1 PROFESOR BIOLOGIJE

I GODINA

Hemija
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Hemijski simboli, formule i jednačine. Osnovni hemijski zakoni i zakoni gasnog stanja materije. Struktura atoma i periodni sistem elemenata. Hemijska veza i struktura molekula. Oksidacioni broj i redoks sistemi. Disperzni sistemi. Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža. Termohemija. Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja: oksidi, hidridi, kiseline, baze i soli. Elektrolitička disocijacija i konstanta disocijacije. Protolitičke reakcije. Jonski proizvod vode i vodonični eksponent. Hidroliza soli i puferi. Koligativne osobine rastvora i Raulovi zakoni. Proizvod rastvorljivosti. Biološki važni hemijski elementi: Na, K, Mg, Ca, C, O, S, F, Cl, Br, I, Ag, Fe. Organska jedinjenja; struktura, klasifikacija i nomenklatura. Ugljovodonici: hemijske osobine i reakcije alkana, alkena i alkina. Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika. Alkoholi i fenoli. Etri, tioalkoholi i tioetri. Karbonilni derivati ugljovodonika, hemijske osobine i reakcije. Organske kiseline. Supstituisane organske kiseline. Derivati organskih kiselina i derivati ugljene kiseline. Ugljeni hidrati: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi, hemijske osobine i reakcije i značaj za živa bića. Lipidi: prosti i složeni lipidi, hemijske osobine i reakcije i njihov značaj za živa bića. Proteini, polipeptidi i dipeptidi, podela, hemijske osobine i njihov značaj za živa bića. Kratak pregled sekundarnih biomolekula: alkaloidi, terpenoidi, fenolna jedinjenja. Podela i biološki značaj vitamina, antibiotika i pesticida. Vežbe su tako organizovane da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanju. Planom je predviđeno 15 vežbi, 7 iz opšte hemije i kvantitativne analize, 1 vežba iz kvalitativne analize i 7 vežbi iz organske hemije, koje obuhvataju reakcije na funkcionalne grupe i grupnu vežbu iz spektrofotometrije i hromatografije. Svaka vežba obuhvata odgovarajući broj stehiometrijskih-računskih zadataka. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. U toku nastave biće ponuđeno 4 testa, 2 iz opšte hemije i 2 iz organske hemije koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.

Biologija ćelije
(Osnovni predmet, I semestar 2+2) Predavanja: Evolucija ćelije. Hemijski sastav ćelije. Metode citoloških istraživanja. Prokariotska ćelija. Acelularni oblici života–virus. Prokariotski tip ćelije: bakterije i cijanobakterije (modrozelene alge) i gljive. Morfologija, ultrastrukturna i funkcionalna građa bakterijske ćelije. Uključci bakterijske ćelije. Sporulacija. Funkcionalna građa cijanobakterijske ćelije. Uporedni prikaz građe ćelija algi – prokariotski i eukaritski tip ćelije. Specifičnosti i detalji strukturne i funkcionalne građe jednoćelijskih i micelarnih gljiva. Animalna ćelija. Plazmalna membrana, citosol, citoskelet, ćelijske organele. Ćelijski ciklus. Rast ćelije. Starenje i smrt ćelije. Biljna ćelija: Oblik, veličina, delovi ćelije. Strujanje citoplazme. Turgor i plazmoliza. Plastidi. Unutrašnji produkti protoplasta: rezervne materije u; vakuola, vakuolarni sok; kristali; fiziološki aktivne materije. Ćelijski zid. Obrazovanje, rast i debljanje, hemijski sastav, fizička svojstva i submikroskopska građa, plazmodezme i jamice, perforacije; sekundarne promene ćelijskog zida. Fiziologija biljne ćelije. Kompartmentalnost ćelijskog metabolizma. Biomembrane. transport vode i jona. Plastidi, vakuola – struktura i funkcija. Ćelijski zid i plazmodezmi. Hemijska svojstva biljne ćelije. Enzimi. Vežbe: Mikroskopiranje. Morfološki oblici i ćelijski omotač bakterija. Spore i drugi uključci bakterijske ćelije. Prokariotske cijanobakterije. Jednoćelijske i višećelijske zelene alge. Jednoćelijski i micelarni talusi gljiva. Ultrastrukturna organizacija animalne ćelije na elektronomikrografijama različitih tipova ćelija. Delovi biljne ćelije. Strujanje citoplazme. Plazmoliza. Hloroplasti, karotenoidoplasti i leukoplasti. Skrobna zrna, aleuronska zrna, masne kapi. Antocijani. Kristali. Centripetalna i centrifugalna zadebljana ćelijskog zida. Proste i opšančene jamice. Perforacije ćelijskog zida. Vodni i osmotski potencijal. Izolacija protoplasta i hloroplasta. Ispit: praktični, pismeni (seminarski/test) i usmeni. Pismeni ispit je eliminatoran.

Opšta zoologija
(Osnovni predmet, I semestar 2+1) Predavanja: Poreklo, raznovrsnost, srodnički odnosi, osnovna načela klasifikacije i klasifikacija životinja. Struktura i funkcionalna raznovrsnost životinja: individualno razviće; problemi integriteta organizama; simetrija i kretanje; ishrana i varenje; transportni sistemi i telesne tečnosti; termoregulacija; razmena gasova i respiratorni pigmenti; ekskrecija i vodni balnas; humoralna i nervna regulacija; čula i reprodukcija. Vežbe: Mikroskop i tehnika mikroskopiranja. Vežbe prate predavanja a morfoanatomska struktura i građa životinja, organski sistemi, organi, tkiva, izabranih taksona biće proučavana korišćenjem nativnih, trajnih preparata (suvi i vlažni). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

2 Morfologija i sistematika beskičmenjaka
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Osnovna načela sistematike i klasifikacije beskičmenjaka, filogenetski odnosi i evolutivi pravci i tendencije u okviru ove grupe. Protozoa- opšte karakteristike, jednoćelijski nivo organizacije, klasisfikacija i filogenija, način života. Metazoa – poreklo i opšte karakteristike, organizacija na nivou tkiva, telesne duplje, radijalna i bilateralna simetrija, protostomija i deuterostomija, evolutivni pravci. Mesozoa, Porifera,, Cnidaria, Ctenophora – telesna organizacija, način života, klasifikacija i filogenija. Plathelmintes: Turbellaria, Cestoda, Trematoda; Nemertina - telesna organizacija acelomata, životni ciklusi, klasifikacija i filogenija. Nematoda, Nematomorpha, Acanthocephala, Rotifera, Gastrotricha, Kinoryncha, Entoprocta - telesna organizacija pseudocelomata, opšte karakteristike, način života, rasprostranjenje klasifikacija i filogenija. Mollusca – telesna organizacija celomata, način života, klasifikacija i filogenija, diverzitet i adaptivna radijacija. Annelida – metamerizam, karakteristike telesne i funkcionalne organizacije, filogenija i klasifikacija, način života. Priapulida, Echurida, Sipunculida, Tardigrada, Onychophora – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija. Arthoropda – opšte karakteristike telesne i funkcionalne organizacije: egzoskelet, mišićni sistem, nervni sistem, respiracija; klasifikacija i filogenija, način života, rasprostranjenje. Lophophorata: Bryozoa, Brachiopoda, Phoronida – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenetski pravci. Echinodermata – telesna organizacija, klasifikacija i filogenija, diverzitet, način života i rasprostranjenje. Pogonophora, Chaetognata - opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija Vežbe: Vežbe su organizovane tako da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanjima. Tokom vežbanja biće korišćeni nativni i trajni preparati, a u većini slučajeva biće rađena disekcija pojedinih predstavnika različitih grupa beskičmenjaka. Svugde gde je to moguće, radiće se determinacija predstavnika pojedinih sistematskih kategorija koje se obrađuju na predavanjima. Na isti način obrađivaće se fauna beskičmenjaka, u prvom redu entomofauna različitih ekosistema (terenska nastava u I i II semestru) i marinske vrste beskičmenjaka (terenska nastava u III i IV semestru). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

Biofizika
(Osnovni predmet, II semestar 3+3) Predavanja: Pojave u prirodi, zakonitosti, principi i fundamentalne interakcije. Ekonomija, ekologija, fizika i opstanak čovečanstva. Energetika i novi materijali. Osnovi metrologije. Nerelativistička kretanja. Gravitaciono polje. Mehanika tela i fluida. Lokomotorni sistem čoveka/životinja, letenje i plivanje životinja, biokapilarnost i hemodinamički sistem čoveka/životinja. Oscilacije, talasi i zvuk. Govorno-slušni sistem čoveka/životinja. Termodinamika, agregatna stanja i fazni prelazi. Aktivni transport supstancije, biomembrane. Elektromagnetizam. Bioelektricitet, biostruje kod čoveka/životinja, biomagnetizam. Elektromagnetni talasi i mikroskopija. Fotoosetljivost čoveka/životinja i fotometrija. Relativistička kretanja. Kvantna svojstva materije. Atomi, joni i molekuli. Emisija i apsorpcija svetlosti. Bio i foto-luminescencija. Radioaktivnost. Interakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom. Detekcija, dozimetrija i zaštita od štetnog zračenja. Teorija velikog praska. Elementi astrofizike. Uslovi života na drugim planetama. Vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: seminarski rad, test/usmeni.

Anatomija i morfologija biljaka
(Osnovni predmet, II semestar 4+3) Predavanja: Histologija - pojam i klasifikacije tkiva. Meristemi (apikalni, interkalarni, lateralni, traumatični). Trajna tkiva (parenhimska pokorična, mehanička, provodna, tkiva za lučenje). Anatomska građa vegetativnih organa (koren, stablo, list). Anatomska građa metamorfoziranih organa. Anatomska građa reproduktivnih organa skrivenosemenica (cvet, seme, plod). Klica. Morfologija korena. Metamorfoze korena. Morfologija izdanka (stablo i list). Metamorfoze izdanka. Razmnožavanje biljaka. Bespolno i polno razmnožavanje, smena polnog i bespolnog razmnožavanja. Razviće mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica. Cvet, cvasti. Cvetanje. Oprašivanje, oplođenje. Seme i plod. Vežbe: Apikalni meristemi: vegetaciona kupa izdanka i korena. Pokorična tkiva (primarna i sekundarna). Mehanička tkiva (kolenhim i sklerenhim). Tkivo za fotosintezu, magacioniranje, apsorpciju, provođenje, lučenje. Anatomska građa korena: primarna i sekundarna. Anatomska građa repastog korena. Anatomska građa stabla: primarna i sekundarna. Anatomska građa rizoma i krtole. Anatomska građa lista (liske i lisne drške). Anatomska građa čašičnih i kruničnih listića, prašnika i tučka. Anatomska građa semenjače i oplodnice. Klica dikotila i monokotila. Morfologija korena. Metamorfoze korena, morfologija izdanka. Morfologija lista. Metamorfoze izdanka (stablo i list). Cvet i cvasti. Morfologija semena i plodova. Klasifikacija plodova. Ispit: praktični, pismeni (test)/ usmeni.

