1 PROFESOR BIOLOGIJE

I GODINA

Hemija
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Hemijski simboli, formule i jednačine. Osnovni hemijski zakoni i zakoni gasnog stanja materije. Struktura atoma i periodni sistem elemenata. Hemijska veza i struktura molekula. Oksidacioni broj i redoks sistemi. Disperzni sistemi. Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža. Termohemija. Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja: oksidi, hidridi, kiseline, baze i soli. Elektrolitička disocijacija i konstanta disocijacije. Protolitičke reakcije. Jonski proizvod vode i vodonični eksponent. Hidroliza soli i puferi. Koligativne osobine rastvora i Raulovi zakoni. Proizvod rastvorljivosti. Biološki važni hemijski elementi: Na, K, Mg, Ca, C, O, S, F, Cl, Br, I, Ag, Fe. Organska jedinjenja; struktura, klasifikacija i nomenklatura. Ugljovodonici: hemijske osobine i reakcije alkana, alkena i alkina. Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika. Alkoholi i fenoli. Etri, tioalkoholi i tioetri. Karbonilni derivati ugljovodonika, hemijske osobine i reakcije. Organske kiseline. Supstituisane organske kiseline. Derivati organskih kiselina i derivati ugljene kiseline. Ugljeni hidrati: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi, hemijske osobine i reakcije i značaj za živa bića. Lipidi: prosti i složeni lipidi, hemijske osobine i reakcije i njihov značaj za živa bića. Proteini, polipeptidi i dipeptidi, podela, hemijske osobine i njihov značaj za živa bića. Kratak pregled sekundarnih biomolekula: alkaloidi, terpenoidi, fenolna jedinjenja. Podela i biološki značaj vitamina, antibiotika i pesticida. Vežbe su tako organizovane da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanju. Planom je predviđeno 15 vežbi, 7 iz opšte hemije i kvantitativne analize, 1 vežba iz kvalitativne analize i 7 vežbi iz organske hemije, koje obuhvataju reakcije na funkcionalne grupe i grupnu vežbu iz spektrofotometrije i hromatografije. Svaka vežba obuhvata odgovarajući broj stehiometrijskih-računskih zadataka. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. U toku nastave biće ponuđeno 4 testa, 2 iz opšte hemije i 2 iz organske hemije koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.

Biologija ćelije
(Osnovni predmet, I semestar 2+2) Predavanja: Evolucija ćelije. Hemijski sastav ćelije. Metode citoloških istraživanja. Prokariotska ćelija. Acelularni oblici života–virus. Prokariotski tip ćelije: bakterije i cijanobakterije (modrozelene alge) i gljive. Morfologija, ultrastrukturna i funkcionalna građa bakterijske ćelije. Uključci bakterijske ćelije. Sporulacija. Funkcionalna građa cijanobakterijske ćelije. Uporedni prikaz građe ćelija algi – prokariotski i eukaritski tip ćelije. Specifičnosti i detalji strukturne i funkcionalne građe jednoćelijskih i micelarnih gljiva. Animalna ćelija. Plazmalna membrana, citosol, citoskelet, ćelijske organele. Ćelijski ciklus. Rast ćelije. Starenje i smrt ćelije. Biljna ćelija: Oblik, veličina, delovi ćelije. Strujanje citoplazme. Turgor i plazmoliza. Plastidi. Unutrašnji produkti protoplasta: rezervne materije u; vakuola, vakuolarni sok; kristali; fiziološki aktivne materije. Ćelijski zid. Obrazovanje, rast i debljanje, hemijski sastav, fizička svojstva i submikroskopska građa, plazmodezme i jamice, perforacije; sekundarne promene ćelijskog zida. Fiziologija biljne ćelije. Kompartmentalnost ćelijskog metabolizma. Biomembrane. transport vode i jona. Plastidi, vakuola – struktura i funkcija. Ćelijski zid i plazmodezmi. Hemijska svojstva biljne ćelije. Enzimi. Vežbe: Mikroskopiranje. Morfološki oblici i ćelijski omotač bakterija. Spore i drugi uključci bakterijske ćelije. Prokariotske cijanobakterije. Jednoćelijske i višećelijske zelene alge. Jednoćelijski i micelarni talusi gljiva. Ultrastrukturna organizacija animalne ćelije na elektronomikrografijama različitih tipova ćelija. Delovi biljne ćelije. Strujanje citoplazme. Plazmoliza. Hloroplasti, karotenoidoplasti i leukoplasti. Skrobna zrna, aleuronska zrna, masne kapi. Antocijani. Kristali. Centripetalna i centrifugalna zadebljana ćelijskog zida. Proste i opšančene jamice. Perforacije ćelijskog zida. Vodni i osmotski potencijal. Izolacija protoplasta i hloroplasta. Ispit: praktični, pismeni (seminarski/test) i usmeni. Pismeni ispit je eliminatoran.

Opšta zoologija
(Osnovni predmet, I semestar 2+1) Predavanja: Poreklo, raznovrsnost, srodnički odnosi, osnovna načela klasifikacije i klasifikacija životinja. Struktura i funkcionalna raznovrsnost životinja: individualno razviće; problemi integriteta organizama; simetrija i kretanje; ishrana i varenje; transportni sistemi i telesne tečnosti; termoregulacija; razmena gasova i respiratorni pigmenti; ekskrecija i vodni balnas; humoralna i nervna regulacija; čula i reprodukcija. Vežbe: Mikroskop i tehnika mikroskopiranja. Vežbe prate predavanja a morfoanatomska struktura i građa životinja, organski sistemi, organi, tkiva, izabranih taksona biće proučavana korišćenjem nativnih, trajnih preparata (suvi i vlažni). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

2 Morfologija i sistematika beskičmenjaka
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Osnovna načela sistematike i klasifikacije beskičmenjaka, filogenetski odnosi i evolutivi pravci i tendencije u okviru ove grupe. Protozoa- opšte karakteristike, jednoćelijski nivo organizacije, klasisfikacija i filogenija, način života. Metazoa – poreklo i opšte karakteristike, organizacija na nivou tkiva, telesne duplje, radijalna i bilateralna simetrija, protostomija i deuterostomija, evolutivni pravci. Mesozoa, Porifera,, Cnidaria, Ctenophora – telesna organizacija, način života, klasifikacija i filogenija. Plathelmintes: Turbellaria, Cestoda, Trematoda; Nemertina - telesna organizacija acelomata, životni ciklusi, klasifikacija i filogenija. Nematoda, Nematomorpha, Acanthocephala, Rotifera, Gastrotricha, Kinoryncha, Entoprocta - telesna organizacija pseudocelomata, opšte karakteristike, način života, rasprostranjenje klasifikacija i filogenija. Mollusca – telesna organizacija celomata, način života, klasifikacija i filogenija, diverzitet i adaptivna radijacija. Annelida – metamerizam, karakteristike telesne i funkcionalne organizacije, filogenija i klasifikacija, način života. Priapulida, Echurida, Sipunculida, Tardigrada, Onychophora – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija. Arthoropda – opšte karakteristike telesne i funkcionalne organizacije: egzoskelet, mišićni sistem, nervni sistem, respiracija; klasifikacija i filogenija, način života, rasprostranjenje. Lophophorata: Bryozoa, Brachiopoda, Phoronida – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenetski pravci. Echinodermata – telesna organizacija, klasifikacija i filogenija, diverzitet, način života i rasprostranjenje. Pogonophora, Chaetognata - opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija Vežbe: Vežbe su organizovane tako da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanjima. Tokom vežbanja biće korišćeni nativni i trajni preparati, a u većini slučajeva biće rađena disekcija pojedinih predstavnika različitih grupa beskičmenjaka. Svugde gde je to moguće, radiće se determinacija predstavnika pojedinih sistematskih kategorija koje se obrađuju na predavanjima. Na isti način obrađivaće se fauna beskičmenjaka, u prvom redu entomofauna različitih ekosistema (terenska nastava u I i II semestru) i marinske vrste beskičmenjaka (terenska nastava u III i IV semestru). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

Biofizika
(Osnovni predmet, II semestar 3+3) Predavanja: Pojave u prirodi, zakonitosti, principi i fundamentalne interakcije. Ekonomija, ekologija, fizika i opstanak čovečanstva. Energetika i novi materijali. Osnovi metrologije. Nerelativistička kretanja. Gravitaciono polje. Mehanika tela i fluida. Lokomotorni sistem čoveka/životinja, letenje i plivanje životinja, biokapilarnost i hemodinamički sistem čoveka/životinja. Oscilacije, talasi i zvuk. Govorno-slušni sistem čoveka/životinja. Termodinamika, agregatna stanja i fazni prelazi. Aktivni transport supstancije, biomembrane. Elektromagnetizam. Bioelektricitet, biostruje kod čoveka/životinja, biomagnetizam. Elektromagnetni talasi i mikroskopija. Fotoosetljivost čoveka/životinja i fotometrija. Relativistička kretanja. Kvantna svojstva materije. Atomi, joni i molekuli. Emisija i apsorpcija svetlosti. Bio i foto-luminescencija. Radioaktivnost. Interakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom. Detekcija, dozimetrija i zaštita od štetnog zračenja. Teorija velikog praska. Elementi astrofizike. Uslovi života na drugim planetama. Vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: seminarski rad, test/usmeni.

Anatomija i morfologija biljaka
(Osnovni predmet, II semestar 4+3) Predavanja: Histologija - pojam i klasifikacije tkiva. Meristemi (apikalni, interkalarni, lateralni, traumatični). Trajna tkiva (parenhimska pokorična, mehanička, provodna, tkiva za lučenje). Anatomska građa vegetativnih organa (koren, stablo, list). Anatomska građa metamorfoziranih organa. Anatomska građa reproduktivnih organa skrivenosemenica (cvet, seme, plod). Klica. Morfologija korena. Metamorfoze korena. Morfologija izdanka (stablo i list). Metamorfoze izdanka. Razmnožavanje biljaka. Bespolno i polno razmnožavanje, smena polnog i bespolnog razmnožavanja. Razviće mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica. Cvet, cvasti. Cvetanje. Oprašivanje, oplođenje. Seme i plod. Vežbe: Apikalni meristemi: vegetaciona kupa izdanka i korena. Pokorična tkiva (primarna i sekundarna). Mehanička tkiva (kolenhim i sklerenhim). Tkivo za fotosintezu, magacioniranje, apsorpciju, provođenje, lučenje. Anatomska građa korena: primarna i sekundarna. Anatomska građa repastog korena. Anatomska građa stabla: primarna i sekundarna. Anatomska građa rizoma i krtole. Anatomska građa lista (liske i lisne drške). Anatomska građa čašičnih i kruničnih listića, prašnika i tučka. Anatomska građa semenjače i oplodnice. Klica dikotila i monokotila. Morfologija korena. Metamorfoze korena, morfologija izdanka. Morfologija lista. Metamorfoze izdanka (stablo i list). Cvet i cvasti. Morfologija semena i plodova. Klasifikacija plodova. Ispit: praktični, pismeni (test)/ usmeni.

Osnovi mikrobiologije

Basidiomycotina i Deuteromycotina. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Rodentia). fitosfera. 0+3. Sakupljanje karakterističnih predstavnika beskičmenjaka: Hydrozoa. Turbellaria. filogenija. Specifičnosti genetike prokariota. zaštita bilja. Zygomycotina. pedosfera. Karakteristike pravih gljiva na predstavnicima podrazdela: Mastigomycotina. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. Habitus. 0+5) Zoološki deo: Upoznavanje sa karakterističnim ekosistemima i lokalitetima za koje su pojedine vrste vezane. Bacillariophyta. do 150 vrsta. **Terenska nastava (Obavezna. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Mammalia ( Insectivora. Determinacija sakupljenog materijala do roda i vrste. gnezda. II semestar 2+1) Predavanja: Istorijski razvoj mikrobiologije i odnos mikrobiologije sa drugim bazičnim i primenjenim biološkim disciplinama. Anura). Vežbe: Upoznavanje sa principima rada u mikrobiološkoj laboratoriji: ponašanje (mere predostrožnosti). Obrada sakupljenog materijala. Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih predstavnika pojedinih sistematskih kategorija vaskularne flore: Equisetophyta. Pirrophyta. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon svake obrađene celine. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. Pregled glavnih grupa bakterija u nativnim preparatima. Determinacija sakupljenog materijala do klase. Upoznavanje i sakupljanje karakterističnih predstavnika tetrapodnih kičmenjaka. Mikrobiloški deo:Sakupljanje i upoznavanje sporokarpa gljiva i talusa lišajeva. Opšte karakteristike i osobine po kojima se gljive razlikuju od biljaka i životinja. Određivanje brojnosti bakterija i izolacija kultura. Basidiolichenes i Deuterolichenes. veterina. *Engleski jezik (Izborni predmet. Euglenophyta. prepariranje biljnog materijala. reda. Upoznavanje sa karakterističnim tipovima fitocenoza (šumske. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrstu. Načini razmnožavanja. Gastropoda i Arthropoda – Arachnida. Ispit: praktični i usmeni. Serpentes). Apterygota i Pterygota. filogenija i elementarna sistematika bakterija i taksonomska podela virusa. Biologija algi i gljiva (Osnovni predmet. Reptilia (Sauria. Mastigomycotina. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. Charophyta. Karakteristike. filogenetske srodnosti i rasprostranjenost pripadnika razdela: Cyanophyta (Cyanobacteria). životni ciklusi. cianobakterija. parenhimatičnog (kormoidnog) i cenocitičnog (sifonalnog) talusa. II semestar 3+2) Predavanja: Razlike u habitusu. mikoplazmi i rikecija. Ispit: kolokvijum. tipovi bazidiokarpa) i Deuteromycotina. različiti tipovi kolonija. Rasprostranjenost i uloga mikroorganizama u biosferi (hidrosfera. građi. Odlike metabolizma bakterija: tipovi mikroorganizama prema načinu ishrane i energetskim izvorima. Upoznavanje predstavnika klase Aves preko balgova. Vežbe: Upoznavanje morfologije i građe različitih tipova talusa algi: Jednoćelijske pokretne i nepokretne. životni ciklusi i rasprostranjenost grupa: Mixomycota. Miriapoda. prepariranje i izrada entomološke zbirke. pribor i aparati. virusa. amicelarnih i micelarnih gljiva. Karakteristike. livadske. rasprostranjenost i osnovi sistematike pripadnika klasa: Ascolichenes. korovske. ruderalne i druge zajednice. Ascomycotina. zaštita životne sredine. Uporedni prikaz morfologije. Chlorophyta. Phaeophyta i Rhodophyta. Annelida. fermentaciona industrija. Iščišćavanje izolata i upoznavanje sa morfološkim i fiziološkim osobinama bakterijskih izolata. Ispit: pismeni/paraktični i usmeni. pripadnika različitih ekosistema Fruške gore: Amphibia (Caudata. zvuka i vizuelnim putem. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. fiksacija. Biotehnološka primena mikroorganizama: proizvodnja hrane. Polypodiophyta.3 (Osnovni predmet. Građa talusa i habitus lišajeva. alge končastog. Ascomycotina. funkcionalne građe i razmnožavanja bakterija. Zygomycotina. pigmentaciji i načinu razmnožavanja algi. zoosfera. posuđe. biodegradacije. osnovna upotreba neodredjenog i . geomorfološkim i pedološkim osobinama i klimatskim prilikama. Upoznavanje morfologije i građe sluzavih. sistematika. Xanthophyta. atmosfera. Značaj mikroorganizama u prirodi i za čoveka: medicina. bioremedijacija. (i građa askokarpa) Basidiomycotina (ciklusi razvića fitopatogenih oblika. vazduh) i njihova obrada. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. aktinomiceta. mikrobisfera). Ekologija mikroorganizama: biotički i abiotički činioci u životu prokariota (okvir života). reproduktivni organi kod algi. Uuzimanje mikrobioloških uzoraka staništa (voda. Pravljenje trajnih preparata: metode bakteriološkog bojenja. anatomska građa (i odnosi simbionata) talusa lišaja. jaja. I ili III semestar 4+0. Chrysophyta. zemljište. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). sistematika.

Lycopodiophyta. Prirodne i društvene nauke. Konstitutivni problemi sociologije: Odnos sociologije i drugih nauka. društvo i individua. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Korišćenje Interneta.4 odredjenog člana. Programski paketi za obradu podataka (Izborni predmet. prilozi. Ispit: Sociologija (Izborni predmet. Podešavanje za štampu. Ličnost: pojam ličnosti. Predmeti i sredstva. Priroda. Akteri društvenih delovanja. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Politika. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Polypodiophyta. Korišćenje statističkih funkcija. Equisetophyta. modalni glagoli. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. CV. poredjenje prideva i priloga. Pismeni (seminarski) i usmeni. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Pojam i vrste društvenih grupa. Savremeno društvo. Kultura. složene imenice. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Kreiranje grafikona. Ispit: pismeni (periodični testovi). Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. I semestar 2+0) Predavanja: Pojam naučnog saznanja: Principi naučnog saznanja. Promene i razvoj društva. Elementi kulture. II semestar 2+0) . Potkolo Hemichordata. Sistematski prikaz fosilnih predstavnika sa osnovnim morfološkim karakterima i poreklom nalaza iz razdela Bryophyta. do Kvartara. Pinophyta i Magnoliophyta. Načini kopiranja u Excelu. Botanički deo: Upoznavanje sa dalekim precima pojedinih sistematskih grupa na nivou reda. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Fosili. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. predvidjanje u toku čitanja. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. pasiv. Formatiranje teksta. redukovane relativne rečenice. Klimatologija i pedologija (Izborni predmet. Karakteristična flora počev od Kambrijuma. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Postanaka kičmenjaka. Ispit: pismeni i usmeni. infinitivi. Past Simple. Rad sa fajlovima. Programi za pretraživanje. glagolska vremena Present Simple active i passive. Svojina i društvena moć. pisanje: CV. Unošenje slika u tekst. Društvene institucije i organizacije. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Paleozoika. Kreiranje stukture foldera. kraća pisma. Korišćenje gotovih maski. Pojam i elementi naučnog metoda. Potrebe i interesi. Paleopalinologija sa metodama pripreme preparata. Društvo i društvena pojava. Past Simple active i passive. Vežbe prate predavanja. Socijalizacija. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Present Perfect. participi. (Izborni predmet. Kolo Chordata. I ili III semestar 4+0. glagolska vremena: Present Simple. Konstitutivni elementi društva. Korišćenje elektronske pošte. Pojam i vrste naučnog objašnjenja. razumevanje osnovne ideje i detalja. Rad sa formulama i funkcijama.. Paleontologija (Izborni predmet. Tipovi podataka u tabelama. Statistički softverski paketi. Ispit: pismeni i usmeni. Past Perfect Tense. poredjenje prideva. II semestar 2+0) Predavanja: Zoološki deo: Pojam paleozoologije i njen odnos prema srodnim naukama. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Ispit: usmeni. Država. Unošenje tabela u tekst. Formiranje i korišćenje maski. Ukrašavanje tabela. rezime. pisanje: popunjavanje formulara. Korišćenje operativnog sistema Windows. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. formalno pismo. Društvena struktura: Pojam društvene strukture. Pojam. Present Continuous.

škržno crevo. relikti. . Posete institucijama u kojima su deponovane neke značajne zbirke beskičmenjaka. Razvoj pojedinih psihičkih funkcija. Osnovne odlike atmosfere. Raspored prirodnih voda na Zemlji. gljiva. Direktno zračenje. Faktori koji uzrokuju diverzitet beskičmenjaka. Padavine. Skeletni sistem-egzoskelet. različiti oblici šišarki i sporofila golosemenica. viscelarna i kožna muskulatura. II semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa značajem algi. raznovrsnost listova. U okviru ekološkog diverziteta naglasak se daje onim familijama i rodovima čije vrste zahtevaju različite ekološke uslove za normalan život. Difuzno zračenje. prečica i paprati. Sunčevo zračenje. Pedologija. škrge. Takođe će se prikazati primeri oligomerizacije cveta povezane sa efikasnošću funkcije koju vrši. zadaci. Sastavni delovi zemljišta. Diverzitet generativnog regiona: oblici rasplodnih organa mahovina. Struktura i dinamika ličnosti. Osnovne odlike prirodnih voda na Zemlji. gljiva. Uloga sazrevanja i učenja u razvoju emocija. Geneza i klasifikacija zemljišta. Nervni sistem . Značaj zaštite životne sredine u cilju diverziteta i mogući pravci primene genofonda algi. Uporedna anatomija i sistematika hordata (Osnovni predmet. Zemljište. Telesni pokrivač Chordata. Klimatski faktori. Klima atmosfere. Racionalizacija učenja. Učenje. Razvoj interesovanja. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. sa specifičnostima pojedinih vegetativnih i generativnih organa. Faktori uspešnog učenja. Diverzitet prostora Srbije i Crne Gore. Teškoće u učenju. Temperatura. Položaj pedologije u odnosu na biološke discipline. gradja. Raznovrsnost predstavnika pojedinih familija. Klima zemljišta. Razvoj emocija. Diverzitet faune beskičmenjaka (Izborni predmet. Razvoj govora. Sistem organa za varenje-usna duplja-prednje i zadnje crevo. Voda i vlažnost. Sistem organa za respiraciju . lišajeva i viših biljaka u ekosistemima i nivoom njihove proučenosti u svetu i kod nas.5 Predavanja: Klimatologija. Grane psihologije. III semestar 4+4) Predavanja: Opšta organizacija i poreklo tipa Chordata. selekciju i oplemenjivanje gajenih biljaka. Uticaj vremena i klime na zemljište. derivati.centralni. Mišićni sistem . pluća. Osnovne faze i procesi ontogenetskog razvića Chordata. Morfološki i ekološki diverzitet autohtonih biljaka predstavljaju bazu za njihovo iskorišćavanje. Čulni organi-opšti i posebni viscelarni i somatički. periferni. specifični načini oprašivanja. lišajeva i viših biljaka. Vreme i klima. Klimatske karakteristike kontinenata. Distribucija Sunčevog zračenja u vodenoj sredini. raznošenja plodova i rasejavanja semena. Ispit: pismeni. riblji mehur. razvitak i grane psihologije. Ispit: usmeno. Specijski diverzitet odredjenih autohtonih ekosistema i supstituisanih veštačkih ekosistema. Mogućnost primene psihologije u vaspitno-obrazovnom radu. rasprostranjenost i raznolikost beskičmenjaka. Ispit: pismeni (seminarski rad) i usmeni. Osnovni pojmovi.somatska. pamćenje i zaboravljanje. Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti. Ekskretorni sistem. kao dela diverzitetom bogatog Balkana. Podela klime. Razvoj ekspresivnog ponašanja. Značaj diverziteta biljaka i gljiva (Izborni predmet. Kratak pregled razvitka psihologije. Klasifikacija klime. aneksne žlezde. Diverzitet plodova i semena. Klimatski elementi. Vežbe: Diverzitet vegetativnih organa: oblici korena i po funkciji sličnih organa u biljnom svetu. Biodiverzitetske pustinje. Upoznavanje sa nekim od najznačajnijih endemita naše zemlje. Genitalni sistem. cvasti i cvetovi skrivenosemenica. Vežbe: Sakupljanje uzoraka na jednodnevnim ekskurzijama i njihova obrada u laboratoriji. Brojnost. Klimatski pojasevi i klimatski tipovi. sa posebnim osvrtom na pojedine grupe beskičmenjaka. Pedogeneza. Endemiti. III semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Osnovni pojmovi. Osnovni psihološki pravci. Afirmacija prirodnih vrednosti . Postanak kičmenjaka. Socijalizacija.najznačajniji endemiti i relikti naše faune. Ispit: usmeni. Procesi zagrevanja i hlađenja zemljišta i vazduha. Funkcija govora. heterotopični skelet. refugijalna staništa Srbije i Crne Gore. Faktori razvoja govora. Adsoptivna sposobnost zemljišta. Osnovne fizičko-hemijske karakteristike vode. Hemijski sastav i fizičke karakteristike vazduha. II semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet beskičmenjaka i značaj njegovog poznavanja. Problemi u razvoju ličnosti. endoskelet. II GODINA Psihologija (Osnovni predmet. Metode i tehnike istraživanja u psihološkim naukama. oblici i veličine izdanaka i stabala.

Nastavni plan i program. ekskretorni sistem. Pojam i determinante cilja i zadataka vaspitanja. Pedagoške zakonitosti. ptice. nervni sistem. Kvantitativna i kvalitativna analiza istraživačkih podataka. nidacija (implantacija). Vežbe: Svetlosnomikroskopska izučavanja strukture tkiva (epitelno. sisar). Vrste nastave u našoj školi. Istraživački instrumenti. Uloga bioloških činilaca u vaspitavanju. Nastavne ekskurzije. jetre. Pojam i vrste didaktičkih principa. limfatični sistem. Genetska informacija. respiratorni sistem. krvni sistem:disekcija ribe. Tehnike istraživanja. respiratornih organa. Metode zasnovane na posmatranju. III semestar 4+3) Predavanja: Strukture tkiva (epitelno tkivo. Metoda praktičnih radova. želuca. Vaspitanje kao svesna. Vaspitanje u širem i užem smislu. IV semestar 4+0) Predavanja: Ošta pedagogija: Pojam i predmet pedagogije kao nauke. Faktori razvoja ličnosti. Razvitak vaspitanja tokom ljudske civilizacije. Enzimi. Regulacija metabolizma. Metodologija pedagogije: Različiti metodološki pristupi u pedagogiji. Ispit: praktični. nervno i mišićno) i strukture organa različitih organskih sistema (nervni sistem. Medjucelijska komunikacija. Koža kičmenjaka (ribe. respiratorni. Histologija sa embriologijom (Osnovni predmet. genitalni. Tunicata. vodozemci. Hemijske i bioloske osnove biohemije. žabe. Seminari iz posebnih aspekata biohemije. Monološke metode. cirkulatorni sistem. pacova. Programiranja nastave i učenja. III semestar 4+4) Predavanja: Uvod u biohemiju. Osnovi molekularne biologije (Osnovni predmet. muški reproduktivni sistem). Mišićni sistem (žaba). hipofize. Vaspitanje kao središna pedagoška kategorija i uloga rada u njegovom nastajanju. Vertebrata. Nastava i proces učenja. ekskretorni. Laboratorijskoeksperimentalna metoda.Nastavna sredstva. tonzila. Crevni. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni (test). Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). endokrini sistem. Nastavni čas. Sadržaj obrazovanja. gastrulacija. Hromozomalna DNK i njeno pakovanje u hromatinsko vlakno. istorijat i pravci razvoja. podtipova Acrania. Sistem pedagoških disciplina. pankreasa. grudnica. nervno tkivo). žabe. pismeni (test) i usmeni. vezivna tkiva. zmije.6 Sistematske kategorije i klasifikacija tipa Hemichordata i Chordata. Odnos pedagogije i drugih nauka. Nervni sistem (moždinski živci žabe. Tok naučnog istraživanja. Amphibia. Skelet ekstremiteta (žaba. Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji. Ispit: pismeni/usmeni. nervne cevi. formiranje lica i usne duplje. IV semestar 3+3) Predavanja: Pojam molekularne biologije. Oblici nastavnog rada. creva. Vežbe: prate predavanja. čula. Genetski kod. formiranje i derivacija škržnih lukova. Struktura hromozoma. Teorije o izboru nastavnih sadržaja. useka i špagova. mozak sisara). ženski reproduktivni sistem. ptica. Obrazovanje i vrste obrazovanja. Klasifikacija Vertebrata: subklasa Agnatha (Cyclostomata). Proveravanje i ocenjivanje znanja.. cirkulatorni sistem. krvnih sudova i krvnih elemenata. lipida i proteina. derivati kože. Mammalia) – telesna organizacija. srca. digestivni sistem. Metode pedagoških istraživanja. Didaktika: Pojam i shvatanje o didaktici. slezine. moždanih mehurova. Osovinski skelet: kičmeni pršljenovi ribe. Struktura i funkcija DNK. unutašnjeg uva i oka). blastulacija. rebra. razvoj organa (zuba. komornog sistema mozga. sisari). Glaveni skelet (ptica. subklasa Gnathostomata (klase: Chondrichthyes. Faktori nastave. Čulni sistem (gradja oka). sisar). Ispit: usmeni. čula) na trajnim histološkim preparatima. Pojmovi srodni pedagoškim. ili test (1) iz celokupnog gradiva Biohemija (Osnovni predmet. spoljašnje uobličavanje embriona. vezivno. način života Vežbe: Predstavnici subphyluma Tunicata i subphyluma Acrania. Reptilia. sisara. saznata ljudska delatnost. slezine. organizacija jajeta. Tekst metoda. rasprostranjenje. timusa. mišićno tkivo. Karakteristike vaspitanja kao društvene delatnosti. nadbubrežne žlezde. Metabolizam i bioenergetika. ili test (1) iz celokupnog gradiva. praktični i usmeni. Pedagogija (Osnovni predmet. muški i ženski reproduktivni sistem. Dijaloška metoda. Metabolizam ugljenih hidrata. endokrini sistem. Osteichthyes. limfopoetični sistem. Aves. Vrste pedagoških istraživanja. Različiti sistemi nastave. oogeneza. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Pojam i klasifikacija nastavnih metoda. tireoidne i paratireoidne žlezde. zigot. Domaći radovi učenika. ekskretorni sistem. Struktura organskh sistema (digestivni sistem. ganglija. Nastava kao proces proučavanja i učenja. Embriologija (pojam reprodukcije spermatogeneza. ovojnice ploda. oplođenje. respiratorni sistem. ptice. Vrste vaspitanja. . Nukleinske kiseline. Proces saznavanja u nastavi i nauci. tipovi brazdanja.

Reparacija DNK. Osnovna pravila nomenklature. Equisetophyta. prelazne između primitivnih i progresivnih grupa. Demografska struktura. Polypodiophyta. Annelida. Vežbe: Praktično poznavanje morfoloških karaktera koji odlikuju pojedine više i niže sistematske grupe viših biljaka. **Terenska nastava (Obavezna. Pinophyta i Magnoliophyta. Arthropoda (Crustacea). Sistematika i filogenija kormofita (Osnovni predmet. hibridizacija. Ispit: kolokvijum. pravljenje individualnih zbirki i njihovo čuvanje. RNK i poreklo života. Ispit: periodični testovi. osnovne telesne mere. biljaka bedemarki i ruderalnih staništa. Građa. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama živog naselja supralitorala.pregled. Monofiletsko poreklo viših biljaka . Građa. polni razvoj i biološka zrelost. Mesto i uloga čoveka u prirodi.Telomska teorija. Sakupljanje i determinacija do 150 vrsta predstavnika Equisetophyta. Molekularni mehanizmi stvaranja specijalizovanih tipova ćelija. Evolucija genoma. Lycopodiophyta. Mollusca i drugih. Od DNK do RNK: tranksripcija i obrada prekursor RNK. Floristički i fitogeografski značajne vrste. pedološkim i klimatskim osobinama. ukrasne i krmne biljke. Jedinstvena građa čoveka i ostalih živih bića. uloga funkcija. Lycopodiopyta. IV semestar 4+4) Predavanja: Odnos sistematike i filogenije. DNK i RNK. vreme pojavljivanja i dominacije tokom geohronoloških perioda. Filogenetski razvoj. Magnoliophyta . supralitorala. Rast i razviće. Pojam genetičkih prekidača. gariga. Taksonomske kategorije. Inicijacija i završetak replikacije DNK na nivou hromozoma. Analiza strukture DNK koristeći program RasMol. Prepariranje sakupljenog materijala. Istorijski razvoj sistematike. Antropologija (Osnovni predmet. Polypodiophyta i Pinophyta. Equisetophyta. tj. razvoja i sazrevanja. proteazomi). Preontogenetsko i etape ontogenetskog razvića. Ispit: pismeni/usmeni. stanovnika zimzelene mediteranske šume. makije. kolokvijum. PCR. Telesna građa i organizacija čoveka. grupe koje ih povezuju. Život u moru i biološke nauke. Poreklo i srodnički odnosi i veze između sistematskih kategorija. Zaštita mora. Manipulacija proteinima. Specijalna rekombinacija. Sistematika razdela: Bryophyta. Upoznavanje sa biljnogeografskim odlikama flore i karakterističnim tipovima fitocenoza. Ispit: praktični i usmeni. poreklo. Neki pokazatelji rasta. reda. vrste koje se koriste za ishranu ili kao industrijske. Deoba ćelije. Poseta istraživačkim institucijama na moru. Antropometrijska i antroposkopska istraživanja. Dominantna grupa viših biljaka. do 150 vrsta. elektroforeza dobijenih fragmenata. IV semestar 2+2) Predavanja: Uvod u antropologiju i njen razvoj. Sakupljanje i upoznavanje algi obalskog pojasa mora (supralitorala i litorala) i brakičnih voda. kamenjara. Varijabilnost ljudskih populacija. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne vežbe koje prate program predavanja. Vežbe: Upoznavanje osnovnih elemenata građe čovečijeg tela. Southern blotting i hibridizacija (razgradnja hromozomalne DNK restrikcionim enzimima. Izolacija DNK i RNK. Karakteristični predstavnici razdela Bryophyta. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. geomorfološkim. Bolesti savremenog čoveka. primitivne i progresivne grupe. Elektroforeza DNK. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Polypodiophyta.7 Održavanje DNK sekvenci. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). Hromosomi čoveka. Kontrola ekspresije gena . Determinacija sakupljenog materijala do klase. Posttranskripciona kontrola. Nemertina. Replikacija DNK. DNK-vezujući motivi regulatornih proteina. ili test (1) iz celokupnog gradiva. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrste naročito sledećih grupa: Porifera. Coelenterata. Akceleracija i sekularni trend. fizički razvoj. 0+8) Zoološki deo: Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih beskičmenjaka kamenite i peščane obale jadranskog mora. sastav i podela životnih zajednica u moru. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). eulitorala i gronjeg sublitorala. Ćelijski ciklus i apoptoza. Matematika sa statistikom (Izborni predmet. Embrionalno razviće. praktični ispit / usmeni ispit. III semestar 3+2) . denaturacija DNK i transfer na membranu. Upoznavanje sa najkarakterističnijim predstavnicima vaskularnih biljaka. Morski organizmi kao hrana. zaštita i bolesti organa i sistema čovečijeg tela. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem.podklase. Od RNK do proteina: translacija i posttranslacione modifikacije proteina (čaperoni. detekcija hibridizovane DNK). Opšta rekombinacija. prepariranje biljnog materijala.

Linearna regresija. Past Perfect Tense. Tipovi podataka u tabelama. pisanje: popunjavanje formulara. Formiranje i korišćenje maski. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. poredjenje prideva. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. izrada analitičkog modela. osnovna upotreba neodredjenog i odredjenog člana. Diferencijalne jednačine prvog reda – sa razdvojenim promenljivim. Statistički softverski paketi. pisanje: CV. Present Perfect. Vežbe: vežbe prate teoretsku nastavu. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. Podešavanje za štampu. Zakon verovatnoća i funkcija raspodele. modalni glagoli. Metodologije modelovanja u nastavi biologije. Korišćenje Interneta. Numeričko rešavanje početnih i konturnih problema. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Diferencijalne jednačine drugog reda. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Statističko odlučivanje – intervali poverenja i testiranje hipoteza. Elementi diferencijalnog računa. Past Simple. Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih – mere centralne tendencije i mere odstupanja. Kreiranje stukture foldera. Načini kopiranja u Excelu. Nastavne strategije u nastavi biologije pomoću kompjutera. Razgranata taksonimija nastavnih strategija u okviru nastave biologije. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. . Mikronastava. Ukrašavanje tabela. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Rad sa formulama i funkcijama. Ispit: praktični/usmeni. **Programski paketi za obradu podataka 2+2 (Izborni predmet. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. participi. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Obavezna je izrada seminarskog rada primenom savremene obrazovne tehnologije i polaganje dva praktična kolokvijuma. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. definisanje kriterijuma za merenje postignutih rezultata. infinitivi. pasiv. formalno pismo. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. predvidjanje u toku čitanja. Past Simple active i passive. Modeli i modelovanje u nastavi biologije. Vežbe: prate predavanja. Unošenje slika u tekst. glagolska vremena: Present Simple. Slučajne promenljive – diskretne i neprekidne. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. I ili III semestar 4+0. Ispit: pismeni i usmeni. Primena kompjutera u nastavi biologije. Primena kompjutera u praćenju i valorizaciji znanja učenika u nastavi biologije. poredjenje prideva i priloga. prilozi. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Ispit: pismeni. kraća pisma. Vežbe prate predavanja. redukovane relativne rečenice. Priprema simuliranih igara: sistemska analiza problema.8 Predavanja: Sistemi linearnih jednačina – direktni i iterativni postupci za njihovo rešavanje. Korišćenje operativnog sistema Windows. III semestar 2+2) Predavanja: Pojam obrazovne tehnologije u nastavi biologije. CV. glagolska vremena Present Simple active i passive. mini tečajevi i metodičke radionice u nastavi biologije. složene imenice. homogena. Elementi teorije verovatnoće. Formatiranje teksta. Kreiranje grafikona. *Engleski jezik (Izborni predmet. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Simulacije i igre u nastavi biologije. rezime. Rad sa fajlovima. Savremena audiovizuelna tehnika u vizualizaciji apstraktnih bioloških sadržaja i prikazivanju dinamičkih fenomena u biologiji. Savremena obrazovna tehnologija u nastavi biologije (Izborni predmet. Ispit: pismeni i usmeni. Ispit: pismeni i usmeni. razumevanje osnovne ideje i detalja. Bernulijeva. I ili III semestar 4+0. Korišćenje gotovih maski. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. Present Continuous. Korišćenje elektronske pošte. Primena navedenih oblasti u konstrukciji i rešavanju matematičkih modela bioloških pojava. linearna. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. (Izborni predmet. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Elementi integralnog računa. Korišćenje statističkih funkcija. dizajniranje igre. Programi za pretraživanje. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Unošenje tabela u tekst. Obrada eksperimentalnih podataka.

Činioci koji utiču na intenzitet disanja. membranski potencijal mirovanja.: Otpornost biljaka prema niskim i visokim temperaturama. Disanje: Mehanizam i hemizam disanja. dužina života i mirovanje semena. Transport jona kroz membranu. Mikrotomi. Određivanje zapremine i površine korenovog sistema. Fotosinteza: Specifičnost procesa fotosinteze u živom svetu. bolestima. Genetički mehanizmi imunoloških sposobnosti. Nasleđivanje kvatitativnih svojstava. V semestar 4+3) Predavanja: Molekularna organizacija hromozoma. osnovni zakoni populacione genetike. Priprema za montiranje obojenih rezova. Fiziološko-biohemijski značaj makro. promene genetičke strukture populacija i određivanje genetičke varijabilnosti u populaciji. Pismeni ispit je eliminatoran. Pepeo i sadržaj nutrienata. Promene u strukturi i broju hromozoma. Interakcije gena. Osnovni principi endokrine regulacije. nasleđivanje kvantitativnih osobina i komponente fenotipske varijabilnosti. Fiziologija rastenja i razvića: Rastenje i činioci koji na njega utiču. neurotransmiteri). Usvajanje. uključuje test i (ili) seminarski rad. senzorni putevi). Snimanje preparata na mikroskopu. Gajenje biljaka u veštačkim uslovima. Fiziološki aktivne materije. mehanička aktivnost). mirisa (generatorski potencijali. solima. Intenzitet i produktivnost fotosinteze. Nasleđivanje svojstava determinisanih polno vezanim genima. Činioci koji utiču na usvajanje jona. mehanizmi učenja i pamćenja. Fiksacija tkiva. Odrđivanje starosti drevnih ostataka života. intenziteta transpiracije i kritične nezasićenosti biljaka vodom. jonska osnova akcionog potencijala). jonske osnove električne aktivnosti. U toku semestra biće ponuđena 3 testa koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita. Transport mineralnih i organskih materija. Ispit: pismeni i usmeni. heritabilnost. Vitalno bojenje. Mehanizam i hemizam fotosinteze. Starenje i uginuće biljaka. Pravljenje preparata – usni aparat insekata. Vežbe: Plazmoloza i oblici plazmolize. Činioci koji utiču na intenzitet fotosinteze. Ispit: pismeni i usmeni. Determinacija pola kod biljaka i životinja. V semestar 2+4) Predavanja: Priprema svežih i nativnih preparata. Određivanje osmotskog potencijala ćelijskog soka. kretanje i odavanje vode. . Funkcije nervne ćelije (pasivna električna svojstva membrane. akcioni potencijal. Fiksativne mešavine. Pokreti biljaka. Kalupljenje tkiva. Fiziologija otpornosti. mehanizmi budnosti i spavanja). centralna regulacija visceralnih funkcija. Opšta fiziologija životinja (Osnovni predmet. Vezani geni i crossing over. Određivanje asimilacione površine i pigmenata hloroplasta. pH. postsinaptički potencijali.. Genetička uslovljenost kancera i kontrola starenja. srčanog i glatkog mišića. Vezani geni i crossing over. Mutacije gena. Određivanje vode u biljnom materijalu. Vannuklearno nasleđivanje i materinski efekat. Mala populacija i inbreeding. V semestar 4+4) Predavanja: Fiziologija ćelije: Struktura i funkcija ćelije i ćelijskih komponenata. Hemijski sastav. srčanog i glatkog mišića (mehanizam kontrakcije. Bojenje tkiva. kontrola položaja tela i pokreta. Fiziologija razmnožavanja: Fiziologija polena i jajne ćelije. Vežbe: Nervno-mišićni preparat. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). nervna osnova instinktivnog ponašanja i emocija. mikro i ostalih elemenata. Analiza rodoslova. Genetika (Osnovni predmet. Zoološki praktikum (Osnovni predmet. Klijanje semena. Dehidratacija tkiva. Tehnika pripremanja trajnih preparata.Vodni režim biljaka: Osobine i oblici vode u biljkama. Vegetativno razmnožavanje (kloniranje). Genetička ravnoteža populacije i faktori koji remete ravnotežu. Fiziologija razvića. Fotosinteza i prinos. Genetika ponašanja i razvića. Genetika populacije. Oplodnja. Fiziologija mineralne ishrane: Sadržaj mineralnih elemenata u biljkama. Razviće semena i plodova. Fotorespiracija. čulo vida. Izračunavanje koeficijenta inbreeding-a. Sinapse (vrste sinapsi. Funkcije nervnog sistema (refleksi. Funkcije čula: receptori u koži. Biljni antitranspiranti. Determinacija pola i polno vezani geni. Interakcije medu genima. Species i genus hibridi. Sečenje tkiva. Promene i strukturi i broju hromozoma. ukusa. Kvantitativna genetika. Osnovni zakoni nasleđivanja. sluha. Alelopatija. Pokazatelji disanja. V semestar 4+4) Predavanja: Uvod. Sadržaj i zahtevi biljaka za vodom. Mehanizam usvajanja jona. Kompjuterska simulacija elektrofizioloških fenomena. Mediji za kalupljenje tkiva.9 III GODINA Fiziologija biljaka (Osnovni predmet. Ispit: pismeni/usmeni. skeletnog. mehanizmi transdukcije. Određivanje intenziteta disanja i aktivnosti enzima. Određivanje broja stoma. kultuta tkiva i biotehnologija. Funkcije skeletnog. Hloroplasti i pigmenti. Funkcionalne karakteristike nerva. Vežbe: Analiza kariotipa i kariograma. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Specijes i genus hibridi. Osnovni zakoni nasleđivanja i x2 test. vegetativni nervni sistem.

tehnike pripremanja biljnog materijala. Naučna informatika. Metode postavljanja i održavanja akvarijuma i terarijuma. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni.dokazivanje mono. Endokrini pankreas i njegovi hormoni. VI semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Grafičko prikazivanje podataka. Pisanje naučnog rada. Fiksativi i izbor fiksativa. Mesopotamiji. Imuni sistem: prirodna otpornost organizma. Dalji razvoj biologije u Evropi. Izrada dermoplastičnih preparata riba. Telesna temperatura i termogeneza. Zloupotrebe i promašaji u nauci: izvori pogrešaka. Hemostaza. Ispit: izrada seminarskog rada. sređivanja i proučavanja literature. Estrusni/menstrualni ciklus. Fiziologija organskih sistema. VI semestar 2+4) Predavanja: Mikrotehnika i mikroskopija.). Reproduktivni sistem sisara. Istorija Metodike nastave biologije u svetu i kod nas. inulina. Ključevi za determinaciju i ikonografije. Tehnika uzgajanja životinja. Struktura naučnog rada. Obrada rezultata istraživanja: izračunavanje mera centralne tendencije i mera varijacije. Hormoni tireoidee i paratireoidne žlezde. Fiksativne mešavine. Hemolimfa. Vežbe: Karakteristike telesnih tečnosti i ćelijskih elemenata. Mikroskopski preparati. Upoznavanje sa načinima rada na terenu. Prapočeci biologije u predistorijskom dobu. Autori i dela iz istorije biologije (počeci naučnog razvoja biologije i period velikih otkrića u biologiji). masti i ulja. Praktični iz morfološkog i florističkog dela (herbar sa oko 150 determinisanih vrsta) i pismeni – test iz morfološkog i florističkog dela. Diverzitet flore Vojvodine. Karakterisični biotopi Vojvodine sa najoznatijim vrstama sa aspekta floristike. Histohemijske metode. Sečenje tkiva. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Fiziologija muškog reproduktivnog sistema i endokrina uloga testisa. Razmena gasova. Vežbe: Metode pravljenja preseka. Uporedni pregled telesnih tečnosti koje cirkulišu u telu životinja. Respiratorni pigmenti. Rusiji i Americi. Mikroskopska merenja. Hormoni ovariuma. Uporedna fiziologija životinja (Osnovni predmet. Metode sakupljanja kičmenjaka. Maceracija. cilj i metode istraživanja u istoriji biologije. pripremom i održavanjem herbara i sa razlikama između ključeva za determinaciju i florističkih dela. Adenohipofiza i njeni hormoni. Krv i limfa. Obrazovanje. belančevina. Histo-hemijske reakcije . karakteristike imunog odgovora. Pinophyta i Magnoliophyta. Izrada trajnih i privremenih preparata helminta. testiranje značajnosti razlika srednjih vrednosti malih i velikih nezavisnih uzoraka. Dobitnici Nobelove nagrade u oblasti biologije i njihova otkrića. Ishrana (egzogena i endogena). ureotelični i urikotelični organizmi. T i B limfociti. Bojenje i montiranje tkiva. Vežbe: Tehnike prikupljanja. Tipovi i principi rada mikrotoma. Fiziologija ekskrecije i osmoregulacija. Osnovne i posebne metode saznanja. Vrednovanje naučnog rada. humoralni i ćelijski imuni odgovor. prepariranja biljaka. obrada antigena.10 Vežbe: Pravljenje trajnih preparata. Hidrolimfa. Izrada vlažnih preparata vodozemaca i gmizavaca. VI semestar 1+1) Predavanja: Uvod i značaj naučnog rada. Indiji. Nadbubrežna žlezda i njeni hormoni. Različite metode mikroskopskih merenja i obrade podataka (Image Analysing System. MHC kompleksi i prezentacija antigena. . Hemostaza. Neurohipofiza i hormoni neurohipofize. Grafički prikaz rezultata: ilustracije i tabele. Determinacija biljaka na osnovu morfoloških karaktera. izbor i usavršavanje naučnog radnika. Determinacija biljaka iz grupa Polypodiophyta. lignina. VI semestar 4+4) Predavanaja: Principi uporedne fiziologije. celuloze. Zajedničke karakteristike respiratornih organa/respiratornih površina. Počeci i razvoj biologije kod Srba – istorijski pregled. Najpoznatiji naučnici iz oblasti Metodike nastave biologije i Didaktike biologije u svetu i kod nas. Amoniotelični. Izrada privremenih i trajnih mikroskopskih preparata. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Egiptu. Značaj biljnog sveta u biosferi i ekosistemu. Apsorpcija u digestivnom traktu. Imuni odgovor. u drevnoj Grčkoj. Svetlosna i elektronska mikroskopija . Etape naučno-istraživačkog rada. Uporedni pregled sistema za cirkulaciju telesnih tecnosti. Ispit: praktični i usmeni.i disaharida. Usni apart insekata. Vrste stručnih i naučnih radova. kutina i suberina u biljnim tkivima. Ispit: pismeni/usmeni. ekosistemski diverzitet Vojvodine. vikarizma i fitogeografije. ptica i sisara. koža sisara. Izrada balgova. Istorija biologije (Izborni predmet. Botanički praktikum (Osnovni predmet. Tipovi varenja. stereološka metoda i dr. Pars intermedia. određivanje mikroskopskog koeficijenta. Kalupljenje tkiva. Shvatanja o prirodi kroz vekove. Ispit: praktični i pismeni. Metodologija naučnog rada (Izborni predmet. skroba. Ćelijski elementi krvi. Fiksacija tkiva. I Rusiji.

kolorimetrijske. Pojava i razvojt nastave biologije u svetu i kod nas. Više vodeno bilje: karakteristike i predstavnici. Elektroforeza. kolorimetrijsko određivanje nekih makroelemenata. Poreklo živog sveta u kopnenim vodama. Tipovi manometrije. Odnos profesora biologije prema učenicima i radnicima škole. fotometrijske i spektrofotometrijske metode. zakonitosti u formiranju parazitofaune pojedinih klasa kičmenjaka. Hidrobiologija (Izborni predmet.Toksično dejstvo mikroalgi i cijanobakterija u vodenim ekosistemima. fazna. Primenjena hidrobiologija. . VI semestar 0+4) Predavanja: Biologija kao nastavni predmet u institucionalnom i vaninstitucionalnom obrazovanju. kategorije domaćina. VI semestar 3+4) Predavanja: Organizacija rada laboratorije i vrste laboratorija. Vežbe: Određivanje višekomponentne smeše hromatografijom. basre. Praktični ispit je eliminatoran. Monitoring strategija i zaštita voda. Električne metode: opšti pojmovi. transmisiona). Nekton: karakteristike i predstavnici. Tipovi manometrije. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Seminarski rad iz pedagoških predmeta (Izborni predmet. Primena manometrije. VI semestar 2+2) Predavanja: Parazitizam kao životna pojava. ribnjaci i hidrosistemi: karakteristike i živi svet. Zagađenost vodenih ekosistema: organski i neorganski zagađivači. Školska dokumentacija. Površinske vode. vaspitni i vannastavni programi. plavne zone i ritovi. Ispit: praktični i usmeni. Podzemne vode: nastavak. Organizaciona struktura. Stručno i metodičko usavršavanje i napredovanje profesora biologije. VI semestar 2+2) Predavanja: Definicija. elektroforeza. Vežbe prate predavanja. »Cvetanje voda«. Ubrazana eutrofizacija i nepovoljno dejstvo eutrofizacije. Primeni ubrzane eutrofizacije. Gradja. Biologija kao nastavni predmet i značaj biološkog obrazovanja. Odnos i saradnja profesora biologije sa roditeljima učenika. postanak i evolucija parazitizma. pH i pX merenja. Uzimanje uzoraka. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Plankton: fitoplankton. Konstituisanje odeljenja i praćenje razvoja i napredovanja učenika. sezonska dinamika. Određivanje propustljivosti ćelija kvasaca merenjem količine Na i K (Plamenofotometrija). Zakonska regulativa rada škole. Parazitologija (Izborni predmet. Profesor biologije kao razredni starešina. Primena manometrije. Podela vodenih ekosistema prema trofičnosti. Mere za sprečavanje eutrofizacije. Metode izotopnog razblaženja. litoralni. skening. karakteristike i živi svet podzemnih voda. Perifiton: karakteristike i predstavnici. Stajaće vode – jezera. Životni ciklusi. Kopnene vode i njihov postupak. Polarografija. Saprobnost vode: definicija i podela voda prema saprobnosti. sublitoralni i abisalni regioni: karakteristike i živi svet. Radioimunološke metode određivanja koncentracije biološki važnih supstanci. Rad sa drugim profesorima u stučnim organima škole. Kvantitativno i kvalitativno određivanje pigmenata (spektrofotometrija). Zaštita od zračenja. Ispit: praktični i usmeni.11 Metode u biološkim istraživanjima (Izborni predmet. Snimanje karakteristika brojača. mora i okeani. Mora i okeani – priobalni. zadaci i značaj u savremenim uslovima života. Plamena fotometrija. rukovodjenje i upravljanje školom. Uloga profesora biologije u profesionalnoj orijentaciji učenika. Indikatorske vrste. Sezonske promene u vodenim ekosistemima. Vertikalni i horizonalni raspored zona u vodenim ekosistemima. Zakon o osnovnoj i srednjoj školi. Manometrijske metode: opšti pojmovi. priprema i dalji postupci sa biološkim uzorcima. Tekuće vode: karakteristike i živi svet. Primarna produkcija u vodenim ekosistemima. Ultraljubičasta i infracrvena spektroskopija. Bentos: karakretistike i predstavnici. Elektronska mikroskopija. Neuston: karakteristike i predstavnici. Vodeni sistemi kao izvori organske materije. Karakteristike biološkog dejstva zračenja. Lanci ishrane: trofički strupnjevi i klasifikacija organizama prema načinu ishrane. Optičke metode: apsorpcija u vidljivom delu spektra. Primena izotopa kao ozračivača i obeleživača u biološkim istraživanjima. Način zagađivanja vodenih ekosistema: kopnene vode. Manometrijsko merenje CO2 i O2. Biotički faktori u vodenim ekosistemima. zooplankton. Kontrolisano uzgajanje biomase u vodenim sistemima: masovni uzgoj mikroalgi i akvakulture. močvare. Trofičnost vodenih ekosistema i prirodna eutrofizacija. centrifugiraje i ultracentrifugiranje. Odnosi izmedju profesora biologije i učenika (stručni i humani aspakti). Mikroskopija (svetlosna. Atomska apsorpciona spektrofotomtrija. Merenje količine izdvojenog kiseonika (polarografa). Kapacitet vodenih ekosistema za masovni razvoj mikroalgi. razviće i biologija . Određivanje CO2 kompenzacionih tačaka (pH-metrija). Radioosetljivost organizama. Životne zajednice vodenih ekosistema: raspored i sastav. Godišnji program rada škole: obrazovni. metode razdvajanja: hromatografske metode.

energetski balans i piramida aktivnosti. Nutricionizam i bolesti. postanak i filogenija insekata. insekti kroz geološke epohe. gmizavaca (Reptilia): Testudines. Kinetika mikrobioloskih procesa. Nutricionizam (Izborni predmet. Salientia. Holocephali. Diverzitet faune kičmenjaka (Izborni predmet. opšte karakteristike. ekologija. Rad sa nematološkim materijalom Ispit: praktični i usmeni. Caudata. statistička obrada podataka. Uravnotezena ishrana. VI semestar 2+2) Predavanja: Važnost biljnih lekovitih sirovina. razmnožavanje i razviće. Specifičnost u odnosu na domaćina. Lekovite kormofite (Izborni predmet. jednodnevne terenske vežbe (sakupljanje insekata. Eutheria. Uzimanje i obrada zemljišnih i biljnih uzoraka. uporedni pregled morfologije i anatomije. Diverzitet kičmenjaka Srbije i Crne Gore – faktori koji utiču negativno na biološku raznovrsnost i mere zaštite diverziteta kičmenjaka Vežbe: Upoznavanje sa diverzitetom kičmenjaka preko video kaseta i CD diskova Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. kćerke sporociste. Menadzment i analiza genoma: prokarioti. Biotehnologija i bioetika (Izborni predmet. Entomologija (Izborni predmet. riba sa koštanim skeletom (Osteychthyes): Actinopetygii. Bioekologija fitoparazitnih nematoda. Uticaj abiotičkih i biotičkih faktora na zaražavanje domaćina. Glikozidne biljke. sušenje i čuvanje lekovitog bilja. polihidroksialkanoata. deponovanje. ptica (Aves): Paleognathae. VI semestar 2+2) Predavanja: Uvod u nutricionizam. krila. Evolucija parazitizma kod fitoparazitnih nematoda. ekstremiteta. fiksacija. Medjusobni odnosi različitih vrsta helminata. Marsupialia. Taninske biljke. Morfometrijska analiza helminata. polisaharida. Biotehnoloska produkcija supstanci od interesa (aminokiselina. enzima. . Biljke sa etarskim uljima. Nematode paraziti biljaka. Presek lista četinara. Razmnožavanje. Zdravstveno bezbedna hrana. Fitoparazitne nematode u modernoj agrokulturi. upoznavanje staništa). VI semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet pripadnika kičmenjaka bez vilica (Agnatha). Alkaloidne biljke. determinacija. Ispit: pismeni i usmeni. građa unutrašnjih organa. VI semestar 2+2) Predavanja: Istorijat entomologije. Proizvodnja i prerada lekovitog bilja. Ispit: pismeni /usmeni. Izračunavanje ekstenziteta i intenziteta infestiranosti helmintima. Izrada privremenih i trajnih preparata helminata. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Genetski inzinjering: kvasci i filamentozne gljive. genitalnog aparata (uporedni pregledi). Crocodylia. ponašanje. Biotehnologija u proizvodnji hrane. Pismeni deo u obliku seminarskog rada i test. redije. Struktura i rganizacija. Sarcopterygii. Sphenodontida. Principi nutricionizma: makronutrienti i mikronutrienti. Neognathae. klasifikacija. Zavisnost parazitofaune od sezone. Suplementi. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). cerkarije i metacerkarije. Vežbe prate predavanja. Prisustvo štetnih materija u hrani. Upoznavanje sa plantažnim gajenjem i industrijskom preradom. vodozemaca (Amphibia): Gimnophiona. lokalizacija. razvojni ciklusi parazitskih nematoda. organskih kiselina. VI semestar 3+2) Predavanja:Biotehnologija kao multidiciplinarna nauka. odabrana poglavlja iz ekofiziologije i biohemije insekata. Upoznavanje sa najvažnijim predstavnicima pojedinih grupa biljaka. Mesta sinteze etarskih ulja. Squamata. Putevi zaraze. Ispit: pismeni i usmeni. Berba. Gradja nematoda-parazita pojedinih klasa kičmenjaka. Kontrola. Specifičnosti ishrane tokom zivota.12 miracidije materinske sporociste. Biljke sa smolama i balzamima. Dizajn bioreaktora. Determinacija helminata. Saponozidne biljke. godine. usnih aparata. Vežbe: Vežbe prate predavanja i sadrže: upoznavanje građe telesnih regiona. uzrasta i pola domaćina. Taksonomija i klasifikacija Vežbe: Helmintološka pretraga kičmenjaka. Klasifikacija i građa struktura za lučenje etarskih ulja: spoljne i unutrašnje sekretorne strukture. sisara (Mammalia): Monotremata. Diverzitet pripadnika kičmenjaka sa vilicama (Gnathostomata): riba sa hrskavičavim skeletom (Chondrychthyes) – Elasmobranchii. Vežbe: Spoljne i unutrašnje strukture za lučenje etarskih ulja.

Kod odabranih vrsta ukazaće se na taksonomski status i fitogeografski značaj taksona sa aspekta vikarizma i florogeneze. Kultura sisarskih celija. endemi. Ugrožene vrste. Terensko ispitivanje zemljišta. Nestanak staništa. antibiotika). Zemljište kao kompleks ekoloških faktora. Migratorne vrste. Određivanje karbonata u zemljištu. cilj i predmet ekologije. zapreminske mase. Horizontalno i vertikalno zoniranje vegetacije na Zemlji. Klimatska pravila. Ispit: pismeni i usmeni. Seminarski radovi o pojedinim ugroženim vrstama ili grupama vrsta. Sinekologija (fitocenologija): Fitocenoza kao funkcionalna komponenta biocenoza i ekosistema. Ekoanatomska analiza različitih ekoloških tipova biljaka. Klimatski faktori. Vežbe: Ekološki faktori i njihov značaj za biljni svet. Termički režim staništa i adaptacije biljaka na temperaturne uslove staništa. Klimadijagram po Ivanovu. Sukcesije. Ispit: pismeni i usmeni. Transgene biljke. Nivoi organizacije ekoloških sistema. procena faktora ugrožavanja na terenu. Aplikativni softveri u fitocenologiji. krajnje ugroženih. Principi postavljanja mikroklimatskih stanica. kultura protoplasta.Vreme i klima. Voda kao životna sredina i ekologija vodenih biljaka. Autekologija (idioekologija): Sunčevo zračenje i svetlost. Aktivna zaštita. Biotehnologija u biljnoj proizvodnji i kontroli kvaliteta. Biotički faktori. Orografski faktori i njihov značaj za visinsko zoniranje i distribuciju biljnih vrsta i ekosistema. Određjivanje specifične mase. kulture antera i ovarijuma. Vazduh kao ekološki faktor. poroznosti zemljišta. Prirodne retkosti Srbije i Crne Gore. Principi bioetike. VII semestar 4+2) Predavanja: Definicija. Voda i vlažnost. uključuje test i (ili) seminarski rad. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne usklađene sa programom predavanja. Sinekologija. Mikroklima.značaj i primena. Ukazaće se na faktore ugrožavanja i na centre ugrožavanja autohtone flore. Fitoklima. Vrste bez dovoljno podataka. Neopredeljene vrste. Međunarodne organizacije. Pismeni je eliminatoran. Unošenje alohtonih vrsta. Široko lutajuće vrste. Braun-Blanquet-ova metoda uzimanja fitocenološkog snimka. Vrste kojima preti da postanu ugrožene. Antropogeni faktor. Temperatura. Sinhorologija. Makroklima. Primena biotehnologije u zastiti zivotne sredine. Životna forma. Ekološki faktori i njihova klasifikacija. Vodni režim staništa i adaptivni tipovi biljaka na uslove vodnog režima. Usko rasprostranjene vrste. kriterijumi i aktivnosti u procesu zaštite ugroženih vrsta. somatska embriogeneza. Abiotički faktori. Ugrožene vrste. razlikovanje antropogenih faktora od degradacionih procesa i sukcesije. Lov. ranjvih. Visoko eksploatisane vrste. Kloniranje – pojam i metode kloniranja. Svetlosni režim staništa i adaptacije biljaka na svetlosne uslove staništa. Metode indikacione ekologije. Adaptacije biljaka na dejstvo vetra. posebno u ravničerskim predelima. Ugrožene vrste (Izborni predmet. Kvalitativne metode. Koncept i principi zaštite vrsta. Vrste zavisne od zaštite. Botanički deo: Upoznavanje ugroženih vrsta na terenu. Rekombinantni proteini visoke vrednosti. Fitocenološke tabele. relikti. Sinhronologija Sintaksonomija. Vazduh i vetar. Fitohormoni. Struktura i funkcionalnost ekosistema. Ekološka niša. Ekologija životinja (Osnovni predmet. Vegetacija Balkanskog poluostrva. Kultura embriona. Biotransformacije. . Vrste iščezle u prirodi. Pregled osnovnih tipova ekosistema na Zemlji. Autekologija-Dejstvo ekoloških faktora i ekološka valenca. u karakterističnim ekositemima. Kvantitativne metode Kiselost zemljišta. mikropropagacija. Vežbe: Zoološki deo: Najugroženije grupe životinja. Biogeohemijski ciklusi. Vrste od međunarodnog značaja.13 lipida. In vitro kultura biljnih ćelija. niže verovatnoće ugroženosti. Klimadijagram po Walteru. izčezlih u prirodi. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na podlogu. tkiva i organa. bez dovoljno podataka i iz grupe neopredeljivanih taksona. VII semestar 4+2) Predavanja: Predmet proučavanja i podela. Upoznaće se sa određenim brojem ugroženih vrsta iz svih kategorija: izumrlih. organogeneza. Osnovni faktori ugroženosti vrsta. CITES konvencija. Precedura. Ispit: pismeni i usmeni. VI semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Ugroženost biodiverziteta. Botanički deo: Kategorije ugroženosti i načini određivanja pojedinih kategorija. Pismeni ispit je eliminatoran. Vrste sa specifičnim staništem ili ishranom. Ilegalna trgovina divljnim vrstama. Sinmorfologija. Izumrle vrste. Nanoklima. IUCN kategorije ugroženih vrsta. Međunarodna i nacionalna legislativa vezana za zaštitu vrsta. Osnovni pojmovi ekologije. Sindinamika. Metode fitocenoloških istraživanja. Ekoklima. IV GODINA Ekologija biljaka (Osnovni predmet. Imunohemijske aplikacije. Crvene liste ugroženih vrsta.

VII semestar 2+4) Predavanja: Predmet peoučavanja Metodike nastave biologije. upravljanje vodnim resursima.14 Fenološke pojave i faza mirovanja. Rast populacije i faktori kretanja populacija. Ispit: pismeni (seminarski. Obnovljivi izvori energije. Biologija u integrisanoj nastavi prirodnih nauka. Određivanje kvaliteta vode. Ekološka niša. Klimaks. vazduh. Rukovanje laboratorijskim priborom. Klima i vreme. atmosfere i njihov međunarodni status. Setovi aparatura za demostracione eksperimente na grafoskopu. poljoprivreda. VII semestar 3+2) Predavanja: Zaštita životne sredine i ekološki principi. lanci ishrane. Ekonomija i korišćenje resursa. Metodska podela biološskih eksperimenata. Raseljavanje životinja. zakoni i generalizacije. Normativi za opremanje biološkog kabineta za osnovnoškolsku i srednjškolsku nastavu biologije. Etološke sposobnosti. Nacionalni parkovi. Problem otpada. Zagađivanje i zaštita zemljišta. umenja i navika iz biologije: predstave. Hemizam sredine. Organski produktivitet ekosistema. Crvene liste. Obavezna dva kolokvijuma. Zaštićene i ugrožene vrste. Sinekologija-Biocenoza. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni i usmeni. Konvencionalni izvori energije. Sistem zaštite životne sredine. predeli. Aparature za učeničke vežbe i eksperimente. Tablice smrtnosti. Metode utvrđivanja aerozagađenja. Analiza nastavnih planova i programa biologije u osnovnoj i srednjim školama. Zaštita životne sredine (Osnovni predmet. Ljudska populacija. Rukovanje hemikalijama u biološkom kabinetu i njihovo čuvanje. Trofički odnosi. Vaspitanje u procesu nastave biologije. Vežbe: Svetski tokovi u zaštiti životne sredine. Zagađivanje vode. Areal. hrana. Kriterijumi za izbor bioloških eksperimenata u nastavi. Ciljevi i ishodi nastave biologije na različitim nivoima i profilima obrazovanja. Zaštićeni delovi prirode. Koordinacija biologije sa drugim nastavnim predmetima. Zaštita prirode. Vežbe: Eksperimentalne tokom odvijanja nastave. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu studenti treba da budu osposobljeni za izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi tokom obavezne školske prakse pod kontrolom mentora. Biologija kao nauka i kao nastavni predmet u savremenom vaspitanju i obrazovanju. Domestificirani ekosistemi. Pravni aspekti u zaštiti životne sredine. Određivanje indeksa saprobnosti. . Polna struktura populacije. Prostorni odnosi. Demonstracioni eksperimenti. VII semestar 2+3) Predavanja: Biološki eksperimenti u nastavi biologije. Ispit: pismeni i usmeni. kontrola štetočina. Oprema za prvu pomoć u kabinetu za biologiju. Globalni skupovi i njihov značaj. Nezgode i povrede koje mogu nastati pri izvodjenju bioloških eksperimenata. Pravo. Zaštita šuma. Tipovi bioloških eksperimenata u nastavi. Prirodni resusrsi i ekonomija Zajednička dobra: okeani. Ekosistemi slatkih voda. Demekologija-Pojam. Uzrasna struktura populacije. Urbanizacija. Morski ekosistemi. Terrestrični biomi. Sukcesije i preobražaj ekosistema. Periodizam. definicije. Ekotoksikologija. Formiranje i razvoj bioloških pojmova. Prostorni raspored. Komunikacija među životinjama. Ekosistem. Osnovni principi zaštite životne sredine. restaruracija i menadžment u zaštiti prirode. Biološke aparature u nastavi biologije. Biomi. Fizički resursi: voda. Određivanje starosti i dužinskog priraštaja riba. Izrada nastavnih sredstava i zbirki za nastavu biologije. svemir. Sistem znanja. Zagađivanje i zaštita vazduha. Metodika nastave biologije u sistemu naučnih disciplina. Didaktički principi u nastavi biologije. Ljudska populacija. Markiranje i regresiona metoda. Mere opreza u nastavi biologije. Položaj čoveka u biosferi. Biotički faktori. Praktično izvođenje eksperimenata iz različitih bioloških disciplina pogodnih za izvođenje u osnovnoj i srednjoj školi. politika i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. Edafski faktor. Metodika nastave biologije I (Osnovni predmet. značaj i funkcija. formalni i funkcionalni elementi populacije. Demonstracione aparature i njihovo sastavljanje i održavanje. Školski ogledi u biologiji (Osnovni predmet. održivi razvoj gradova. globalne klimatske promene. Fiziološke promene organizama pod uticajem polutanata. Metode za određivanje gustine populacije. Shannon-Weaver-ov metod za određivanje biodiverziteta. Ispit: praktični i usmeni. Obrazovanje i vaspitanje u zaštiti životne sredine. zemljište. Zagađenje bukom. Tablice preživljavanja. Međunarodne organizacije od značaja za zaštitu životne sredine. dva kolokvijuma) i usmeni. Vežbe: Ekološki faktori. Specifičnosti i karakteristike usvajanja znanja iz biologije. pojmovi. Korelacija nastavnih sadržaja u biologiji. Matabolizam ekosistema. Biološki resursi. Analiza i izvodjenje eksperimenata predvidjenih važečim nastavnim programima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Populacione teorije. Nacionalne institucije od značaja za zaštitu životne sredine.

Adaptivni značaj varijabilnosti u populacijama. Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. VIII semestar 4+4) Predavanja: Nastavne metode u nastavi biologije. oprema i nastavna sredstva u nastavi biologije. Detaljno će se obraditi nomenklaturna pravila koja se primnjuju pri spajanju odnosno razdvajanju taksona. Kambrijumska eksplozija. Literatura u nastavi biologije (stručna i metodička). Nastavni čas kao organizaciona jedinica nastavnog rada. Mehanizmi reproduktivne izolacije vrste. Populaciona struktura vrste. Uticaj čoveka na raspored živog sveta. odnosno sa pravilima klasifikacije biljaka. Adaptacije. mikromorfološka. Kod morfološke metode podaci će se obrađivati softverskim kompjuterskim programima. Oblici i vrste natavnog rada u biologiji. prenos na nova staništa. Analiziraće se rezultati pojedih metoda . VIII semestar 3+2) Predavanja: Mehanizmi evolucionih promena: mutacije. Ispit: pismeni/usmeni. odvijaće se u laboratoriji (kartiranje areala. Vežbe: Vežbe će pratiti teoretsku nastavu. rekombinacije. Vežbe: Populacija. Test kao instrument za valorizaciju znanja iz biologije. Savremena nastavna tehnologija u nastavi biologije. Promene u veličini genoma tokom filogenije. pismeni i usmeni ispit. Diverzitet kičmenjaka. Pojam areala. Organizacija genetičke varijabilnosti. biohemijska. Ispit: ispitni čas. golosemenica i skrivenosemenica. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu i u školi (školska praksa) studenti treba da budu osposobljeni za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi nakon završetka studija biologije. Uzroci izumiranja vrsta. Biogeografska podela Balkanskog poluostrva. Aktivna nastava biologije. Istorija flore. Varijabilnost i adaptivni značaj: morfoloških osobina. Nastanak života i organela. Antropogeneza. Genetička i ontogenetska homeostaza. Domestifikacija. *Terenska nastava (Obavezna. Taksonomija biljaka (Izborni predmet. Metodika nastave biologije II (Osnovni predmet. Promene u različitim biomima Balkanskog poluostrva pod antropogenim uticajem.15 Evoluciona biologija (Osnovni predmet. Osnovne i posebne vrste nastave biologije. Organizacija genoma eukariota i procesi evolucije. Brzina evolucije. Nastanak novih gena i enzima. fiziološka i genetička metoda sa osvrtom na eksperimentalnu metodu. ugroženost i kategorije ugroženosti. Zoogeografske oblasti. Duplikacije evolucioni značaj. Promene na nivou strukturnih gena . Usmerenost evolucije. faune. istrebljenja. Tranzicioni oblici. Istorija života. Artikulacija i tok nastavnog časa. Osnovni principi konzervacione biologije Biodiverzitet i konzervacija. Fitogeografske oblasti. Mobilni genetički elementi . Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije.evolucioni značaj. Pregled antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet. rastavića.Evolucioni značaj. protok gena. VIII semestar 2+2) Predavanja: U okviru taksonomije biljaka studenti će se upoznati sa taksonomijom kao metodom sistematike. Pismeni periodičnim testovima. prečica. Biogeografija i biodiverzitet (Osnovni predmet. konačnim testom /usmeno.efekat regulatornih gena u formiranju novih morfoloških karakteristika. Diverzitet beskičmenjaka. Praćenje i valorizaciji znanja u natavi biologije. Multigenske familije. Horizontalno prenošenje genetičke informacije. VIII semestar 4+2) Predavanja: Predmet i zadatak biogeografije.identifikacija. 0+2) Obilazak i upoznavanje sa karakterističnim vodenim i kopnenim ekosistemima-zaštićenim područjima Vojvodine i Srbije. Pojam i očuvanje biodiverziteta. genetički drift. osnovi florističke statistike) i na terenu (upoznavanje sa najznačajnijim predstavnicima flore i faune Jugoslavije). istorijski i sadašnji raspored životinjskog sveta. Fitogeografska i zoogeografska podela Jugoslavije. broja hromozoma. Specijacija. konzervaciona biologija: izbor prioriteta. prirodna selekcija. Nastavni objekti. Hox geni. Preistorijski. Dokazi delovanja genetičkog drifta. Diverzitet mahovina. dva kolokvijuma. Vannastavne aktivnosti u nastavi biologije Vođenje dokumentacije nastavnog rada. Evolucione novine makroevolucionih promena. Evolucioni značaj promena u genskoj regulaciji. Pripremanje nastavnika za nastavu biologije. Geografska varijabilnost vrste. Vrsta. koncept vrste. evolucione posledice destrukcije sredine. vegetacije. Masovna izumiranja vrsta. Od taksonomskih metoda prikazaće se morfološka. Ispit: pismeni i usmeni.

Mapiranje i sekvencioniranje humanog genoma: genetičke mape. Prenatalna dijagnostika genetičkih obolenja. Taksonomski karakteri (izbor karaktera. . Mikologija (Izborni predmet. aktivacija i inaktivacija delova genoma. pseudogeni i genski fragmenti. primena kompjuterskih softvera za statističku obradu morfoloških karaktera. negativni i pozitivni aspekti. klasifikacija i nomenklatura. spora. Ispit: usmeni. konstrukcija i tumečenje dendrograma. sekundarni metaboliti. reparacije i rekombinacije. modifikacije hifa. Primena elektronske mikroskopije i biohemijsko-genetičkih metoda u identifikaciji. RFLP. Mesto gljiva u sistemu živog sveta. mutageneza. Numerička taksonomija. Određivaće se relacija između karaktera genetski ustaljenih taksona i taksona koji predstavljaju adaptaciju na određene ekološke uslove. repetitivna DNK. hifa. kao izvor jednoćelijskih proteina. Molekularna genetika (Izborni predmet. karakteri za prepoznavanje). Kloniranje gena. Strukturna organizacija genoma eukariota: nuklearni genom. Klasifikacija i evolucija gljiva uključujući mikrogljive. organizacija gena u genomu. primeri regulacije aktivnosti genoma tokom razvića. megaplazmidi i plazmidi. azotnih i drugih jedinjenja. restrikciona digestija. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. reparacija i rekombinacije. pleomorfizam. modifikacije hromatina i ekspresija gena. Značaj gljiva u prirodi i za čoveka. BLASTIN I BLASTIX. Zloupotreba gljiva i njihovih metabolita. Domaćin – parazit i domaćin – simbiont odnosi u taksonomiji. Funkcionalna organizacija genoma: mutacije. taksonomija. Citotaksonomija (broj hromozoma. fizičke mape. DNA hibridizacija). Vežbe: Korišćenje ključeva za determinaciju različitih grupa životinja. tipovi karaktera. Ispit: pismeni. protok gena medju prokariotama. metabolizam ugljenih hidrata. Genska terapija. Genska regulacija determinacije pola ljudi. voda. molekularna struktura hromozoma. Pisanje taksonomskih radova prema kodeksu zoološke nomenklature. elektoforeza. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. genske familije. Tehnike numeričke taksonomije. Upoznavanje sa on line genskim bankama – pretraživanje. Ishrana i metabolizam gljiva. otkrivanje i karakterizacija specifičnih segmenata DNK: PCR. Taksonomija životinja (Izborni predmet. Hemotaksonomija (hromatografija. promene u strukturi hromatina. Mehanizmi regulacije transkripcije. Ispit: pismeni. Imunotaksonomija (tehnike). Značaj očuvanja biodiverziteta gljiva. VIII semestar 2+2) Predavanja: Strukturna organizacija genoma prokariota: cirkularni i linearni hromozomi. Humani genom (Izborni predmet. Gljive kao učesnici u kruženju materije i protoku energije kroz ekosisteme. genetička organizacija: operon. VIII semestar 2+2) Predavanja: Opšte osobine gljiva i položaj mikologije među drugim biološkim naukama. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. Upoznavanje i korištenje on line izvora sa informacijama važnim za organizaciju i funkciju humanog genoma.16 ponaosob i njihovi odnosi. in vitro mutageneza. osobine kolonija. Kodeks zoološke nomenklature.sadržaj i tipovi u genomu eukariota. Opisivanje taksona. struktura hromozoma). hormoni. alkaloidi i mikotoksini. Uloga DNK vezujućih proteina. Genetika i varijabilnost gljiva. VIII semestar 2+2) Predavanja: Kompozicija humanog genoma: organizacija i distribucija gena. Biodegradacija. aktivnost). Repetitivna DNK . Vežbe: Primena i uvežbavanje pojedinih taksonomskih metoda. Analiza transkriptoma: domeni hromatina. elektronska mikroskopija u taksonomiji životinja. Gljive kao hrana. Vežbe: Polimorfizam hromozoma čoveka. korišćenje gljiva u industrijskim biotransformacijama: fermentacije. Ćelijski ciklus eukariota i regulacija replikacije DNK. Vannuklearni genomi eukariota: fizička i genetička struktura. Procedure u taksonomiji životinja. Regulacija aktivnosti genoma: stalne i povremene izmene u aktivnosti genoma: rearanžmani gena. Analiza proteoma: sinteza i obrada proteina. bioluminescencija. Vežbe: struktura hromatina. AFLP i SSR. abiotiski i biotski. mikoriza. Ponašanje kao taksonomski karkter (zvuk. Polni hromatin i efekat doze. Gljive kao patogeni organizmi i kao biološka borbena sredstva. građa ćelija. Ekološki faktori značajni za rast i razviće gljiva. antibiotici. koncentracija jona. kvasce i eukariotske mikroorganizme. Morfologija gljiva. Imprinting epigenetičkih promena gena i hromozoma. Ispit: seminarski rad koji obuhvata primenu jedne od taksonomskih metoda na primeru neke varijabilne vrste. Mutacije polnog hromatina i reverzije pola. VIII semestar 2+2) Predavanja: Definicija pojmova: sistematika. Evolucija genoma: mutacije. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. autonomija mitohondrijalnog genoma.

Poremećaji metabolizma natrijuma i kalijuma. Efektorni mehanizmi ćelijskog imuniteta. Poređenje razvića biljaka i životinja. Acido-bazni status i transport kiseonika. Bakteriologija (Izborni predmet. Mehanizmi razvića biljaka (Izborni predmet. Ćelijski imuni odgovor. proteina i aminokiselina. hidrosferi i atmosferi i njihova uloga u kruženju materija i protoku energije u ekosistemu. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (2). Pojam homeostaze. Ispit: pismeni (seminarski rad. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. Vežbe prate predavanja. lipida i lipoproteina. test) i usmeni. Enzimi i proteini plazme . protein fosfataze. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. Ispit: pismeni /usmeni. inflamatorni odgovor. VIII semestar 2+2) Predavanja: Skrivenosemenice – uvod. mutacije. gvozdja i metabolizma porfirina i purina. citokinski receptori. transdukcije. Rasprostranjenost bakterija u pedosferi. Genetika bakterija. negenomski efekti steroidnih hormona. transformacije. Ispit: seminarski rad i usmeni. Odlike razvića biljaka. Položaj određenjih ćelija. Oblici promenljivosti bakterija. Imunologija (Izborni predmet. tkiva i organa. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Alergije. Poremećaji metabolizma kalcijuma. Efektorni mehanizmi humoralnog imunog odgovora. Imunizacija. Klinička biohemija (Izborni predmet. Pismeni ispit je eliminatoran. konjugacije. reproduktivnim strukturama mikrogljiva i njihovim životnim ciklusima. Karakteristike receptora. Ispit: pismeni/usmeni. regulacija i ekspresija gena. Primarno razviće ose (polarnost). kroz koji se oni uvode u karakteristike rada u mikrobiološkoj labboratoriji. Mehanizam transdukcuije: G-protein. Vežbe: Rad sa manjim grupama studentima. ligand zavisni jonski kanali. pri čemu se studenti odlučuju za problematiku koju zele da obrađuju. Uticaj abiotičkih i biotičkih ekoloških faktora na bakterije. kinetika reakcije ligand – receptor. Upoznavanje sa morfologijom gljiva vegetativnim strukturama i modifikacijama micelije. obrada. Prepoznavanje. struktura i sinteza DNK. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Humoralni imuni odgovor. merne jedinice i uslovi izvodjenja biohemijskih analiza. Membranski receptori: receptori sa enzimskom aktivnošću. Svetlost i ostale informacije sredine. VIII semestar 2+2) Predavanja: Funkcionalna građa bakterija sa morfološkim i ultrastrukturnim odlikama. fosfata i magnezijuma. Vežbe: Eksperimentalne i audio-vizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja.17 Vežbe: Upoznavanje sa specifičnostima rada u mikološkoj laboratoriji. Ispitivanje enzimske aktivnosti gljiva izolovanih iz prirode. uključuje test i (ili) seminarski rad. Karakteristike imunog odgovora. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod u kliničku biohemiju. Hormonska regulacija transkripcionih faktora. Prirodna otpornost organizma. Intracelularni receptori. Hormonska kontrola ekspresije primarnih gena. Imunoregulacija. Tehnike. Molekularna endokrinologija (Izborni predmet. Korišćenje ključeva za determinaiju izolovanih plesni do roda i vrste. enzimi i njihov značaj u obezbeđivanju energije – disanje i fermentacije. Unutarćelijske informacije. Ispit: seminar/usmeni. adaptacije. Mogući pravci primene bakterija u biotehnologiji (starter kulture) i zaštiti životne sredine. hemijski medijatori. Rast i razmnožavanje bakterija. i prezentacija antigena. Teorijski deo nastave bi se obavljao kroz seminarske radove i izlaganje studenata. metabolizam i regulacija receptora. Vežbe: Eksperimentalčne i audiovizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. Tolerantnost i autoimunost. Osa razvića u listu i cvetu. Imuni odgovor na transplantate i transformisane ćelije. Koordinacija razvića (usklađivanje). VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Ispitivanje poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. kontrola transkripcije. Fiziologija bakterija. Sporulacija kao osnov za identifikaciju i klasifikaciji gljiva. Izolacija gljiva iz različitih sredina odnosno staništa i njihova kultivacija in vitro. intracelularni glasnici. G-protein zavisni receptori. Fosforilacija i drugi negenomski efekti hormona: protein kinaze. ćelije. a vežbe kroz zaokružen ciklus ispitivanja i tumačenja dobijenih rezultata.

florom i vegetacijom na njima.seminarski rad iz oblasti analize areala pojedinih biljnih vrsta. Populaciona ekologija (Izborni predmet. Jolly-Seber-ov metod za izračunavanje gustine populacije. Praćenje lekova i hemijska toksikologija. Analiza i modeliranje prirodnih populacija. Mortalitet. Uticaj abiotičkih faktora. Relikti i reliktni areal. prirodne akumulacije. Dinamika biljne populacije. Botanički deo: Populaciona ekologija biljaka.distribucija. Procena količine biljaka. Prvi blok . Vertikalni i horizontalni raspored živog sveta i Životne zajednice u vodenim ekosistemima. upoznavanje sa odgovarajućim specifičnim lokalitetima. relativna biljna masa. zajednica vodene zeljaste vegetacije). Vežbe: Praktični deo nastave izvodi se u dva bloka. zastupljenih u flori Srbije (areali srednjeevropskih. Pojam biljne populacije. Kolebanja brojnosti tipa oscilacija i fluktuacija. pontskojužnosibirskih. i sl. Disperzija između dve oblasti (merenje recipročne migracije). Areali biljaka karakterističnih grupa flornih elemenata. VIII semestar 2+2) Predavanja: Načini prikazivanja areala: kartiranje direktno i indirektno (UTM. Planktonski organizmi i njihova podela prema . Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Populacioni ciklusi. Uzorkovanje i merenje i opisivanje populacuje. Izračunavanje srednjeg masenog indeksa. Centri vegetacijskog diverziteta. Testovi za ispitivanje funkcije pojedinih organa. Areal geografija biljaka (GIS) (Izborni predmet. mora estuarije. Nutraceutici. pokrovnost. Biohemija hrane i ishrane (Izborni predmet. digitalne karte). Procena pokrovnosti. Indeks agregacije i metod "najbližeg suseda". Ispit: pismeni i usmeni. prostorni raspored . Kartiranje biljnih populacija. Disperzija. Prikazivanje rasprostranjenja biljnih populacija. rodova ili zajednica na prostoru Srbije. Osnovni tipovi areala. Habitus i zdravstveno stanje populacije. Demografska analiza. Ispit: pismeni i usmeni. Vežbe: Zoološki deo: Određivanje gustine populacije šumske šljuke pomoću svadbenog leta mužjaka. VIII semestar 2+2) Predavanja: Digestija i apsorpcija osnovnih nutritivnih komponenti. biomasa i energija unutar populacije. Prostorni odnosi. Određivanje parametara staništa. populacije korovskih biljnih vrsta. močvare. Struktura biljne populacije: brojnost. Gustina populacije i metode za određivanje gustine populacije. Biljne populacije od posebnog značaja (populacije lekovitih biljnih vrsta. antropogene akumulacije i akvakultura. Produkcija energije u životinjskoj populaciji. Izračunavanje procentualnog udela različitih tipova socijalnog ponašanja. Beiliev metod za izračunavanje gusine populacije. Ekologija slanih i slatkih voda: okeani. subsrednjeevropskih. Botanički deo: Procena brojnosti jedinki u populaciji. Prodikcija. Endemične i stenoendemične vrste i njihovi areali. MTB). Biljna populacija – bioindikator staništa. plodnost. Vežbe prate predavanja. Izračunavanje količnika rasprostranjenja. Molekularno dejstvo nutrijenata. Uzrasna i polna struktura. fenofaze. Centri florističkog diverziteta u Srbiji. Natalitet.). Funkcionalna hrana. Kruženje elemenata.terenska ekskurzija. Areli biljnih zajednica zastupljenih u flori Srbije. tekuće vode. Odnos predator-plen i domaćin-parazit. realna biljna masa. VIII semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Pojam populacije. srednjeevropsko-planinskih i južnoevropsko-planinskihoromediteranskih biljaka). borealnih. zajednica kopnene zeljaste vegetacije. Makronutrienti i mikronutrienti. Ispit: pismeni (seminarski rad i test)/ usmeni. Metabolizam u gladovanju.18 u dijagnostici. podzemne vode. Izračunavanje gustine populacije pomoću linearnog transekta. Monitoring. Izračunavanje procentualnog udela u odnosu na ekološke indekse. Prebiotici i probitici. Uticaj biotičkih faktora. Površinske vode: mora i okeani. nekim bolestima i stresu. sa posebnim akcentom na stenohorne. Odredjivanje hormona. sa posebnim osvrtom na zajednice koje sadrže članove endemskog ili reliktnog karaktera (Areali zajednica vegetacije drveća i grmlja. Izračunavanje relativne biljne mase. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Praćenje stanja biljne populacije (monitoring). Ispit: pismeni (test i seminarski rad) i usmeni. biomarkeri bolesti. Uticaj gustine na rast populacije. ili test (1) iz celokupnog gradiva. VIII semestar 2+2) Predavanja: Osnovne fizičko-hemijske karakteristike: slane i slatke vode. Rast populacije u ograničenoj sredini. bare. Ekologija vodenih ekosistema (Izborni predmet. stanje. submediteranskih. socijalno ponašanje. Negativne i pozitivne interakcije unutar populacija. Molekularna biologija u kliničkoj biohemiji. Vežbe prate predavanja. populacije retkih i zaštićenih biljnih vrsta. jezera. Drugi blok . prostorno orijentisani podaci u prikazivanju areala (GIS. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3).

Akvatični relikti i endemi kao turističke znamenitosti.i zoobentos. razvoj i koncept. Konzervacija i restauracija ekosistema (Izborni predmet. Hemijska oksidacija. Prirodna bioremedijacija. biohemijskih i fiziko-hemijskih parametara. Ekstrakcija zemljišta uz aeraciju. stabilizacija. Osnovne postavke i zahtevi biološkog procesa.Vitrifikacija. Striping vazduhom. Bioindikatori ekoloških uslova: saliniteta. fenolna jedinjenja. Koncept. Uticaj hemijskih i fizičkih faktora: kiseonik. Bioremedijacija ex-situ. Vežbe: Problemi konzervacije akvatičnih ekosistema. Sezonske promene. Bioremedacione tehnike – praktična primena: Aeracija u bioremedijaciji ugljovodonika poreklom iz nafte. Ispiranje in situ. narušavanje prirodne ravnoteže i odumiranje akvatičnih ekosistema. Tretman podzemnih voda opterećenih hlorovanim rastvaračima. Primeri degradacije staništa i njihove restauracije. Prečišćavanje otpadnih voda. Ekologija otpadnih voda: komunalne otpadne vode. Autopurifikacija prirodnih voda. Fitoremedijacija. kontaminacije organskim. Definicija. Ispit: praktični i pismeni /usmeni. Aeracija pod pritiskom u tretmanu podzemnih voda zagadjenih ugljovodonicima poreklom iz nafte. Mogućnosti restauracije i revitalizacije. Detoksifikacija specifičnih jedinjenja (amfoliti. Restauracija vodenih sistema. sukcesije i transformacija u vlažne livade i kopnene ekosisteme. Ispumpavanje i tretman podzemnih voda. Restauraciona ekologija. Bioremedijacija in situ. Bioremedijacija i obnavljanje oštećenih ekosistema (Izborni predmet. Terenski obilazak deposola u procesu fitoremedijacije. indikatora stepena eutrofikacije u autohtonim slatkovodnim akvatičnim ekosistemima. Vežbe: Aktivnost mikroorganizama u procesima prirodne bioremedijacije. Seminarski radovi vezani za praktične primere konzervacije i restauracije ekosistema i za teorijske modeli primene metoda konzervacije i restauracije ekosistema. Tretman aktivnim muljem. VIII semestar 2+2) Predavanja: Biodegradacija i bioremedijacija: osnovni pojmovi.19 veličini. Korišćenje prirodnih procesa u menadžmentu ekosistema. vrednosti i naučna osnova. Detekcija prisustva toksičnih jedinjenja u substratu – skrining testovi biodegradacije. otpadne vode poljoprivredne proizvodnje. Određivanje stepena zagađenja vode (indeks saprobnosti i klase boniteta) na osnovu promena u sastavu biocenoza. produktivnost ekosistema. fauna dna. zooplankton. Mikrobiološki konzorcijum. karakteristike. Ispit: pismeni (seminarski. Tipovi restauracije. Bioremedijacija hlorovanih rastvarača primenom alternativnih akceptora elektrona. azo boje). kriterijumi i valorizacija. PCB. Metode hidrobioloških ispitivanja kvaliteta vode: fitoplankton. Lov i ribolov. Laboratorijski modeli vodenih ekosistema. krakteristike i predstavnici. pesticidi. halogena jedinjenja. Kontrolisani prirodni raspad. Biološki aktivni agensi vodenih organizama. Permeabilne reaktivne barijere. Određivanje indeksa saprobnosti vode i bioloških. Ekološki menadžment. Neuston i nekton: krakteristike i predstavnici. kretanje vode i dr. Praktična primena prirodnih procesa bioremedijacije na primerima nekih jedinjenja: PAH i fenolna jedinjenja. migracije. Lanci ishrane i klasifikacija u trofičke stupnjeve. Modeliranje ekosistema. vertikalne i horizontalne. Merenja fiziko-hemijskih svojstava vode. Upravljanje predeonim procesima. Neki aspekti metabolizma mikroorganizama važni za proces bioremedijacije. Nastanak. Ekologija adaptivne radijacije (Izborni predmet. procedure i primeri uspešne ekološke restauracije. Mogućnosti kontrole biodegradativnih procesa. Terenski obilazak lokaliteta u procesu bioremedijacije. odumiranje. Ostale metode oporavka kontaminiranih ekosistema. Mikroorganizmi i bioremedijacija. Simuliranje prirodne bioremedijacije u laboratorijskim uslovima i mikrokosmos studijama. Vežbe: Metode uzorkovanja vode za hirobiološke analize. Protokoli. Akvakultura: ribarstvo i ribnjačarstvo. Značaj genetičkog diverziteta u restauraciji populacija. Fito. Kontrola procesa bioremedijacije. Putevi biodegradacije specifičnih grupa jedinjenja: nafta i naftni derivati. pH. Cepanje. industrijske otpadne vode. biotipu itd. Utvrđivanje funkcionalne ekosistemske jedinice. Opšti model degradacije staništa. tvrdoće vode. biohemijskih i hemijskih indikatora. Značaj i zaštita biodiverziteta akvatičnih organizama. grupe mikroorganizama aktivne u procesima bioremedijacije. VIII semestar 2+2) . Bioremedijacija ugljovodonika poreklom iz nafte primenom alternativnih akceptora elektrona. Restauracija kopnenih sistema. neorganskim i toksičnim materijama. ukupnih i specifičnih zagađenja. Izbor podataka značajnih za ekosistemski menadžment. Uticaj distribucije svetlosti: dnevne i sezonske. VIII semestar 2+2) Predavanja: Konzervacija i menadžment ekosistema. Biodegradativni procesi i biotransformacije. test) i usmeni. Hemijska dehalogenacija. Spaljivanje. Ispit: pismeni i usmeni. Biomanipulacioni zahvati u kontroli kvaliteta voda i bioremedijacije akvatičnih ekosistema. Mikrobiologija bioremedijacije: osnovne podele mikroorganizama. Termalni tretman in situ.

tokom razdvajanja populacija. Ekološke mogućnosti i morfološka divergencija. Formiranje kladograma regiona na osnovu biogeografske istorije odabranih taksona. VIII semestar 2+2) Predavanja: Evolucija. Filogeografija (Izborni predmet. Rekonstrukcija odnosa različitih regiona Zemlje na osnovu biogeografskih podataka. Istorija Zemlje na osnovu bioloških podataka. rast ljudske populacije. Vežbe: Seminarski radovi. Istorija života (Izborni predmet. Poreklo organela.metode. Progres adaptivne radijacije. Analogija između taksona i oblasti.20 Predavanja: Poreklo ekološkog diverziteta. Toksični otpad. Rekonstrukcija istorije života. Ekološka teorija adaptivne radijacije. uticaj. Evolucija anatomski modernog čoveka. Razvojna genetika i makroevolucione novine. Poreklo introna. Makroevolucione promene isprekidana ravnoteža i filetički gradualizam. Promene klime: nauka. Fanerozoik: Paleozoik. Specijacija i rekonstrukcija odnosa taksona na osnovu filogenetskih podataka. Deforestacija. Borba za prirodne resurse. Prekabrijumska evolucija. Evolucija roda Homo. Osnovne geološke promene. vazduha. rekonstrukcija. Evolucione činjenice. Genetički diverzitet primata i čoveka. VIII semestar 2+2) . Detekcija adaptivne radijacije. Molekularni podaci u antropologiji. klasifikacija i nomenklatura. VIII semestar 2+2) Predavanja: Aktuelni problemi ugroženosti vode. poljoprivredu.Uvod. ekoturizam. Molekularni sat. Alometrija i heterohronija. Povezanost demografije i filogenije. Mezozoik i Kenozoik Vežbe: Metode evolucione analize. Antropogeneza (Izborni predmet. uticaj javnosti. politika. Značaj. Fosilni podaci. Evolucija primata . resurse i politike u oblasti zaštite životne sredine. evolucija i zdravlje čoveka. toksični otpad. a u korelaciji sa istorijskim događajima . deforestaciju. Analogija između filogenetske i biogeografske analize. tehnologija. Evolucija i budućnost humane populacije: eugenija Vežbe: Evolucija primata: filogenetske analize: na osnovu morfoloških karakteristika i molekularnih podataka. Ekološke mogućnosti i nivo specijacije. Upotreba filogenetskih podataka u rešavanju raznih bioloških problema. Geografska varijabilnost savremenog čoveka. Austrolopithecinae i Homo habilis. Ekološka osnova specijacije. Tranzicioni oblici. VIII semestar 2+2) Predavanja: Istorijska biogeografija . Uticaj ponašanja na evoluciju genetičkog diverziteta čoveka Ispit: pismeni/usmeni. Rezistentnost: divergencija između recentnih genetičkih linija Vežbe: Odgovarajućim primerima se prate predavanja Ispit: pismeni/usmeni. Geološka vremenska skala. VIII semestar 2+2) Predavanja: Poreklo života. Priroda fosilnih nalaza. NVO. Globalno upravljanje resursima: međunarodne organizacije. Turizam: uticaj na životnu sredinu. Divergencija i interakcija između vrsta. Geološki vremenski okvir. Biološka i kulturna evolucija čoveka: evolucija i ponašanje čoveka.od kasne Krede do kasnog Miocena.od širenja populacija iz glacijalnih refugijuma i postglacijalne ekspanzije tokom Pleistocena. Ispit: pismeni i usmeni. Klasifikacija biodiverziteta . Divergentna prirodna selekcija u različitim okruženjima. zemljišta. do razdvajanja kontinentalnih ploča tokom kasnog Mezozoika Ispit: pismeni/usmeni Trendovi u ZŽS (Izborni predmet. Formiranje kladograma oblasti upotrebom taksona kao karaktera Vežbe: Primeri: Intraspecijska filogeografija: Biogeografska analiza genetičke divergencije sekvenci DNK u izolovanim i ostrvskim populacijama. ekonomija. Nastanak evolucionih novina. Ljudska populacija: rast. ekoturizam. preko stvaranja vulkanskih ostrva i planinskih venaca i platoa. Koevolucija Ispit: pismeni / usmeni Ihtiologija (Izborni predmet. debate i diskusije u vezi sa najnovijim istraživanjima vezanim za globalne promene klime. Kambrijumska eksplozija. pravna regulativa.

embrionalni i larveni razvoj. Delovanje abiotičkih ekoloških faktora na ribe. hromozomi. Krvna slika. Organizacija i praktično sprovođenje deratizacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Bioenološke karakteristike populacija sinatropnih glodara i njihova podela. Podela riba prema staništima. Mere zaštite pri izvođenju deratizacije. selekcija. Vežbe: Izvode se u vidu terenske nastave sa ekipom za deratizaciju iz novosadske “Ciklonizacije”. Upoznavanje sa gajenjem šaranskih riba Ispit: praktični i usmeni. Meristički i morfometrijski karakteri riba. hibridizacija. Sinantropni glodari (Izborni predmet. Odredjivanje starosti. Ispit: pismeni i usmeni.21 Predavanja: Organski sistemi riba. Migracije riba. crevnog sistema. Gajenje riba u ribnjacima Vežbe: Gradja kožnog. Odredjivanje indeksa saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune. . Genetika. Apsolutna i relativna plodnost. apsolutnog i relativnog prirasta. Ishrana. Rodeticidni preparati i načini njihove primene. Inter i intraspecijski odnosi medju ribama . Metode borbe protiv štetnih vrsta glodara.Razmnožavanje. Ekonomski značaj mišolikih glodara. statistička obrada. Epizootiološko – epidemiološki značaj sinantropnih glodara. Pregled ihtioloških zbirki. Plodnost. Ribe kao saprobiološki indikator. Rast i tempo porasta. skeletnog.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful