekologija slanih i slatkih voda: okeani. Centri vegetacijskog diverziteta. Vežbe prate predavanja. Uticaj abiotičkih faktora. Ispit: pismeni i usmeni. Biljna populacija – bioindikator staništa. Uticaj gustine na rast populacije. Ispit: pismeni (test i seminarski rad) i usmeni. VIII semestar 2+2) Predavanja: Osnovne fizičko-hemijske karakteristike: slane i slatke vode. Rast populacije u ograničenoj sredini. Pojam biljne populacije. Kartiranje biljnih populacija. digitalne karte). Osnovni tipovi areala. bare. močvare. Određivanje parametara staništa. Indeks agregacije i metod "najbližeg suseda". Areal geografija biljaka (GIS) (Izborni predmet. Funkcionalna hrana. Makronutrienti i mikronutrienti. Ispit: pismeni (seminarski rad i test)/ usmeni. Botanički deo: Populaciona ekologija biljaka. Nutraceutici. podzemne vode. Biljne populacije od posebnog značaja (populacije lekovitih biljnih vrsta. Centri florističkog diverziteta u Srbiji. antropogene akumulacije i akvakultura. Mortalitet. Populaciona ekologija (Izborni predmet. Vežbe: Praktični deo nastave izvodi se u dva bloka.18 u dijagnostici. Molekularno dejstvo nutrijenata. sa posebnim osvrtom na zajednice koje sadrže članove endemskog ili reliktnog karaktera (Areali zajednica vegetacije drveća i grmlja. Odnos predator-plen i domaćin-parazit. ili test (1) iz celokupnog gradiva. populacije retkih i zaštićenih biljnih vrsta. mora estuarije. Disperzija između dve oblasti (merenje recipročne migracije). Ispit: pismeni i usmeni. relativna biljna masa. Planktonski organizmi i njihova podela prema . subsrednjeevropskih. Izračunavanje količnika rasprostranjenja. Prostorni odnosi. stanje. Izračunavanje procentualnog udela različitih tipova socijalnog ponašanja. submediteranskih. Površinske vode: mora i okeani. Drugi blok . Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Procena pokrovnosti. Izračunavanje procentualnog udela u odnosu na ekološke indekse. Ekologija vodenih ekosistema (Izborni predmet. Prvi blok . prirodne akumulacije. prostorno orijentisani podaci u prikazivanju areala (GIS. Produkcija energije u životinjskoj populaciji. zastupljenih u flori Srbije (areali srednjeevropskih. rodova ili zajednica na prostoru Srbije. Natalitet. Biohemija hrane i ishrane (Izborni predmet. Monitoring. VIII semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Pojam populacije. Endemične i stenoendemične vrste i njihovi areali. upoznavanje sa odgovarajućim specifičnim lokalitetima. biomarkeri bolesti. Gustina populacije i metode za određivanje gustine populacije. florom i vegetacijom na njima. Molekularna biologija u kliničkoj biohemiji. socijalno ponašanje. Struktura biljne populacije: brojnost. Metabolizam u gladovanju. sa posebnim akcentom na stenohorne. Dinamika biljne populacije. Praćenje lekova i hemijska toksikologija. realna biljna masa. plodnost. Jolly-Seber-ov metod za izračunavanje gustine populacije. Uzorkovanje i merenje i opisivanje populacuje. pokrovnost. Testovi za ispitivanje funkcije pojedinih organa. Izračunavanje srednjeg masenog indeksa. zajednica vodene zeljaste vegetacije). Botanički deo: Procena brojnosti jedinki u populaciji.

industrijske otpadne vode. Vežbe: Aktivnost mikroorganizama u procesima prirodne bioremedijacije. Akvatični relikti i endemi kao turističke znamenitosti. Kontrola procesa bioremedijacije. Aeracija pod pritiskom u tretmanu podzemnih voda zagadjenih ugljovodonicima poreklom iz nafte. Tretman aktivnim muljem. Modeliranje ekosistema. indikatora stepena eutrofikacije u autohtonim slatkovodnim akvatičnim ekosistemima. produktivnost ekosistema. Ostale metode oporavka kontaminiranih ekosistema. Vežbe: Metode uzorkovanja vode za hirobiološke analize. azo boje). Koncept. Termalni tretman in situ. Metode hidrobioloških ispitivanja kvaliteta vode: fitoplankton. Praktična primena prirodnih procesa bioremedijacije na primerima nekih jedinjenja: PAH i fenolna jedinjenja. Bioremedijacija ex-situ. migracije. fauna dna. Ispumpavanje i tretman podzemnih voda. Uticaj hemijskih i fizičkih faktora: kiseonik. Permeabilne reaktivne barijere. Značaj genetičkog diverziteta u restauraciji populacija. procedure i primeri uspešne ekološke restauracije. Restauracija vodenih sistema. Mogućnosti kontrole biodegradativnih procesa. Konzervacija i restauracija ekosistema (Izborni predmet. biohemijskih i hemijskih indikatora. Tretman podzemnih voda opterećenih hlorovanim rastvaračima. Primeri degradacije staništa i njihove restauracije. Sezonske promene. narušavanje prirodne ravnoteže i odumiranje akvatičnih ekosistema. Bioremedacione tehnike – praktična primena: Aeracija u bioremedijaciji ugljovodonika poreklom iz nafte. Protokoli. Terenski obilazak lokaliteta u procesu bioremedijacije. Laboratorijski modeli vodenih ekosistema. VIII semestar 2+2) Predavanja: Konzervacija i menadžment ekosistema. VIII semestar 2+2) Predavanja: Biodegradacija i bioremedijacija: osnovni pojmovi. Simuliranje prirodne bioremedijacije u laboratorijskim uslovima i mikrokosmos studijama. Osnovne postavke i zahtevi biološkog procesa. pesticidi. Upravljanje predeonim procesima. kontaminacije organskim. Ispiranje in situ. Mikrobiološki konzorcijum. ukupnih i specifičnih zagađenja. biohemijskih i fiziko-hemijskih parametara. Nastanak. kretanje vode i dr. Hemijska dehalogenacija. Bioremedijacija ugljovodonika poreklom iz nafte primenom alternativnih akceptora elektrona. fenolna jedinjenja. krakteristike i predstavnici. Utvrđivanje funkcionalne ekosistemske jedinice. odumiranje. Bioremedijacija i obnavljanje oštećenih ekosistema (Izborni predmet. Izbor podataka značajnih za ekosistemski menadžment. Detoksifikacija specifičnih jedinjenja (amfoliti. Putevi biodegradacije specifičnih grupa jedinjenja: nafta i naftni derivati. Lov i ribolov. test) i usmeni. biotipu itd. Značaj i zaštita biodiverziteta akvatičnih organizama. Mikrobiologija bioremedijacije: osnovne podele mikroorganizama. tvrdoće vode. Ispit: pismeni i usmeni. PCB. Mikroorganizmi i bioremedijacija. Neuston i nekton: krakteristike i predstavnici. Korišćenje prirodnih procesa u menadžmentu ekosistema. Ekologija otpadnih voda: komunalne otpadne vode.Vitrifikacija. Ispit: pismeni (seminarski. Opšti model degradacije staništa. Biološki aktivni agensi vodenih organizama. Kontrolisani prirodni raspad.i zoobentos. Tipovi restauracije. Cepanje. Određivanje indeksa saprobnosti vode i bioloških. Ekologija adaptivne radijacije (Izborni predmet. Mogućnosti restauracije i revitalizacije. Ekološki menadžment. Fito. Uticaj distribucije svetlosti: dnevne i sezonske. Bioremedijacija in situ. Definicija. Seminarski radovi vezani za praktične primere konzervacije i restauracije ekosistema i za teorijske modeli primene metoda konzervacije i restauracije ekosistema. Ispit: praktični i pismeni /usmeni. Autopurifikacija prirodnih voda. Bioindikatori ekoloških uslova: saliniteta. Lanci ishrane i klasifikacija u trofičke stupnjeve. razvoj i koncept. grupe mikroorganizama aktivne u procesima bioremedijacije. Određivanje stepena zagađenja vode (indeks saprobnosti i klase boniteta) na osnovu promena u sastavu biocenoza. Bioremedijacija hlorovanih rastvarača primenom alternativnih akceptora elektrona. Restauracija kopnenih sistema.19 veličini. Ekstrakcija zemljišta uz aeraciju. Prečišćavanje otpadnih voda. pH. Neki aspekti metabolizma mikroorganizama važni za proces bioremedijacije. Akvakultura: ribarstvo i ribnjačarstvo. Hemijska oksidacija. Prirodna bioremedijacija. sukcesije i transformacija u vlažne livade i kopnene ekosisteme. halogena jedinjenja. Spaljivanje. kriterijumi i valorizacija. Biomanipulacioni zahvati u kontroli kvaliteta voda i bioremedijacije akvatičnih ekosistema. Striping vazduhom. zooplankton. Vežbe: Problemi konzervacije akvatičnih ekosistema. karakteristike. neorganskim i toksičnim materijama. Restauraciona ekologija. Terenski obilazak deposola u procesu fitoremedijacije. Merenja fiziko-hemijskih svojstava vode. vertikalne i horizontalne. Fitoremedijacija. stabilizacija. vrednosti i naučna osnova. otpadne vode poljoprivredne proizvodnje. VIII semestar 2+2) . Detekcija prisustva toksičnih jedinjenja u substratu – skrining testovi biodegradacije. Biodegradativni procesi i biotransformacije.

preko stvaranja vulkanskih ostrva i planinskih venaca i platoa. Rezistentnost: divergencija između recentnih genetičkih linija Vežbe: Odgovarajućim primerima se prate predavanja Ispit: pismeni/usmeni. vazduha.20 Predavanja: Poreklo ekološkog diverziteta. Progres adaptivne radijacije. Značaj. VIII semestar 2+2) Predavanja: Poreklo života. Turizam: uticaj na životnu sredinu.od kasne Krede do kasnog Miocena. Klasifikacija biodiverziteta . Evolucija primata . Fosilni podaci. Biološka i kulturna evolucija čoveka: evolucija i ponašanje čoveka. Istorija Zemlje na osnovu bioloških podataka. poljoprivredu. Upotreba filogenetskih podataka u rešavanju raznih bioloških problema.metode. ekoturizam. uticaj javnosti. Detekcija adaptivne radijacije. Mezozoik i Kenozoik Vežbe: Metode evolucione analize. Fanerozoik: Paleozoik. Formiranje kladograma regiona na osnovu biogeografske istorije odabranih taksona. Priroda fosilnih nalaza. evolucija i zdravlje čoveka. Austrolopithecinae i Homo habilis. Povezanost demografije i filogenije. Uticaj ponašanja na evoluciju genetičkog diverziteta čoveka Ispit: pismeni/usmeni. Razvojna genetika i makroevolucione novine. Evolucija roda Homo. Prekabrijumska evolucija. Ekološka osnova specijacije. Analogija između taksona i oblasti. VIII semestar 2+2) Predavanja: Istorijska biogeografija . NVO. Ekološka teorija adaptivne radijacije. Borba za prirodne resurse. Geografska varijabilnost savremenog čoveka. Specijacija i rekonstrukcija odnosa taksona na osnovu filogenetskih podataka. Analogija između filogenetske i biogeografske analize. resurse i politike u oblasti zaštite životne sredine. Rekonstrukcija odnosa različitih regiona Zemlje na osnovu biogeografskih podataka. Istorija života (Izborni predmet. Evolucija i budućnost humane populacije: eugenija Vežbe: Evolucija primata: filogenetske analize: na osnovu morfoloških karakteristika i molekularnih podataka. tehnologija. Osnovne geološke promene. Deforestacija. ekoturizam. toksični otpad. Alometrija i heterohronija.Uvod. pravna regulativa. Kambrijumska eksplozija. Filogeografija (Izborni predmet. Toksični otpad. debate i diskusije u vezi sa najnovijim istraživanjima vezanim za globalne promene klime. Globalno upravljanje resursima: međunarodne organizacije. Koevolucija Ispit: pismeni / usmeni Ihtiologija (Izborni predmet. Molekularni sat.od širenja populacija iz glacijalnih refugijuma i postglacijalne ekspanzije tokom Pleistocena. tokom razdvajanja populacija. Tranzicioni oblici. Ekološke mogućnosti i nivo specijacije. Poreklo introna. rekonstrukcija. Nastanak evolucionih novina. Ispit: pismeni i usmeni. Divergencija i interakcija između vrsta. VIII semestar 2+2) Predavanja: Evolucija. Poreklo organela. Molekularni podaci u antropologiji. Promene klime: nauka. deforestaciju. Antropogeneza (Izborni predmet. klasifikacija i nomenklatura. Makroevolucione promene isprekidana ravnoteža i filetički gradualizam. zemljišta. Ljudska populacija: rast. ekonomija. do razdvajanja kontinentalnih ploča tokom kasnog Mezozoika Ispit: pismeni/usmeni Trendovi u ZŽS (Izborni predmet. Evolucija anatomski modernog čoveka. Geološka vremenska skala. VIII semestar 2+2) Predavanja: Aktuelni problemi ugroženosti vode. Ekološke mogućnosti i morfološka divergencija. Evolucione činjenice. Rekonstrukcija istorije života. Vežbe: Seminarski radovi. politika. uticaj. Geološki vremenski okvir. rast ljudske populacije. Genetički diverzitet primata i čoveka. VIII semestar 2+2) . Formiranje kladograma oblasti upotrebom taksona kao karaktera Vežbe: Primeri: Intraspecijska filogeografija: Biogeografska analiza genetičke divergencije sekvenci DNK u izolovanim i ostrvskim populacijama. Divergentna prirodna selekcija u različitim okruženjima. a u korelaciji sa istorijskim događajima .

Metode borbe protiv štetnih vrsta glodara. hromozomi. Ishrana. statistička obrada. Inter i intraspecijski odnosi medju ribama . Podela riba prema staništima. Meristički i morfometrijski karakteri riba. Delovanje abiotičkih ekoloških faktora na ribe.21 Predavanja: Organski sistemi riba. Genetika. Ispit: pismeni i usmeni. Pregled ihtioloških zbirki. crevnog sistema. hibridizacija. Plodnost. selekcija. Rast i tempo porasta. Odredjivanje starosti. Ribe kao saprobiološki indikator. apsolutnog i relativnog prirasta. Epizootiološko – epidemiološki značaj sinantropnih glodara. Rodeticidni preparati i načini njihove primene. Odredjivanje indeksa saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune. Vežbe: Izvode se u vidu terenske nastave sa ekipom za deratizaciju iz novosadske “Ciklonizacije”. Upoznavanje sa gajenjem šaranskih riba Ispit: praktični i usmeni. Organizacija i praktično sprovođenje deratizacije.Razmnožavanje. Mere zaštite pri izvođenju deratizacije. Krvna slika. VIII semestar 2+2) Predavanja: Bioenološke karakteristike populacija sinatropnih glodara i njihova podela. embrionalni i larveni razvoj. Sinantropni glodari (Izborni predmet. . skeletnog. Migracije riba. Ekonomski značaj mišolikih glodara. Gajenje riba u ribnjacima Vežbe: Gradja kožnog. Apsolutna i relativna plodnost.