Osnovi mikrobiologije

I ili III semestar 4+0. fiksacija. livadske. Biotehnološka primena mikroorganizama: proizvodnja hrane. sistematika. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). Upoznavanje i sakupljanje karakterističnih predstavnika tetrapodnih kičmenjaka. korovske. Određivanje brojnosti bakterija i izolacija kultura. pripadnika različitih ekosistema Fruške gore: Amphibia (Caudata. reproduktivni organi kod algi. anatomska građa (i odnosi simbionata) talusa lišaja. filogenetske srodnosti i rasprostranjenost pripadnika razdela: Cyanophyta (Cyanobacteria). mikoplazmi i rikecija. Apterygota i Pterygota.3 (Osnovni predmet. tipovi bazidiokarpa) i Deuteromycotina. Xanthophyta. građi. Ascomycotina. do 150 vrsta. reda. Polypodiophyta. Specifičnosti genetike prokariota. Determinacija sakupljenog materijala do roda i vrste. Karakteristike. posuđe. Sakupljanje karakterističnih predstavnika beskičmenjaka: Hydrozoa. Ekologija mikroorganizama: biotički i abiotički činioci u životu prokariota (okvir života). zvuka i vizuelnim putem. filogenija i elementarna sistematika bakterija i taksonomska podela virusa. Ispit: pismeni/paraktični i usmeni. Gastropoda i Arthropoda – Arachnida. *Engleski jezik (Izborni predmet. životni ciklusi. pigmentaciji i načinu razmnožavanja algi. Basidiomycotina i Deuteromycotina. Charophyta. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Mastigomycotina. parenhimatičnog (kormoidnog) i cenocitičnog (sifonalnog) talusa. Mikrobiloški deo:Sakupljanje i upoznavanje sporokarpa gljiva i talusa lišajeva. Reptilia (Sauria. veterina. zoosfera. Turbellaria. Determinacija sakupljenog materijala do klase. Načini razmnožavanja. mikrobisfera). jaja. Chrysophyta. **Terenska nastava (Obavezna. amicelarnih i micelarnih gljiva. Zygomycotina. Vežbe: Upoznavanje morfologije i građe različitih tipova talusa algi: Jednoćelijske pokretne i nepokretne. Miriapoda. cianobakterija. fitosfera. osnovna upotreba neodredjenog i . različiti tipovi kolonija. Annelida. Obrada sakupljenog materijala. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. funkcionalne građe i razmnožavanja bakterija. vazduh) i njihova obrada. Opšte karakteristike i osobine po kojima se gljive razlikuju od biljaka i životinja. Uuzimanje mikrobioloških uzoraka staništa (voda. Zygomycotina. II semestar 2+1) Predavanja: Istorijski razvoj mikrobiologije i odnos mikrobiologije sa drugim bazičnim i primenjenim biološkim disciplinama. Upoznavanje predstavnika klase Aves preko balgova. Rodentia). Uporedni prikaz morfologije. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. filogenija. fermentaciona industrija. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon svake obrađene celine. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrstu. zemljište. Habitus. Ispit: kolokvijum. II semestar 3+2) Predavanja: Razlike u habitusu. Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih predstavnika pojedinih sistematskih kategorija vaskularne flore: Equisetophyta. Serpentes). Mammalia ( Insectivora. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. 0+3. pedosfera. sistematika. Pravljenje trajnih preparata: metode bakteriološkog bojenja. Iščišćavanje izolata i upoznavanje sa morfološkim i fiziološkim osobinama bakterijskih izolata. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. (i građa askokarpa) Basidiomycotina (ciklusi razvića fitopatogenih oblika. Biologija algi i gljiva (Osnovni predmet. prepariranje biljnog materijala. Upoznavanje sa karakterističnim tipovima fitocenoza (šumske. Pregled glavnih grupa bakterija u nativnim preparatima. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. gnezda. prepariranje i izrada entomološke zbirke. Rasprostranjenost i uloga mikroorganizama u biosferi (hidrosfera. pribor i aparati. virusa. Značaj mikroorganizama u prirodi i za čoveka: medicina. životni ciklusi i rasprostranjenost grupa: Mixomycota. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). biodegradacije. Karakteristike. Bacillariophyta. Ascomycotina. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. Vežbe: Upoznavanje sa principima rada u mikrobiološkoj laboratoriji: ponašanje (mere predostrožnosti). zaštita životne sredine. Phaeophyta i Rhodophyta. rasprostranjenost i osnovi sistematike pripadnika klasa: Ascolichenes. aktinomiceta. Chlorophyta. geomorfološkim i pedološkim osobinama i klimatskim prilikama. Euglenophyta. Anura). atmosfera. ruderalne i druge zajednice. zaštita bilja. 0+5) Zoološki deo: Upoznavanje sa karakterističnim ekosistemima i lokalitetima za koje su pojedine vrste vezane. Građa talusa i habitus lišajeva. Upoznavanje morfologije i građe sluzavih. Karakteristike pravih gljiva na predstavnicima podrazdela: Mastigomycotina. Odlike metabolizma bakterija: tipovi mikroorganizama prema načinu ishrane i energetskim izvorima. Basidiolichenes i Deuterolichenes. Ispit: praktični i usmeni. bioremedijacija. alge končastog. Pirrophyta.

Priroda. Socijalizacija. Prirodne i društvene nauke. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. redukovane relativne rečenice. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. do Kvartara. Programski paketi za obradu podataka (Izborni predmet. poredjenje prideva. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. rezime. Formatiranje teksta. Programi za pretraživanje. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Konstitutivni problemi sociologije: Odnos sociologije i drugih nauka. Potkolo Hemichordata. Korišćenje elektronske pošte. predvidjanje u toku čitanja.4 odredjenog člana. Present Perfect. Savremeno društvo. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. I ili III semestar 4+0. Korišćenje gotovih maski. poredjenje prideva i priloga. Klimatologija i pedologija (Izborni predmet. pisanje: CV. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Podešavanje za štampu. Lycopodiophyta. Past Perfect Tense. Pismeni (seminarski) i usmeni. Pojam i elementi naučnog metoda. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Vežbe prate predavanja. Paleopalinologija sa metodama pripreme preparata. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. modalni glagoli. Postanaka kičmenjaka. Korišćenje operativnog sistema Windows. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Present Continuous. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Promene i razvoj društva. Potrebe i interesi. Ispit: usmeni. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. II semestar 2+0) . Botanički deo: Upoznavanje sa dalekim precima pojedinih sistematskih grupa na nivou reda. Polypodiophyta. Pojam i vrste društvenih grupa. Ispit: pismeni i usmeni. participi. glagolska vremena: Present Simple. Fosili. Sistematski prikaz fosilnih predstavnika sa osnovnim morfološkim karakterima i poreklom nalaza iz razdela Bryophyta. Pojam i vrste naučnog objašnjenja. Ukrašavanje tabela. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. Karakteristična flora počev od Kambrijuma. pasiv. Unošenje slika u tekst. Predmeti i sredstva. pisanje: popunjavanje formulara. (Izborni predmet.. društvo i individua. prilozi. Kreiranje grafikona. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. Pojam. Paleontologija (Izborni predmet. Kolo Chordata. Akteri društvenih delovanja. Rad sa fajlovima. Rad sa formulama i funkcijama. kraća pisma. Equisetophyta. CV. glagolska vremena Present Simple active i passive. Korišćenje statističkih funkcija. razumevanje osnovne ideje i detalja. Ispit: Sociologija (Izborni predmet. Kreiranje stukture foldera. složene imenice. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Svojina i društvena moć. Kultura. infinitivi. Statistički softverski paketi. Past Simple. Politika. Konstitutivni elementi društva. Država. Elementi kulture. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Društvena struktura: Pojam društvene strukture. Načini kopiranja u Excelu. Ispit: pismeni i usmeni. Društvo i društvena pojava. Past Simple active i passive. Tipovi podataka u tabelama. Pinophyta i Magnoliophyta. Ličnost: pojam ličnosti. Ispit: pismeni (periodični testovi). Korišćenje Interneta. Formiranje i korišćenje maski. formalno pismo. I semestar 2+0) Predavanja: Pojam naučnog saznanja: Principi naučnog saznanja. Paleozoika. Unošenje tabela u tekst. Društvene institucije i organizacije. II semestar 2+0) Predavanja: Zoološki deo: Pojam paleozoologije i njen odnos prema srodnim naukama.

Endemiti.škržno crevo. Razvoj ekspresivnog ponašanja. Diverzitet faune beskičmenjaka (Izborni predmet. Položaj pedologije u odnosu na biološke discipline. Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti. . Diverzitet prostora Srbije i Crne Gore. Temperatura. Brojnost. Klimatski elementi. Klimatski pojasevi i klimatski tipovi. endoskelet. Postanak kičmenjaka. Klimatske karakteristike kontinenata. Ispit: pismeni (seminarski rad) i usmeni. Razvoj emocija. Kratak pregled razvitka psihologije. Osnovni pojmovi. Distribucija Sunčevog zračenja u vodenoj sredini. gradja. raznovrsnost listova. kao dela diverzitetom bogatog Balkana. U okviru ekološkog diverziteta naglasak se daje onim familijama i rodovima čije vrste zahtevaju različite ekološke uslove za normalan život. Upoznavanje sa nekim od najznačajnijih endemita naše zemlje. Klimatski faktori. gljiva. Posete institucijama u kojima su deponovane neke značajne zbirke beskičmenjaka. Diverzitet plodova i semena. Razvoj interesovanja. razvitak i grane psihologije. Problemi u razvoju ličnosti. Podela klime. Metode i tehnike istraživanja u psihološkim naukama. aneksne žlezde. specifični načini oprašivanja. Osnovni pojmovi. Mišićni sistem . Klasifikacija klime. Pedogeneza. Specijski diverzitet odredjenih autohtonih ekosistema i supstituisanih veštačkih ekosistema. Faktori razvoja govora. gljiva. Osnovne faze i procesi ontogenetskog razvića Chordata. periferni. pamćenje i zaboravljanje. Značaj zaštite životne sredine u cilju diverziteta i mogući pravci primene genofonda algi. Osnovni psihološki pravci.centralni. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Racionalizacija učenja. Morfološki i ekološki diverzitet autohtonih biljaka predstavljaju bazu za njihovo iskorišćavanje. II GODINA Psihologija (Osnovni predmet. Direktno zračenje. Učenje. Čulni organi-opšti i posebni viscelarni i somatički. zadaci. pluća. Vežbe: Sakupljanje uzoraka na jednodnevnim ekskurzijama i njihova obrada u laboratoriji. Klima zemljišta. Razvoj pojedinih psihičkih funkcija. Faktori uspešnog učenja.somatska. relikti. viscelarna i kožna muskulatura. heterotopični skelet. Skeletni sistem-egzoskelet. Struktura i dinamika ličnosti. Adsoptivna sposobnost zemljišta. Difuzno zračenje. Grane psihologije. II semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet beskičmenjaka i značaj njegovog poznavanja. Faktori koji uzrokuju diverzitet beskičmenjaka.5 Predavanja: Klimatologija. Telesni pokrivač Chordata. Klima atmosfere. Vreme i klima. Hemijski sastav i fizičke karakteristike vazduha. selekciju i oplemenjivanje gajenih biljaka. Sastavni delovi zemljišta. Teškoće u učenju. III semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Uticaj vremena i klime na zemljište. Ekskretorni sistem. raznošenja plodova i rasejavanja semena. Mogućnost primene psihologije u vaspitno-obrazovnom radu. Genitalni sistem. Zemljište. Ispit: usmeno. Uporedna anatomija i sistematika hordata (Osnovni predmet. Značaj diverziteta biljaka i gljiva (Izborni predmet. sa specifičnostima pojedinih vegetativnih i generativnih organa. Osnovne odlike prirodnih voda na Zemlji. rasprostranjenost i raznolikost beskičmenjaka. Takođe će se prikazati primeri oligomerizacije cveta povezane sa efikasnošću funkcije koju vrši. II semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa značajem algi. različiti oblici šišarki i sporofila golosemenica. Sunčevo zračenje. Padavine. refugijalna staništa Srbije i Crne Gore. Razvoj govora. Pedologija. škrge. lišajeva i viših biljaka u ekosistemima i nivoom njihove proučenosti u svetu i kod nas. Ispit: usmeni. III semestar 4+4) Predavanja: Opšta organizacija i poreklo tipa Chordata. Voda i vlažnost. Nervni sistem . Sistem organa za respiraciju . Funkcija govora. derivati. Procesi zagrevanja i hlađenja zemljišta i vazduha. oblici i veličine izdanaka i stabala. Uloga sazrevanja i učenja u razvoju emocija. Osnovne fizičko-hemijske karakteristike vode. Biodiverzitetske pustinje. lišajeva i viših biljaka. Raznovrsnost predstavnika pojedinih familija. Sistem organa za varenje-usna duplja-prednje i zadnje crevo. Socijalizacija. cvasti i cvetovi skrivenosemenica. prečica i paprati. Ispit: pismeni. Afirmacija prirodnih vrednosti . sa posebnim osvrtom na pojedine grupe beskičmenjaka. Vežbe: Diverzitet vegetativnih organa: oblici korena i po funkciji sličnih organa u biljnom svetu. Osnovne odlike atmosfere.najznačajniji endemiti i relikti naše faune. Geneza i klasifikacija zemljišta. riblji mehur. Diverzitet generativnog regiona: oblici rasplodnih organa mahovina. Raspored prirodnih voda na Zemlji.

Nastava kao proces proučavanja i učenja. Embriologija (pojam reprodukcije spermatogeneza. sisar). Vežbe: prate predavanja. ili test (1) iz celokupnog gradiva. respiratorni sistem. IV semestar 4+0) Predavanja: Ošta pedagogija: Pojam i predmet pedagogije kao nauke. IV semestar 3+3) Predavanja: Pojam molekularne biologije. Proveravanje i ocenjivanje znanja. muški i ženski reproduktivni sistem. limfatični sistem. Pojam i determinante cilja i zadataka vaspitanja. Teorije o izboru nastavnih sadržaja. Osnovi molekularne biologije (Osnovni predmet. Koža kičmenjaka (ribe. Pedagogija (Osnovni predmet. Sadržaj obrazovanja. endokrini sistem. Hemijske i bioloske osnove biohemije. vezivno. subklasa Gnathostomata (klase: Chondrichthyes. formiranje i derivacija škržnih lukova. Nastava i proces učenja. blastulacija. Struktura hromozoma. Medjucelijska komunikacija. pismeni (test) i usmeni. Tunicata. Nastavni čas. Tok naučnog istraživanja. razvoj organa (zuba. zigot. krvni sistem:disekcija ribe. Hromozomalna DNK i njeno pakovanje u hromatinsko vlakno. Reptilia. Nukleinske kiseline. Istraživački instrumenti. žabe. cirkulatorni sistem. Pedagoške zakonitosti. Mišićni sistem (žaba). digestivni sistem. mozak sisara). ekskretorni sistem. ptice. sisar). vodozemci.. nervno i mišićno) i strukture organa različitih organskih sistema (nervni sistem. Faktori nastave. Vrste nastave u našoj školi. Metode zasnovane na posmatranju. Crevni. zmije. muški reproduktivni sistem). timusa. respiratornih organa. formiranje lica i usne duplje. organizacija jajeta.Nastavna sredstva. čula) na trajnim histološkim preparatima. Seminari iz posebnih aspekata biohemije. Osteichthyes. Monološke metode. Nervni sistem (moždinski živci žabe. respiratorni sistem. Genetski kod. ili test (1) iz celokupnog gradiva Biohemija (Osnovni predmet. Genetska informacija. endokrini sistem. sisara. oogeneza. Skelet ekstremiteta (žaba. Metoda praktičnih radova. spoljašnje uobličavanje embriona. istorijat i pravci razvoja. ptice. Obrazovanje i vrste obrazovanja. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Domaći radovi učenika. pankreasa. genitalni. Sistem pedagoških disciplina. Laboratorijskoeksperimentalna metoda. Pojam i vrste didaktičkih principa. Struktura i funkcija DNK. Uloga bioloških činilaca u vaspitavanju. komornog sistema mozga. Enzimi. moždanih mehurova. Faktori razvoja ličnosti. Aves. Histologija sa embriologijom (Osnovni predmet. Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji. Nastavne ekskurzije. srca. čula. Amphibia. nervni sistem. Dijaloška metoda. nervne cevi. tipovi brazdanja. Ispit: usmeni. nervno tkivo). Ispit: praktični. Vrste pedagoških istraživanja. Ispit: pismeni/usmeni. rasprostranjenje. Vaspitanje kao svesna. slezine. nidacija (implantacija). ganglija. Vrste vaspitanja. jetre. Razvitak vaspitanja tokom ljudske civilizacije. Vežbe: Svetlosnomikroskopska izučavanja strukture tkiva (epitelno.6 Sistematske kategorije i klasifikacija tipa Hemichordata i Chordata. Struktura organskh sistema (digestivni sistem. Pojam i klasifikacija nastavnih metoda. način života Vežbe: Predstavnici subphyluma Tunicata i subphyluma Acrania. Metabolizam ugljenih hidrata. oplođenje. podtipova Acrania. limfopoetični sistem. ekskretorni sistem. unutašnjeg uva i oka). ekskretorni. Didaktika: Pojam i shvatanje o didaktici. lipida i proteina. Osovinski skelet: kičmeni pršljenovi ribe. creva. Kvantitativna i kvalitativna analiza istraživačkih podataka. vezivna tkiva. mišićno tkivo. cirkulatorni sistem. Klasifikacija Vertebrata: subklasa Agnatha (Cyclostomata). Mammalia) – telesna organizacija. Oblici nastavnog rada. Metode pedagoških istraživanja. Regulacija metabolizma. saznata ljudska delatnost. III semestar 4+3) Predavanja: Strukture tkiva (epitelno tkivo. Odnos pedagogije i drugih nauka. Vaspitanje u širem i užem smislu. gastrulacija. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni (test). Pojmovi srodni pedagoškim. useka i špagova. Glaveni skelet (ptica. rebra. tireoidne i paratireoidne žlezde. ovojnice ploda. Proces saznavanja u nastavi i nauci. . III semestar 4+4) Predavanja: Uvod u biohemiju. Karakteristike vaspitanja kao društvene delatnosti. ženski reproduktivni sistem. Tehnike istraživanja. sisari). žabe. Metabolizam i bioenergetika. Programiranja nastave i učenja. Različiti sistemi nastave. praktični i usmeni. tonzila. Metodologija pedagogije: Različiti metodološki pristupi u pedagogiji. derivati kože. pacova. grudnica. ptica. Vertebrata. Tekst metoda. Vaspitanje kao središna pedagoška kategorija i uloga rada u njegovom nastajanju. hipofize. želuca. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Nastavni plan i program. respiratorni. krvnih sudova i krvnih elemenata. slezine. Čulni sistem (gradja oka). nadbubrežne žlezde.

Telomska teorija. tj. uloga funkcija. osnovne telesne mere. proteazomi). **Terenska nastava (Obavezna. Akceleracija i sekularni trend. Sakupljanje i determinacija do 150 vrsta predstavnika Equisetophyta. detekcija hibridizovane DNK). 0+8) Zoološki deo: Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih beskičmenjaka kamenite i peščane obale jadranskog mora. IV semestar 2+2) Predavanja: Uvod u antropologiju i njen razvoj. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. vrste koje se koriste za ishranu ili kao industrijske. pravljenje individualnih zbirki i njihovo čuvanje. sastav i podela životnih zajednica u moru. Bolesti savremenog čoveka. grupe koje ih povezuju. Southern blotting i hibridizacija (razgradnja hromozomalne DNK restrikcionim enzimima. Sistematika razdela: Bryophyta. Poreklo i srodnički odnosi i veze između sistematskih kategorija. Pinophyta i Magnoliophyta. Posttranskripciona kontrola. Antropologija (Osnovni predmet. makije. denaturacija DNK i transfer na membranu. Ispit: praktični i usmeni. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Telesna građa i organizacija čoveka. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). ukrasne i krmne biljke. Opšta rekombinacija. fizički razvoj. Ispit: kolokvijum. Inicijacija i završetak replikacije DNK na nivou hromozoma. Magnoliophyta . Taksonomske kategorije. supralitorala. Kontrola ekspresije gena . Karakteristični predstavnici razdela Bryophyta. Demografska struktura. Poseta istraživačkim institucijama na moru. Dominantna grupa viših biljaka. zaštita i bolesti organa i sistema čovečijeg tela. do 150 vrsta. Monofiletsko poreklo viših biljaka . prepariranje biljnog materijala. Specijalna rekombinacija. Antropometrijska i antroposkopska istraživanja. Ćelijski ciklus i apoptoza. Pojam genetičkih prekidača.pregled. Lycopodiopyta.7 Održavanje DNK sekvenci. polni razvoj i biološka zrelost. prelazne između primitivnih i progresivnih grupa. Ispit: periodični testovi. PCR. DNK i RNK. Hromosomi čoveka. razvoja i sazrevanja. Istorijski razvoj sistematike. Equisetophyta. Determinacija sakupljenog materijala do klase. RNK i poreklo života. Replikacija DNK. Vežbe: Praktično poznavanje morfoloških karaktera koji odlikuju pojedine više i niže sistematske grupe viših biljaka. DNK-vezujući motivi regulatornih proteina. pedološkim i klimatskim osobinama. Polypodiophyta i Pinophyta. Filogenetski razvoj. Vežbe: Upoznavanje osnovnih elemenata građe čovečijeg tela. Manipulacija proteinima. IV semestar 4+4) Predavanja: Odnos sistematike i filogenije. poreklo. Evolucija genoma. Morski organizmi kao hrana. Prepariranje sakupljenog materijala. primitivne i progresivne grupe. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama živog naselja supralitorala. Annelida. Upoznavanje sa najkarakterističnijim predstavnicima vaskularnih biljaka. Varijabilnost ljudskih populacija. Život u moru i biološke nauke. Od RNK do proteina: translacija i posttranslacione modifikacije proteina (čaperoni. Ispit: pismeni/usmeni. praktični ispit / usmeni ispit. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). kolokvijum. Nemertina. Elektroforeza DNK. eulitorala i gronjeg sublitorala. Zaštita mora. Upoznavanje sa biljnogeografskim odlikama flore i karakterističnim tipovima fitocenoza. Equisetophyta. Analiza strukture DNK koristeći program RasMol. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). Lycopodiophyta. biljaka bedemarki i ruderalnih staništa. Osnovna pravila nomenklature. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. geomorfološkim. III semestar 3+2) . Molekularni mehanizmi stvaranja specijalizovanih tipova ćelija. Coelenterata. Rast i razviće. Polypodiophyta. Sakupljanje i upoznavanje algi obalskog pojasa mora (supralitorala i litorala) i brakičnih voda. Od DNK do RNK: tranksripcija i obrada prekursor RNK. Reparacija DNK. Embrionalno razviće. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne vežbe koje prate program predavanja. Deoba ćelije. Neki pokazatelji rasta. Sistematika i filogenija kormofita (Osnovni predmet. Građa. reda. Arthropoda (Crustacea). Jedinstvena građa čoveka i ostalih živih bića. vreme pojavljivanja i dominacije tokom geohronoloških perioda. elektroforeza dobijenih fragmenata.podklase. hibridizacija. gariga. Mollusca i drugih. Polypodiophyta. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrste naročito sledećih grupa: Porifera. Preontogenetsko i etape ontogenetskog razvića. Mesto i uloga čoveka u prirodi. Floristički i fitogeografski značajne vrste. Matematika sa statistikom (Izborni predmet. Građa. Izolacija DNK i RNK. stanovnika zimzelene mediteranske šume. kamenjara.

Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. redukovane relativne rečenice. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Statistički softverski paketi. homogena. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. Formiranje i korišćenje maski. Razgranata taksonimija nastavnih strategija u okviru nastave biologije. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. Programi za pretraživanje. modalni glagoli. osnovna upotreba neodredjenog i odredjenog člana. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Vežbe prate predavanja. Rad sa fajlovima. glagolska vremena: Present Simple. razumevanje osnovne ideje i detalja. Korišćenje elektronske pošte. Unošenje tabela u tekst. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. Tipovi podataka u tabelama. izrada analitičkog modela. Elementi teorije verovatnoće. Primena kompjutera u nastavi biologije. *Engleski jezik (Izborni predmet. Present Continuous. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint.8 Predavanja: Sistemi linearnih jednačina – direktni i iterativni postupci za njihovo rešavanje. Ispit: pismeni i usmeni. III semestar 2+2) Predavanja: Pojam obrazovne tehnologije u nastavi biologije. Ispit: pismeni i usmeni. Elementi diferencijalnog računa. Ispit: praktični/usmeni. Slučajne promenljive – diskretne i neprekidne. Simulacije i igre u nastavi biologije. infinitivi. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. Načini kopiranja u Excelu. Ukrašavanje tabela. Savremena obrazovna tehnologija u nastavi biologije (Izborni predmet. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Metodologije modelovanja u nastavi biologije. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Numeričko rešavanje početnih i konturnih problema. definisanje kriterijuma za merenje postignutih rezultata. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. linearna. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Primena navedenih oblasti u konstrukciji i rešavanju matematičkih modela bioloških pojava. Ispit: pismeni i usmeni. **Programski paketi za obradu podataka 2+2 (Izborni predmet. pisanje: CV. . rezime. Korišćenje Interneta. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Korišćenje gotovih maski. Priprema simuliranih igara: sistemska analiza problema. poredjenje prideva i priloga. Mikronastava. Kreiranje stukture foldera. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Bernulijeva. Kreiranje grafikona. pasiv. složene imenice. Primena kompjutera u praćenju i valorizaciji znanja učenika u nastavi biologije. Korišćenje operativnog sistema Windows. Savremena audiovizuelna tehnika u vizualizaciji apstraktnih bioloških sadržaja i prikazivanju dinamičkih fenomena u biologiji. Linearna regresija. Obrada eksperimentalnih podataka. Korišćenje statističkih funkcija. Diferencijalne jednačine drugog reda. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. mini tečajevi i metodičke radionice u nastavi biologije. Unošenje slika u tekst. I ili III semestar 4+0. pisanje: popunjavanje formulara. Formatiranje teksta. Zakon verovatnoća i funkcija raspodele. predvidjanje u toku čitanja. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. Elementi integralnog računa. glagolska vremena Present Simple active i passive. CV. formalno pismo. Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih – mere centralne tendencije i mere odstupanja. Podešavanje za štampu. (Izborni predmet. Nastavne strategije u nastavi biologije pomoću kompjutera. Statističko odlučivanje – intervali poverenja i testiranje hipoteza. Vežbe: vežbe prate teoretsku nastavu. Present Perfect. Modeli i modelovanje u nastavi biologije. Diferencijalne jednačine prvog reda – sa razdvojenim promenljivim. dizajniranje igre. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Ispit: pismeni. Past Perfect Tense. participi. Past Simple active i passive. Obavezna je izrada seminarskog rada primenom savremene obrazovne tehnologije i polaganje dva praktična kolokvijuma. Vežbe: prate predavanja. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. poredjenje prideva. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. prilozi. I ili III semestar 4+0. kraća pisma. Past Simple. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. Rad sa formulama i funkcijama.

Interakcije medu genima. Osnovni principi endokrine regulacije. Priprema za montiranje obojenih rezova. jonska osnova akcionog potencijala). Sadržaj i zahtevi biljaka za vodom. solima. Hloroplasti i pigmenti. U toku semestra biće ponuđena 3 testa koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita. nervna osnova instinktivnog ponašanja i emocija. Vežbe: Plazmoloza i oblici plazmolize. Vežbe: Analiza kariotipa i kariograma. Nasleđivanje kvatitativnih svojstava. Fiziološko-biohemijski značaj makro. Pismeni ispit je eliminatoran. ukusa. V semestar 4+4) Predavanja: Fiziologija ćelije: Struktura i funkcija ćelije i ćelijskih komponenata. Alelopatija. Fiziologija mineralne ishrane: Sadržaj mineralnih elemenata u biljkama. V semestar 2+4) Predavanja: Priprema svežih i nativnih preparata. Intenzitet i produktivnost fotosinteze. intenziteta transpiracije i kritične nezasićenosti biljaka vodom. Biljni antitranspiranti. Zoološki praktikum (Osnovni predmet. mikro i ostalih elemenata. Vezani geni i crossing over. Fiksacija tkiva. Disanje: Mehanizam i hemizam disanja. Klijanje semena. heritabilnost. Odrđivanje starosti drevnih ostataka života. Genetička ravnoteža populacije i faktori koji remete ravnotežu. Mala populacija i inbreeding. centralna regulacija visceralnih funkcija. Nasleđivanje svojstava determinisanih polno vezanim genima. Mutacije gena.: Otpornost biljaka prema niskim i visokim temperaturama. Mediji za kalupljenje tkiva. čulo vida. Species i genus hibridi. Ispit: pismeni/usmeni. mirisa (generatorski potencijali. Funkcije čula: receptori u koži. Vegetativno razmnožavanje (kloniranje). srčanog i glatkog mišića. Fiziologija rastenja i razvića: Rastenje i činioci koji na njega utiču. Pepeo i sadržaj nutrienata. Fiksativne mešavine. Funkcije nervne ćelije (pasivna električna svojstva membrane. Kvantitativna genetika. Određivanje asimilacione površine i pigmenata hloroplasta. Opšta fiziologija životinja (Osnovni predmet. Transport jona kroz membranu. Interakcije gena. sluha. neurotransmiteri). Određivanje zapremine i površine korenovog sistema. Činioci koji utiču na usvajanje jona. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Promene u strukturi i broju hromozoma. membranski potencijal mirovanja. Kalupljenje tkiva. V semestar 4+3) Predavanja: Molekularna organizacija hromozoma. Funkcije nervnog sistema (refleksi. Kompjuterska simulacija elektrofizioloških fenomena. postsinaptički potencijali. mehanizmi transdukcije. Genetička uslovljenost kancera i kontrola starenja. Oplodnja. Fiziologija otpornosti. Fotosinteza: Specifičnost procesa fotosinteze u živom svetu. Genetika ponašanja i razvića. Specijes i genus hibridi. Bojenje tkiva. Određivanje intenziteta disanja i aktivnosti enzima. Mehanizam i hemizam fotosinteze. Fotosinteza i prinos. Ispit: pismeni i usmeni. Analiza rodoslova. . Genetika populacije. Vitalno bojenje. Određivanje broja stoma. Determinacija pola kod biljaka i životinja. Determinacija pola i polno vezani geni. Dehidratacija tkiva. Fiziološki aktivne materije. Funkcije skeletnog. nasleđivanje kvantitativnih osobina i komponente fenotipske varijabilnosti. Fiziologija razmnožavanja: Fiziologija polena i jajne ćelije. Hemijski sastav. Izračunavanje koeficijenta inbreeding-a. Vežbe: Nervno-mišićni preparat. dužina života i mirovanje semena. skeletnog. Fiziologija razvića. Gajenje biljaka u veštačkim uslovima. Sinapse (vrste sinapsi. kultuta tkiva i biotehnologija. Razviće semena i plodova. Činioci koji utiču na intenzitet disanja. Ispit: pismeni i usmeni. Pravljenje preparata – usni aparat insekata. jonske osnove električne aktivnosti. Starenje i uginuće biljaka. Određivanje osmotskog potencijala ćelijskog soka. senzorni putevi). Genetički mehanizmi imunoloških sposobnosti. Osnovni zakoni nasleđivanja. Osnovni zakoni nasleđivanja i x2 test. Vezani geni i crossing over. Genetika (Osnovni predmet. bolestima. Vannuklearno nasleđivanje i materinski efekat.9 III GODINA Fiziologija biljaka (Osnovni predmet. V semestar 4+4) Predavanja: Uvod. Tehnika pripremanja trajnih preparata. mehanička aktivnost). Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Sečenje tkiva. Fotorespiracija. Transport mineralnih i organskih materija. promene genetičke strukture populacija i određivanje genetičke varijabilnosti u populaciji.Vodni režim biljaka: Osobine i oblici vode u biljkama. uključuje test i (ili) seminarski rad. Činioci koji utiču na intenzitet fotosinteze. mehanizmi budnosti i spavanja). osnovni zakoni populacione genetike. kontrola položaja tela i pokreta. kretanje i odavanje vode. Usvajanje. Pokazatelji disanja. Određivanje vode u biljnom materijalu. Promene i strukturi i broju hromozoma. vegetativni nervni sistem. Pokreti biljaka. akcioni potencijal. Snimanje preparata na mikroskopu. mehanizmi učenja i pamćenja. Funkcionalne karakteristike nerva.. pH. Mikrotomi. Mehanizam usvajanja jona. srčanog i glatkog mišića (mehanizam kontrakcije.

Neurohipofiza i hormoni neurohipofize. Autori i dela iz istorije biologije (počeci naučnog razvoja biologije i period velikih otkrića u biologiji). Hemolimfa. određivanje mikroskopskog koeficijenta. Istorija biologije (Izborni predmet. Izrada vlažnih preparata vodozemaca i gmizavaca. Vežbe: Karakteristike telesnih tečnosti i ćelijskih elemenata. Prapočeci biologije u predistorijskom dobu. Fiziologija ekskrecije i osmoregulacija. ekosistemski diverzitet Vojvodine. Dobitnici Nobelove nagrade u oblasti biologije i njihova otkrića. Pinophyta i Magnoliophyta. MHC kompleksi i prezentacija antigena. karakteristike imunog odgovora. Izrada trajnih i privremenih preparata helminta. Praktični iz morfološkog i florističkog dela (herbar sa oko 150 determinisanih vrsta) i pismeni – test iz morfološkog i florističkog dela. Osnovne i posebne metode saznanja. Uporedna fiziologija životinja (Osnovni predmet. Telesna temperatura i termogeneza. VI semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Histo-hemijske reakcije . Izrada dermoplastičnih preparata riba. Najpoznatiji naučnici iz oblasti Metodike nastave biologije i Didaktike biologije u svetu i kod nas. Mesopotamiji. Reproduktivni sistem sisara. Ispit: pismeni/usmeni. Usni apart insekata. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. ptica i sisara. Hormoni ovariuma. sređivanja i proučavanja literature. Metode postavljanja i održavanja akvarijuma i terarijuma. Metode sakupljanja kičmenjaka. Endokrini pankreas i njegovi hormoni. Tipovi i principi rada mikrotoma. Determinacija biljaka iz grupa Polypodiophyta. belančevina. Tipovi varenja. Sečenje tkiva. Nadbubrežna žlezda i njeni hormoni. I Rusiji. Fiksativi i izbor fiksativa. pripremom i održavanjem herbara i sa razlikama između ključeva za determinaciju i florističkih dela. Botanički praktikum (Osnovni predmet. vikarizma i fitogeografije. prepariranja biljaka. Upoznavanje sa načinima rada na terenu. Shvatanja o prirodi kroz vekove. Histohemijske metode. T i B limfociti. Pars intermedia. Estrusni/menstrualni ciklus. obrada antigena. Razmena gasova. skroba. lignina. Svetlosna i elektronska mikroskopija . Istorija Metodike nastave biologije u svetu i kod nas. Obrazovanje. Struktura naučnog rada. Diverzitet flore Vojvodine. Zajedničke karakteristike respiratornih organa/respiratornih površina. Ispit: izrada seminarskog rada. Adenohipofiza i njeni hormoni. Tehnika uzgajanja životinja. Ishrana (egzogena i endogena). Uporedni pregled telesnih tečnosti koje cirkulišu u telu životinja. Indiji. testiranje značajnosti razlika srednjih vrednosti malih i velikih nezavisnih uzoraka. Fiksacija tkiva. Vrste stručnih i naučnih radova. Hemostaza. Respiratorni pigmenti. kutina i suberina u biljnim tkivima. Različite metode mikroskopskih merenja i obrade podataka (Image Analysing System. Amoniotelični. Počeci i razvoj biologije kod Srba – istorijski pregled. Značaj biljnog sveta u biosferi i ekosistemu. Izrada balgova. Egiptu. Hidrolimfa. Ćelijski elementi krvi. Determinacija biljaka na osnovu morfoloških karaktera. Apsorpcija u digestivnom traktu. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Grafičko prikazivanje podataka. Vežbe: Metode pravljenja preseka. VI semestar 2+4) Predavanja: Mikrotehnika i mikroskopija. Grafički prikaz rezultata: ilustracije i tabele.10 Vežbe: Pravljenje trajnih preparata.i disaharida. Kalupljenje tkiva. Fiziologija organskih sistema. VI semestar 1+1) Predavanja: Uvod i značaj naučnog rada. Hormoni tireoidee i paratireoidne žlezde. Rusiji i Americi. Etape naučno-istraživačkog rada. Izrada privremenih i trajnih mikroskopskih preparata. .tehnike pripremanja biljnog materijala. Fiziologija muškog reproduktivnog sistema i endokrina uloga testisa. Mikroskopska merenja. u drevnoj Grčkoj. Imuni odgovor. Imuni sistem: prirodna otpornost organizma. Metodologija naučnog rada (Izborni predmet. Bojenje i montiranje tkiva. Mikroskopski preparati. Pisanje naučnog rada. stereološka metoda i dr. inulina. Ispit: praktični i pismeni.dokazivanje mono. Ključevi za determinaciju i ikonografije. Naučna informatika. Ispit: praktični i usmeni. Uporedni pregled sistema za cirkulaciju telesnih tecnosti. cilj i metode istraživanja u istoriji biologije. VI semestar 4+4) Predavanaja: Principi uporedne fiziologije. humoralni i ćelijski imuni odgovor. masti i ulja.). Karakterisični biotopi Vojvodine sa najoznatijim vrstama sa aspekta floristike. Hemostaza. izbor i usavršavanje naučnog radnika. Krv i limfa. Fiksativne mešavine. ureotelični i urikotelični organizmi. Vežbe: Tehnike prikupljanja. Zloupotrebe i promašaji u nauci: izvori pogrešaka. Obrada rezultata istraživanja: izračunavanje mera centralne tendencije i mera varijacije. Vrednovanje naučnog rada. celuloze. Dalji razvoj biologije u Evropi. Maceracija. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). koža sisara.

Odnosi izmedju profesora biologije i učenika (stručni i humani aspakti). VI semestar 2+2) Predavanja: Definicija.Toksično dejstvo mikroalgi i cijanobakterija u vodenim ekosistemima. Kontrolisano uzgajanje biomase u vodenim sistemima: masovni uzgoj mikroalgi i akvakulture. Optičke metode: apsorpcija u vidljivom delu spektra. Manometrijske metode: opšti pojmovi. Merenje količine izdvojenog kiseonika (polarografa). zooplankton. Biologija kao nastavni predmet i značaj biološkog obrazovanja. Hidrobiologija (Izborni predmet. Vežbe: Određivanje višekomponentne smeše hromatografijom. Određivanje propustljivosti ćelija kvasaca merenjem količine Na i K (Plamenofotometrija). Odnos i saradnja profesora biologije sa roditeljima učenika. sublitoralni i abisalni regioni: karakteristike i živi svet. Radioosetljivost organizama. postanak i evolucija parazitizma. karakteristike i živi svet podzemnih voda. »Cvetanje voda«. Podzemne vode: nastavak. Vodeni sistemi kao izvori organske materije. Uzimanje uzoraka. litoralni. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Monitoring strategija i zaštita voda. Tipovi manometrije. plavne zone i ritovi. Mora i okeani – priobalni. zakonitosti u formiranju parazitofaune pojedinih klasa kičmenjaka. centrifugiraje i ultracentrifugiranje. kolorimetrijske. Ispit: praktični i usmeni. Stručno i metodičko usavršavanje i napredovanje profesora biologije. Plamena fotometrija. Biotički faktori u vodenim ekosistemima. Primeni ubrzane eutrofizacije. Nekton: karakteristike i predstavnici. Polarografija. Seminarski rad iz pedagoških predmeta (Izborni predmet. Pojava i razvojt nastave biologije u svetu i kod nas. Zakon o osnovnoj i srednjoj školi. rukovodjenje i upravljanje školom. Primenjena hidrobiologija. Elektroforeza. Ultraljubičasta i infracrvena spektroskopija. Snimanje karakteristika brojača. Ubrazana eutrofizacija i nepovoljno dejstvo eutrofizacije. Sezonske promene u vodenim ekosistemima. močvare. Zagađenost vodenih ekosistema: organski i neorganski zagađivači. Električne metode: opšti pojmovi. Manometrijsko merenje CO2 i O2. Konstituisanje odeljenja i praćenje razvoja i napredovanja učenika. sezonska dinamika. Perifiton: karakteristike i predstavnici. . Vertikalni i horizonalni raspored zona u vodenim ekosistemima. vaspitni i vannastavni programi. Podela vodenih ekosistema prema trofičnosti. Elektronska mikroskopija. Primena izotopa kao ozračivača i obeleživača u biološkim istraživanjima. Trofičnost vodenih ekosistema i prirodna eutrofizacija. Profesor biologije kao razredni starešina. basre. Površinske vode. Karakteristike biološkog dejstva zračenja. Školska dokumentacija. Kapacitet vodenih ekosistema za masovni razvoj mikroalgi. Stajaće vode – jezera. mora i okeani. Saprobnost vode: definicija i podela voda prema saprobnosti. kolorimetrijsko određivanje nekih makroelemenata. Vežbe prate predavanja. Kopnene vode i njihov postupak. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Primena manometrije. razviće i biologija . Kvantitativno i kvalitativno određivanje pigmenata (spektrofotometrija). Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Ispit: praktični i usmeni. Metode izotopnog razblaženja. kategorije domaćina.11 Metode u biološkim istraživanjima (Izborni predmet. Primarna produkcija u vodenim ekosistemima. Praktični ispit je eliminatoran. Indikatorske vrste. elektroforeza. Atomska apsorpciona spektrofotomtrija. fotometrijske i spektrofotometrijske metode. Bentos: karakretistike i predstavnici. transmisiona). zadaci i značaj u savremenim uslovima života. Životne zajednice vodenih ekosistema: raspored i sastav. VI semestar 0+4) Predavanja: Biologija kao nastavni predmet u institucionalnom i vaninstitucionalnom obrazovanju. Radioimunološke metode određivanja koncentracije biološki važnih supstanci. Zaštita od zračenja. Mere za sprečavanje eutrofizacije. ribnjaci i hidrosistemi: karakteristike i živi svet. Organizaciona struktura. Lanci ishrane: trofički strupnjevi i klasifikacija organizama prema načinu ishrane. Odnos profesora biologije prema učenicima i radnicima škole. Mikroskopija (svetlosna. Životni ciklusi. Gradja. metode razdvajanja: hromatografske metode. Godišnji program rada škole: obrazovni. Tekuće vode: karakteristike i živi svet. Primena manometrije. Poreklo živog sveta u kopnenim vodama. Uloga profesora biologije u profesionalnoj orijentaciji učenika. Plankton: fitoplankton. VI semestar 3+4) Predavanja: Organizacija rada laboratorije i vrste laboratorija. fazna. Određivanje CO2 kompenzacionih tačaka (pH-metrija). Rad sa drugim profesorima u stučnim organima škole. skening. Tipovi manometrije. pH i pX merenja. VI semestar 2+2) Predavanja: Parazitizam kao životna pojava. Zakonska regulativa rada škole. Parazitologija (Izborni predmet. priprema i dalji postupci sa biološkim uzorcima. Neuston: karakteristike i predstavnici. Više vodeno bilje: karakteristike i predstavnici. Način zagađivanja vodenih ekosistema: kopnene vode.

uzrasta i pola domaćina. Determinacija helminata. usnih aparata. ptica (Aves): Paleognathae. enzima. VI semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet pripadnika kičmenjaka bez vilica (Agnatha). Zdravstveno bezbedna hrana. Neognathae. energetski balans i piramida aktivnosti. polihidroksialkanoata. Menadzment i analiza genoma: prokarioti. ekologija. sušenje i čuvanje lekovitog bilja. Bioekologija fitoparazitnih nematoda. Izračunavanje ekstenziteta i intenziteta infestiranosti helmintima. Izrada privremenih i trajnih preparata helminata. Razmnožavanje. kćerke sporociste. determinacija. . Crocodylia. Evolucija parazitizma kod fitoparazitnih nematoda. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Biotehnologija u proizvodnji hrane. lokalizacija. Upoznavanje sa plantažnim gajenjem i industrijskom preradom. ponašanje. Kinetika mikrobioloskih procesa. krila. Morfometrijska analiza helminata. Nutricionizam (Izborni predmet. uporedni pregled morfologije i anatomije. Proizvodnja i prerada lekovitog bilja. Vežbe: Spoljne i unutrašnje strukture za lučenje etarskih ulja. Putevi zaraze. Upoznavanje sa najvažnijim predstavnicima pojedinih grupa biljaka. Saponozidne biljke. Salientia. Kontrola. organskih kiselina. cerkarije i metacerkarije. Struktura i rganizacija. genitalnog aparata (uporedni pregledi). Uravnotezena ishrana. Sarcopterygii. Pismeni deo u obliku seminarskog rada i test. Zavisnost parazitofaune od sezone. Biljke sa smolama i balzamima. sisara (Mammalia): Monotremata. Nutricionizam i bolesti. opšte karakteristike. Marsupialia. Uticaj abiotičkih i biotičkih faktora na zaražavanje domaćina. VI semestar 2+2) Predavanja: Istorijat entomologije. redije. statistička obrada podataka. Rad sa nematološkim materijalom Ispit: praktični i usmeni. Ispit: pismeni i usmeni. riba sa koštanim skeletom (Osteychthyes): Actinopetygii. Biljke sa etarskim uljima. jednodnevne terenske vežbe (sakupljanje insekata. Diverzitet faune kičmenjaka (Izborni predmet. Berba. Suplementi. ili test (1) iz celokupnog gradiva. VI semestar 3+2) Predavanja:Biotehnologija kao multidiciplinarna nauka. deponovanje. razvojni ciklusi parazitskih nematoda. VI semestar 2+2) Predavanja: Važnost biljnih lekovitih sirovina. Ispit: pismeni i usmeni. vodozemaca (Amphibia): Gimnophiona. Entomologija (Izborni predmet. Uzimanje i obrada zemljišnih i biljnih uzoraka. Biotehnologija i bioetika (Izborni predmet. Taninske biljke. Sphenodontida. ekstremiteta. Eutheria. Squamata. Prisustvo štetnih materija u hrani. Diverzitet pripadnika kičmenjaka sa vilicama (Gnathostomata): riba sa hrskavičavim skeletom (Chondrychthyes) – Elasmobranchii. odabrana poglavlja iz ekofiziologije i biohemije insekata. razmnožavanje i razviće.12 miracidije materinske sporociste. Glikozidne biljke. Taksonomija i klasifikacija Vežbe: Helmintološka pretraga kičmenjaka. Specifičnost u odnosu na domaćina. Vežbe prate predavanja. fiksacija. upoznavanje staništa). Dizajn bioreaktora. Lekovite kormofite (Izborni predmet. Mesta sinteze etarskih ulja. Diverzitet kičmenjaka Srbije i Crne Gore – faktori koji utiču negativno na biološku raznovrsnost i mere zaštite diverziteta kičmenjaka Vežbe: Upoznavanje sa diverzitetom kičmenjaka preko video kaseta i CD diskova Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Klasifikacija i građa struktura za lučenje etarskih ulja: spoljne i unutrašnje sekretorne strukture. Ispit: pismeni /usmeni. Nematode paraziti biljaka. klasifikacija. polisaharida. godine. građa unutrašnjih organa. insekti kroz geološke epohe. VI semestar 2+2) Predavanja: Uvod u nutricionizam. Principi nutricionizma: makronutrienti i mikronutrienti. Genetski inzinjering: kvasci i filamentozne gljive. Alkaloidne biljke. Specifičnosti ishrane tokom zivota. Vežbe: Vežbe prate predavanja i sadrže: upoznavanje građe telesnih regiona. Medjusobni odnosi različitih vrsta helminata. Fitoparazitne nematode u modernoj agrokulturi. postanak i filogenija insekata. Caudata. Gradja nematoda-parazita pojedinih klasa kičmenjaka. Holocephali. gmizavaca (Reptilia): Testudines. Presek lista četinara. Biotehnoloska produkcija supstanci od interesa (aminokiselina.

Vrste zavisne od zaštite. Visoko eksploatisane vrste. antibiotika). Autekologija-Dejstvo ekoloških faktora i ekološka valenca. Klimatski faktori. Neopredeljene vrste. Terensko ispitivanje zemljišta. Široko lutajuće vrste. kulture antera i ovarijuma. Vegetacija Balkanskog poluostrva. Sinhorologija. Lov. Zemljište kao kompleks ekoloških faktora. Vazduh kao ekološki faktor. Ekološki faktori i njihova klasifikacija. Transgene biljke. Klimadijagram po Walteru. Vežbe: Ekološki faktori i njihov značaj za biljni svet. Klimadijagram po Ivanovu. bez dovoljno podataka i iz grupe neopredeljivanih taksona. Mikroklima. Vrste iščezle u prirodi. Ugrožene vrste. Sinekologija. Biotransformacije. Orografski faktori i njihov značaj za visinsko zoniranje i distribuciju biljnih vrsta i ekosistema. Imunohemijske aplikacije. Međunarodna i nacionalna legislativa vezana za zaštitu vrsta. Određjivanje specifične mase. Svetlosni režim staništa i adaptacije biljaka na svetlosne uslove staništa. In vitro kultura biljnih ćelija. Koncept i principi zaštite vrsta. niže verovatnoće ugroženosti. Migratorne vrste. Vazduh i vetar. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne usklađene sa programom predavanja. Kultura embriona. Rekombinantni proteini visoke vrednosti. Vrste kojima preti da postanu ugrožene. Sinmorfologija. Braun-Blanquet-ova metoda uzimanja fitocenološkog snimka. Struktura i funkcionalnost ekosistema. Pismeni je eliminatoran. Fitohormoni. Ugrožene vrste (Izborni predmet. ranjvih. Unošenje alohtonih vrsta. Nanoklima. krajnje ugroženih. Vrste bez dovoljno podataka. Ekoanatomska analiza različitih ekoloških tipova biljaka.značaj i primena. Međunarodne organizacije. Principi postavljanja mikroklimatskih stanica. Kod odabranih vrsta ukazaće se na taksonomski status i fitogeografski značaj taksona sa aspekta vikarizma i florogeneze. Abiotički faktori. Pismeni ispit je eliminatoran. Osnovni pojmovi ekologije. Temperatura. Usko rasprostranjene vrste. Ispit: pismeni i usmeni.Vreme i klima. Ispit: pismeni i usmeni. Metode indikacione ekologije. Seminarski radovi o pojedinim ugroženim vrstama ili grupama vrsta. VI semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Ugroženost biodiverziteta. tkiva i organa. Voda i vlažnost. poroznosti zemljišta. Precedura. Vodni režim staništa i adaptivni tipovi biljaka na uslove vodnog režima. zapreminske mase. procena faktora ugrožavanja na terenu. Botanički deo: Upoznavanje ugroženih vrsta na terenu. Vrste sa specifičnim staništem ili ishranom. Primena biotehnologije u zastiti zivotne sredine. endemi. Horizontalno i vertikalno zoniranje vegetacije na Zemlji. Ilegalna trgovina divljnim vrstama. Ispit: pismeni i usmeni. Određivanje karbonata u zemljištu. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na podlogu. Kvantitativne metode Kiselost zemljišta. Ugrožene vrste. Botanički deo: Kategorije ugroženosti i načini određivanja pojedinih kategorija. Osnovni faktori ugroženosti vrsta. Sinekologija (fitocenologija): Fitocenoza kao funkcionalna komponenta biocenoza i ekosistema. Fitoklima. Antropogeni faktor. IUCN kategorije ugroženih vrsta. kriterijumi i aktivnosti u procesu zaštite ugroženih vrsta. Principi bioetike.13 lipida. Metode fitocenoloških istraživanja. Nestanak staništa. organogeneza. cilj i predmet ekologije. VII semestar 4+2) Predavanja: Predmet proučavanja i podela. Kloniranje – pojam i metode kloniranja. Biotehnologija u biljnoj proizvodnji i kontroli kvaliteta. Termički režim staništa i adaptacije biljaka na temperaturne uslove staništa. Ekoklima. VII semestar 4+2) Predavanja: Definicija. izčezlih u prirodi. Biotički faktori. Voda kao životna sredina i ekologija vodenih biljaka. Vrste od međunarodnog značaja. Kultura sisarskih celija. somatska embriogeneza. Ekologija životinja (Osnovni predmet. Adaptacije biljaka na dejstvo vetra. Kvalitativne metode. Životna forma. relikti. Vežbe: Zoološki deo: Najugroženije grupe životinja. Upoznaće se sa određenim brojem ugroženih vrsta iz svih kategorija: izumrlih. Aktivna zaštita. Nivoi organizacije ekoloških sistema. Biogeohemijski ciklusi. CITES konvencija. IV GODINA Ekologija biljaka (Osnovni predmet. Fitocenološke tabele. Sukcesije. posebno u ravničerskim predelima. kultura protoplasta. Sindinamika. Izumrle vrste. Aplikativni softveri u fitocenologiji. razlikovanje antropogenih faktora od degradacionih procesa i sukcesije. Makroklima. Autekologija (idioekologija): Sunčevo zračenje i svetlost. Crvene liste ugroženih vrsta. uključuje test i (ili) seminarski rad. u karakterističnim ekositemima. . Pregled osnovnih tipova ekosistema na Zemlji. Prirodne retkosti Srbije i Crne Gore. Ekološka niša. Ukazaće se na faktore ugrožavanja i na centre ugrožavanja autohtone flore. Klimatska pravila. Sinhronologija Sintaksonomija. mikropropagacija.

Školski ogledi u biologiji (Osnovni predmet. Izrada nastavnih sredstava i zbirki za nastavu biologije. Konvencionalni izvori energije. Zagađivanje i zaštita vazduha. Aparature za učeničke vežbe i eksperimente. VII semestar 2+3) Predavanja: Biološki eksperimenti u nastavi biologije. VII semestar 2+4) Predavanja: Predmet peoučavanja Metodike nastave biologije. Komunikacija među životinjama. Određivanje kvaliteta vode. Sistem zaštite životne sredine. Biotički faktori. kontrola štetočina. Zagađivanje vode. Zagađivanje i zaštita zemljišta. Klimaks. održivi razvoj gradova. Zaštita životne sredine (Osnovni predmet. Raseljavanje životinja. Matabolizam ekosistema. Rukovanje hemikalijama u biološkom kabinetu i njihovo čuvanje. VII semestar 3+2) Predavanja: Zaštita životne sredine i ekološki principi. Nacionalne institucije od značaja za zaštitu životne sredine. Vaspitanje u procesu nastave biologije. Organski produktivitet ekosistema. definicije. Fizički resursi: voda. atmosfere i njihov međunarodni status. Tablice smrtnosti. Praktično izvođenje eksperimenata iz različitih bioloških disciplina pogodnih za izvođenje u osnovnoj i srednjoj školi. Nezgode i povrede koje mogu nastati pri izvodjenju bioloških eksperimenata. Oprema za prvu pomoć u kabinetu za biologiju. Zaštita prirode. Uzrasna struktura populacije. Metodika nastave biologije I (Osnovni predmet. Ekonomija i korišćenje resursa. Zaštićene i ugrožene vrste. Hemizam sredine. Demonstracione aparature i njihovo sastavljanje i održavanje. značaj i funkcija. Položaj čoveka u biosferi. Rukovanje laboratorijskim priborom. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu studenti treba da budu osposobljeni za izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi tokom obavezne školske prakse pod kontrolom mentora. Terrestrični biomi. Korelacija nastavnih sadržaja u biologiji. Ispit: praktični i usmeni. Urbanizacija. Demonstracioni eksperimenti. Shannon-Weaver-ov metod za određivanje biodiverziteta. Analiza i izvodjenje eksperimenata predvidjenih važečim nastavnim programima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Etološke sposobnosti. Demekologija-Pojam. upravljanje vodnim resursima. Polna struktura populacije. globalne klimatske promene. pojmovi. Osnovni principi zaštite životne sredine. Određivanje starosti i dužinskog priraštaja riba. Setovi aparatura za demostracione eksperimente na grafoskopu. lanci ishrane. Metodika nastave biologije u sistemu naučnih disciplina. Normativi za opremanje biološkog kabineta za osnovnoškolsku i srednjškolsku nastavu biologije. Biološki resursi. Biomi. Fiziološke promene organizama pod uticajem polutanata. Ispit: pismeni (seminarski. vazduh. Specifičnosti i karakteristike usvajanja znanja iz biologije. poljoprivreda. predeli. hrana. Areal. Morski ekosistemi. Zaštita šuma. Formiranje i razvoj bioloških pojmova. Sinekologija-Biocenoza. dva kolokvijuma) i usmeni. Markiranje i regresiona metoda. Crvene liste. Određivanje indeksa saprobnosti. Pravni aspekti u zaštiti životne sredine. Vežbe: Ekološki faktori. Mere opreza u nastavi biologije. Ljudska populacija. Ispit: pismeni i usmeni. Ciljevi i ishodi nastave biologije na različitim nivoima i profilima obrazovanja. Zagađenje bukom. Domestificirani ekosistemi. Ekotoksikologija. Zaštićeni delovi prirode. Prirodni resusrsi i ekonomija Zajednička dobra: okeani. Metodska podela biološskih eksperimenata. Vežbe: Eksperimentalne tokom odvijanja nastave. Biološke aparature u nastavi biologije. Vežbe: Svetski tokovi u zaštiti životne sredine. Međunarodne organizacije od značaja za zaštitu životne sredine. Obavezna dva kolokvijuma. politika i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. Ekosistemi slatkih voda. Biologija kao nauka i kao nastavni predmet u savremenom vaspitanju i obrazovanju. Trofički odnosi. Sistem znanja. Ekološka niša. Problem otpada. svemir. Periodizam.14 Fenološke pojave i faza mirovanja. Ljudska populacija. Klima i vreme. Globalni skupovi i njihov značaj. Edafski faktor. Tablice preživljavanja. Biologija u integrisanoj nastavi prirodnih nauka. Pravo. Nacionalni parkovi. Prostorni odnosi. zakoni i generalizacije. Obrazovanje i vaspitanje u zaštiti životne sredine. Prostorni raspored. Obnovljivi izvori energije. Populacione teorije. . zemljište. restaruracija i menadžment u zaštiti prirode. Metode za određivanje gustine populacije. Metode utvrđivanja aerozagađenja. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni i usmeni. Rast populacije i faktori kretanja populacija. formalni i funkcionalni elementi populacije. Kriterijumi za izbor bioloških eksperimenata u nastavi. Koordinacija biologije sa drugim nastavnim predmetima. Ekosistem. umenja i navika iz biologije: predstave. Sukcesije i preobražaj ekosistema. Tipovi bioloških eksperimenata u nastavi. Analiza nastavnih planova i programa biologije u osnovnoj i srednjim školama. Didaktički principi u nastavi biologije.

prirodna selekcija. Pojam areala. Mobilni genetički elementi . Kod morfološke metode podaci će se obrađivati softverskim kompjuterskim programima. odvijaće se u laboratoriji (kartiranje areala. Artikulacija i tok nastavnog časa. Oblici i vrste natavnog rada u biologiji.identifikacija. Vannastavne aktivnosti u nastavi biologije Vođenje dokumentacije nastavnog rada. Istorija flore. Mehanizmi reproduktivne izolacije vrste. Aktivna nastava biologije. prečica. Pripremanje nastavnika za nastavu biologije. Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. faune. Diverzitet beskičmenjaka. Osnovne i posebne vrste nastave biologije. Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije. Brzina evolucije. osnovi florističke statistike) i na terenu (upoznavanje sa najznačajnijim predstavnicima flore i faune Jugoslavije). istrebljenja. Organizacija genetičke varijabilnosti. Varijabilnost i adaptivni značaj: morfoloških osobina. Kambrijumska eksplozija. Praćenje i valorizaciji znanja u natavi biologije. Diverzitet kičmenjaka. Fitogeografska i zoogeografska podela Jugoslavije. Organizacija genoma eukariota i procesi evolucije. Osnovni principi konzervacione biologije Biodiverzitet i konzervacija. genetički drift. Pregled antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet. fiziološka i genetička metoda sa osvrtom na eksperimentalnu metodu. Metodika nastave biologije II (Osnovni predmet. Usmerenost evolucije. Pismeni periodičnim testovima.efekat regulatornih gena u formiranju novih morfoloških karakteristika. rastavića. Istorija života. Genetička i ontogenetska homeostaza. biohemijska. Nastavni objekti. konačnim testom /usmeno. koncept vrste. Duplikacije evolucioni značaj. Vežbe: Populacija. Masovna izumiranja vrsta. Evolucioni značaj promena u genskoj regulaciji. konzervaciona biologija: izbor prioriteta. VIII semestar 4+2) Predavanja: Predmet i zadatak biogeografije. Nastanak života i organela. Uticaj čoveka na raspored živog sveta.15 Evoluciona biologija (Osnovni predmet. Tranzicioni oblici. Diverzitet mahovina. Savremena nastavna tehnologija u nastavi biologije. mikromorfološka. Adaptacije. Promene u različitim biomima Balkanskog poluostrva pod antropogenim uticajem. Analiziraće se rezultati pojedih metoda . VIII semestar 4+4) Predavanja: Nastavne metode u nastavi biologije. Ispit: pismeni i usmeni. Populaciona struktura vrste. vegetacije. Adaptivni značaj varijabilnosti u populacijama. Domestifikacija. 0+2) Obilazak i upoznavanje sa karakterističnim vodenim i kopnenim ekosistemima-zaštićenim područjima Vojvodine i Srbije. Antropogeneza. rekombinacije. Specijacija. VIII semestar 2+2) Predavanja: U okviru taksonomije biljaka studenti će se upoznati sa taksonomijom kao metodom sistematike. Test kao instrument za valorizaciju znanja iz biologije. prenos na nova staništa. Zoogeografske oblasti. Ispit: ispitni čas. Dokazi delovanja genetičkog drifta.Evolucioni značaj. Preistorijski. Nastanak novih gena i enzima. Horizontalno prenošenje genetičke informacije. Evolucione novine makroevolucionih promena. Od taksonomskih metoda prikazaće se morfološka. Geografska varijabilnost vrste. Pojam i očuvanje biodiverziteta. Ispit: pismeni/usmeni. broja hromozoma.evolucioni značaj. oprema i nastavna sredstva u nastavi biologije. *Terenska nastava (Obavezna. Fitogeografske oblasti. Promene u veličini genoma tokom filogenije. Uzroci izumiranja vrsta. Vežbe: Vežbe će pratiti teoretsku nastavu. ugroženost i kategorije ugroženosti. VIII semestar 3+2) Predavanja: Mehanizmi evolucionih promena: mutacije. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu i u školi (školska praksa) studenti treba da budu osposobljeni za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi nakon završetka studija biologije. Multigenske familije. Hox geni. Vrsta. protok gena. Nastavni čas kao organizaciona jedinica nastavnog rada. golosemenica i skrivenosemenica. Biogeografska podela Balkanskog poluostrva. Biogeografija i biodiverzitet (Osnovni predmet. Promene na nivou strukturnih gena . Literatura u nastavi biologije (stručna i metodička). dva kolokvijuma. Detaljno će se obraditi nomenklaturna pravila koja se primnjuju pri spajanju odnosno razdvajanju taksona. Taksonomija biljaka (Izborni predmet. evolucione posledice destrukcije sredine. pismeni i usmeni ispit. odnosno sa pravilima klasifikacije biljaka. istorijski i sadašnji raspored životinjskog sveta.

elektoforeza. Kodeks zoološke nomenklature. antibiotici. Strukturna organizacija genoma eukariota: nuklearni genom. Vežbe: struktura hromatina. spora. Molekularna genetika (Izborni predmet. reparacija i rekombinacije. Biodegradacija. metabolizam ugljenih hidrata. Genska terapija. modifikacije hromatina i ekspresija gena.sadržaj i tipovi u genomu eukariota. fizičke mape. DNA hibridizacija). taksonomija. korišćenje gljiva u industrijskim biotransformacijama: fermentacije. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. kao izvor jednoćelijskih proteina. Numerička taksonomija. građa ćelija. koncentracija jona. hifa. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. pleomorfizam. Mikologija (Izborni predmet. klasifikacija i nomenklatura. autonomija mitohondrijalnog genoma. Pisanje taksonomskih radova prema kodeksu zoološke nomenklature. AFLP i SSR. Ćelijski ciklus eukariota i regulacija replikacije DNK. Morfologija gljiva. Klasifikacija i evolucija gljiva uključujući mikrogljive. Primena elektronske mikroskopije i biohemijsko-genetičkih metoda u identifikaciji. kvasce i eukariotske mikroorganizme. Vannuklearni genomi eukariota: fizička i genetička struktura. Domaćin – parazit i domaćin – simbiont odnosi u taksonomiji. Opisivanje taksona. Procedure u taksonomiji životinja. in vitro mutageneza. Prenatalna dijagnostika genetičkih obolenja. Imprinting epigenetičkih promena gena i hromozoma. azotnih i drugih jedinjenja. osobine kolonija. reparacije i rekombinacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Opšte osobine gljiva i položaj mikologije među drugim biološkim naukama.16 ponaosob i njihovi odnosi. voda. VIII semestar 2+2) Predavanja: Strukturna organizacija genoma prokariota: cirkularni i linearni hromozomi. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. Tehnike numeričke taksonomije. Funkcionalna organizacija genoma: mutacije. Ispit: pismeni. Kloniranje gena. Određivaće se relacija između karaktera genetski ustaljenih taksona i taksona koji predstavljaju adaptaciju na određene ekološke uslove. restrikciona digestija. Vežbe: Polimorfizam hromozoma čoveka. Genetika i varijabilnost gljiva. modifikacije hifa. Gljive kao patogeni organizmi i kao biološka borbena sredstva. Taksonomija životinja (Izborni predmet. megaplazmidi i plazmidi. . aktivacija i inaktivacija delova genoma. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. Upoznavanje i korištenje on line izvora sa informacijama važnim za organizaciju i funkciju humanog genoma. Gljive kao hrana. negativni i pozitivni aspekti. Upoznavanje sa on line genskim bankama – pretraživanje. Analiza proteoma: sinteza i obrada proteina. Značaj gljiva u prirodi i za čoveka. Ispit: pismeni. repetitivna DNK. Polni hromatin i efekat doze. Mutacije polnog hromatina i reverzije pola. sekundarni metaboliti. elektronska mikroskopija u taksonomiji životinja. Hemotaksonomija (hromatografija. abiotiski i biotski. otkrivanje i karakterizacija specifičnih segmenata DNK: PCR. molekularna struktura hromozoma. Regulacija aktivnosti genoma: stalne i povremene izmene u aktivnosti genoma: rearanžmani gena. promene u strukturi hromatina. BLASTIN I BLASTIX. Vežbe: Primena i uvežbavanje pojedinih taksonomskih metoda. Zloupotreba gljiva i njihovih metabolita. karakteri za prepoznavanje). mikoriza. mutageneza. Ispit: seminarski rad koji obuhvata primenu jedne od taksonomskih metoda na primeru neke varijabilne vrste. konstrukcija i tumečenje dendrograma. Ispit: usmeni. Gljive kao učesnici u kruženju materije i protoku energije kroz ekosisteme. Repetitivna DNK . Humani genom (Izborni predmet. Vežbe: Korišćenje ključeva za determinaciju različitih grupa životinja. hormoni. struktura hromozoma). Ponašanje kao taksonomski karkter (zvuk. organizacija gena u genomu. Citotaksonomija (broj hromozoma. Ekološki faktori značajni za rast i razviće gljiva. Ishrana i metabolizam gljiva. protok gena medju prokariotama. VIII semestar 2+2) Predavanja: Definicija pojmova: sistematika. RFLP. Genska regulacija determinacije pola ljudi. bioluminescencija. Analiza transkriptoma: domeni hromatina. pseudogeni i genski fragmenti. VIII semestar 2+2) Predavanja: Kompozicija humanog genoma: organizacija i distribucija gena. Uloga DNK vezujućih proteina. primeri regulacije aktivnosti genoma tokom razvića. tipovi karaktera. Evolucija genoma: mutacije. primena kompjuterskih softvera za statističku obradu morfoloških karaktera. genetička organizacija: operon. Mesto gljiva u sistemu živog sveta. Značaj očuvanja biodiverziteta gljiva. aktivnost). Mapiranje i sekvencioniranje humanog genoma: genetičke mape. Taksonomski karakteri (izbor karaktera. Imunotaksonomija (tehnike). Mehanizmi regulacije transkripcije. alkaloidi i mikotoksini. genske familije.

Oblici promenljivosti bakterija. protein fosfataze. Sporulacija kao osnov za identifikaciju i klasifikaciji gljiva. Ispit: pismeni (seminarski rad. Imunoregulacija. Vežbe: Eksperimentalčne i audiovizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. Poremećaji metabolizma kalcijuma. Ispitivanje poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. Enzimi i proteini plazme . metabolizam i regulacija receptora. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Teorijski deo nastave bi se obavljao kroz seminarske radove i izlaganje studenata. Ispit: seminar/usmeni. Osa razvića u listu i cvetu. Vežbe prate predavanja. Karakteristike receptora. Pojam homeostaze. pri čemu se studenti odlučuju za problematiku koju zele da obrađuju. enzimi i njihov značaj u obezbeđivanju energije – disanje i fermentacije. Tehnike. Bakteriologija (Izborni predmet. Korišćenje ključeva za determinaiju izolovanih plesni do roda i vrste. hemijski medijatori. Imunologija (Izborni predmet. gvozdja i metabolizma porfirina i purina. Položaj određenjih ćelija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Acido-bazni status i transport kiseonika. Membranski receptori: receptori sa enzimskom aktivnošću. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (2). Efektorni mehanizmi humoralnog imunog odgovora. VIII semestar 2+2) Predavanja: Funkcionalna građa bakterija sa morfološkim i ultrastrukturnim odlikama. uključuje test i (ili) seminarski rad. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod u kliničku biohemiju. G-protein zavisni receptori.17 Vežbe: Upoznavanje sa specifičnostima rada u mikološkoj laboratoriji. Mogući pravci primene bakterija u biotehnologiji (starter kulture) i zaštiti životne sredine. Prirodna otpornost organizma. proteina i aminokiselina. Vežbe: Eksperimentalne i audio-vizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. citokinski receptori. Uticaj abiotičkih i biotičkih ekoloških faktora na bakterije. test) i usmeni. i prezentacija antigena. VIII semestar 2+2) Predavanja: Skrivenosemenice – uvod. Humoralni imuni odgovor. Ispit: pismeni /usmeni. a vežbe kroz zaokružen ciklus ispitivanja i tumačenja dobijenih rezultata. Hormonska kontrola ekspresije primarnih gena. Alergije. obrada. Poremećaji metabolizma natrijuma i kalijuma. regulacija i ekspresija gena. Mehanizmi razvića biljaka (Izborni predmet. transdukcije. inflamatorni odgovor. reproduktivnim strukturama mikrogljiva i njihovim životnim ciklusima. Pismeni ispit je eliminatoran. tkiva i organa. negenomski efekti steroidnih hormona. Ćelijski imuni odgovor. merne jedinice i uslovi izvodjenja biohemijskih analiza. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. kroz koji se oni uvode u karakteristike rada u mikrobiološkoj labboratoriji. Karakteristike imunog odgovora. Efektorni mehanizmi ćelijskog imuniteta. kontrola transkripcije. Intracelularni receptori. Prepoznavanje. Ispit: pismeni/usmeni. Izolacija gljiva iz različitih sredina odnosno staništa i njihova kultivacija in vitro. Upoznavanje sa morfologijom gljiva vegetativnim strukturama i modifikacijama micelije. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. Genetika bakterija. adaptacije. Imunizacija. transformacije. Poređenje razvića biljaka i životinja. Tolerantnost i autoimunost. ligand zavisni jonski kanali. intracelularni glasnici. Vežbe: Rad sa manjim grupama studentima. konjugacije. lipida i lipoproteina. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Rast i razmnožavanje bakterija. Klinička biohemija (Izborni predmet. Fosforilacija i drugi negenomski efekti hormona: protein kinaze. Primarno razviće ose (polarnost). struktura i sinteza DNK. Hormonska regulacija transkripcionih faktora. fosfata i magnezijuma. Mehanizam transdukcuije: G-protein. Ispit: seminarski rad i usmeni. kinetika reakcije ligand – receptor. Fiziologija bakterija. Koordinacija razvića (usklađivanje). mutacije. Unutarćelijske informacije. ćelije. hidrosferi i atmosferi i njihova uloga u kruženju materija i protoku energije u ekosistemu. Imuni odgovor na transplantate i transformisane ćelije. Svetlost i ostale informacije sredine. Rasprostranjenost bakterija u pedosferi. Odlike razvića biljaka. Ispitivanje enzimske aktivnosti gljiva izolovanih iz prirode. Molekularna endokrinologija (Izborni predmet.

Praćenje lekova i hemijska toksikologija. Praćenje stanja biljne populacije (monitoring). Areal geografija biljaka (GIS) (Izborni predmet. Prodikcija. Osnovni tipovi areala. Uzorkovanje i merenje i opisivanje populacuje. Struktura biljne populacije: brojnost. Habitus i zdravstveno stanje populacije. Procena pokrovnosti. Areali biljaka karakterističnih grupa flornih elemenata. mora estuarije. Natalitet. digitalne karte). fenofaze. Rast populacije u ograničenoj sredini. Ekologija slanih i slatkih voda: okeani. prirodne akumulacije. Uticaj abiotičkih faktora. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Botanički deo: Procena brojnosti jedinki u populaciji. zastupljenih u flori Srbije (areali srednjeevropskih. Vežbe: Zoološki deo: Određivanje gustine populacije šumske šljuke pomoću svadbenog leta mužjaka. Odredjivanje hormona. Izračunavanje relativne biljne mase. jezera. Kolebanja brojnosti tipa oscilacija i fluktuacija. Procena količine biljaka. tekuće vode. Uzrasna i polna struktura. populacije korovskih biljnih vrsta. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Disperzija između dve oblasti (merenje recipročne migracije). stanje. Disperzija. Molekularna biologija u kliničkoj biohemiji. Površinske vode: mora i okeani. podzemne vode. Ispit: pismeni i usmeni. Izračunavanje procentualnog udela različitih tipova socijalnog ponašanja. Negativne i pozitivne interakcije unutar populacija. borealnih. Gustina populacije i metode za određivanje gustine populacije. submediteranskih. pontskojužnosibirskih. rodova ili zajednica na prostoru Srbije. Izračunavanje srednjeg masenog indeksa. VIII semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Pojam populacije. Populaciona ekologija (Izborni predmet. MTB). prostorni raspored . Ispit: pismeni i usmeni. nekim bolestima i stresu. sa posebnim osvrtom na zajednice koje sadrže članove endemskog ili reliktnog karaktera (Areali zajednica vegetacije drveća i grmlja. Testovi za ispitivanje funkcije pojedinih organa.seminarski rad iz oblasti analize areala pojedinih biljnih vrsta. i sl. zajednica vodene zeljaste vegetacije). Prvi blok . Izračunavanje količnika rasprostranjenja. Pojam biljne populacije. Beiliev metod za izračunavanje gusine populacije. Kruženje elemenata. Odnos predator-plen i domaćin-parazit. Demografska analiza. Metabolizam u gladovanju. Mortalitet. Endemične i stenoendemične vrste i njihovi areali. plodnost. relativna biljna masa. Kartiranje biljnih populacija.distribucija.18 u dijagnostici. Uticaj biotičkih faktora.). Planktonski organizmi i njihova podela prema . Vežbe prate predavanja. Relikti i reliktni areal. Funkcionalna hrana. Izračunavanje gustine populacije pomoću linearnog transekta. Biohemija hrane i ishrane (Izborni predmet. sa posebnim akcentom na stenohorne. Drugi blok . biomasa i energija unutar populacije. Prebiotici i probitici. Uticaj gustine na rast populacije. Vertikalni i horizontalni raspored živog sveta i Životne zajednice u vodenim ekosistemima. VIII semestar 2+2) Predavanja: Osnovne fizičko-hemijske karakteristike: slane i slatke vode. Prostorni odnosi. Centri vegetacijskog diverziteta. Monitoring. Jolly-Seber-ov metod za izračunavanje gustine populacije. Makronutrienti i mikronutrienti. upoznavanje sa odgovarajućim specifičnim lokalitetima. Ispit: pismeni (seminarski rad i test)/ usmeni.terenska ekskurzija. močvare. Centri florističkog diverziteta u Srbiji. antropogene akumulacije i akvakultura. subsrednjeevropskih. prostorno orijentisani podaci u prikazivanju areala (GIS. Biljne populacije od posebnog značaja (populacije lekovitih biljnih vrsta. Analiza i modeliranje prirodnih populacija. realna biljna masa. biomarkeri bolesti. VIII semestar 2+2) Predavanja: Načini prikazivanja areala: kartiranje direktno i indirektno (UTM. zajednica kopnene zeljaste vegetacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: Digestija i apsorpcija osnovnih nutritivnih komponenti. Nutraceutici. Dinamika biljne populacije. Biljna populacija – bioindikator staništa. Botanički deo: Populaciona ekologija biljaka. Ekologija vodenih ekosistema (Izborni predmet. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Izračunavanje procentualnog udela u odnosu na ekološke indekse. srednjeevropsko-planinskih i južnoevropsko-planinskihoromediteranskih biljaka). socijalno ponašanje. florom i vegetacijom na njima. Vežbe: Praktični deo nastave izvodi se u dva bloka. Vežbe prate predavanja. populacije retkih i zaštićenih biljnih vrsta. Određivanje parametara staništa. Prikazivanje rasprostranjenja biljnih populacija. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Areli biljnih zajednica zastupljenih u flori Srbije. bare. Populacioni ciklusi. Ispit: pismeni (test i seminarski rad) i usmeni. Indeks agregacije i metod "najbližeg suseda". pokrovnost. Molekularno dejstvo nutrijenata. Produkcija energije u životinjskoj populaciji.

Neuston i nekton: krakteristike i predstavnici. kontaminacije organskim. Akvatični relikti i endemi kao turističke znamenitosti. Protokoli. biohemijskih i fiziko-hemijskih parametara. vertikalne i horizontalne. Uticaj hemijskih i fizičkih faktora: kiseonik. procedure i primeri uspešne ekološke restauracije. vrednosti i naučna osnova. Autopurifikacija prirodnih voda. test) i usmeni. Biodegradativni procesi i biotransformacije. fauna dna. Bioremedijacija ugljovodonika poreklom iz nafte primenom alternativnih akceptora elektrona. Primeri degradacije staništa i njihove restauracije. Tretman podzemnih voda opterećenih hlorovanim rastvaračima. Detekcija prisustva toksičnih jedinjenja u substratu – skrining testovi biodegradacije. Prirodna bioremedijacija. halogena jedinjenja. stabilizacija. Cepanje. Fitoremedijacija. Kontrolisani prirodni raspad. Biološki aktivni agensi vodenih organizama. PCB. Upravljanje predeonim procesima. Konzervacija i restauracija ekosistema (Izborni predmet. Vežbe: Metode uzorkovanja vode za hirobiološke analize. Mogućnosti restauracije i revitalizacije. Fito. Značaj genetičkog diverziteta u restauraciji populacija. karakteristike. Određivanje indeksa saprobnosti vode i bioloških. Mikrobiologija bioremedijacije: osnovne podele mikroorganizama. Ispit: pismeni i usmeni. neorganskim i toksičnim materijama. VIII semestar 2+2) Predavanja: Konzervacija i menadžment ekosistema. sukcesije i transformacija u vlažne livade i kopnene ekosisteme. Uticaj distribucije svetlosti: dnevne i sezonske. Ekologija otpadnih voda: komunalne otpadne vode. Mikrobiološki konzorcijum. Termalni tretman in situ. Sezonske promene. pH. kriterijumi i valorizacija. Bioremedijacija hlorovanih rastvarača primenom alternativnih akceptora elektrona. Putevi biodegradacije specifičnih grupa jedinjenja: nafta i naftni derivati. Hemijska oksidacija. Spaljivanje. razvoj i koncept. ukupnih i specifičnih zagađenja. otpadne vode poljoprivredne proizvodnje. Hemijska dehalogenacija. Prečišćavanje otpadnih voda.i zoobentos. pesticidi. VIII semestar 2+2) Predavanja: Biodegradacija i bioremedijacija: osnovni pojmovi. Određivanje stepena zagađenja vode (indeks saprobnosti i klase boniteta) na osnovu promena u sastavu biocenoza. Simuliranje prirodne bioremedijacije u laboratorijskim uslovima i mikrokosmos studijama. Ekologija adaptivne radijacije (Izborni predmet. Nastanak. Metode hidrobioloških ispitivanja kvaliteta vode: fitoplankton. Tipovi restauracije. Bioremedacione tehnike – praktična primena: Aeracija u bioremedijaciji ugljovodonika poreklom iz nafte. Vežbe: Aktivnost mikroorganizama u procesima prirodne bioremedijacije. Praktična primena prirodnih procesa bioremedijacije na primerima nekih jedinjenja: PAH i fenolna jedinjenja. Ekstrakcija zemljišta uz aeraciju. Tretman aktivnim muljem. Ispiranje in situ. Bioremedijacija i obnavljanje oštećenih ekosistema (Izborni predmet. Bioremedijacija ex-situ. Merenja fiziko-hemijskih svojstava vode. fenolna jedinjenja. Laboratorijski modeli vodenih ekosistema. Značaj i zaštita biodiverziteta akvatičnih organizama. Restauracija vodenih sistema. Utvrđivanje funkcionalne ekosistemske jedinice. Korišćenje prirodnih procesa u menadžmentu ekosistema. Opšti model degradacije staništa. Bioindikatori ekoloških uslova: saliniteta. indikatora stepena eutrofikacije u autohtonim slatkovodnim akvatičnim ekosistemima. tvrdoće vode. grupe mikroorganizama aktivne u procesima bioremedijacije. Modeliranje ekosistema. VIII semestar 2+2) . migracije. Izbor podataka značajnih za ekosistemski menadžment. azo boje). Lov i ribolov. Aeracija pod pritiskom u tretmanu podzemnih voda zagadjenih ugljovodonicima poreklom iz nafte. krakteristike i predstavnici. Restauraciona ekologija. Detoksifikacija specifičnih jedinjenja (amfoliti. Akvakultura: ribarstvo i ribnjačarstvo. narušavanje prirodne ravnoteže i odumiranje akvatičnih ekosistema.19 veličini. Bioremedijacija in situ. Terenski obilazak lokaliteta u procesu bioremedijacije. Permeabilne reaktivne barijere. odumiranje. industrijske otpadne vode. Ispit: praktični i pismeni /usmeni. Seminarski radovi vezani za praktične primere konzervacije i restauracije ekosistema i za teorijske modeli primene metoda konzervacije i restauracije ekosistema.Vitrifikacija. Kontrola procesa bioremedijacije. Neki aspekti metabolizma mikroorganizama važni za proces bioremedijacije. kretanje vode i dr. Mogućnosti kontrole biodegradativnih procesa. biohemijskih i hemijskih indikatora. Mikroorganizmi i bioremedijacija. produktivnost ekosistema. Restauracija kopnenih sistema. Ostale metode oporavka kontaminiranih ekosistema. zooplankton. Definicija. Ispumpavanje i tretman podzemnih voda. Terenski obilazak deposola u procesu fitoremedijacije. Striping vazduhom. biotipu itd. Ekološki menadžment. Biomanipulacioni zahvati u kontroli kvaliteta voda i bioremedijacije akvatičnih ekosistema. Lanci ishrane i klasifikacija u trofičke stupnjeve. Vežbe: Problemi konzervacije akvatičnih ekosistema. Koncept. Ispit: pismeni (seminarski. Osnovne postavke i zahtevi biološkog procesa.

Formiranje kladograma regiona na osnovu biogeografske istorije odabranih taksona. Istorija života (Izborni predmet. vazduha. Nastanak evolucionih novina. Tranzicioni oblici. a u korelaciji sa istorijskim događajima . rekonstrukcija. Upotreba filogenetskih podataka u rešavanju raznih bioloških problema. ekoturizam. Koevolucija Ispit: pismeni / usmeni Ihtiologija (Izborni predmet. Kambrijumska eksplozija. Geografska varijabilnost savremenog čoveka. Rekonstrukcija odnosa različitih regiona Zemlje na osnovu biogeografskih podataka. klasifikacija i nomenklatura. Formiranje kladograma oblasti upotrebom taksona kao karaktera Vežbe: Primeri: Intraspecijska filogeografija: Biogeografska analiza genetičke divergencije sekvenci DNK u izolovanim i ostrvskim populacijama. tokom razdvajanja populacija. Globalno upravljanje resursima: međunarodne organizacije. Austrolopithecinae i Homo habilis. Rezistentnost: divergencija između recentnih genetičkih linija Vežbe: Odgovarajućim primerima se prate predavanja Ispit: pismeni/usmeni. deforestaciju. Evolucija roda Homo. Genetički diverzitet primata i čoveka. Vežbe: Seminarski radovi. resurse i politike u oblasti zaštite životne sredine. Razvojna genetika i makroevolucione novine. Evolucione činjenice. Specijacija i rekonstrukcija odnosa taksona na osnovu filogenetskih podataka. VIII semestar 2+2) . Divergentna prirodna selekcija u različitim okruženjima. Promene klime: nauka. toksični otpad. NVO. Ljudska populacija: rast. do razdvajanja kontinentalnih ploča tokom kasnog Mezozoika Ispit: pismeni/usmeni Trendovi u ZŽS (Izborni predmet. VIII semestar 2+2) Predavanja: Poreklo života. Molekularni podaci u antropologiji. Poreklo introna. uticaj. Povezanost demografije i filogenije. Evolucija i budućnost humane populacije: eugenija Vežbe: Evolucija primata: filogenetske analize: na osnovu morfoloških karakteristika i molekularnih podataka. debate i diskusije u vezi sa najnovijim istraživanjima vezanim za globalne promene klime. rast ljudske populacije. Toksični otpad. Filogeografija (Izborni predmet. Rekonstrukcija istorije života. Prekabrijumska evolucija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Aktuelni problemi ugroženosti vode. Biološka i kulturna evolucija čoveka: evolucija i ponašanje čoveka. Ispit: pismeni i usmeni.metode. evolucija i zdravlje čoveka. preko stvaranja vulkanskih ostrva i planinskih venaca i platoa. Uticaj ponašanja na evoluciju genetičkog diverziteta čoveka Ispit: pismeni/usmeni.od širenja populacija iz glacijalnih refugijuma i postglacijalne ekspanzije tokom Pleistocena. Ekološke mogućnosti i morfološka divergencija.Uvod. Progres adaptivne radijacije. politika. Osnovne geološke promene. zemljišta. poljoprivredu. Alometrija i heterohronija. tehnologija. Ekološka osnova specijacije. Antropogeneza (Izborni predmet. ekoturizam. Značaj. Poreklo organela. Priroda fosilnih nalaza. pravna regulativa. Evolucija primata . Fosilni podaci. Borba za prirodne resurse. Molekularni sat. Divergencija i interakcija između vrsta. uticaj javnosti. Geološki vremenski okvir. ekonomija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Evolucija. Ekološke mogućnosti i nivo specijacije. Geološka vremenska skala. Makroevolucione promene isprekidana ravnoteža i filetički gradualizam. Turizam: uticaj na životnu sredinu. Ekološka teorija adaptivne radijacije. Klasifikacija biodiverziteta . Detekcija adaptivne radijacije. Deforestacija. Mezozoik i Kenozoik Vežbe: Metode evolucione analize. VIII semestar 2+2) Predavanja: Istorijska biogeografija . Analogija između filogenetske i biogeografske analize.od kasne Krede do kasnog Miocena. Analogija između taksona i oblasti. Evolucija anatomski modernog čoveka. Fanerozoik: Paleozoik. Istorija Zemlje na osnovu bioloških podataka.20 Predavanja: Poreklo ekološkog diverziteta.

skeletnog. statistička obrada. crevnog sistema.Razmnožavanje. Metode borbe protiv štetnih vrsta glodara. Gajenje riba u ribnjacima Vežbe: Gradja kožnog. Ekonomski značaj mišolikih glodara. Vežbe: Izvode se u vidu terenske nastave sa ekipom za deratizaciju iz novosadske “Ciklonizacije”. hromozomi. . Delovanje abiotičkih ekoloških faktora na ribe. apsolutnog i relativnog prirasta. selekcija. Migracije riba. embrionalni i larveni razvoj. hibridizacija. Ispit: pismeni i usmeni. Krvna slika. Ribe kao saprobiološki indikator. VIII semestar 2+2) Predavanja: Bioenološke karakteristike populacija sinatropnih glodara i njihova podela. Mere zaštite pri izvođenju deratizacije. Ishrana. Inter i intraspecijski odnosi medju ribama . Epizootiološko – epidemiološki značaj sinantropnih glodara. Pregled ihtioloških zbirki. Rast i tempo porasta. Podela riba prema staništima. Odredjivanje indeksa saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune. Meristički i morfometrijski karakteri riba. Odredjivanje starosti. Sinantropni glodari (Izborni predmet. Plodnost.21 Predavanja: Organski sistemi riba. Organizacija i praktično sprovođenje deratizacije. Genetika. Rodeticidni preparati i načini njihove primene. Upoznavanje sa gajenjem šaranskih riba Ispit: praktični i usmeni. Apsolutna i relativna plodnost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful