1 PROFESOR BIOLOGIJE

I GODINA

Hemija
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Hemijski simboli, formule i jednačine. Osnovni hemijski zakoni i zakoni gasnog stanja materije. Struktura atoma i periodni sistem elemenata. Hemijska veza i struktura molekula. Oksidacioni broj i redoks sistemi. Disperzni sistemi. Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža. Termohemija. Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja: oksidi, hidridi, kiseline, baze i soli. Elektrolitička disocijacija i konstanta disocijacije. Protolitičke reakcije. Jonski proizvod vode i vodonični eksponent. Hidroliza soli i puferi. Koligativne osobine rastvora i Raulovi zakoni. Proizvod rastvorljivosti. Biološki važni hemijski elementi: Na, K, Mg, Ca, C, O, S, F, Cl, Br, I, Ag, Fe. Organska jedinjenja; struktura, klasifikacija i nomenklatura. Ugljovodonici: hemijske osobine i reakcije alkana, alkena i alkina. Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika. Alkoholi i fenoli. Etri, tioalkoholi i tioetri. Karbonilni derivati ugljovodonika, hemijske osobine i reakcije. Organske kiseline. Supstituisane organske kiseline. Derivati organskih kiselina i derivati ugljene kiseline. Ugljeni hidrati: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi, hemijske osobine i reakcije i značaj za živa bića. Lipidi: prosti i složeni lipidi, hemijske osobine i reakcije i njihov značaj za živa bića. Proteini, polipeptidi i dipeptidi, podela, hemijske osobine i njihov značaj za živa bića. Kratak pregled sekundarnih biomolekula: alkaloidi, terpenoidi, fenolna jedinjenja. Podela i biološki značaj vitamina, antibiotika i pesticida. Vežbe su tako organizovane da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanju. Planom je predviđeno 15 vežbi, 7 iz opšte hemije i kvantitativne analize, 1 vežba iz kvalitativne analize i 7 vežbi iz organske hemije, koje obuhvataju reakcije na funkcionalne grupe i grupnu vežbu iz spektrofotometrije i hromatografije. Svaka vežba obuhvata odgovarajući broj stehiometrijskih-računskih zadataka. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. U toku nastave biće ponuđeno 4 testa, 2 iz opšte hemije i 2 iz organske hemije koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.

Biologija ćelije
(Osnovni predmet, I semestar 2+2) Predavanja: Evolucija ćelije. Hemijski sastav ćelije. Metode citoloških istraživanja. Prokariotska ćelija. Acelularni oblici života–virus. Prokariotski tip ćelije: bakterije i cijanobakterije (modrozelene alge) i gljive. Morfologija, ultrastrukturna i funkcionalna građa bakterijske ćelije. Uključci bakterijske ćelije. Sporulacija. Funkcionalna građa cijanobakterijske ćelije. Uporedni prikaz građe ćelija algi – prokariotski i eukaritski tip ćelije. Specifičnosti i detalji strukturne i funkcionalne građe jednoćelijskih i micelarnih gljiva. Animalna ćelija. Plazmalna membrana, citosol, citoskelet, ćelijske organele. Ćelijski ciklus. Rast ćelije. Starenje i smrt ćelije. Biljna ćelija: Oblik, veličina, delovi ćelije. Strujanje citoplazme. Turgor i plazmoliza. Plastidi. Unutrašnji produkti protoplasta: rezervne materije u; vakuola, vakuolarni sok; kristali; fiziološki aktivne materije. Ćelijski zid. Obrazovanje, rast i debljanje, hemijski sastav, fizička svojstva i submikroskopska građa, plazmodezme i jamice, perforacije; sekundarne promene ćelijskog zida. Fiziologija biljne ćelije. Kompartmentalnost ćelijskog metabolizma. Biomembrane. transport vode i jona. Plastidi, vakuola – struktura i funkcija. Ćelijski zid i plazmodezmi. Hemijska svojstva biljne ćelije. Enzimi. Vežbe: Mikroskopiranje. Morfološki oblici i ćelijski omotač bakterija. Spore i drugi uključci bakterijske ćelije. Prokariotske cijanobakterije. Jednoćelijske i višećelijske zelene alge. Jednoćelijski i micelarni talusi gljiva. Ultrastrukturna organizacija animalne ćelije na elektronomikrografijama različitih tipova ćelija. Delovi biljne ćelije. Strujanje citoplazme. Plazmoliza. Hloroplasti, karotenoidoplasti i leukoplasti. Skrobna zrna, aleuronska zrna, masne kapi. Antocijani. Kristali. Centripetalna i centrifugalna zadebljana ćelijskog zida. Proste i opšančene jamice. Perforacije ćelijskog zida. Vodni i osmotski potencijal. Izolacija protoplasta i hloroplasta. Ispit: praktični, pismeni (seminarski/test) i usmeni. Pismeni ispit je eliminatoran.

Opšta zoologija
(Osnovni predmet, I semestar 2+1) Predavanja: Poreklo, raznovrsnost, srodnički odnosi, osnovna načela klasifikacije i klasifikacija životinja. Struktura i funkcionalna raznovrsnost životinja: individualno razviće; problemi integriteta organizama; simetrija i kretanje; ishrana i varenje; transportni sistemi i telesne tečnosti; termoregulacija; razmena gasova i respiratorni pigmenti; ekskrecija i vodni balnas; humoralna i nervna regulacija; čula i reprodukcija. Vežbe: Mikroskop i tehnika mikroskopiranja. Vežbe prate predavanja a morfoanatomska struktura i građa životinja, organski sistemi, organi, tkiva, izabranih taksona biće proučavana korišćenjem nativnih, trajnih preparata (suvi i vlažni). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

2 Morfologija i sistematika beskičmenjaka
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Osnovna načela sistematike i klasifikacije beskičmenjaka, filogenetski odnosi i evolutivi pravci i tendencije u okviru ove grupe. Protozoa- opšte karakteristike, jednoćelijski nivo organizacije, klasisfikacija i filogenija, način života. Metazoa – poreklo i opšte karakteristike, organizacija na nivou tkiva, telesne duplje, radijalna i bilateralna simetrija, protostomija i deuterostomija, evolutivni pravci. Mesozoa, Porifera,, Cnidaria, Ctenophora – telesna organizacija, način života, klasifikacija i filogenija. Plathelmintes: Turbellaria, Cestoda, Trematoda; Nemertina - telesna organizacija acelomata, životni ciklusi, klasifikacija i filogenija. Nematoda, Nematomorpha, Acanthocephala, Rotifera, Gastrotricha, Kinoryncha, Entoprocta - telesna organizacija pseudocelomata, opšte karakteristike, način života, rasprostranjenje klasifikacija i filogenija. Mollusca – telesna organizacija celomata, način života, klasifikacija i filogenija, diverzitet i adaptivna radijacija. Annelida – metamerizam, karakteristike telesne i funkcionalne organizacije, filogenija i klasifikacija, način života. Priapulida, Echurida, Sipunculida, Tardigrada, Onychophora – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija. Arthoropda – opšte karakteristike telesne i funkcionalne organizacije: egzoskelet, mišićni sistem, nervni sistem, respiracija; klasifikacija i filogenija, način života, rasprostranjenje. Lophophorata: Bryozoa, Brachiopoda, Phoronida – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenetski pravci. Echinodermata – telesna organizacija, klasifikacija i filogenija, diverzitet, način života i rasprostranjenje. Pogonophora, Chaetognata - opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija Vežbe: Vežbe su organizovane tako da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanjima. Tokom vežbanja biće korišćeni nativni i trajni preparati, a u većini slučajeva biće rađena disekcija pojedinih predstavnika različitih grupa beskičmenjaka. Svugde gde je to moguće, radiće se determinacija predstavnika pojedinih sistematskih kategorija koje se obrađuju na predavanjima. Na isti način obrađivaće se fauna beskičmenjaka, u prvom redu entomofauna različitih ekosistema (terenska nastava u I i II semestru) i marinske vrste beskičmenjaka (terenska nastava u III i IV semestru). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

Biofizika
(Osnovni predmet, II semestar 3+3) Predavanja: Pojave u prirodi, zakonitosti, principi i fundamentalne interakcije. Ekonomija, ekologija, fizika i opstanak čovečanstva. Energetika i novi materijali. Osnovi metrologije. Nerelativistička kretanja. Gravitaciono polje. Mehanika tela i fluida. Lokomotorni sistem čoveka/životinja, letenje i plivanje životinja, biokapilarnost i hemodinamički sistem čoveka/životinja. Oscilacije, talasi i zvuk. Govorno-slušni sistem čoveka/životinja. Termodinamika, agregatna stanja i fazni prelazi. Aktivni transport supstancije, biomembrane. Elektromagnetizam. Bioelektricitet, biostruje kod čoveka/životinja, biomagnetizam. Elektromagnetni talasi i mikroskopija. Fotoosetljivost čoveka/životinja i fotometrija. Relativistička kretanja. Kvantna svojstva materije. Atomi, joni i molekuli. Emisija i apsorpcija svetlosti. Bio i foto-luminescencija. Radioaktivnost. Interakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom. Detekcija, dozimetrija i zaštita od štetnog zračenja. Teorija velikog praska. Elementi astrofizike. Uslovi života na drugim planetama. Vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: seminarski rad, test/usmeni.

Anatomija i morfologija biljaka
(Osnovni predmet, II semestar 4+3) Predavanja: Histologija - pojam i klasifikacije tkiva. Meristemi (apikalni, interkalarni, lateralni, traumatični). Trajna tkiva (parenhimska pokorična, mehanička, provodna, tkiva za lučenje). Anatomska građa vegetativnih organa (koren, stablo, list). Anatomska građa metamorfoziranih organa. Anatomska građa reproduktivnih organa skrivenosemenica (cvet, seme, plod). Klica. Morfologija korena. Metamorfoze korena. Morfologija izdanka (stablo i list). Metamorfoze izdanka. Razmnožavanje biljaka. Bespolno i polno razmnožavanje, smena polnog i bespolnog razmnožavanja. Razviće mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica. Cvet, cvasti. Cvetanje. Oprašivanje, oplođenje. Seme i plod. Vežbe: Apikalni meristemi: vegetaciona kupa izdanka i korena. Pokorična tkiva (primarna i sekundarna). Mehanička tkiva (kolenhim i sklerenhim). Tkivo za fotosintezu, magacioniranje, apsorpciju, provođenje, lučenje. Anatomska građa korena: primarna i sekundarna. Anatomska građa repastog korena. Anatomska građa stabla: primarna i sekundarna. Anatomska građa rizoma i krtole. Anatomska građa lista (liske i lisne drške). Anatomska građa čašičnih i kruničnih listića, prašnika i tučka. Anatomska građa semenjače i oplodnice. Klica dikotila i monokotila. Morfologija korena. Metamorfoze korena, morfologija izdanka. Morfologija lista. Metamorfoze izdanka (stablo i list). Cvet i cvasti. Morfologija semena i plodova. Klasifikacija plodova. Ispit: praktični, pismeni (test)/ usmeni.

Osnovi mikrobiologije

parenhimatičnog (kormoidnog) i cenocitičnog (sifonalnog) talusa. fiksacija. Determinacija sakupljenog materijala do klase. Upoznavanje sa karakterističnim tipovima fitocenoza (šumske. korovske. rasprostranjenost i osnovi sistematike pripadnika klasa: Ascolichenes. Karakteristike pravih gljiva na predstavnicima podrazdela: Mastigomycotina. zvuka i vizuelnim putem. ruderalne i druge zajednice. Pregled glavnih grupa bakterija u nativnim preparatima. Annelida. Vežbe: Upoznavanje sa principima rada u mikrobiološkoj laboratoriji: ponašanje (mere predostrožnosti). različiti tipovi kolonija. životni ciklusi. prepariranje i izrada entomološke zbirke. Mammalia ( Insectivora. Obrada sakupljenog materijala. filogenetske srodnosti i rasprostranjenost pripadnika razdela: Cyanophyta (Cyanobacteria). Phaeophyta i Rhodophyta. Polypodiophyta. Odlike metabolizma bakterija: tipovi mikroorganizama prema načinu ishrane i energetskim izvorima. zoosfera. Miriapoda. Xanthophyta. geomorfološkim i pedološkim osobinama i klimatskim prilikama. sistematika. jaja. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). Karakteristike. Građa talusa i habitus lišajeva. do 150 vrsta. Reptilia (Sauria. Ascomycotina. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. zemljište. 0+3. veterina. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon svake obrađene celine. Ascomycotina. Mastigomycotina. alge končastog. Bacillariophyta. Charophyta. virusa. Mikrobiloški deo:Sakupljanje i upoznavanje sporokarpa gljiva i talusa lišajeva. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. reda. Biologija algi i gljiva (Osnovni predmet. Basidiolichenes i Deuterolichenes. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. gnezda. Determinacija sakupljenog materijala do roda i vrste. Uuzimanje mikrobioloških uzoraka staništa (voda. funkcionalne građe i razmnožavanja bakterija. Iščišćavanje izolata i upoznavanje sa morfološkim i fiziološkim osobinama bakterijskih izolata. Ispit: pismeni/paraktični i usmeni. mikrobisfera). Turbellaria. (i građa askokarpa) Basidiomycotina (ciklusi razvića fitopatogenih oblika. *Engleski jezik (Izborni predmet. Apterygota i Pterygota. posuđe. Zygomycotina. građi. vazduh) i njihova obrada. pribor i aparati. Uporedni prikaz morfologije. Karakteristike. Upoznavanje predstavnika klase Aves preko balgova. bioremedijacija. pedosfera. Upoznavanje morfologije i građe sluzavih. anatomska građa (i odnosi simbionata) talusa lišaja. Pirrophyta. fitosfera. cianobakterija. Rasprostranjenost i uloga mikroorganizama u biosferi (hidrosfera. 0+5) Zoološki deo: Upoznavanje sa karakterističnim ekosistemima i lokalitetima za koje su pojedine vrste vezane. Anura). Određivanje brojnosti bakterija i izolacija kultura. sistematika. amicelarnih i micelarnih gljiva. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Chrysophyta. II semestar 3+2) Predavanja: Razlike u habitusu. II semestar 2+1) Predavanja: Istorijski razvoj mikrobiologije i odnos mikrobiologije sa drugim bazičnim i primenjenim biološkim disciplinama. tipovi bazidiokarpa) i Deuteromycotina. filogenija i elementarna sistematika bakterija i taksonomska podela virusa. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. zaštita životne sredine. pripadnika različitih ekosistema Fruške gore: Amphibia (Caudata. filogenija. Rodentia). Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. životni ciklusi i rasprostranjenost grupa: Mixomycota. Ispit: praktični i usmeni. Zygomycotina. Značaj mikroorganizama u prirodi i za čoveka: medicina. Opšte karakteristike i osobine po kojima se gljive razlikuju od biljaka i životinja. Specifičnosti genetike prokariota. aktinomiceta. Chlorophyta. Upoznavanje i sakupljanje karakterističnih predstavnika tetrapodnih kičmenjaka. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. Gastropoda i Arthropoda – Arachnida. atmosfera. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. **Terenska nastava (Obavezna. Vežbe: Upoznavanje morfologije i građe različitih tipova talusa algi: Jednoćelijske pokretne i nepokretne. reproduktivni organi kod algi. I ili III semestar 4+0. osnovna upotreba neodredjenog i . Basidiomycotina i Deuteromycotina. Habitus.3 (Osnovni predmet. Euglenophyta. Sakupljanje karakterističnih predstavnika beskičmenjaka: Hydrozoa. Ekologija mikroorganizama: biotički i abiotički činioci u životu prokariota (okvir života). Ispit: kolokvijum. Načini razmnožavanja. Biotehnološka primena mikroorganizama: proizvodnja hrane. Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih predstavnika pojedinih sistematskih kategorija vaskularne flore: Equisetophyta. pigmentaciji i načinu razmnožavanja algi. Serpentes). biodegradacije. mikoplazmi i rikecija. fermentaciona industrija. zaštita bilja. livadske. prepariranje biljnog materijala. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrstu. Pravljenje trajnih preparata: metode bakteriološkog bojenja.

Pojam i vrste društvenih grupa. Društvo i društvena pojava. Prirodne i društvene nauke. Rad sa fajlovima. Ispit: Sociologija (Izborni predmet. Korišćenje Interneta. Unošenje tabela u tekst. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Pojam i vrste naučnog objašnjenja. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. Država. Lycopodiophyta. Pojam i elementi naučnog metoda. pisanje: popunjavanje formulara. Pismeni (seminarski) i usmeni. Kreiranje grafikona. glagolska vremena Present Simple active i passive. do Kvartara. I semestar 2+0) Predavanja: Pojam naučnog saznanja: Principi naučnog saznanja. prilozi. poredjenje prideva. Paleopalinologija sa metodama pripreme preparata. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. kraća pisma. Savremeno društvo. Kreiranje stukture foldera. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Korišćenje elektronske pošte. Past Perfect Tense. Društvena struktura: Pojam društvene strukture. Priroda. Elementi kulture. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Konstitutivni problemi sociologije: Odnos sociologije i drugih nauka. društvo i individua. složene imenice. pisanje: CV. II semestar 2+0) . modalni glagoli. Kolo Chordata. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Ukrašavanje tabela. Ispit: usmeni. Socijalizacija. predvidjanje u toku čitanja. rezime. Unošenje slika u tekst. Present Perfect. Rad sa formulama i funkcijama. Statistički softverski paketi. Konstitutivni elementi društva. Tipovi podataka u tabelama. Korišćenje statističkih funkcija. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Podešavanje za štampu. Promene i razvoj društva. Predmeti i sredstva. Ličnost: pojam ličnosti. Paleozoika. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Programi za pretraživanje. Paleontologija (Izborni predmet. razumevanje osnovne ideje i detalja. pasiv. Društvene institucije i organizacije. Korišćenje gotovih maski. Ispit: pismeni (periodični testovi). Politika. II semestar 2+0) Predavanja: Zoološki deo: Pojam paleozoologije i njen odnos prema srodnim naukama. Karakteristična flora počev od Kambrijuma. Ispit: pismeni i usmeni. infinitivi.4 odredjenog člana. Postanaka kičmenjaka. Fosili. Ispit: pismeni i usmeni. Akteri društvenih delovanja. Present Continuous. Načini kopiranja u Excelu. Sistematski prikaz fosilnih predstavnika sa osnovnim morfološkim karakterima i poreklom nalaza iz razdela Bryophyta. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. I ili III semestar 4+0. Potrebe i interesi. Klimatologija i pedologija (Izborni predmet. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici.. Formiranje i korišćenje maski. formalno pismo. Equisetophyta. Past Simple active i passive. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Past Simple. Botanički deo: Upoznavanje sa dalekim precima pojedinih sistematskih grupa na nivou reda. Pinophyta i Magnoliophyta. (Izborni predmet. Pojam. Korišćenje operativnog sistema Windows. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Svojina i društvena moć. glagolska vremena: Present Simple. Formatiranje teksta. redukovane relativne rečenice. Programski paketi za obradu podataka (Izborni predmet. CV. Polypodiophyta. participi. Potkolo Hemichordata. Vežbe prate predavanja. Kultura. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. poredjenje prideva i priloga.

Položaj pedologije u odnosu na biološke discipline. Vreme i klima. Klimatski elementi. Osnovni pojmovi. II semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet beskičmenjaka i značaj njegovog poznavanja. Klimatske karakteristike kontinenata. Pedologija. Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti. cvasti i cvetovi skrivenosemenica. gljiva. . II GODINA Psihologija (Osnovni predmet. zadaci. razvitak i grane psihologije. Značaj zaštite životne sredine u cilju diverziteta i mogući pravci primene genofonda algi. lišajeva i viših biljaka. Faktori razvoja govora. endoskelet. Voda i vlažnost. Vežbe: Sakupljanje uzoraka na jednodnevnim ekskurzijama i njihova obrada u laboratoriji. pamćenje i zaboravljanje. Direktno zračenje. Metode i tehnike istraživanja u psihološkim naukama. Endemiti. Zemljište. II semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa značajem algi. Struktura i dinamika ličnosti. Morfološki i ekološki diverzitet autohtonih biljaka predstavljaju bazu za njihovo iskorišćavanje. Hemijski sastav i fizičke karakteristike vazduha. Racionalizacija učenja. Osnovne odlike prirodnih voda na Zemlji. Razvoj govora. derivati. Adsoptivna sposobnost zemljišta. Učenje. različiti oblici šišarki i sporofila golosemenica. Grane psihologije. gradja. Nervni sistem . Klimatski faktori. Diverzitet generativnog regiona: oblici rasplodnih organa mahovina. Klima zemljišta. Klimatski pojasevi i klimatski tipovi.somatska. Socijalizacija. Klasifikacija klime. Brojnost. selekciju i oplemenjivanje gajenih biljaka. Pedogeneza. Telesni pokrivač Chordata. Difuzno zračenje. rasprostranjenost i raznolikost beskičmenjaka. Takođe će se prikazati primeri oligomerizacije cveta povezane sa efikasnošću funkcije koju vrši. Razvoj interesovanja. Sastavni delovi zemljišta. Mogućnost primene psihologije u vaspitno-obrazovnom radu. Raznovrsnost predstavnika pojedinih familija.5 Predavanja: Klimatologija. Procesi zagrevanja i hlađenja zemljišta i vazduha. Klima atmosfere. Ispit: usmeno. raznošenja plodova i rasejavanja semena. Diverzitet faune beskičmenjaka (Izborni predmet. Podela klime. aneksne žlezde. lišajeva i viših biljaka u ekosistemima i nivoom njihove proučenosti u svetu i kod nas. Problemi u razvoju ličnosti. Temperatura. sa posebnim osvrtom na pojedine grupe beskičmenjaka. Ispit: pismeni (seminarski rad) i usmeni. heterotopični skelet. Mišićni sistem . riblji mehur. prečica i paprati. Sistem organa za respiraciju . Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Geneza i klasifikacija zemljišta. refugijalna staništa Srbije i Crne Gore. Padavine. raznovrsnost listova. Teškoće u učenju. Razvoj pojedinih psihičkih funkcija. kao dela diverzitetom bogatog Balkana. Sistem organa za varenje-usna duplja-prednje i zadnje crevo. Čulni organi-opšti i posebni viscelarni i somatički. Razvoj emocija. Postanak kičmenjaka. Značaj diverziteta biljaka i gljiva (Izborni predmet. Faktori koji uzrokuju diverzitet beskičmenjaka. Distribucija Sunčevog zračenja u vodenoj sredini.najznačajniji endemiti i relikti naše faune. Uticaj vremena i klime na zemljište. Osnovne fizičko-hemijske karakteristike vode. Osnovni psihološki pravci. U okviru ekološkog diverziteta naglasak se daje onim familijama i rodovima čije vrste zahtevaju različite ekološke uslove za normalan život. sa specifičnostima pojedinih vegetativnih i generativnih organa. Osnovni pojmovi. Uporedna anatomija i sistematika hordata (Osnovni predmet. gljiva. Upoznavanje sa nekim od najznačajnijih endemita naše zemlje. Vežbe: Diverzitet vegetativnih organa: oblici korena i po funkciji sličnih organa u biljnom svetu. škrge. Diverzitet plodova i semena. Diverzitet prostora Srbije i Crne Gore. III semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Ekskretorni sistem.centralni. Sunčevo zračenje. Genitalni sistem. Raspored prirodnih voda na Zemlji. Afirmacija prirodnih vrednosti . Specijski diverzitet odredjenih autohtonih ekosistema i supstituisanih veštačkih ekosistema. Uloga sazrevanja i učenja u razvoju emocija. III semestar 4+4) Predavanja: Opšta organizacija i poreklo tipa Chordata. Funkcija govora. Posete institucijama u kojima su deponovane neke značajne zbirke beskičmenjaka. Faktori uspešnog učenja. viscelarna i kožna muskulatura. Ispit: usmeni. Osnovne faze i procesi ontogenetskog razvića Chordata. pluća. Biodiverzitetske pustinje. Ispit: pismeni. Kratak pregled razvitka psihologije. specifični načini oprašivanja. Skeletni sistem-egzoskelet. Osnovne odlike atmosfere. periferni. Razvoj ekspresivnog ponašanja. relikti. oblici i veličine izdanaka i stabala.škržno crevo.

genitalni. grudnica. III semestar 4+3) Predavanja: Strukture tkiva (epitelno tkivo. način života Vežbe: Predstavnici subphyluma Tunicata i subphyluma Acrania. Struktura organskh sistema (digestivni sistem. Aves. Faktori nastave. Struktura hromozoma. saznata ljudska delatnost. Pojam i vrste didaktičkih principa. komornog sistema mozga. slezine. Tekst metoda. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). ekskretorni sistem. Ispit: praktični. formiranje lica i usne duplje. tonzila. Osovinski skelet: kičmeni pršljenovi ribe. Metode pedagoških istraživanja. pismeni (test) i usmeni. III semestar 4+4) Predavanja: Uvod u biohemiju.. Nastavni čas. Pedagogija (Osnovni predmet. Vaspitanje kao središna pedagoška kategorija i uloga rada u njegovom nastajanju. istorijat i pravci razvoja. Nastavne ekskurzije. Oblici nastavnog rada. Genetski kod. Metabolizam ugljenih hidrata. cirkulatorni sistem. Mišićni sistem (žaba). Tunicata. timusa. krvnih sudova i krvnih elemenata. Vrste nastave u našoj školi. limfopoetični sistem. endokrini sistem. creva. oplođenje. nervno tkivo). Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni (test). sisar). Medjucelijska komunikacija. tipovi brazdanja. ili test (1) iz celokupnog gradiva Biohemija (Osnovni predmet. oogeneza. Laboratorijskoeksperimentalna metoda. zigot. organizacija jajeta. ptice. IV semestar 3+3) Predavanja: Pojam molekularne biologije. Klasifikacija Vertebrata: subklasa Agnatha (Cyclostomata). Čulni sistem (gradja oka). Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji. čula. Koža kičmenjaka (ribe. Vežbe: prate predavanja. endokrini sistem. ekskretorni sistem. subklasa Gnathostomata (klase: Chondrichthyes. ženski reproduktivni sistem. Domaći radovi učenika. Proveravanje i ocenjivanje znanja. ovojnice ploda. tireoidne i paratireoidne žlezde. Genetska informacija. Karakteristike vaspitanja kao društvene delatnosti. IV semestar 4+0) Predavanja: Ošta pedagogija: Pojam i predmet pedagogije kao nauke. ptice. Pojmovi srodni pedagoškim. Pojam i determinante cilja i zadataka vaspitanja. respiratorni sistem. želuca. derivati kože. muški i ženski reproduktivni sistem. vodozemci. hipofize. Pojam i klasifikacija nastavnih metoda. Tehnike istraživanja. Razvitak vaspitanja tokom ljudske civilizacije. vezivna tkiva. Nastava i proces učenja. unutašnjeg uva i oka). Osteichthyes. vezivno. Nervni sistem (moždinski živci žabe. moždanih mehurova. Osnovi molekularne biologije (Osnovni predmet. ekskretorni. Vrste vaspitanja. blastulacija. nervno i mišićno) i strukture organa različitih organskih sistema (nervni sistem. Hromozomalna DNK i njeno pakovanje u hromatinsko vlakno. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). zmije. slezine. muški reproduktivni sistem). Struktura i funkcija DNK. Faktori razvoja ličnosti. digestivni sistem. cirkulatorni sistem. Enzimi. pacova. krvni sistem:disekcija ribe. Embriologija (pojam reprodukcije spermatogeneza. razvoj organa (zuba.Nastavna sredstva.6 Sistematske kategorije i klasifikacija tipa Hemichordata i Chordata. podtipova Acrania. Odnos pedagogije i drugih nauka. Metoda praktičnih radova. Amphibia. sisar). sisara. Sadržaj obrazovanja. respiratorni. Nastava kao proces proučavanja i učenja. Vežbe: Svetlosnomikroskopska izučavanja strukture tkiva (epitelno. Sistem pedagoških disciplina. Kvantitativna i kvalitativna analiza istraživačkih podataka. lipida i proteina. Tok naučnog istraživanja. Metode zasnovane na posmatranju. Različiti sistemi nastave. Vertebrata. Ispit: usmeni. formiranje i derivacija škržnih lukova. Ispit: pismeni/usmeni. Istraživački instrumenti. Vaspitanje u širem i užem smislu. Metabolizam i bioenergetika. Crevni. žabe. srca. Uloga bioloških činilaca u vaspitavanju. Glaveni skelet (ptica. Vaspitanje kao svesna. praktični i usmeni. rebra. limfatični sistem. čula) na trajnim histološkim preparatima. Nastavni plan i program. Programiranja nastave i učenja. Proces saznavanja u nastavi i nauci. Didaktika: Pojam i shvatanje o didaktici. Mammalia) – telesna organizacija. ili test (1) iz celokupnog gradiva. jetre. žabe. nadbubrežne žlezde. Hemijske i bioloske osnove biohemije. gastrulacija. spoljašnje uobličavanje embriona. pankreasa. Skelet ekstremiteta (žaba. ptica. Metodologija pedagogije: Različiti metodološki pristupi u pedagogiji. useka i špagova. ganglija. respiratornih organa. Obrazovanje i vrste obrazovanja. nidacija (implantacija). mišićno tkivo. sisari). Nukleinske kiseline. Pedagoške zakonitosti. nervne cevi. rasprostranjenje. Vrste pedagoških istraživanja. Dijaloška metoda. Seminari iz posebnih aspekata biohemije. Teorije o izboru nastavnih sadržaja. Regulacija metabolizma. . Reptilia. nervni sistem. Monološke metode. Histologija sa embriologijom (Osnovni predmet. respiratorni sistem. mozak sisara).

Hromosomi čoveka. Preontogenetsko i etape ontogenetskog razvića. Akceleracija i sekularni trend. Polypodiophyta. Građa. Sistematika razdela: Bryophyta. detekcija hibridizovane DNK). razvoja i sazrevanja. Rast i razviće.7 Održavanje DNK sekvenci. Izolacija DNK i RNK. vrste koje se koriste za ishranu ili kao industrijske. Antropologija (Osnovni predmet. Sakupljanje i determinacija do 150 vrsta predstavnika Equisetophyta. Specijalna rekombinacija. Varijabilnost ljudskih populacija. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. Analiza strukture DNK koristeći program RasMol. praktični ispit / usmeni ispit. pravljenje individualnih zbirki i njihovo čuvanje.pregled. geomorfološkim. Ispit: periodični testovi. Lycopodiopyta. kolokvijum. hibridizacija. reda. Građa. Replikacija DNK. Polypodiophyta. denaturacija DNK i transfer na membranu. RNK i poreklo života. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). stanovnika zimzelene mediteranske šume. primitivne i progresivne grupe. Evolucija genoma. elektroforeza dobijenih fragmenata. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama živog naselja supralitorala. Determinacija sakupljenog materijala do klase. IV semestar 2+2) Predavanja: Uvod u antropologiju i njen razvoj. Magnoliophyta . Nemertina. Monofiletsko poreklo viših biljaka . Lycopodiophyta. Manipulacija proteinima. Zaštita mora.Telomska teorija. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). zaštita i bolesti organa i sistema čovečijeg tela. proteazomi). Filogenetski razvoj. biljaka bedemarki i ruderalnih staništa. eulitorala i gronjeg sublitorala. Reparacija DNK. pedološkim i klimatskim osobinama. Jedinstvena građa čoveka i ostalih živih bića. DNK-vezujući motivi regulatornih proteina. Istorijski razvoj sistematike. Pinophyta i Magnoliophyta. Embrionalno razviće. Arthropoda (Crustacea). Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). gariga. Pojam genetičkih prekidača. Ispit: kolokvijum. Osnovna pravila nomenklature. Ćelijski ciklus i apoptoza. Demografska struktura. Mesto i uloga čoveka u prirodi. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne vežbe koje prate program predavanja. Annelida. Telesna građa i organizacija čoveka. Neki pokazatelji rasta. **Terenska nastava (Obavezna. supralitorala. ili test (1) iz celokupnog gradiva. osnovne telesne mere. Deoba ćelije. grupe koje ih povezuju. Karakteristični predstavnici razdela Bryophyta. prelazne između primitivnih i progresivnih grupa. Inicijacija i završetak replikacije DNK na nivou hromozoma. sastav i podela životnih zajednica u moru. Sakupljanje i upoznavanje algi obalskog pojasa mora (supralitorala i litorala) i brakičnih voda. Floristički i fitogeografski značajne vrste. Bolesti savremenog čoveka. DNK i RNK. Dominantna grupa viših biljaka. Polypodiophyta i Pinophyta. uloga funkcija. Coelenterata. tj. Ispit: pismeni/usmeni. Život u moru i biološke nauke. 0+8) Zoološki deo: Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih beskičmenjaka kamenite i peščane obale jadranskog mora. III semestar 3+2) . prepariranje biljnog materijala. PCR. Kontrola ekspresije gena . Posttranskripciona kontrola. Molekularni mehanizmi stvaranja specijalizovanih tipova ćelija. Ispit: praktični i usmeni. Antropometrijska i antroposkopska istraživanja. Equisetophyta. Matematika sa statistikom (Izborni predmet. Prepariranje sakupljenog materijala. Opšta rekombinacija. Mollusca i drugih. Taksonomske kategorije.podklase. poreklo. Od DNK do RNK: tranksripcija i obrada prekursor RNK. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. vreme pojavljivanja i dominacije tokom geohronoloških perioda. makije. polni razvoj i biološka zrelost. Vežbe: Upoznavanje osnovnih elemenata građe čovečijeg tela. IV semestar 4+4) Predavanja: Odnos sistematike i filogenije. do 150 vrsta. Od RNK do proteina: translacija i posttranslacione modifikacije proteina (čaperoni. Upoznavanje sa najkarakterističnijim predstavnicima vaskularnih biljaka. kamenjara. Morski organizmi kao hrana. Upoznavanje sa biljnogeografskim odlikama flore i karakterističnim tipovima fitocenoza. ukrasne i krmne biljke. fizički razvoj. Southern blotting i hibridizacija (razgradnja hromozomalne DNK restrikcionim enzimima. Elektroforeza DNK. Poreklo i srodnički odnosi i veze između sistematskih kategorija. Poseta istraživačkim institucijama na moru. Vežbe: Praktično poznavanje morfoloških karaktera koji odlikuju pojedine više i niže sistematske grupe viših biljaka. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrste naročito sledećih grupa: Porifera. Equisetophyta. Sistematika i filogenija kormofita (Osnovni predmet.

Priprema simuliranih igara: sistemska analiza problema. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Ispit: pismeni i usmeni. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. prilozi. Rad sa formulama i funkcijama. Zakon verovatnoća i funkcija raspodele. . Past Simple active i passive. Ukrašavanje tabela. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Razgranata taksonimija nastavnih strategija u okviru nastave biologije. modalni glagoli. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Korišćenje operativnog sistema Windows. Korišćenje Interneta. Obrada eksperimentalnih podataka. redukovane relativne rečenice. izrada analitičkog modela. Elementi teorije verovatnoće. Mikronastava. Savremena obrazovna tehnologija u nastavi biologije (Izborni predmet. Metodologije modelovanja u nastavi biologije. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Kreiranje grafikona. Numeričko rešavanje početnih i konturnih problema. linearna. glagolska vremena Present Simple active i passive. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. predvidjanje u toku čitanja. definisanje kriterijuma za merenje postignutih rezultata. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Past Perfect Tense. Present Perfect. složene imenice. Programi za pretraživanje. osnovna upotreba neodredjenog i odredjenog člana. Rad sa fajlovima. Unošenje tabela u tekst. Savremena audiovizuelna tehnika u vizualizaciji apstraktnih bioloških sadržaja i prikazivanju dinamičkih fenomena u biologiji. Slučajne promenljive – diskretne i neprekidne. Vežbe: vežbe prate teoretsku nastavu. Kreiranje stukture foldera. Elementi diferencijalnog računa. razumevanje osnovne ideje i detalja. Linearna regresija. Unošenje slika u tekst. formalno pismo. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Primena navedenih oblasti u konstrukciji i rešavanju matematičkih modela bioloških pojava. Korišćenje gotovih maski. Načini kopiranja u Excelu. homogena. kraća pisma. Bernulijeva. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Primena kompjutera u praćenju i valorizaciji znanja učenika u nastavi biologije. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. pisanje: popunjavanje formulara. mini tečajevi i metodičke radionice u nastavi biologije. Statistički softverski paketi.8 Predavanja: Sistemi linearnih jednačina – direktni i iterativni postupci za njihovo rešavanje. Korišćenje statističkih funkcija. Ispit: praktični/usmeni. Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih – mere centralne tendencije i mere odstupanja. Past Simple. Formatiranje teksta. Modeli i modelovanje u nastavi biologije. Nastavne strategije u nastavi biologije pomoću kompjutera. Podešavanje za štampu. *Engleski jezik (Izborni predmet. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Tipovi podataka u tabelama. I ili III semestar 4+0. Obavezna je izrada seminarskog rada primenom savremene obrazovne tehnologije i polaganje dva praktična kolokvijuma. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. poredjenje prideva. Vežbe: prate predavanja. glagolska vremena: Present Simple. Primena kompjutera u nastavi biologije. participi. pasiv. I ili III semestar 4+0. Diferencijalne jednačine drugog reda. Vežbe prate predavanja. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. III semestar 2+2) Predavanja: Pojam obrazovne tehnologije u nastavi biologije. Ispit: pismeni i usmeni. Present Continuous. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. poredjenje prideva i priloga. Statističko odlučivanje – intervali poverenja i testiranje hipoteza. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Korišćenje elektronske pošte. Simulacije i igre u nastavi biologije. CV. dizajniranje igre. rezime. Elementi integralnog računa. Diferencijalne jednačine prvog reda – sa razdvojenim promenljivim. Ispit: pismeni i usmeni. Formiranje i korišćenje maski. infinitivi. pisanje: CV. (Izborni predmet. Ispit: pismeni. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. **Programski paketi za obradu podataka 2+2 (Izborni predmet.

ukusa.: Otpornost biljaka prema niskim i visokim temperaturama. Fiziologija razvića. Genetika (Osnovni predmet. mehanizmi transdukcije. centralna regulacija visceralnih funkcija. V semestar 4+3) Predavanja: Molekularna organizacija hromozoma. Činioci koji utiču na usvajanje jona. jonska osnova akcionog potencijala). Određivanje vode u biljnom materijalu. skeletnog. Usvajanje. Vežbe: Nervno-mišićni preparat. Genetika ponašanja i razvića. Promene i strukturi i broju hromozoma. Mehanizam i hemizam fotosinteze. srčanog i glatkog mišića. Razviće semena i plodova. kretanje i odavanje vode. Ispit: pismeni/usmeni. Fiziologija rastenja i razvića: Rastenje i činioci koji na njega utiču. Izračunavanje koeficijenta inbreeding-a. Pismeni ispit je eliminatoran. Gajenje biljaka u veštačkim uslovima.9 III GODINA Fiziologija biljaka (Osnovni predmet. Ispit: pismeni i usmeni. Kompjuterska simulacija elektrofizioloških fenomena. akcioni potencijal. Specijes i genus hibridi. heritabilnost. postsinaptički potencijali. Disanje: Mehanizam i hemizam disanja. Intenzitet i produktivnost fotosinteze. Fotorespiracija. Vezani geni i crossing over. Pokreti biljaka. Kvantitativna genetika. Tehnika pripremanja trajnih preparata. Pravljenje preparata – usni aparat insekata. Mala populacija i inbreeding. Osnovni principi endokrine regulacije. ili test (1) iz celokupnog gradiva. nervna osnova instinktivnog ponašanja i emocija. promene genetičke strukture populacija i određivanje genetičke varijabilnosti u populaciji. Osnovni zakoni nasleđivanja i x2 test. Fiksativne mešavine. uključuje test i (ili) seminarski rad. Interakcije gena. Vegetativno razmnožavanje (kloniranje). Funkcije nervnog sistema (refleksi. mirisa (generatorski potencijali. Genetički mehanizmi imunoloških sposobnosti. Dehidratacija tkiva. dužina života i mirovanje semena. čulo vida. vegetativni nervni sistem. Species i genus hibridi. bolestima. Fotosinteza: Specifičnost procesa fotosinteze u živom svetu. membranski potencijal mirovanja. Starenje i uginuće biljaka. Fiziologija mineralne ishrane: Sadržaj mineralnih elemenata u biljkama. Pokazatelji disanja. Hemijski sastav. Funkcije nervne ćelije (pasivna električna svojstva membrane. Odrđivanje starosti drevnih ostataka života. senzorni putevi). Mutacije gena. mehanizmi budnosti i spavanja). Opšta fiziologija životinja (Osnovni predmet. . mikro i ostalih elemenata. Transport jona kroz membranu. Fotosinteza i prinos. Sadržaj i zahtevi biljaka za vodom. U toku semestra biće ponuđena 3 testa koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita. Vezani geni i crossing over. V semestar 2+4) Predavanja: Priprema svežih i nativnih preparata. Fiziološko-biohemijski značaj makro. Promene u strukturi i broju hromozoma. Određivanje broja stoma. Činioci koji utiču na intenzitet disanja. Sečenje tkiva. Bojenje tkiva.. Određivanje osmotskog potencijala ćelijskog soka. mehanizmi učenja i pamćenja. Fiziologija razmnožavanja: Fiziologija polena i jajne ćelije. V semestar 4+4) Predavanja: Uvod. srčanog i glatkog mišića (mehanizam kontrakcije. intenziteta transpiracije i kritične nezasićenosti biljaka vodom. Interakcije medu genima. Alelopatija. Genetička uslovljenost kancera i kontrola starenja. Genetička ravnoteža populacije i faktori koji remete ravnotežu. Determinacija pola i polno vezani geni. Sinapse (vrste sinapsi. Fiksacija tkiva. pH. Činioci koji utiču na intenzitet fotosinteze. Osnovni zakoni nasleđivanja. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Vannuklearno nasleđivanje i materinski efekat. Oplodnja. Nasleđivanje kvatitativnih svojstava. Mikrotomi. osnovni zakoni populacione genetike. V semestar 4+4) Predavanja: Fiziologija ćelije: Struktura i funkcija ćelije i ćelijskih komponenata. Vežbe: Analiza kariotipa i kariograma. Mehanizam usvajanja jona. Vežbe: Plazmoloza i oblici plazmolize. Priprema za montiranje obojenih rezova. neurotransmiteri). Vitalno bojenje. jonske osnove električne aktivnosti. nasleđivanje kvantitativnih osobina i komponente fenotipske varijabilnosti. mehanička aktivnost). Mediji za kalupljenje tkiva. Određivanje intenziteta disanja i aktivnosti enzima. Funkcije čula: receptori u koži. Pepeo i sadržaj nutrienata.Vodni režim biljaka: Osobine i oblici vode u biljkama. Fiziološki aktivne materije. Klijanje semena. Zoološki praktikum (Osnovni predmet. Određivanje zapremine i površine korenovog sistema. Funkcije skeletnog. solima. Hloroplasti i pigmenti. Nasleđivanje svojstava determinisanih polno vezanim genima. Biljni antitranspiranti. sluha. Snimanje preparata na mikroskopu. Funkcionalne karakteristike nerva. kultuta tkiva i biotehnologija. Određivanje asimilacione površine i pigmenata hloroplasta. Fiziologija otpornosti. Analiza rodoslova. Transport mineralnih i organskih materija. Determinacija pola kod biljaka i životinja. Ispit: pismeni i usmeni. Kalupljenje tkiva. kontrola položaja tela i pokreta. Genetika populacije.

Prapočeci biologije u predistorijskom dobu. Fiziologija muškog reproduktivnog sistema i endokrina uloga testisa. ptica i sisara. Kalupljenje tkiva. Pars intermedia. Vrednovanje naučnog rada. Različite metode mikroskopskih merenja i obrade podataka (Image Analysing System. Izrada dermoplastičnih preparata riba. celuloze. Ćelijski elementi krvi. Izrada privremenih i trajnih mikroskopskih preparata. Imuni sistem: prirodna otpornost organizma. VI semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Pinophyta i Magnoliophyta. Reproduktivni sistem sisara. karakteristike imunog odgovora. Sečenje tkiva. Zajedničke karakteristike respiratornih organa/respiratornih površina. izbor i usavršavanje naučnog radnika. Nadbubrežna žlezda i njeni hormoni. Endokrini pankreas i njegovi hormoni. Obrazovanje. Hemostaza. Hormoni tireoidee i paratireoidne žlezde. cilj i metode istraživanja u istoriji biologije. Pisanje naučnog rada. Vežbe: Karakteristike telesnih tečnosti i ćelijskih elemenata. određivanje mikroskopskog koeficijenta. Tehnika uzgajanja životinja. Značaj biljnog sveta u biosferi i ekosistemu. Bojenje i montiranje tkiva. Mikroskopska merenja. Obrada rezultata istraživanja: izračunavanje mera centralne tendencije i mera varijacije. Najpoznatiji naučnici iz oblasti Metodike nastave biologije i Didaktike biologije u svetu i kod nas. Upoznavanje sa načinima rada na terenu. Mikroskopski preparati. Estrusni/menstrualni ciklus. VI semestar 1+1) Predavanja: Uvod i značaj naučnog rada.tehnike pripremanja biljnog materijala. Krv i limfa. Karakterisični biotopi Vojvodine sa najoznatijim vrstama sa aspekta floristike. Vežbe: Metode pravljenja preseka. Indiji.i disaharida.). prepariranja biljaka. Dalji razvoj biologije u Evropi. Imuni odgovor. Fiziologija ekskrecije i osmoregulacija. Struktura naučnog rada. Hemostaza. humoralni i ćelijski imuni odgovor. stereološka metoda i dr. ekosistemski diverzitet Vojvodine. Osnovne i posebne metode saznanja. pripremom i održavanjem herbara i sa razlikama između ključeva za determinaciju i florističkih dela. Tipovi varenja. koža sisara. Vrste stručnih i naučnih radova. Izrada vlažnih preparata vodozemaca i gmizavaca. skroba. Hormoni ovariuma. Grafičko prikazivanje podataka.10 Vežbe: Pravljenje trajnih preparata. belančevina. Izrada trajnih i privremenih preparata helminta. Metode sakupljanja kičmenjaka. masti i ulja. Fiziologija organskih sistema. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Ispit: pismeni/usmeni. Metode postavljanja i održavanja akvarijuma i terarijuma. MHC kompleksi i prezentacija antigena. Rusiji i Americi. Botanički praktikum (Osnovni predmet. Usni apart insekata. Uporedni pregled sistema za cirkulaciju telesnih tecnosti. Autori i dela iz istorije biologije (počeci naučnog razvoja biologije i period velikih otkrića u biologiji). lignina. Vežbe: Tehnike prikupljanja. Determinacija biljaka na osnovu morfoloških karaktera. I Rusiji. Hidrolimfa. Uporedni pregled telesnih tečnosti koje cirkulišu u telu životinja. VI semestar 4+4) Predavanaja: Principi uporedne fiziologije. Fiksacija tkiva. Histohemijske metode. Maceracija. Razmena gasova. Respiratorni pigmenti. u drevnoj Grčkoj. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Počeci i razvoj biologije kod Srba – istorijski pregled. Neurohipofiza i hormoni neurohipofize. Praktični iz morfološkog i florističkog dela (herbar sa oko 150 determinisanih vrsta) i pismeni – test iz morfološkog i florističkog dela. Diverzitet flore Vojvodine. Amoniotelični. ureotelični i urikotelični organizmi. Grafički prikaz rezultata: ilustracije i tabele. Izrada balgova. obrada antigena. sređivanja i proučavanja literature. VI semestar 2+4) Predavanja: Mikrotehnika i mikroskopija. Histo-hemijske reakcije . Telesna temperatura i termogeneza. Ispit: praktični i pismeni. Adenohipofiza i njeni hormoni. Apsorpcija u digestivnom traktu. Svetlosna i elektronska mikroskopija . Uporedna fiziologija životinja (Osnovni predmet. Egiptu. Ispit: praktični i usmeni. Zloupotrebe i promašaji u nauci: izvori pogrešaka. Mesopotamiji. Naučna informatika. Fiksativi i izbor fiksativa. Shvatanja o prirodi kroz vekove. Ishrana (egzogena i endogena). Tipovi i principi rada mikrotoma. ili test (1) iz celokupnog gradiva. . Metodologija naučnog rada (Izborni predmet. Ključevi za determinaciju i ikonografije. Dobitnici Nobelove nagrade u oblasti biologije i njihova otkrića. Ispit: izrada seminarskog rada. inulina. Determinacija biljaka iz grupa Polypodiophyta. T i B limfociti. Hemolimfa. Istorija Metodike nastave biologije u svetu i kod nas. vikarizma i fitogeografije. Fiksativne mešavine. testiranje značajnosti razlika srednjih vrednosti malih i velikih nezavisnih uzoraka.dokazivanje mono. Etape naučno-istraživačkog rada. kutina i suberina u biljnim tkivima. Istorija biologije (Izborni predmet.

Pojava i razvojt nastave biologije u svetu i kod nas. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Ultraljubičasta i infracrvena spektroskopija. Radioosetljivost organizama. Primena manometrije. Lanci ishrane: trofički strupnjevi i klasifikacija organizama prema načinu ishrane. Odnos profesora biologije prema učenicima i radnicima škole. Manometrijsko merenje CO2 i O2. metode razdvajanja: hromatografske metode. Praktični ispit je eliminatoran. ribnjaci i hidrosistemi: karakteristike i živi svet. pH i pX merenja. Zakon o osnovnoj i srednjoj školi. Ispit: praktični i usmeni. Primena izotopa kao ozračivača i obeleživača u biološkim istraživanjima. Električne metode: opšti pojmovi. Primenjena hidrobiologija. Više vodeno bilje: karakteristike i predstavnici. Primena manometrije. Elektroforeza. rukovodjenje i upravljanje školom. Trofičnost vodenih ekosistema i prirodna eutrofizacija. Poreklo živog sveta u kopnenim vodama. Kontrolisano uzgajanje biomase u vodenim sistemima: masovni uzgoj mikroalgi i akvakulture. Biologija kao nastavni predmet i značaj biološkog obrazovanja. Vertikalni i horizonalni raspored zona u vodenim ekosistemima. priprema i dalji postupci sa biološkim uzorcima. Mikroskopija (svetlosna. Mere za sprečavanje eutrofizacije. Ispit: praktični i usmeni. Površinske vode. Način zagađivanja vodenih ekosistema: kopnene vode. Tekuće vode: karakteristike i živi svet. zakonitosti u formiranju parazitofaune pojedinih klasa kičmenjaka. Merenje količine izdvojenog kiseonika (polarografa). Vežbe: Određivanje višekomponentne smeše hromatografijom. Kapacitet vodenih ekosistema za masovni razvoj mikroalgi. Ubrazana eutrofizacija i nepovoljno dejstvo eutrofizacije. Tipovi manometrije. sublitoralni i abisalni regioni: karakteristike i živi svet. »Cvetanje voda«. Godišnji program rada škole: obrazovni. zooplankton. Karakteristike biološkog dejstva zračenja. VI semestar 0+4) Predavanja: Biologija kao nastavni predmet u institucionalnom i vaninstitucionalnom obrazovanju. transmisiona).11 Metode u biološkim istraživanjima (Izborni predmet. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. sezonska dinamika. VI semestar 2+2) Predavanja: Definicija. zadaci i značaj u savremenim uslovima života. Organizaciona struktura. Uloga profesora biologije u profesionalnoj orijentaciji učenika. skening. Indikatorske vrste. Elektronska mikroskopija. mora i okeani. Tipovi manometrije. centrifugiraje i ultracentrifugiranje. Polarografija. Radioimunološke metode određivanja koncentracije biološki važnih supstanci. fazna. Plamena fotometrija. Plankton: fitoplankton. Odnosi izmedju profesora biologije i učenika (stručni i humani aspakti). Snimanje karakteristika brojača. Konstituisanje odeljenja i praćenje razvoja i napredovanja učenika. Hidrobiologija (Izborni predmet. Životni ciklusi. Parazitologija (Izborni predmet. Rad sa drugim profesorima u stučnim organima škole. Zakonska regulativa rada škole. elektroforeza. VI semestar 2+2) Predavanja: Parazitizam kao životna pojava. Primarna produkcija u vodenim ekosistemima. Određivanje propustljivosti ćelija kvasaca merenjem količine Na i K (Plamenofotometrija). Metode izotopnog razblaženja. Saprobnost vode: definicija i podela voda prema saprobnosti. Odnos i saradnja profesora biologije sa roditeljima učenika. Određivanje CO2 kompenzacionih tačaka (pH-metrija). . Stajaće vode – jezera. Primeni ubrzane eutrofizacije. fotometrijske i spektrofotometrijske metode. Podzemne vode: nastavak. Profesor biologije kao razredni starešina. Optičke metode: apsorpcija u vidljivom delu spektra. Uzimanje uzoraka. karakteristike i živi svet podzemnih voda. Bentos: karakretistike i predstavnici. Atomska apsorpciona spektrofotomtrija. Kopnene vode i njihov postupak. vaspitni i vannastavni programi. Seminarski rad iz pedagoških predmeta (Izborni predmet. razviće i biologija . Vodeni sistemi kao izvori organske materije. Stručno i metodičko usavršavanje i napredovanje profesora biologije. Nekton: karakteristike i predstavnici. Sezonske promene u vodenim ekosistemima. kolorimetrijske. Mora i okeani – priobalni. Zaštita od zračenja. Monitoring strategija i zaštita voda. Biotički faktori u vodenim ekosistemima. Gradja. kolorimetrijsko određivanje nekih makroelemenata. Vežbe prate predavanja. kategorije domaćina. postanak i evolucija parazitizma. VI semestar 3+4) Predavanja: Organizacija rada laboratorije i vrste laboratorija. Kvantitativno i kvalitativno određivanje pigmenata (spektrofotometrija).Toksično dejstvo mikroalgi i cijanobakterija u vodenim ekosistemima. Životne zajednice vodenih ekosistema: raspored i sastav. Školska dokumentacija. basre. Manometrijske metode: opšti pojmovi. plavne zone i ritovi. Neuston: karakteristike i predstavnici. Zagađenost vodenih ekosistema: organski i neorganski zagađivači. močvare. litoralni. Podela vodenih ekosistema prema trofičnosti. Perifiton: karakteristike i predstavnici.

polisaharida. Marsupialia. Neognathae. Entomologija (Izborni predmet. Menadzment i analiza genoma: prokarioti.12 miracidije materinske sporociste. statistička obrada podataka. VI semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet pripadnika kičmenjaka bez vilica (Agnatha). genitalnog aparata (uporedni pregledi). Taksonomija i klasifikacija Vežbe: Helmintološka pretraga kičmenjaka. ptica (Aves): Paleognathae. polihidroksialkanoata. Nutricionizam (Izborni predmet. Bioekologija fitoparazitnih nematoda. Caudata. Fitoparazitne nematode u modernoj agrokulturi. Diverzitet kičmenjaka Srbije i Crne Gore – faktori koji utiču negativno na biološku raznovrsnost i mere zaštite diverziteta kičmenjaka Vežbe: Upoznavanje sa diverzitetom kičmenjaka preko video kaseta i CD diskova Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Taninske biljke. ili test (1) iz celokupnog gradiva. kćerke sporociste. Sphenodontida. fiksacija. Uravnotezena ishrana. godine. Uticaj abiotičkih i biotičkih faktora na zaražavanje domaćina. Putevi zaraze. Vežbe: Spoljne i unutrašnje strukture za lučenje etarskih ulja. VI semestar 2+2) Predavanja: Uvod u nutricionizam. Klasifikacija i građa struktura za lučenje etarskih ulja: spoljne i unutrašnje sekretorne strukture. sisara (Mammalia): Monotremata. Vežbe prate predavanja. Biotehnoloska produkcija supstanci od interesa (aminokiselina. Specifičnosti ishrane tokom zivota. Razmnožavanje. Struktura i rganizacija. Prisustvo štetnih materija u hrani. Glikozidne biljke. Lekovite kormofite (Izborni predmet. Medjusobni odnosi različitih vrsta helminata. Diverzitet pripadnika kičmenjaka sa vilicama (Gnathostomata): riba sa hrskavičavim skeletom (Chondrychthyes) – Elasmobranchii. Uzimanje i obrada zemljišnih i biljnih uzoraka. upoznavanje staništa). Gradja nematoda-parazita pojedinih klasa kičmenjaka. Crocodylia. Berba. ponašanje. Salientia. Rad sa nematološkim materijalom Ispit: praktični i usmeni. cerkarije i metacerkarije. Biljke sa smolama i balzamima. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). uporedni pregled morfologije i anatomije. organskih kiselina. Upoznavanje sa plantažnim gajenjem i industrijskom preradom. Morfometrijska analiza helminata. razmnožavanje i razviće. uzrasta i pola domaćina. Alkaloidne biljke. Nematode paraziti biljaka. Biotehnologija i bioetika (Izborni predmet. Ispit: pismeni i usmeni. VI semestar 2+2) Predavanja: Istorijat entomologije. Biljke sa etarskim uljima. Suplementi. krila. Pismeni deo u obliku seminarskog rada i test. Upoznavanje sa najvažnijim predstavnicima pojedinih grupa biljaka. klasifikacija. Proizvodnja i prerada lekovitog bilja. Dizajn bioreaktora. insekti kroz geološke epohe. gmizavaca (Reptilia): Testudines. Izrada privremenih i trajnih preparata helminata. postanak i filogenija insekata. usnih aparata. Nutricionizam i bolesti. riba sa koštanim skeletom (Osteychthyes): Actinopetygii. opšte karakteristike. odabrana poglavlja iz ekofiziologije i biohemije insekata. sušenje i čuvanje lekovitog bilja. Kontrola. Mesta sinteze etarskih ulja. Determinacija helminata. Genetski inzinjering: kvasci i filamentozne gljive. jednodnevne terenske vežbe (sakupljanje insekata. lokalizacija. VI semestar 3+2) Predavanja:Biotehnologija kao multidiciplinarna nauka. . vodozemaca (Amphibia): Gimnophiona. determinacija. Holocephali. Squamata. Izračunavanje ekstenziteta i intenziteta infestiranosti helmintima. deponovanje. Evolucija parazitizma kod fitoparazitnih nematoda. Presek lista četinara. Ispit: pismeni i usmeni. Zdravstveno bezbedna hrana. građa unutrašnjih organa. razvojni ciklusi parazitskih nematoda. VI semestar 2+2) Predavanja: Važnost biljnih lekovitih sirovina. Saponozidne biljke. Eutheria. Diverzitet faune kičmenjaka (Izborni predmet. Sarcopterygii. Principi nutricionizma: makronutrienti i mikronutrienti. Ispit: pismeni /usmeni. Vežbe: Vežbe prate predavanja i sadrže: upoznavanje građe telesnih regiona. Kinetika mikrobioloskih procesa. ekologija. enzima. Specifičnost u odnosu na domaćina. Zavisnost parazitofaune od sezone. ekstremiteta. redije. Biotehnologija u proizvodnji hrane. energetski balans i piramida aktivnosti.

Vrste bez dovoljno podataka. Unošenje alohtonih vrsta. Abiotički faktori. mikropropagacija. somatska embriogeneza. niže verovatnoće ugroženosti. Sindinamika. Upoznaće se sa određenim brojem ugroženih vrsta iz svih kategorija: izumrlih. Vegetacija Balkanskog poluostrva. antibiotika). Usko rasprostranjene vrste. Koncept i principi zaštite vrsta. Aktivna zaštita. Klimadijagram po Walteru. Sinekologija (fitocenologija): Fitocenoza kao funkcionalna komponenta biocenoza i ekosistema. Biogeohemijski ciklusi. Sinhronologija Sintaksonomija. VII semestar 4+2) Predavanja: Definicija. VII semestar 4+2) Predavanja: Predmet proučavanja i podela. Vrste iščezle u prirodi. Klimatski faktori. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na podlogu. Orografski faktori i njihov značaj za visinsko zoniranje i distribuciju biljnih vrsta i ekosistema. Ugrožene vrste. Pismeni ispit je eliminatoran. Kod odabranih vrsta ukazaće se na taksonomski status i fitogeografski značaj taksona sa aspekta vikarizma i florogeneze. organogeneza. kriterijumi i aktivnosti u procesu zaštite ugroženih vrsta. Metode fitocenoloških istraživanja. Precedura. relikti. ranjvih. Aplikativni softveri u fitocenologiji. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne usklađene sa programom predavanja. Makroklima. Visoko eksploatisane vrste. Kvalitativne metode. Kultura sisarskih celija. Međunarodne organizacije. Ekologija životinja (Osnovni predmet. Ugrožene vrste. Metode indikacione ekologije. Seminarski radovi o pojedinim ugroženim vrstama ili grupama vrsta. Životna forma. Sinhorologija. krajnje ugroženih. Biotransformacije. Biotički faktori. Fitoklima. Određjivanje specifične mase. procena faktora ugrožavanja na terenu. Vrste zavisne od zaštite. Svetlosni režim staništa i adaptacije biljaka na svetlosne uslove staništa. Međunarodna i nacionalna legislativa vezana za zaštitu vrsta. razlikovanje antropogenih faktora od degradacionih procesa i sukcesije. Principi bioetike. Ekološka niša. Braun-Blanquet-ova metoda uzimanja fitocenološkog snimka. Nanoklima. Voda i vlažnost. Ispit: pismeni i usmeni. Ispit: pismeni i usmeni. Rekombinantni proteini visoke vrednosti. Primena biotehnologije u zastiti zivotne sredine. Temperatura. Vrste kojima preti da postanu ugrožene. Vazduh i vetar. Terensko ispitivanje zemljišta. Ekološki faktori i njihova klasifikacija. bez dovoljno podataka i iz grupe neopredeljivanih taksona. Ekoanatomska analiza različitih ekoloških tipova biljaka.Vreme i klima.13 lipida. Fitohormoni. Klimadijagram po Ivanovu. kulture antera i ovarijuma. Ilegalna trgovina divljnim vrstama. VI semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Ugroženost biodiverziteta. Migratorne vrste. Ekoklima. Struktura i funkcionalnost ekosistema. poroznosti zemljišta.značaj i primena. Vrste sa specifičnim staništem ili ishranom. zapreminske mase. Sinekologija. Zemljište kao kompleks ekoloških faktora. Botanički deo: Kategorije ugroženosti i načini određivanja pojedinih kategorija. Lov. Određivanje karbonata u zemljištu. Neopredeljene vrste. Autekologija-Dejstvo ekoloških faktora i ekološka valenca. Ukazaće se na faktore ugrožavanja i na centre ugrožavanja autohtone flore. Široko lutajuće vrste. posebno u ravničerskim predelima. Autekologija (idioekologija): Sunčevo zračenje i svetlost. In vitro kultura biljnih ćelija. kultura protoplasta. Izumrle vrste. cilj i predmet ekologije. Pismeni je eliminatoran. Sinmorfologija. Ispit: pismeni i usmeni. Voda kao životna sredina i ekologija vodenih biljaka. Vrste od međunarodnog značaja. tkiva i organa. uključuje test i (ili) seminarski rad. endemi. Fitocenološke tabele. Vežbe: Ekološki faktori i njihov značaj za biljni svet. Mikroklima. CITES konvencija. Vazduh kao ekološki faktor. Biotehnologija u biljnoj proizvodnji i kontroli kvaliteta. Nestanak staništa. Ugrožene vrste (Izborni predmet. IV GODINA Ekologija biljaka (Osnovni predmet. . Principi postavljanja mikroklimatskih stanica. Transgene biljke. Vežbe: Zoološki deo: Najugroženije grupe životinja. Osnovni pojmovi ekologije. Imunohemijske aplikacije. Termički režim staništa i adaptacije biljaka na temperaturne uslove staništa. Antropogeni faktor. Kvantitativne metode Kiselost zemljišta. Horizontalno i vertikalno zoniranje vegetacije na Zemlji. u karakterističnim ekositemima. Sukcesije. Osnovni faktori ugroženosti vrsta. Kultura embriona. Vodni režim staništa i adaptivni tipovi biljaka na uslove vodnog režima. Botanički deo: Upoznavanje ugroženih vrsta na terenu. Kloniranje – pojam i metode kloniranja. izčezlih u prirodi. Klimatska pravila. Prirodne retkosti Srbije i Crne Gore. Nivoi organizacije ekoloških sistema. Crvene liste ugroženih vrsta. Adaptacije biljaka na dejstvo vetra. IUCN kategorije ugroženih vrsta. Pregled osnovnih tipova ekosistema na Zemlji.

Organski produktivitet ekosistema. definicije. Nacionalni parkovi. Zagađivanje vode. Ciljevi i ishodi nastave biologije na različitim nivoima i profilima obrazovanja. Aparature za učeničke vežbe i eksperimente. Metodska podela biološskih eksperimenata. Metodika nastave biologije I (Osnovni predmet. Zaštita životne sredine (Osnovni predmet. Vaspitanje u procesu nastave biologije. pojmovi. Položaj čoveka u biosferi. Ekosistem. Zagađivanje i zaštita vazduha. Obrazovanje i vaspitanje u zaštiti životne sredine. Zagađenje bukom. Ispit: praktični i usmeni. Edafski faktor. Određivanje starosti i dužinskog priraštaja riba. poljoprivreda. Prostorni odnosi. atmosfere i njihov međunarodni status. zemljište. Zaštićeni delovi prirode. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu studenti treba da budu osposobljeni za izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi tokom obavezne školske prakse pod kontrolom mentora. umenja i navika iz biologije: predstave.14 Fenološke pojave i faza mirovanja. Ekonomija i korišćenje resursa. Koordinacija biologije sa drugim nastavnim predmetima. Biološke aparature u nastavi biologije. Problem otpada. Biološki resursi. Fizički resursi: voda. zakoni i generalizacije. Biotički faktori. Biologija kao nauka i kao nastavni predmet u savremenom vaspitanju i obrazovanju. Ljudska populacija. Vežbe: Svetski tokovi u zaštiti životne sredine. VII semestar 3+2) Predavanja: Zaštita životne sredine i ekološki principi. Pravo. Obavezna dva kolokvijuma. Vežbe: Ekološki faktori. Sinekologija-Biocenoza. Ljudska populacija. Crvene liste. Tipovi bioloških eksperimenata u nastavi. predeli. Domestificirani ekosistemi. VII semestar 2+3) Predavanja: Biološki eksperimenti u nastavi biologije. Nezgode i povrede koje mogu nastati pri izvodjenju bioloških eksperimenata. Mere opreza u nastavi biologije. održivi razvoj gradova. Zagađivanje i zaštita zemljišta. dva kolokvijuma) i usmeni. Hemizam sredine. Tablice smrtnosti. Ekosistemi slatkih voda. Međunarodne organizacije od značaja za zaštitu životne sredine. Oprema za prvu pomoć u kabinetu za biologiju. lanci ishrane. Nacionalne institucije od značaja za zaštitu životne sredine. kontrola štetočina. Populacione teorije. Komunikacija među životinjama. hrana. Sistem zaštite životne sredine. Setovi aparatura za demostracione eksperimente na grafoskopu. Demekologija-Pojam. Fiziološke promene organizama pod uticajem polutanata. Demonstracione aparature i njihovo sastavljanje i održavanje. formalni i funkcionalni elementi populacije. Biologija u integrisanoj nastavi prirodnih nauka. Određivanje kvaliteta vode. Areal. Zaštićene i ugrožene vrste. Globalni skupovi i njihov značaj. značaj i funkcija. Specifičnosti i karakteristike usvajanja znanja iz biologije. Praktično izvođenje eksperimenata iz različitih bioloških disciplina pogodnih za izvođenje u osnovnoj i srednjoj školi. Rukovanje hemikalijama u biološkom kabinetu i njihovo čuvanje. globalne klimatske promene. VII semestar 2+4) Predavanja: Predmet peoučavanja Metodike nastave biologije. Prostorni raspored. Terrestrični biomi. Određivanje indeksa saprobnosti. Rukovanje laboratorijskim priborom. Zaštita prirode. Sistem znanja. Uzrasna struktura populacije. . Formiranje i razvoj bioloških pojmova. Klimaks. Pravni aspekti u zaštiti životne sredine. Urbanizacija. Rast populacije i faktori kretanja populacija. Metode utvrđivanja aerozagađenja. Metode za određivanje gustine populacije. svemir. Etološke sposobnosti. Morski ekosistemi. Zaštita šuma. Osnovni principi zaštite životne sredine. Sukcesije i preobražaj ekosistema. Korelacija nastavnih sadržaja u biologiji. Izrada nastavnih sredstava i zbirki za nastavu biologije. Periodizam. Didaktički principi u nastavi biologije. Analiza i izvodjenje eksperimenata predvidjenih važečim nastavnim programima u osnovnom i srednjem obrazovanju. restaruracija i menadžment u zaštiti prirode. Normativi za opremanje biološkog kabineta za osnovnoškolsku i srednjškolsku nastavu biologije. Ispit: pismeni i usmeni. Ekotoksikologija. Trofički odnosi. Vežbe: Eksperimentalne tokom odvijanja nastave. Analiza nastavnih planova i programa biologije u osnovnoj i srednjim školama. Kriterijumi za izbor bioloških eksperimenata u nastavi. Prirodni resusrsi i ekonomija Zajednička dobra: okeani. Raseljavanje životinja. Konvencionalni izvori energije. Shannon-Weaver-ov metod za određivanje biodiverziteta. Demonstracioni eksperimenti. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni i usmeni. Polna struktura populacije. Metodika nastave biologije u sistemu naučnih disciplina. Ekološka niša. Ispit: pismeni (seminarski. Matabolizam ekosistema. Klima i vreme. politika i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. Školski ogledi u biologiji (Osnovni predmet. Markiranje i regresiona metoda. upravljanje vodnim resursima. vazduh. Obnovljivi izvori energije. Biomi. Tablice preživljavanja.

Nastavni objekti. Diverzitet beskičmenjaka. Evolucioni značaj promena u genskoj regulaciji. Ispit: ispitni čas. Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. Geografska varijabilnost vrste. Antropogeneza. Tranzicioni oblici. Duplikacije evolucioni značaj. Kambrijumska eksplozija.evolucioni značaj.identifikacija. Biogeografska podela Balkanskog poluostrva. VIII semestar 4+2) Predavanja: Predmet i zadatak biogeografije. Artikulacija i tok nastavnog časa.Evolucioni značaj. Istorija flore. Metodika nastave biologije II (Osnovni predmet. Promene na nivou strukturnih gena . Uticaj čoveka na raspored živog sveta. Kod morfološke metode podaci će se obrađivati softverskim kompjuterskim programima. Genetička i ontogenetska homeostaza. biohemijska. Aktivna nastava biologije. Biogeografija i biodiverzitet (Osnovni predmet. Brzina evolucije. osnovi florističke statistike) i na terenu (upoznavanje sa najznačajnijim predstavnicima flore i faune Jugoslavije). pismeni i usmeni ispit. Taksonomija biljaka (Izborni predmet. Vežbe: Vežbe će pratiti teoretsku nastavu. Pismeni periodičnim testovima. Diverzitet kičmenjaka. Promene u veličini genoma tokom filogenije. Literatura u nastavi biologije (stručna i metodička). Masovna izumiranja vrsta. Diverzitet mahovina. Specijacija. Promene u različitim biomima Balkanskog poluostrva pod antropogenim uticajem. Mehanizmi reproduktivne izolacije vrste. Detaljno će se obraditi nomenklaturna pravila koja se primnjuju pri spajanju odnosno razdvajanju taksona. Uzroci izumiranja vrsta. istorijski i sadašnji raspored životinjskog sveta. Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije. Ispit: pismeni i usmeni. Ispit: pismeni/usmeni. Pojam areala. vegetacije. 0+2) Obilazak i upoznavanje sa karakterističnim vodenim i kopnenim ekosistemima-zaštićenim područjima Vojvodine i Srbije. Pregled antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet. konzervaciona biologija: izbor prioriteta. Dokazi delovanja genetičkog drifta. Pripremanje nastavnika za nastavu biologije. fiziološka i genetička metoda sa osvrtom na eksperimentalnu metodu. Osnovne i posebne vrste nastave biologije. ugroženost i kategorije ugroženosti. odnosno sa pravilima klasifikacije biljaka.efekat regulatornih gena u formiranju novih morfoloških karakteristika. Vežbe: Populacija. Od taksonomskih metoda prikazaće se morfološka. konačnim testom /usmeno. Vrsta. VIII semestar 3+2) Predavanja: Mehanizmi evolucionih promena: mutacije. Savremena nastavna tehnologija u nastavi biologije. Nastavni čas kao organizaciona jedinica nastavnog rada. Multigenske familije. odvijaće se u laboratoriji (kartiranje areala. Mobilni genetički elementi . Oblici i vrste natavnog rada u biologiji. faune. Nastanak novih gena i enzima. oprema i nastavna sredstva u nastavi biologije. prirodna selekcija. Test kao instrument za valorizaciju znanja iz biologije.15 Evoluciona biologija (Osnovni predmet. Adaptivni značaj varijabilnosti u populacijama. Domestifikacija. Preistorijski. istrebljenja. VIII semestar 2+2) Predavanja: U okviru taksonomije biljaka studenti će se upoznati sa taksonomijom kao metodom sistematike. broja hromozoma. Horizontalno prenošenje genetičke informacije. Organizacija genoma eukariota i procesi evolucije. Fitogeografska i zoogeografska podela Jugoslavije. Fitogeografske oblasti. Hox geni. protok gena. Evolucione novine makroevolucionih promena. Populaciona struktura vrste. evolucione posledice destrukcije sredine. Pojam i očuvanje biodiverziteta. dva kolokvijuma. Vannastavne aktivnosti u nastavi biologije Vođenje dokumentacije nastavnog rada. Organizacija genetičke varijabilnosti. Nastanak života i organela. golosemenica i skrivenosemenica. rekombinacije. VIII semestar 4+4) Predavanja: Nastavne metode u nastavi biologije. Adaptacije. rastavića. Osnovni principi konzervacione biologije Biodiverzitet i konzervacija. Analiziraće se rezultati pojedih metoda . Varijabilnost i adaptivni značaj: morfoloških osobina. prečica. Usmerenost evolucije. genetički drift. Istorija života. prenos na nova staništa. Zoogeografske oblasti. *Terenska nastava (Obavezna. Praćenje i valorizaciji znanja u natavi biologije. koncept vrste. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu i u školi (školska praksa) studenti treba da budu osposobljeni za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi nakon završetka studija biologije. mikromorfološka.

alkaloidi i mikotoksini. Genska terapija. hormoni. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. Upoznavanje sa on line genskim bankama – pretraživanje. Citotaksonomija (broj hromozoma. VIII semestar 2+2) Predavanja: Opšte osobine gljiva i položaj mikologije među drugim biološkim naukama. Pisanje taksonomskih radova prema kodeksu zoološke nomenklature. promene u strukturi hromatina. Vežbe: struktura hromatina. Genetika i varijabilnost gljiva. Evolucija genoma: mutacije. hifa. koncentracija jona. pleomorfizam. Procedure u taksonomiji životinja. Gljive kao patogeni organizmi i kao biološka borbena sredstva. Mehanizmi regulacije transkripcije. Klasifikacija i evolucija gljiva uključujući mikrogljive. elektronska mikroskopija u taksonomiji životinja. antibiotici. VIII semestar 2+2) Predavanja: Definicija pojmova: sistematika. elektoforeza. autonomija mitohondrijalnog genoma. Analiza proteoma: sinteza i obrada proteina. primeri regulacije aktivnosti genoma tokom razvića. pseudogeni i genski fragmenti. Kloniranje gena. Funkcionalna organizacija genoma: mutacije. mutageneza. negativni i pozitivni aspekti. Gljive kao hrana. abiotiski i biotski. Vežbe: Korišćenje ključeva za determinaciju različitih grupa životinja. tipovi karaktera. Strukturna organizacija genoma eukariota: nuklearni genom. osobine kolonija. Analiza transkriptoma: domeni hromatina. metabolizam ugljenih hidrata.16 ponaosob i njihovi odnosi. Ćelijski ciklus eukariota i regulacija replikacije DNK. Određivaće se relacija između karaktera genetski ustaljenih taksona i taksona koji predstavljaju adaptaciju na određene ekološke uslove. Mutacije polnog hromatina i reverzije pola. protok gena medju prokariotama. taksonomija. bioluminescencija. Molekularna genetika (Izborni predmet. Ishrana i metabolizam gljiva. reparacije i rekombinacije. aktivnost). Tehnike numeričke taksonomije. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. Imprinting epigenetičkih promena gena i hromozoma. Domaćin – parazit i domaćin – simbiont odnosi u taksonomiji. Ispit: pismeni. Kodeks zoološke nomenklature. Ekološki faktori značajni za rast i razviće gljiva. . VIII semestar 2+2) Predavanja: Kompozicija humanog genoma: organizacija i distribucija gena. građa ćelija. mikoriza. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. kao izvor jednoćelijskih proteina. Mikologija (Izborni predmet. genske familije. Hemotaksonomija (hromatografija. korišćenje gljiva u industrijskim biotransformacijama: fermentacije. Regulacija aktivnosti genoma: stalne i povremene izmene u aktivnosti genoma: rearanžmani gena. primena kompjuterskih softvera za statističku obradu morfoloških karaktera. otkrivanje i karakterizacija specifičnih segmenata DNK: PCR. Ponašanje kao taksonomski karkter (zvuk. aktivacija i inaktivacija delova genoma. Humani genom (Izborni predmet. spora. RFLP. AFLP i SSR. sekundarni metaboliti. Mapiranje i sekvencioniranje humanog genoma: genetičke mape.sadržaj i tipovi u genomu eukariota. konstrukcija i tumečenje dendrograma. BLASTIN I BLASTIX. Mesto gljiva u sistemu živog sveta. Repetitivna DNK . fizičke mape. modifikacije hifa. Taksonomski karakteri (izbor karaktera. Ispit: usmeni. azotnih i drugih jedinjenja. Upoznavanje i korištenje on line izvora sa informacijama važnim za organizaciju i funkciju humanog genoma. VIII semestar 2+2) Predavanja: Strukturna organizacija genoma prokariota: cirkularni i linearni hromozomi. Genska regulacija determinacije pola ljudi. Morfologija gljiva. struktura hromozoma). Ispit: seminarski rad koji obuhvata primenu jedne od taksonomskih metoda na primeru neke varijabilne vrste. Vežbe: Primena i uvežbavanje pojedinih taksonomskih metoda. Opisivanje taksona. Prenatalna dijagnostika genetičkih obolenja. repetitivna DNK. klasifikacija i nomenklatura. modifikacije hromatina i ekspresija gena. Gljive kao učesnici u kruženju materije i protoku energije kroz ekosisteme. Zloupotreba gljiva i njihovih metabolita. Biodegradacija. Značaj gljiva u prirodi i za čoveka. Vannuklearni genomi eukariota: fizička i genetička struktura. kvasce i eukariotske mikroorganizme. Taksonomija životinja (Izborni predmet. reparacija i rekombinacije. Primena elektronske mikroskopije i biohemijsko-genetičkih metoda u identifikaciji. Numerička taksonomija. in vitro mutageneza. restrikciona digestija. karakteri za prepoznavanje). Polni hromatin i efekat doze. megaplazmidi i plazmidi. genetička organizacija: operon. Uloga DNK vezujućih proteina. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. voda. Značaj očuvanja biodiverziteta gljiva. DNA hibridizacija). Imunotaksonomija (tehnike). organizacija gena u genomu. Vežbe: Polimorfizam hromozoma čoveka. Ispit: pismeni. molekularna struktura hromozoma.

Mehanizmi razvića biljaka (Izborni predmet. Položaj određenjih ćelija. mutacije. Hormonska regulacija transkripcionih faktora. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod u kliničku biohemiju. kinetika reakcije ligand – receptor. Poremećaji metabolizma kalcijuma. Prirodna otpornost organizma. hemijski medijatori. Imunologija (Izborni predmet. Primarno razviće ose (polarnost). proteina i aminokiselina. Vežbe: Eksperimentalne i audio-vizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. Klinička biohemija (Izborni predmet. transformacije. Vežbe: Eksperimentalčne i audiovizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. ili test (1) iz celokupnog gradiva. a vežbe kroz zaokružen ciklus ispitivanja i tumačenja dobijenih rezultata. Teorijski deo nastave bi se obavljao kroz seminarske radove i izlaganje studenata. Prepoznavanje. Enzimi i proteini plazme . hidrosferi i atmosferi i njihova uloga u kruženju materija i protoku energije u ekosistemu. tkiva i organa. Tehnike. Oblici promenljivosti bakterija. Ispit: pismeni /usmeni. Imunoregulacija. Osa razvića u listu i cvetu. Unutarćelijske informacije. citokinski receptori. regulacija i ekspresija gena. enzimi i njihov značaj u obezbeđivanju energije – disanje i fermentacije. Alergije. Mehanizam transdukcuije: G-protein. Hormonska kontrola ekspresije primarnih gena. Ispitivanje poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. kontrola transkripcije. konjugacije. Upoznavanje sa morfologijom gljiva vegetativnim strukturama i modifikacijama micelije.17 Vežbe: Upoznavanje sa specifičnostima rada u mikološkoj laboratoriji. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Rast i razmnožavanje bakterija. Bakteriologija (Izborni predmet. metabolizam i regulacija receptora. Rasprostranjenost bakterija u pedosferi. adaptacije. Fosforilacija i drugi negenomski efekti hormona: protein kinaze. Ispit: pismeni/usmeni. G-protein zavisni receptori. test) i usmeni. Svetlost i ostale informacije sredine. pri čemu se studenti odlučuju za problematiku koju zele da obrađuju. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (2). ligand zavisni jonski kanali. Imunizacija. Karakteristike imunog odgovora. Poremećaji metabolizma natrijuma i kalijuma. Vežbe: Rad sa manjim grupama studentima. Poređenje razvića biljaka i životinja. Efektorni mehanizmi humoralnog imunog odgovora. Koordinacija razvića (usklađivanje). Ćelijski imuni odgovor. kroz koji se oni uvode u karakteristike rada u mikrobiološkoj labboratoriji. Uticaj abiotičkih i biotičkih ekoloških faktora na bakterije. Efektorni mehanizmi ćelijskog imuniteta. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Pojam homeostaze. Humoralni imuni odgovor. Acido-bazni status i transport kiseonika. fosfata i magnezijuma. reproduktivnim strukturama mikrogljiva i njihovim životnim ciklusima. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. Tolerantnost i autoimunost. Mogući pravci primene bakterija u biotehnologiji (starter kulture) i zaštiti životne sredine. VIII semestar 2+2) Predavanja: Funkcionalna građa bakterija sa morfološkim i ultrastrukturnim odlikama. Korišćenje ključeva za determinaiju izolovanih plesni do roda i vrste. Genetika bakterija. gvozdja i metabolizma porfirina i purina. Membranski receptori: receptori sa enzimskom aktivnošću. negenomski efekti steroidnih hormona. protein fosfataze. transdukcije. intracelularni glasnici. Fiziologija bakterija. Izolacija gljiva iz različitih sredina odnosno staništa i njihova kultivacija in vitro. i prezentacija antigena. Imuni odgovor na transplantate i transformisane ćelije. Ispit: pismeni (seminarski rad. Ispitivanje enzimske aktivnosti gljiva izolovanih iz prirode. Sporulacija kao osnov za identifikaciju i klasifikaciji gljiva. Vežbe prate predavanja. inflamatorni odgovor. ćelije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Skrivenosemenice – uvod. Odlike razvića biljaka. Karakteristike receptora. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. lipida i lipoproteina. Ispit: seminarski rad i usmeni. Molekularna endokrinologija (Izborni predmet. Intracelularni receptori. Pismeni ispit je eliminatoran. merne jedinice i uslovi izvodjenja biohemijskih analiza. Ispit: seminar/usmeni. struktura i sinteza DNK. obrada. uključuje test i (ili) seminarski rad.

Površinske vode: mora i okeani. VIII semestar 2+2) Predavanja: Načini prikazivanja areala: kartiranje direktno i indirektno (UTM. Botanički deo: Procena brojnosti jedinki u populaciji. Praćenje stanja biljne populacije (monitoring). Izračunavanje srednjeg masenog indeksa. Botanički deo: Populaciona ekologija biljaka. Prikazivanje rasprostranjenja biljnih populacija. Izračunavanje relativne biljne mase. Drugi blok . Prebiotici i probitici.distribucija. Vežbe: Zoološki deo: Određivanje gustine populacije šumske šljuke pomoću svadbenog leta mužjaka. Dinamika biljne populacije. Monitoring. Natalitet. Jolly-Seber-ov metod za izračunavanje gustine populacije. Produkcija energije u životinjskoj populaciji. Osnovni tipovi areala. Areali biljaka karakterističnih grupa flornih elemenata. Prodikcija. i sl. digitalne karte). bare. Kruženje elemenata. zastupljenih u flori Srbije (areali srednjeevropskih. Relikti i reliktni areal. Ekologija vodenih ekosistema (Izborni predmet. sa posebnim osvrtom na zajednice koje sadrže članove endemskog ili reliktnog karaktera (Areali zajednica vegetacije drveća i grmlja. Vežbe prate predavanja. Nutraceutici. Testovi za ispitivanje funkcije pojedinih organa. borealnih. VIII semestar 2+2) Predavanja: Osnovne fizičko-hemijske karakteristike: slane i slatke vode. Beiliev metod za izračunavanje gusine populacije. tekuće vode. Centri florističkog diverziteta u Srbiji. sa posebnim akcentom na stenohorne. Prvi blok . ili test (1) iz celokupnog gradiva. Metabolizam u gladovanju. Biohemija hrane i ishrane (Izborni predmet. Odnos predator-plen i domaćin-parazit. mora estuarije. subsrednjeevropskih. Uzorkovanje i merenje i opisivanje populacuje. Biljna populacija – bioindikator staništa. Vežbe: Praktični deo nastave izvodi se u dva bloka. pontskojužnosibirskih. Prostorni odnosi. realna biljna masa. Biljne populacije od posebnog značaja (populacije lekovitih biljnih vrsta. prostorno orijentisani podaci u prikazivanju areala (GIS. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Procena pokrovnosti. socijalno ponašanje. Određivanje parametara staništa. upoznavanje sa odgovarajućim specifičnim lokalitetima. prirodne akumulacije. Ispit: pismeni (test i seminarski rad) i usmeni. Kartiranje biljnih populacija. podzemne vode. Populaciona ekologija (Izborni predmet. VIII semestar 2+2) Predavanja: Digestija i apsorpcija osnovnih nutritivnih komponenti. Uticaj abiotičkih faktora. populacije retkih i zaštićenih biljnih vrsta. Uzrasna i polna struktura. Areal geografija biljaka (GIS) (Izborni predmet. Rast populacije u ograničenoj sredini. Odredjivanje hormona. Izračunavanje procentualnog udela u odnosu na ekološke indekse. močvare. Mortalitet. Vežbe prate predavanja. biomarkeri bolesti. Izračunavanje gustine populacije pomoću linearnog transekta. populacije korovskih biljnih vrsta. Izračunavanje procentualnog udela različitih tipova socijalnog ponašanja. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Disperzija.terenska ekskurzija. nekim bolestima i stresu. Molekularna biologija u kliničkoj biohemiji.). Kolebanja brojnosti tipa oscilacija i fluktuacija. Struktura biljne populacije: brojnost. plodnost. Populacioni ciklusi. Vertikalni i horizontalni raspored živog sveta i Životne zajednice u vodenim ekosistemima. Ispit: pismeni (seminarski rad i test)/ usmeni. Procena količine biljaka. Ekologija slanih i slatkih voda: okeani. Molekularno dejstvo nutrijenata. Centri vegetacijskog diverziteta. relativna biljna masa. biomasa i energija unutar populacije. Izračunavanje količnika rasprostranjenja. Uticaj biotičkih faktora. florom i vegetacijom na njima. Uticaj gustine na rast populacije. antropogene akumulacije i akvakultura. Ispit: pismeni i usmeni. Planktonski organizmi i njihova podela prema . Makronutrienti i mikronutrienti. Disperzija između dve oblasti (merenje recipročne migracije). Demografska analiza.18 u dijagnostici. Praćenje lekova i hemijska toksikologija. Pojam biljne populacije. Indeks agregacije i metod "najbližeg suseda". submediteranskih. Areli biljnih zajednica zastupljenih u flori Srbije. Habitus i zdravstveno stanje populacije. zajednica kopnene zeljaste vegetacije. pokrovnost. prostorni raspored . zajednica vodene zeljaste vegetacije). stanje. VIII semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Pojam populacije. Analiza i modeliranje prirodnih populacija. Funkcionalna hrana. fenofaze. Negativne i pozitivne interakcije unutar populacija. Endemične i stenoendemične vrste i njihovi areali. srednjeevropsko-planinskih i južnoevropsko-planinskihoromediteranskih biljaka). jezera. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Gustina populacije i metode za određivanje gustine populacije. MTB). rodova ili zajednica na prostoru Srbije.seminarski rad iz oblasti analize areala pojedinih biljnih vrsta. Ispit: pismeni i usmeni.

Seminarski radovi vezani za praktične primere konzervacije i restauracije ekosistema i za teorijske modeli primene metoda konzervacije i restauracije ekosistema. biohemijskih i hemijskih indikatora. Uticaj hemijskih i fizičkih faktora: kiseonik. Mogućnosti restauracije i revitalizacije. Bioremedijacija i obnavljanje oštećenih ekosistema (Izborni predmet. narušavanje prirodne ravnoteže i odumiranje akvatičnih ekosistema. kretanje vode i dr. Terenski obilazak lokaliteta u procesu bioremedijacije. Utvrđivanje funkcionalne ekosistemske jedinice. Ekologija otpadnih voda: komunalne otpadne vode. Praktična primena prirodnih procesa bioremedijacije na primerima nekih jedinjenja: PAH i fenolna jedinjenja. Bioremedijacija ex-situ. test) i usmeni. Mikrobiologija bioremedijacije: osnovne podele mikroorganizama. Protokoli. Uticaj distribucije svetlosti: dnevne i sezonske. Restauraciona ekologija. Prirodna bioremedijacija. neorganskim i toksičnim materijama. kriterijumi i valorizacija. Bioremedacione tehnike – praktična primena: Aeracija u bioremedijaciji ugljovodonika poreklom iz nafte. Osnovne postavke i zahtevi biološkog procesa. Mikroorganizmi i bioremedijacija. Akvatični relikti i endemi kao turističke znamenitosti. Putevi biodegradacije specifičnih grupa jedinjenja: nafta i naftni derivati. Bioremedijacija hlorovanih rastvarača primenom alternativnih akceptora elektrona. Konzervacija i restauracija ekosistema (Izborni predmet. Bioremedijacija in situ. procedure i primeri uspešne ekološke restauracije. Vežbe: Metode uzorkovanja vode za hirobiološke analize. migracije. Definicija. zooplankton. odumiranje. Laboratorijski modeli vodenih ekosistema. VIII semestar 2+2) . Neuston i nekton: krakteristike i predstavnici. Akvakultura: ribarstvo i ribnjačarstvo. azo boje).i zoobentos. Izbor podataka značajnih za ekosistemski menadžment. Aeracija pod pritiskom u tretmanu podzemnih voda zagadjenih ugljovodonicima poreklom iz nafte. Lanci ishrane i klasifikacija u trofičke stupnjeve. Fitoremedijacija. vertikalne i horizontalne. Restauracija kopnenih sistema. Ispumpavanje i tretman podzemnih voda. pesticidi. Primeri degradacije staništa i njihove restauracije. Autopurifikacija prirodnih voda. Mogućnosti kontrole biodegradativnih procesa. fauna dna. Hemijska dehalogenacija. Biodegradativni procesi i biotransformacije. otpadne vode poljoprivredne proizvodnje.19 veličini. Ostale metode oporavka kontaminiranih ekosistema. Opšti model degradacije staništa. Ekologija adaptivne radijacije (Izborni predmet. Modeliranje ekosistema. Određivanje stepena zagađenja vode (indeks saprobnosti i klase boniteta) na osnovu promena u sastavu biocenoza. stabilizacija. razvoj i koncept. Striping vazduhom. pH. Fito. Simuliranje prirodne bioremedijacije u laboratorijskim uslovima i mikrokosmos studijama. Biološki aktivni agensi vodenih organizama. indikatora stepena eutrofikacije u autohtonim slatkovodnim akvatičnim ekosistemima. Vežbe: Problemi konzervacije akvatičnih ekosistema. Tipovi restauracije. Merenja fiziko-hemijskih svojstava vode. Vežbe: Aktivnost mikroorganizama u procesima prirodne bioremedijacije. Permeabilne reaktivne barijere. Ekološki menadžment. Sezonske promene. Mikrobiološki konzorcijum. Ekstrakcija zemljišta uz aeraciju. Cepanje. Ispit: pismeni i usmeni. industrijske otpadne vode. Koncept. Metode hidrobioloških ispitivanja kvaliteta vode: fitoplankton. biohemijskih i fiziko-hemijskih parametara. vrednosti i naučna osnova. Značaj i zaštita biodiverziteta akvatičnih organizama. Spaljivanje. Nastanak. Bioindikatori ekoloških uslova: saliniteta. Bioremedijacija ugljovodonika poreklom iz nafte primenom alternativnih akceptora elektrona. Detekcija prisustva toksičnih jedinjenja u substratu – skrining testovi biodegradacije. PCB.Vitrifikacija. Značaj genetičkog diverziteta u restauraciji populacija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Konzervacija i menadžment ekosistema. Neki aspekti metabolizma mikroorganizama važni za proces bioremedijacije. Termalni tretman in situ. Tretman podzemnih voda opterećenih hlorovanim rastvaračima. Hemijska oksidacija. biotipu itd. kontaminacije organskim. Ispit: pismeni (seminarski. Biomanipulacioni zahvati u kontroli kvaliteta voda i bioremedijacije akvatičnih ekosistema. grupe mikroorganizama aktivne u procesima bioremedijacije. halogena jedinjenja. Upravljanje predeonim procesima. fenolna jedinjenja. Ispiranje in situ. karakteristike. Prečišćavanje otpadnih voda. krakteristike i predstavnici. Tretman aktivnim muljem. Ispit: praktični i pismeni /usmeni. Restauracija vodenih sistema. produktivnost ekosistema. ukupnih i specifičnih zagađenja. sukcesije i transformacija u vlažne livade i kopnene ekosisteme. tvrdoće vode. VIII semestar 2+2) Predavanja: Biodegradacija i bioremedijacija: osnovni pojmovi. Korišćenje prirodnih procesa u menadžmentu ekosistema. Kontrola procesa bioremedijacije. Detoksifikacija specifičnih jedinjenja (amfoliti. Terenski obilazak deposola u procesu fitoremedijacije. Kontrolisani prirodni raspad. Određivanje indeksa saprobnosti vode i bioloških. Lov i ribolov.

preko stvaranja vulkanskih ostrva i planinskih venaca i platoa. pravna regulativa. klasifikacija i nomenklatura. VIII semestar 2+2) Predavanja: Istorijska biogeografija . Prekabrijumska evolucija. Divergencija i interakcija između vrsta. VIII semestar 2+2) Predavanja: Poreklo života. ekoturizam. Značaj. Istorija Zemlje na osnovu bioloških podataka. Priroda fosilnih nalaza. deforestaciju. Koevolucija Ispit: pismeni / usmeni Ihtiologija (Izborni predmet. Analogija između taksona i oblasti. Divergentna prirodna selekcija u različitim okruženjima. Razvojna genetika i makroevolucione novine. VIII semestar 2+2) . Biološka i kulturna evolucija čoveka: evolucija i ponašanje čoveka. Fanerozoik: Paleozoik. Poreklo introna. Makroevolucione promene isprekidana ravnoteža i filetički gradualizam. toksični otpad. Antropogeneza (Izborni predmet. Istorija života (Izborni predmet. Povezanost demografije i filogenije. Rekonstrukcija istorije života. Evolucione činjenice. uticaj. Rezistentnost: divergencija između recentnih genetičkih linija Vežbe: Odgovarajućim primerima se prate predavanja Ispit: pismeni/usmeni. poljoprivredu. VIII semestar 2+2) Predavanja: Aktuelni problemi ugroženosti vode. Uticaj ponašanja na evoluciju genetičkog diverziteta čoveka Ispit: pismeni/usmeni. VIII semestar 2+2) Predavanja: Evolucija.Uvod. vazduha. Ljudska populacija: rast. Evolucija roda Homo. Klasifikacija biodiverziteta . Ispit: pismeni i usmeni. ekonomija. Rekonstrukcija odnosa različitih regiona Zemlje na osnovu biogeografskih podataka. Formiranje kladograma oblasti upotrebom taksona kao karaktera Vežbe: Primeri: Intraspecijska filogeografija: Biogeografska analiza genetičke divergencije sekvenci DNK u izolovanim i ostrvskim populacijama. rekonstrukcija. Promene klime: nauka. Alometrija i heterohronija. debate i diskusije u vezi sa najnovijim istraživanjima vezanim za globalne promene klime. Globalno upravljanje resursima: međunarodne organizacije. Austrolopithecinae i Homo habilis. politika. Tranzicioni oblici. Filogeografija (Izborni predmet. Kambrijumska eksplozija. do razdvajanja kontinentalnih ploča tokom kasnog Mezozoika Ispit: pismeni/usmeni Trendovi u ZŽS (Izborni predmet.od širenja populacija iz glacijalnih refugijuma i postglacijalne ekspanzije tokom Pleistocena. NVO. Ekološka teorija adaptivne radijacije. Ekološke mogućnosti i nivo specijacije. a u korelaciji sa istorijskim događajima . Vežbe: Seminarski radovi. Ekološka osnova specijacije. Mezozoik i Kenozoik Vežbe: Metode evolucione analize. Geološka vremenska skala. Toksični otpad. Ekološke mogućnosti i morfološka divergencija. resurse i politike u oblasti zaštite životne sredine. Genetički diverzitet primata i čoveka. Evolucija i budućnost humane populacije: eugenija Vežbe: Evolucija primata: filogenetske analize: na osnovu morfoloških karakteristika i molekularnih podataka. rast ljudske populacije.od kasne Krede do kasnog Miocena. Molekularni sat. Evolucija primata . Analogija između filogenetske i biogeografske analize. Detekcija adaptivne radijacije.20 Predavanja: Poreklo ekološkog diverziteta. Geološki vremenski okvir.metode. evolucija i zdravlje čoveka. Borba za prirodne resurse. Specijacija i rekonstrukcija odnosa taksona na osnovu filogenetskih podataka. Evolucija anatomski modernog čoveka. zemljišta. Fosilni podaci. ekoturizam. Deforestacija. tokom razdvajanja populacija. tehnologija. Osnovne geološke promene. Turizam: uticaj na životnu sredinu. Poreklo organela. uticaj javnosti. Nastanak evolucionih novina. Molekularni podaci u antropologiji. Formiranje kladograma regiona na osnovu biogeografske istorije odabranih taksona. Progres adaptivne radijacije. Upotreba filogenetskih podataka u rešavanju raznih bioloških problema. Geografska varijabilnost savremenog čoveka.

Podela riba prema staništima. Apsolutna i relativna plodnost. VIII semestar 2+2) Predavanja: Bioenološke karakteristike populacija sinatropnih glodara i njihova podela. . Rodeticidni preparati i načini njihove primene. Organizacija i praktično sprovođenje deratizacije. Ribe kao saprobiološki indikator. statistička obrada. Pregled ihtioloških zbirki. apsolutnog i relativnog prirasta. Ishrana. Mere zaštite pri izvođenju deratizacije. Rast i tempo porasta. Metode borbe protiv štetnih vrsta glodara. Odredjivanje starosti. Genetika. Ekonomski značaj mišolikih glodara. Odredjivanje indeksa saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune. Meristički i morfometrijski karakteri riba. Migracije riba. Krvna slika.Razmnožavanje. hibridizacija. Gajenje riba u ribnjacima Vežbe: Gradja kožnog. Plodnost. crevnog sistema. Vežbe: Izvode se u vidu terenske nastave sa ekipom za deratizaciju iz novosadske “Ciklonizacije”. selekcija. Sinantropni glodari (Izborni predmet. Epizootiološko – epidemiološki značaj sinantropnih glodara.21 Predavanja: Organski sistemi riba. Delovanje abiotičkih ekoloških faktora na ribe. hromozomi. Inter i intraspecijski odnosi medju ribama . skeletnog. embrionalni i larveni razvoj. Upoznavanje sa gajenjem šaranskih riba Ispit: praktični i usmeni. Ispit: pismeni i usmeni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful