1 PROFESOR BIOLOGIJE

I GODINA

Hemija
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Hemijski simboli, formule i jednačine. Osnovni hemijski zakoni i zakoni gasnog stanja materije. Struktura atoma i periodni sistem elemenata. Hemijska veza i struktura molekula. Oksidacioni broj i redoks sistemi. Disperzni sistemi. Hemijska kinetika i hemijska ravnoteža. Termohemija. Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja: oksidi, hidridi, kiseline, baze i soli. Elektrolitička disocijacija i konstanta disocijacije. Protolitičke reakcije. Jonski proizvod vode i vodonični eksponent. Hidroliza soli i puferi. Koligativne osobine rastvora i Raulovi zakoni. Proizvod rastvorljivosti. Biološki važni hemijski elementi: Na, K, Mg, Ca, C, O, S, F, Cl, Br, I, Ag, Fe. Organska jedinjenja; struktura, klasifikacija i nomenklatura. Ugljovodonici: hemijske osobine i reakcije alkana, alkena i alkina. Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika. Alkoholi i fenoli. Etri, tioalkoholi i tioetri. Karbonilni derivati ugljovodonika, hemijske osobine i reakcije. Organske kiseline. Supstituisane organske kiseline. Derivati organskih kiselina i derivati ugljene kiseline. Ugljeni hidrati: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi, hemijske osobine i reakcije i značaj za živa bića. Lipidi: prosti i složeni lipidi, hemijske osobine i reakcije i njihov značaj za živa bića. Proteini, polipeptidi i dipeptidi, podela, hemijske osobine i njihov značaj za živa bića. Kratak pregled sekundarnih biomolekula: alkaloidi, terpenoidi, fenolna jedinjenja. Podela i biološki značaj vitamina, antibiotika i pesticida. Vežbe su tako organizovane da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanju. Planom je predviđeno 15 vežbi, 7 iz opšte hemije i kvantitativne analize, 1 vežba iz kvalitativne analize i 7 vežbi iz organske hemije, koje obuhvataju reakcije na funkcionalne grupe i grupnu vežbu iz spektrofotometrije i hromatografije. Svaka vežba obuhvata odgovarajući broj stehiometrijskih-računskih zadataka. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. U toku nastave biće ponuđeno 4 testa, 2 iz opšte hemije i 2 iz organske hemije koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.

Biologija ćelije
(Osnovni predmet, I semestar 2+2) Predavanja: Evolucija ćelije. Hemijski sastav ćelije. Metode citoloških istraživanja. Prokariotska ćelija. Acelularni oblici života–virus. Prokariotski tip ćelije: bakterije i cijanobakterije (modrozelene alge) i gljive. Morfologija, ultrastrukturna i funkcionalna građa bakterijske ćelije. Uključci bakterijske ćelije. Sporulacija. Funkcionalna građa cijanobakterijske ćelije. Uporedni prikaz građe ćelija algi – prokariotski i eukaritski tip ćelije. Specifičnosti i detalji strukturne i funkcionalne građe jednoćelijskih i micelarnih gljiva. Animalna ćelija. Plazmalna membrana, citosol, citoskelet, ćelijske organele. Ćelijski ciklus. Rast ćelije. Starenje i smrt ćelije. Biljna ćelija: Oblik, veličina, delovi ćelije. Strujanje citoplazme. Turgor i plazmoliza. Plastidi. Unutrašnji produkti protoplasta: rezervne materije u; vakuola, vakuolarni sok; kristali; fiziološki aktivne materije. Ćelijski zid. Obrazovanje, rast i debljanje, hemijski sastav, fizička svojstva i submikroskopska građa, plazmodezme i jamice, perforacije; sekundarne promene ćelijskog zida. Fiziologija biljne ćelije. Kompartmentalnost ćelijskog metabolizma. Biomembrane. transport vode i jona. Plastidi, vakuola – struktura i funkcija. Ćelijski zid i plazmodezmi. Hemijska svojstva biljne ćelije. Enzimi. Vežbe: Mikroskopiranje. Morfološki oblici i ćelijski omotač bakterija. Spore i drugi uključci bakterijske ćelije. Prokariotske cijanobakterije. Jednoćelijske i višećelijske zelene alge. Jednoćelijski i micelarni talusi gljiva. Ultrastrukturna organizacija animalne ćelije na elektronomikrografijama različitih tipova ćelija. Delovi biljne ćelije. Strujanje citoplazme. Plazmoliza. Hloroplasti, karotenoidoplasti i leukoplasti. Skrobna zrna, aleuronska zrna, masne kapi. Antocijani. Kristali. Centripetalna i centrifugalna zadebljana ćelijskog zida. Proste i opšančene jamice. Perforacije ćelijskog zida. Vodni i osmotski potencijal. Izolacija protoplasta i hloroplasta. Ispit: praktični, pismeni (seminarski/test) i usmeni. Pismeni ispit je eliminatoran.

Opšta zoologija
(Osnovni predmet, I semestar 2+1) Predavanja: Poreklo, raznovrsnost, srodnički odnosi, osnovna načela klasifikacije i klasifikacija životinja. Struktura i funkcionalna raznovrsnost životinja: individualno razviće; problemi integriteta organizama; simetrija i kretanje; ishrana i varenje; transportni sistemi i telesne tečnosti; termoregulacija; razmena gasova i respiratorni pigmenti; ekskrecija i vodni balnas; humoralna i nervna regulacija; čula i reprodukcija. Vežbe: Mikroskop i tehnika mikroskopiranja. Vežbe prate predavanja a morfoanatomska struktura i građa životinja, organski sistemi, organi, tkiva, izabranih taksona biće proučavana korišćenjem nativnih, trajnih preparata (suvi i vlažni). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

2 Morfologija i sistematika beskičmenjaka
(Osnovni predmet, I semestar 4+4) Predavanja: Osnovna načela sistematike i klasifikacije beskičmenjaka, filogenetski odnosi i evolutivi pravci i tendencije u okviru ove grupe. Protozoa- opšte karakteristike, jednoćelijski nivo organizacije, klasisfikacija i filogenija, način života. Metazoa – poreklo i opšte karakteristike, organizacija na nivou tkiva, telesne duplje, radijalna i bilateralna simetrija, protostomija i deuterostomija, evolutivni pravci. Mesozoa, Porifera,, Cnidaria, Ctenophora – telesna organizacija, način života, klasifikacija i filogenija. Plathelmintes: Turbellaria, Cestoda, Trematoda; Nemertina - telesna organizacija acelomata, životni ciklusi, klasifikacija i filogenija. Nematoda, Nematomorpha, Acanthocephala, Rotifera, Gastrotricha, Kinoryncha, Entoprocta - telesna organizacija pseudocelomata, opšte karakteristike, način života, rasprostranjenje klasifikacija i filogenija. Mollusca – telesna organizacija celomata, način života, klasifikacija i filogenija, diverzitet i adaptivna radijacija. Annelida – metamerizam, karakteristike telesne i funkcionalne organizacije, filogenija i klasifikacija, način života. Priapulida, Echurida, Sipunculida, Tardigrada, Onychophora – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija. Arthoropda – opšte karakteristike telesne i funkcionalne organizacije: egzoskelet, mišićni sistem, nervni sistem, respiracija; klasifikacija i filogenija, način života, rasprostranjenje. Lophophorata: Bryozoa, Brachiopoda, Phoronida – opšte karakteristike, klasifikacija i filogenetski pravci. Echinodermata – telesna organizacija, klasifikacija i filogenija, diverzitet, način života i rasprostranjenje. Pogonophora, Chaetognata - opšte karakteristike, klasifikacija i filogenija Vežbe: Vežbe su organizovane tako da prate predavanja i omogućuju studentima praktičan uvid u gradivo izloženo na predavanjima. Tokom vežbanja biće korišćeni nativni i trajni preparati, a u većini slučajeva biće rađena disekcija pojedinih predstavnika različitih grupa beskičmenjaka. Svugde gde je to moguće, radiće se determinacija predstavnika pojedinih sistematskih kategorija koje se obrađuju na predavanjima. Na isti način obrađivaće se fauna beskičmenjaka, u prvom redu entomofauna različitih ekosistema (terenska nastava u I i II semestru) i marinske vrste beskičmenjaka (terenska nastava u III i IV semestru). Ispit: pismeni, praktični i usmeni.

Biofizika
(Osnovni predmet, II semestar 3+3) Predavanja: Pojave u prirodi, zakonitosti, principi i fundamentalne interakcije. Ekonomija, ekologija, fizika i opstanak čovečanstva. Energetika i novi materijali. Osnovi metrologije. Nerelativistička kretanja. Gravitaciono polje. Mehanika tela i fluida. Lokomotorni sistem čoveka/životinja, letenje i plivanje životinja, biokapilarnost i hemodinamički sistem čoveka/životinja. Oscilacije, talasi i zvuk. Govorno-slušni sistem čoveka/životinja. Termodinamika, agregatna stanja i fazni prelazi. Aktivni transport supstancije, biomembrane. Elektromagnetizam. Bioelektricitet, biostruje kod čoveka/životinja, biomagnetizam. Elektromagnetni talasi i mikroskopija. Fotoosetljivost čoveka/životinja i fotometrija. Relativistička kretanja. Kvantna svojstva materije. Atomi, joni i molekuli. Emisija i apsorpcija svetlosti. Bio i foto-luminescencija. Radioaktivnost. Interakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom. Detekcija, dozimetrija i zaštita od štetnog zračenja. Teorija velikog praska. Elementi astrofizike. Uslovi života na drugim planetama. Vežbe prate teoretsku nastavu. Ispit: seminarski rad, test/usmeni.

Anatomija i morfologija biljaka
(Osnovni predmet, II semestar 4+3) Predavanja: Histologija - pojam i klasifikacije tkiva. Meristemi (apikalni, interkalarni, lateralni, traumatični). Trajna tkiva (parenhimska pokorična, mehanička, provodna, tkiva za lučenje). Anatomska građa vegetativnih organa (koren, stablo, list). Anatomska građa metamorfoziranih organa. Anatomska građa reproduktivnih organa skrivenosemenica (cvet, seme, plod). Klica. Morfologija korena. Metamorfoze korena. Morfologija izdanka (stablo i list). Metamorfoze izdanka. Razmnožavanje biljaka. Bespolno i polno razmnožavanje, smena polnog i bespolnog razmnožavanja. Razviće mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica. Cvet, cvasti. Cvetanje. Oprašivanje, oplođenje. Seme i plod. Vežbe: Apikalni meristemi: vegetaciona kupa izdanka i korena. Pokorična tkiva (primarna i sekundarna). Mehanička tkiva (kolenhim i sklerenhim). Tkivo za fotosintezu, magacioniranje, apsorpciju, provođenje, lučenje. Anatomska građa korena: primarna i sekundarna. Anatomska građa repastog korena. Anatomska građa stabla: primarna i sekundarna. Anatomska građa rizoma i krtole. Anatomska građa lista (liske i lisne drške). Anatomska građa čašičnih i kruničnih listića, prašnika i tučka. Anatomska građa semenjače i oplodnice. Klica dikotila i monokotila. Morfologija korena. Metamorfoze korena, morfologija izdanka. Morfologija lista. Metamorfoze izdanka (stablo i list). Cvet i cvasti. Morfologija semena i plodova. Klasifikacija plodova. Ispit: praktični, pismeni (test)/ usmeni.

Osnovi mikrobiologije

Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste.3 (Osnovni predmet. 0+3. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. zvuka i vizuelnim putem. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. Gastropoda i Arthropoda – Arachnida. filogenija i elementarna sistematika bakterija i taksonomska podela virusa. različiti tipovi kolonija. amicelarnih i micelarnih gljiva. I ili III semestar 4+0. mikoplazmi i rikecija. **Terenska nastava (Obavezna. sistematika. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar). osnovna upotreba neodredjenog i . pribor i aparati. Pregled glavnih grupa bakterija u nativnim preparatima. pripadnika različitih ekosistema Fruške gore: Amphibia (Caudata. Značaj mikroorganizama u prirodi i za čoveka: medicina. Upoznavanje sa karakterističnim tipovima fitocenoza (šumske. Charophyta. Određivanje brojnosti bakterija i izolacija kultura. fermentaciona industrija. Habitus. ruderalne i druge zajednice. Upoznavanje morfologije i građe sluzavih. 0+5) Zoološki deo: Upoznavanje sa karakterističnim ekosistemima i lokalitetima za koje su pojedine vrste vezane. aktinomiceta. bioremedijacija. Opšte karakteristike i osobine po kojima se gljive razlikuju od biljaka i životinja. Pravljenje trajnih preparata: metode bakteriološkog bojenja. zemljište. Chrysophyta. Upoznavanje i sakupljanje karakterističnih predstavnika tetrapodnih kičmenjaka. geomorfološkim i pedološkim osobinama i klimatskim prilikama. Karakteristike pravih gljiva na predstavnicima podrazdela: Mastigomycotina. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. Pirrophyta. fitosfera. Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih predstavnika pojedinih sistematskih kategorija vaskularne flore: Equisetophyta. pigmentaciji i načinu razmnožavanja algi. veterina. Ascomycotina. zaštita bilja. Obrada sakupljenog materijala. Turbellaria. Zygomycotina. cianobakterija. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. Upoznavanje predstavnika klase Aves preko balgova. životni ciklusi i rasprostranjenost grupa: Mixomycota. Ascomycotina. životni ciklusi. Ekologija mikroorganizama: biotički i abiotički činioci u životu prokariota (okvir života). do 150 vrsta. Mikrobiloški deo:Sakupljanje i upoznavanje sporokarpa gljiva i talusa lišajeva. mikrobisfera). posuđe. alge končastog. zoosfera. funkcionalne građe i razmnožavanja bakterija. reproduktivni organi kod algi. anatomska građa (i odnosi simbionata) talusa lišaja. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon svake obrađene celine. Annelida. virusa. Basidiolichenes i Deuterolichenes. (i građa askokarpa) Basidiomycotina (ciklusi razvića fitopatogenih oblika. vazduh) i njihova obrada. Determinacija sakupljenog materijala do klase. Uuzimanje mikrobioloških uzoraka staništa (voda. Mammalia ( Insectivora. Građa talusa i habitus lišajeva. filogenetske srodnosti i rasprostranjenost pripadnika razdela: Cyanophyta (Cyanobacteria). Serpentes). prepariranje biljnog materijala. Odlike metabolizma bakterija: tipovi mikroorganizama prema načinu ishrane i energetskim izvorima. Zygomycotina. reda. prepariranje i izrada entomološke zbirke. Ispit: praktični i usmeni. pedosfera. zaštita životne sredine. Ispit: kolokvijum. Chlorophyta. fiksacija. biodegradacije. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). Uporedni prikaz morfologije. građi. Karakteristike. Xanthophyta. Apterygota i Pterygota. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. tipovi bazidiokarpa) i Deuteromycotina. filogenija. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. jaja. atmosfera. gnezda. Iščišćavanje izolata i upoznavanje sa morfološkim i fiziološkim osobinama bakterijskih izolata. Vežbe: Upoznavanje morfologije i građe različitih tipova talusa algi: Jednoćelijske pokretne i nepokretne. Karakteristike. Determinacija sakupljenog materijala do roda i vrste. Specifičnosti genetike prokariota. Biologija algi i gljiva (Osnovni predmet. *Engleski jezik (Izborni predmet. parenhimatičnog (kormoidnog) i cenocitičnog (sifonalnog) talusa. Rasprostranjenost i uloga mikroorganizama u biosferi (hidrosfera. Biotehnološka primena mikroorganizama: proizvodnja hrane. Mastigomycotina. Basidiomycotina i Deuteromycotina. Miriapoda. Bacillariophyta. Anura). korovske. II semestar 2+1) Predavanja: Istorijski razvoj mikrobiologije i odnos mikrobiologije sa drugim bazičnim i primenjenim biološkim disciplinama. Euglenophyta. Načini razmnožavanja. Reptilia (Sauria. Polypodiophyta. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. Phaeophyta i Rhodophyta. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrstu. II semestar 3+2) Predavanja: Razlike u habitusu. Rodentia). Vežbe: Upoznavanje sa principima rada u mikrobiološkoj laboratoriji: ponašanje (mere predostrožnosti). livadske. sistematika. Ispit: pismeni/paraktični i usmeni. rasprostranjenost i osnovi sistematike pripadnika klasa: Ascolichenes. Sakupljanje karakterističnih predstavnika beskičmenjaka: Hydrozoa.

relativne rečenice sa relativnom zamenicom. Present Continuous. Ispit: Sociologija (Izborni predmet. Država. Polypodiophyta. Programski paketi za obradu podataka (Izborni predmet. glagolska vremena Present Simple active i passive. Statistički softverski paketi. složene imenice. Botanički deo: Upoznavanje sa dalekim precima pojedinih sistematskih grupa na nivou reda. Potkolo Hemichordata. Ispit: usmeni. redukovane relativne rečenice. Savremeno društvo. I semestar 2+0) Predavanja: Pojam naučnog saznanja: Principi naučnog saznanja. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. Klimatologija i pedologija (Izborni predmet. rezime. Programi za pretraživanje. Past Perfect Tense. Rad sa fajlovima. Fosili. poredjenje prideva i priloga. prilozi. Kolo Chordata. Društvo i društvena pojava. I ili III semestar 4+0. Priroda. (Izborni predmet. Korišćenje gotovih maski. Socijalizacija. Ličnost: pojam ličnosti.. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Konstitutivni problemi sociologije: Odnos sociologije i drugih nauka. Pismeni (seminarski) i usmeni. kraća pisma. Pojam i vrste društvenih grupa. Paleontologija (Izborni predmet. Predmeti i sredstva. Svojina i društvena moć. Lycopodiophyta. Podešavanje za štampu. glagolska vremena: Present Simple. Past Simple. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. pisanje: CV. Ukrašavanje tabela. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. Formatiranje teksta. Past Simple active i passive. Tipovi podataka u tabelama. Promene i razvoj društva. Prirodne i društvene nauke. Pojam. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Equisetophyta. Elementi kulture. formalno pismo. CV. Unošenje tabela u tekst. Vežbe prate predavanja. Društvena struktura: Pojam društvene strukture. Sistematski prikaz fosilnih predstavnika sa osnovnim morfološkim karakterima i poreklom nalaza iz razdela Bryophyta. pasiv. pisanje: popunjavanje formulara. Kreiranje grafikona. Potrebe i interesi. predvidjanje u toku čitanja. Korišćenje operativnog sistema Windows. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. Akteri društvenih delovanja.4 odredjenog člana. Unošenje slika u tekst. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. modalni glagoli. Paleozoika. Kreiranje stukture foldera. Pojam i vrste naučnog objašnjenja. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Postanaka kičmenjaka. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Ispit: pismeni i usmeni. Ispit: pismeni (periodični testovi). razumevanje osnovne ideje i detalja. Rad sa formulama i funkcijama. Pinophyta i Magnoliophyta. Pojam i elementi naučnog metoda. Korišćenje statističkih funkcija. Politika. infinitivi. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. Ispit: pismeni i usmeni. Present Perfect. do Kvartara. Kultura. Formiranje i korišćenje maski. participi. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. poredjenje prideva. II semestar 2+0) . Načini kopiranja u Excelu. Korišćenje Interneta. II semestar 2+0) Predavanja: Zoološki deo: Pojam paleozoologije i njen odnos prema srodnim naukama. Društvene institucije i organizacije. Karakteristična flora počev od Kambrijuma. Paleopalinologija sa metodama pripreme preparata. Korišćenje elektronske pošte. Konstitutivni elementi društva. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. društvo i individua.

Pedogeneza. Razvoj interesovanja. Razvoj emocija. Sunčevo zračenje. Ispit: usmeno. II GODINA Psihologija (Osnovni predmet. Direktno zračenje. riblji mehur. III semestar 4+4) Predavanja: Opšta organizacija i poreklo tipa Chordata. Grane psihologije. Osnovne odlike prirodnih voda na Zemlji. Vreme i klima. Brojnost. Struktura i dinamika ličnosti.škržno crevo. Klasifikacija klime. II semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa značajem algi. Nervni sistem . Geneza i klasifikacija zemljišta. Diverzitet faune beskičmenjaka (Izborni predmet. zadaci. relikti. Klimatski elementi. Hemijski sastav i fizičke karakteristike vazduha. Racionalizacija učenja. Voda i vlažnost. Kratak pregled razvitka psihologije. refugijalna staništa Srbije i Crne Gore. sa posebnim osvrtom na pojedine grupe beskičmenjaka. Difuzno zračenje. razvitak i grane psihologije. Klimatski pojasevi i klimatski tipovi. Socijalizacija. Biodiverzitetske pustinje. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Faktori razvoja govora. Klima zemljišta. gradja. Osnovni pojmovi. Uloga sazrevanja i učenja u razvoju emocija. Diverzitet generativnog regiona: oblici rasplodnih organa mahovina. Sistem organa za varenje-usna duplja-prednje i zadnje crevo. Diverzitet plodova i semena. Postanak kičmenjaka.somatska. Vežbe: Sakupljanje uzoraka na jednodnevnim ekskurzijama i njihova obrada u laboratoriji. Telesni pokrivač Chordata. viscelarna i kožna muskulatura. Skeletni sistem-egzoskelet. Endemiti. Razvoj pojedinih psihičkih funkcija. endoskelet. lišajeva i viših biljaka. Učenje. Klimatske karakteristike kontinenata. lišajeva i viših biljaka u ekosistemima i nivoom njihove proučenosti u svetu i kod nas. Zemljište.najznačajniji endemiti i relikti naše faune. Značaj zaštite životne sredine u cilju diverziteta i mogući pravci primene genofonda algi. Padavine. specifični načini oprašivanja. sa specifičnostima pojedinih vegetativnih i generativnih organa. III semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Posete institucijama u kojima su deponovane neke značajne zbirke beskičmenjaka. II semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet beskičmenjaka i značaj njegovog poznavanja. Specijski diverzitet odredjenih autohtonih ekosistema i supstituisanih veštačkih ekosistema. heterotopični skelet. Razvoj ekspresivnog ponašanja. aneksne žlezde. Položaj pedologije u odnosu na biološke discipline. Razvoj govora.centralni. Faktori koji uzrokuju diverzitet beskičmenjaka.5 Predavanja: Klimatologija. Distribucija Sunčevog zračenja u vodenoj sredini. cvasti i cvetovi skrivenosemenica. Takođe će se prikazati primeri oligomerizacije cveta povezane sa efikasnošću funkcije koju vrši. Pedologija. Procesi zagrevanja i hlađenja zemljišta i vazduha. Teškoće u učenju. raznovrsnost listova. periferni. . Osnovni psihološki pravci. Podela klime. Diverzitet prostora Srbije i Crne Gore. Uporedna anatomija i sistematika hordata (Osnovni predmet. Raspored prirodnih voda na Zemlji. Metode i tehnike istraživanja u psihološkim naukama. Osnovne faze i procesi ontogenetskog razvića Chordata. Upoznavanje sa nekim od najznačajnijih endemita naše zemlje. Temperatura. rasprostranjenost i raznolikost beskičmenjaka. Klima atmosfere. Uticaj vremena i klime na zemljište. Mišićni sistem . Vežbe: Diverzitet vegetativnih organa: oblici korena i po funkciji sličnih organa u biljnom svetu. Osnovne odlike atmosfere. Ispit: pismeni. Genitalni sistem. škrge. Raznovrsnost predstavnika pojedinih familija. prečica i paprati. pluća. Ispit: usmeni. Morfološki i ekološki diverzitet autohtonih biljaka predstavljaju bazu za njihovo iskorišćavanje. selekciju i oplemenjivanje gajenih biljaka. pamćenje i zaboravljanje. gljiva. Faktori uspešnog učenja. Funkcija govora. oblici i veličine izdanaka i stabala. derivati. Osnovni pojmovi. različiti oblici šišarki i sporofila golosemenica. Značaj diverziteta biljaka i gljiva (Izborni predmet. kao dela diverzitetom bogatog Balkana. Klimatski faktori. Mogućnost primene psihologije u vaspitno-obrazovnom radu. Afirmacija prirodnih vrednosti . U okviru ekološkog diverziteta naglasak se daje onim familijama i rodovima čije vrste zahtevaju različite ekološke uslove za normalan život. Sastavni delovi zemljišta. Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti. Adsoptivna sposobnost zemljišta. Sistem organa za respiraciju . Ispit: pismeni (seminarski rad) i usmeni. Čulni organi-opšti i posebni viscelarni i somatički. Problemi u razvoju ličnosti. raznošenja plodova i rasejavanja semena. Ekskretorni sistem. gljiva. Osnovne fizičko-hemijske karakteristike vode.

lipida i proteina. Faktori razvoja ličnosti. Programiranja nastave i učenja. Čulni sistem (gradja oka). jetre. blastulacija. Vertebrata. Teorije o izboru nastavnih sadržaja. subklasa Gnathostomata (klase: Chondrichthyes.. Metoda praktičnih radova. respiratorni. Osteichthyes. vezivno. muški i ženski reproduktivni sistem. Hromozomalna DNK i njeno pakovanje u hromatinsko vlakno. Monološke metode. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Laboratorijskoeksperimentalna metoda. respiratornih organa. podtipova Acrania. Domaći radovi učenika. Enzimi. Pojam i vrste didaktičkih principa. Tehnike istraživanja. Struktura organskh sistema (digestivni sistem. žabe. Metodologija pedagogije: Različiti metodološki pristupi u pedagogiji. III semestar 4+3) Predavanja: Strukture tkiva (epitelno tkivo. Klasifikacija Vertebrata: subklasa Agnatha (Cyclostomata). želuca. ganglija. ovojnice ploda. formiranje i derivacija škržnih lukova. Sadržaj obrazovanja. . oplođenje. Osnovi molekularne biologije (Osnovni predmet. Skelet ekstremiteta (žaba. Vrste nastave u našoj školi. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). sisara. digestivni sistem. krvnih sudova i krvnih elemenata. muški reproduktivni sistem). žabe. nidacija (implantacija). nervno tkivo). slezine. derivati kože. vodozemci. vezivna tkiva. mozak sisara). IV semestar 3+3) Predavanja: Pojam molekularne biologije. Pojmovi srodni pedagoškim.Nastavna sredstva. zmije. ženski reproduktivni sistem. tipovi brazdanja. Karakteristike vaspitanja kao društvene delatnosti. Uloga bioloških činilaca u vaspitavanju. Faktori nastave. ili test (1) iz celokupnog gradiva Biohemija (Osnovni predmet. Razvitak vaspitanja tokom ljudske civilizacije. istorijat i pravci razvoja. Tekst metoda. krvni sistem:disekcija ribe. Aves. Nastavni čas. Različiti sistemi nastave. srca. Sistem pedagoških disciplina. Metode zasnovane na posmatranju. ptica. Struktura i funkcija DNK. Osovinski skelet: kičmeni pršljenovi ribe. rasprostranjenje. unutašnjeg uva i oka). III semestar 4+4) Predavanja: Uvod u biohemiju. Obrazovanje i vrste obrazovanja. Kvantitativna i kvalitativna analiza istraživačkih podataka. Nastava kao proces proučavanja i učenja. Pojam i determinante cilja i zadataka vaspitanja. cirkulatorni sistem. Dijaloška metoda. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni (test). ptice. Nastavni plan i program. Pedagoške zakonitosti. sisar). Ispit: usmeni. Tok naučnog istraživanja. Ispit: praktični. saznata ljudska delatnost. limfatični sistem. Ispit: pismeni/usmeni. nervni sistem. Metabolizam ugljenih hidrata. Tunicata. Genetski kod. limfopoetični sistem. Vaspitanje kao središna pedagoška kategorija i uloga rada u njegovom nastajanju. mišićno tkivo. respiratorni sistem. pacova. komornog sistema mozga. cirkulatorni sistem. Oblici nastavnog rada. Genetska informacija. Vežbe: prate predavanja. nervne cevi. rebra. Vaspitanje kao svesna. Vaspitanje u širem i užem smislu. respiratorni sistem. Proces saznavanja u nastavi i nauci. hipofize. Nastavne ekskurzije.6 Sistematske kategorije i klasifikacija tipa Hemichordata i Chordata. endokrini sistem. sisari). Mammalia) – telesna organizacija. Glaveni skelet (ptica. formiranje lica i usne duplje. grudnica. Istraživački instrumenti. genitalni. ekskretorni sistem. Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji. IV semestar 4+0) Predavanja: Ošta pedagogija: Pojam i predmet pedagogije kao nauke. slezine. organizacija jajeta. Pojam i klasifikacija nastavnih metoda. praktični i usmeni. Metode pedagoških istraživanja. nervno i mišićno) i strukture organa različitih organskih sistema (nervni sistem. spoljašnje uobličavanje embriona. pankreasa. Crevni. Nastava i proces učenja. tonzila. creva. ekskretorni sistem. Hemijske i bioloske osnove biohemije. gastrulacija. razvoj organa (zuba. ekskretorni. ptice. Nukleinske kiseline. Regulacija metabolizma. Mišićni sistem (žaba). čula. pismeni (test) i usmeni. Metabolizam i bioenergetika. Nervni sistem (moždinski živci žabe. Didaktika: Pojam i shvatanje o didaktici. sisar). Vežbe: Svetlosnomikroskopska izučavanja strukture tkiva (epitelno. Embriologija (pojam reprodukcije spermatogeneza. zigot. Vrste pedagoških istraživanja. oogeneza. Struktura hromozoma. Medjucelijska komunikacija. Proveravanje i ocenjivanje znanja. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Seminari iz posebnih aspekata biohemije. moždanih mehurova. Reptilia. Vrste vaspitanja. način života Vežbe: Predstavnici subphyluma Tunicata i subphyluma Acrania. Pedagogija (Osnovni predmet. Koža kičmenjaka (ribe. endokrini sistem. Amphibia. tireoidne i paratireoidne žlezde. Odnos pedagogije i drugih nauka. useka i špagova. nadbubrežne žlezde. čula) na trajnim histološkim preparatima. timusa. Histologija sa embriologijom (Osnovni predmet.

Telomska teorija. geomorfološkim. pravljenje individualnih zbirki i njihovo čuvanje. tj. Neki pokazatelji rasta. Ispit: praktični i usmeni. Mesto i uloga čoveka u prirodi. Polypodiophyta. 0+8) Zoološki deo: Sakupljanje i upoznavanje najkarakterističnijih beskičmenjaka kamenite i peščane obale jadranskog mora. Od DNK do RNK: tranksripcija i obrada prekursor RNK. a po mogućnosti i do nižih sistematskih kategorija uključujući i vrste naročito sledećih grupa: Porifera. Polypodiophyta. Od RNK do proteina: translacija i posttranslacione modifikacije proteina (čaperoni. Morski organizmi kao hrana. Ispit: pismeni/usmeni. Taksonomske kategorije. denaturacija DNK i transfer na membranu. Sakupljanje i determinacija do 150 vrsta predstavnika Equisetophyta. Antropometrijska i antroposkopska istraživanja. Prepariranje sakupljenog materijala. Pojam genetičkih prekidača. Evolucija genoma. ili test (1) iz celokupnog gradiva. III semestar 3+2) . Determinacija sakupljenog materijala do klase. elektroforeza dobijenih fragmenata. primitivne i progresivne grupe. Upoznavanje sa najkarakterističnijim predstavnicima vaskularnih biljaka. kolokvijum. Magnoliophyta (Magnoliopsida i Liliopsida). do 150 vrsta. IV semestar 2+2) Predavanja: Uvod u antropologiju i njen razvoj. Bolesti savremenog čoveka. Inicijacija i završetak replikacije DNK na nivou hromozoma. Zaštita mora. Specijalna rekombinacija. DNK-vezujući motivi regulatornih proteina. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne vežbe koje prate program predavanja. Replikacija DNK. proteazomi). Poreklo i srodnički odnosi i veze između sistematskih kategorija. Izolacija DNK i RNK. Reparacija DNK. Southern blotting i hibridizacija (razgradnja hromozomalne DNK restrikcionim enzimima. Deoba ćelije. makije. Mollusca i drugih. Dominantna grupa viših biljaka. uloga funkcija. Analiza strukture DNK koristeći program RasMol. Vežbe: Upoznavanje osnovnih elemenata građe čovečijeg tela. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama živog naselja supralitorala. Botanički deo: Upoznavanje sa opštim odlikama terena: geografskim položajem. zaštita i bolesti organa i sistema čovečijeg tela. stanovnika zimzelene mediteranske šume. Ispit: periodični testovi. Nemertina. Hromosomi čoveka. Ćelijski ciklus i apoptoza. Sakupljanje i upoznavanje algi obalskog pojasa mora (supralitorala i litorala) i brakičnih voda. praktični ispit / usmeni ispit. biljaka bedemarki i ruderalnih staništa. sastav i podela životnih zajednica u moru. Život u moru i biološke nauke. IV semestar 4+4) Predavanja: Odnos sistematike i filogenije. Arthropoda (Crustacea). Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Lycopodiopyta. Floristički i fitogeografski značajne vrste. reda. prepariranje biljnog materijala. Annelida. Equisetophyta. polni razvoj i biološka zrelost. Pinophyta i Magnoliophyta. Jedinstvena građa čoveka i ostalih živih bića. Sistematika razdela: Bryophyta. Varijabilnost ljudskih populacija. Manipulacija proteinima. eulitorala i gronjeg sublitorala. kamenjara. Rast i razviće. Kontrola ekspresije gena . Magnoliophyta . Građa. Equisetophyta. Akceleracija i sekularni trend. Elektroforeza DNK. razvoja i sazrevanja. Posttranskripciona kontrola. Sistematika i filogenija kormofita (Osnovni predmet. Monofiletsko poreklo viših biljaka . Polypodiophyta i Pinophyta.7 Održavanje DNK sekvenci. Antropologija (Osnovni predmet. RNK i poreklo života. vreme pojavljivanja i dominacije tokom geohronoloških perioda. Embrionalno razviće.pregled. Upoznavanje sa biljnogeografskim odlikama flore i karakterističnim tipovima fitocenoza. osnovne telesne mere. Osnovna pravila nomenklature. Istorijski razvoj sistematike. Vežbe: Praktično poznavanje morfoloških karaktera koji odlikuju pojedine više i niže sistematske grupe viših biljaka. hibridizacija. Determinacija sakupljenog biljnog materijala do nivoa vrste. Filogenetski razvoj. detekcija hibridizovane DNK). Preontogenetsko i etape ontogenetskog razvića. Matematika sa statistikom (Izborni predmet. Coelenterata. ukrasne i krmne biljke. Građa. Ispit: kolokvijum. pedološkim i klimatskim osobinama. Demografska struktura. supralitorala. PCR. Karakteristični predstavnici razdela Bryophyta. poreklo. fizički razvoj. vrste koje se koriste za ishranu ili kao industrijske. DNK i RNK. Lycopodiophyta. pravljenje i čuvanje zbirki (herbar).podklase. Telesna građa i organizacija čoveka. grupe koje ih povezuju. Poseta istraživačkim institucijama na moru. **Terenska nastava (Obavezna. Opšta rekombinacija. gariga. prelazne između primitivnih i progresivnih grupa. Molekularni mehanizmi stvaranja specijalizovanih tipova ćelija.

Vežbe: vežbe prate teoretsku nastavu. Past Perfect Tense. Vežbe: prate predavanja. Numeričko rešavanje početnih i konturnih problema. linearna. Korišćenje elektronske pošte. III semestar 2+2) Predavanja: Pojam obrazovne tehnologije u nastavi biologije.8 Predavanja: Sistemi linearnih jednačina – direktni i iterativni postupci za njihovo rešavanje. Bernulijeva. Simulacije i igre u nastavi biologije. Linearna regresija. Nastavne strategije u nastavi biologije pomoću kompjutera. Korišćenje Interneta. Modeli i modelovanje u nastavi biologije. I ili III semestar 2+2) Predavanja: Upoznavanje sa načinom funkcionisanja računara. pasiv. složene imenice. Savladavanje gramatičkih oblika i struktura: množina imenica stranog porekla. poredjenje prideva. Primena navedenih oblasti u konstrukciji i rešavanju matematičkih modela bioloških pojava. homogena. Programi za pretraživanje. participi. Korišćenje statističkih funkcija. U nastavi se razvijaju sledeće jezičke veštine: čitanje: razumevanje kraćih tekstova iz svakodnevnog života i jednostavnijih oblika naučnih tekstova. Tipovi podataka u tabelama. Primena kompjutera u nastavi biologije. Ispit: pismeni i usmeni. poredjenje prideva i priloga. Ispit: pismeni i usmeni. Savremena obrazovna tehnologija u nastavi biologije (Izborni predmet. Pravila bon-tona za korisnike Interneta. Korišćenje gotovih maski. viši kurs) Predavanja: Savladavanje terminologije specifične za formalni stil naučnog izražavanja. rezime. kao i osnovnih termina iz oblasti biologije i ekologije. Zakon verovatnoća i funkcija raspodele. Uvod u program za obradu teksta Microsoft Word. Načini kopiranja u Excelu. glagolska vremena: Present Simple. Priprema simuliranih igara: sistemska analiza problema. Rad sa fajlovima. osnovnih termina karakterističnih za naučni stil izražavanja. Primena kompjutera u praćenju i valorizaciji znanja učenika u nastavi biologije. Elementi diferencijalnog računa. formalno pismo. Razgranata taksonimija nastavnih strategija u okviru nastave biologije. Vežbe prate predavanja. Diferencijalne jednačine drugog reda. predvidjanje u toku čitanja. razumevanje osnovne ideje i detalja. Kreiranje grafikona. **Programski paketi za obradu podataka 2+2 (Izborni predmet. (Izborni predmet. Izrada prezentacija pomoću programa Microsoft PowerPoint. oblik i gradjenje priloga i njihovo mesto u rečenici. Savladavanje gramatičkih oblika: množina imenica. I ili III semestar 4+0. Past Simple. . Savremena audiovizuelna tehnika u vizualizaciji apstraktnih bioloških sadržaja i prikazivanju dinamičkih fenomena u biologiji. Korišćenje operativnog sistema Windows. kraća pisma. Metodologije modelovanja u nastavi biologije. mini tečajevi i metodičke radionice u nastavi biologije. Unošenje slika u tekst. definisanje kriterijuma za merenje postignutih rezultata. Ispit: pismeni i usmeni. Obrada eksperimentalnih podataka. Rad sa formulama i funkcijama. pisanje: popunjavanje formulara. Nastava se zasniva na razvijanju sledećih jezičkih veština: čitanje autentičnih tekstova iz oblasti biologije i ekologije: letimično i čitanje na preskok. infinitivi. Present Continuous. Ukrašavanje tabela. Unošenje tabela u tekst. CV. Diferencijalne jednačine prvog reda – sa razdvojenim promenljivim. Elementi teorije verovatnoće. Present Perfect. Kreiranje stukture foldera. dizajniranje igre. *Engleski jezik (Izborni predmet. redukovane relativne rečenice. Ispit: praktični/usmeni. Statistički softverski paketi. govor: diskusija o temama iz struke i svakodnevnog života. izrada analitičkog modela. Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih – mere centralne tendencije i mere odstupanja. Elementi integralnog računa. osnovna upotreba neodredjenog i odredjenog člana. Statističko odlučivanje – intervali poverenja i testiranje hipoteza. razumevanje: teme iz struke i svakodnevnog života. Slučajne promenljive – diskretne i neprekidne. utvrdjivanje značenja nepoznatih reči na osnovu konteksta. relativne rečenice sa relativnom zamenicom. pisanje: CV. Obavezna je izrada seminarskog rada primenom savremene obrazovne tehnologije i polaganje dva praktična kolokvijuma. razumevanje: razumevanje stranog govornika u svakodnevnim situacijama. modalni glagoli. Mikronastava. glagolska vremena Present Simple active i passive. prilozi. niži kurs) Predavanja: Savladavanje leksike iz svakodnevnog života i najopštijih. Podešavanje za štampu. I ili III semestar 4+0. govor: korektno izražavanje u svakodnevnim životnim situacijama. Past Simple active i passive. Formiranje i korišćenje maski. Program za tabelarna izračunavanja Microsoft Excel. Ispit: pismeni. Formatiranje teksta.

Hemijski sastav. Analiza rodoslova. Mutacije gena. V semestar 2+4) Predavanja: Priprema svežih i nativnih preparata. Odrđivanje starosti drevnih ostataka života. centralna regulacija visceralnih funkcija. promene genetičke strukture populacija i određivanje genetičke varijabilnosti u populaciji. Funkcije čula: receptori u koži. Fiziologija rastenja i razvića: Rastenje i činioci koji na njega utiču. Gajenje biljaka u veštačkim uslovima. jonska osnova akcionog potencijala). Izračunavanje koeficijenta inbreeding-a. Specijes i genus hibridi. jonske osnove električne aktivnosti. mehanička aktivnost). sluha. Fiziološki aktivne materije. nervna osnova instinktivnog ponašanja i emocija. Genetička ravnoteža populacije i faktori koji remete ravnotežu. Vežbe: Plazmoloza i oblici plazmolize. Razviće semena i plodova.9 III GODINA Fiziologija biljaka (Osnovni predmet. Pokazatelji disanja. Usvajanje. U toku semestra biće ponuđena 3 testa koji ako se polože zamenjuju pismeni deo ispita.: Otpornost biljaka prema niskim i visokim temperaturama. Interakcije gena. solima. čulo vida. Alelopatija. Vegetativno razmnožavanje (kloniranje). Sinapse (vrste sinapsi. Određivanje asimilacione površine i pigmenata hloroplasta. . Genetička uslovljenost kancera i kontrola starenja. Pokreti biljaka. Sadržaj i zahtevi biljaka za vodom. Vannuklearno nasleđivanje i materinski efekat. Priprema za montiranje obojenih rezova. Transport mineralnih i organskih materija. kontrola položaja tela i pokreta. Određivanje osmotskog potencijala ćelijskog soka. Kvantitativna genetika. osnovni zakoni populacione genetike. Činioci koji utiču na intenzitet fotosinteze. Određivanje broja stoma. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Fiksacija tkiva. Genetika (Osnovni predmet. Nasleđivanje svojstava determinisanih polno vezanim genima. dužina života i mirovanje semena. Determinacija pola i polno vezani geni. Pravljenje preparata – usni aparat insekata. pH. membranski potencijal mirovanja. Promene u strukturi i broju hromozoma. Hloroplasti i pigmenti. Sečenje tkiva. Ispit: pismeni/usmeni. Dehidratacija tkiva. Species i genus hibridi. Nasleđivanje kvatitativnih svojstava. Kompjuterska simulacija elektrofizioloških fenomena. Klijanje semena. Funkcije nervnog sistema (refleksi. Ispit: pismeni i usmeni. V semestar 4+4) Predavanja: Uvod. Fotosinteza i prinos. Osnovni principi endokrine regulacije. Disanje: Mehanizam i hemizam disanja. Vežbe: Nervno-mišićni preparat. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). ukusa. Biljni antitranspiranti. Kalupljenje tkiva. Fotosinteza: Specifičnost procesa fotosinteze u živom svetu. mikro i ostalih elemenata. Mediji za kalupljenje tkiva. Ispit: pismeni i usmeni. Pepeo i sadržaj nutrienata. Činioci koji utiču na usvajanje jona. Činioci koji utiču na intenzitet disanja. Genetika populacije. Fiziološko-biohemijski značaj makro. Fiziologija otpornosti. Fotorespiracija. Determinacija pola kod biljaka i životinja. Fiziologija razmnožavanja: Fiziologija polena i jajne ćelije. Genetički mehanizmi imunoloških sposobnosti. V semestar 4+4) Predavanja: Fiziologija ćelije: Struktura i funkcija ćelije i ćelijskih komponenata. Interakcije medu genima. Mikrotomi. Funkcije nervne ćelije (pasivna električna svojstva membrane. Određivanje vode u biljnom materijalu. Funkcije skeletnog. V semestar 4+3) Predavanja: Molekularna organizacija hromozoma. Mala populacija i inbreeding. bolestima. Genetika ponašanja i razvića. nasleđivanje kvantitativnih osobina i komponente fenotipske varijabilnosti. Vezani geni i crossing over. intenziteta transpiracije i kritične nezasićenosti biljaka vodom. Intenzitet i produktivnost fotosinteze. Fiksativne mešavine. Određivanje intenziteta disanja i aktivnosti enzima. Opšta fiziologija životinja (Osnovni predmet. Vezani geni i crossing over. Promene i strukturi i broju hromozoma. srčanog i glatkog mišića. mehanizmi budnosti i spavanja).Vodni režim biljaka: Osobine i oblici vode u biljkama. mehanizmi učenja i pamćenja. Vežbe: Analiza kariotipa i kariograma. Fiziologija mineralne ishrane: Sadržaj mineralnih elemenata u biljkama. uključuje test i (ili) seminarski rad. Zoološki praktikum (Osnovni predmet. Osnovni zakoni nasleđivanja i x2 test. srčanog i glatkog mišića (mehanizam kontrakcije. Mehanizam usvajanja jona. Snimanje preparata na mikroskopu. Fiziologija razvića. vegetativni nervni sistem. Starenje i uginuće biljaka. neurotransmiteri). mehanizmi transdukcije. Oplodnja. Funkcionalne karakteristike nerva. Bojenje tkiva. Određivanje zapremine i površine korenovog sistema. akcioni potencijal. Mehanizam i hemizam fotosinteze. Vitalno bojenje. Tehnika pripremanja trajnih preparata. mirisa (generatorski potencijali. Pismeni ispit je eliminatoran. skeletnog. kultuta tkiva i biotehnologija.. Osnovni zakoni nasleđivanja. senzorni putevi). kretanje i odavanje vode. postsinaptički potencijali. heritabilnost. Transport jona kroz membranu.

Bojenje i montiranje tkiva. koža sisara. Krv i limfa. obrada antigena. Uporedni pregled telesnih tečnosti koje cirkulišu u telu životinja. Tipovi i principi rada mikrotoma. Vrste stručnih i naučnih radova. testiranje značajnosti razlika srednjih vrednosti malih i velikih nezavisnih uzoraka. Imuni odgovor. Shvatanja o prirodi kroz vekove. Pinophyta i Magnoliophyta. Reproduktivni sistem sisara. Metodologija naučnog rada (Izborni predmet. Dobitnici Nobelove nagrade u oblasti biologije i njihova otkrića. prepariranja biljaka. Fiksativi i izbor fiksativa. Hemolimfa. cilj i metode istraživanja u istoriji biologije. lignina. Apsorpcija u digestivnom traktu. Endokrini pankreas i njegovi hormoni. ekosistemski diverzitet Vojvodine. Estrusni/menstrualni ciklus. Fiziologija muškog reproduktivnog sistema i endokrina uloga testisa. Tipovi varenja. Metode sakupljanja kičmenjaka. stereološka metoda i dr. Ćelijski elementi krvi. Vežbe: Karakteristike telesnih tečnosti i ćelijskih elemenata. Egiptu. Uporedna fiziologija životinja (Osnovni predmet. Kalupljenje tkiva. Obrazovanje. Adenohipofiza i njeni hormoni. Botanički praktikum (Osnovni predmet. celuloze. Najpoznatiji naučnici iz oblasti Metodike nastave biologije i Didaktike biologije u svetu i kod nas. masti i ulja. Mesopotamiji.10 Vežbe: Pravljenje trajnih preparata. Histo-hemijske reakcije . Struktura naučnog rada. VI semestar 2+4) Predavanja: Mikrotehnika i mikroskopija. VI semestar 4+4) Predavanaja: Principi uporedne fiziologije. Fiziologija organskih sistema. VI semestar 1+1) Predavanja: Uvod i značaj naučnog rada. I Rusiji. Fiksacija tkiva. Indiji. karakteristike imunog odgovora. Vežbe: Metode pravljenja preseka. Etape naučno-istraživačkog rada.tehnike pripremanja biljnog materijala. pripremom i održavanjem herbara i sa razlikama između ključeva za determinaciju i florističkih dela. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). inulina. Diverzitet flore Vojvodine. VI semestar 2+0) Predavanja: Predmet. Hidrolimfa. Pars intermedia. u drevnoj Grčkoj. Ispit: pismeni/usmeni. ptica i sisara. Osnovne i posebne metode saznanja. Izrada trajnih i privremenih preparata helminta.i disaharida. Determinacija biljaka iz grupa Polypodiophyta. Metode postavljanja i održavanja akvarijuma i terarijuma. Prapočeci biologije u predistorijskom dobu. Ishrana (egzogena i endogena). Dalji razvoj biologije u Evropi. Ispit: izrada seminarskog rada. Amoniotelični. Vrednovanje naučnog rada. Telesna temperatura i termogeneza. Imuni sistem: prirodna otpornost organizma. Izrada balgova. skroba. Izrada vlažnih preparata vodozemaca i gmizavaca. Grafičko prikazivanje podataka. Histohemijske metode. Uporedni pregled sistema za cirkulaciju telesnih tecnosti. kutina i suberina u biljnim tkivima. Karakterisični biotopi Vojvodine sa najoznatijim vrstama sa aspekta floristike. Respiratorni pigmenti. Maceracija. T i B limfociti. Ključevi za determinaciju i ikonografije. Hemostaza. Fiksativne mešavine. ili test (1) iz celokupnog gradiva. ureotelični i urikotelični organizmi. Značaj biljnog sveta u biosferi i ekosistemu. Razmena gasova. MHC kompleksi i prezentacija antigena. Različite metode mikroskopskih merenja i obrade podataka (Image Analysing System. određivanje mikroskopskog koeficijenta. Vežbe: Tehnike prikupljanja. Zloupotrebe i promašaji u nauci: izvori pogrešaka. Izrada dermoplastičnih preparata riba. izbor i usavršavanje naučnog radnika. Autori i dela iz istorije biologije (počeci naučnog razvoja biologije i period velikih otkrića u biologiji). vikarizma i fitogeografije. Istorija biologije (Izborni predmet. belančevina. Upoznavanje sa načinima rada na terenu. Determinacija biljaka na osnovu morfoloških karaktera. Izrada privremenih i trajnih mikroskopskih preparata. Pisanje naučnog rada.). Zajedničke karakteristike respiratornih organa/respiratornih površina. humoralni i ćelijski imuni odgovor. Neurohipofiza i hormoni neurohipofize. Mikroskopska merenja. . Hormoni tireoidee i paratireoidne žlezde. Rusiji i Americi. Istorija Metodike nastave biologije u svetu i kod nas. Naučna informatika. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Ispit: praktični i pismeni. Hormoni ovariuma. Praktični iz morfološkog i florističkog dela (herbar sa oko 150 determinisanih vrsta) i pismeni – test iz morfološkog i florističkog dela. Grafički prikaz rezultata: ilustracije i tabele. Obrada rezultata istraživanja: izračunavanje mera centralne tendencije i mera varijacije. Hemostaza. Ispit: praktični i usmeni. Počeci i razvoj biologije kod Srba – istorijski pregled. Sečenje tkiva. Fiziologija ekskrecije i osmoregulacija. Mikroskopski preparati. Nadbubrežna žlezda i njeni hormoni. sređivanja i proučavanja literature.dokazivanje mono. Svetlosna i elektronska mikroskopija . Tehnika uzgajanja životinja. Usni apart insekata.

Radioimunološke metode određivanja koncentracije biološki važnih supstanci. Karakteristike biološkog dejstva zračenja. Kvantitativno i kvalitativno određivanje pigmenata (spektrofotometrija). VI semestar 2+2) Predavanja: Parazitizam kao životna pojava. zadaci i značaj u savremenim uslovima života. Odnos profesora biologije prema učenicima i radnicima škole. rukovodjenje i upravljanje školom. litoralni. Rad sa drugim profesorima u stučnim organima škole. Manometrijsko merenje CO2 i O2. Organizaciona struktura. Električne metode: opšti pojmovi. Stajaće vode – jezera. Kopnene vode i njihov postupak. priprema i dalji postupci sa biološkim uzorcima. Vežbe prate predavanja. Perifiton: karakteristike i predstavnici. Elektronska mikroskopija.11 Metode u biološkim istraživanjima (Izborni predmet. Primena manometrije. Atomska apsorpciona spektrofotomtrija. kolorimetrijske. Tipovi manometrije. Uloga profesora biologije u profesionalnoj orijentaciji učenika. Odnosi izmedju profesora biologije i učenika (stručni i humani aspakti). Vodeni sistemi kao izvori organske materije. Manometrijske metode: opšti pojmovi. fazna. elektroforeza. Lanci ishrane: trofički strupnjevi i klasifikacija organizama prema načinu ishrane. Biologija kao nastavni predmet i značaj biološkog obrazovanja. Primena izotopa kao ozračivača i obeleživača u biološkim istraživanjima. kolorimetrijsko određivanje nekih makroelemenata. Zakon o osnovnoj i srednjoj školi. Ispit: praktični i usmeni. Vertikalni i horizonalni raspored zona u vodenim ekosistemima. Primenjena hidrobiologija. Seminarski rad iz pedagoških predmeta (Izborni predmet. Optičke metode: apsorpcija u vidljivom delu spektra. Parazitologija (Izborni predmet. Praktični ispit je eliminatoran. Uzimanje uzoraka. Saprobnost vode: definicija i podela voda prema saprobnosti. basre. Kontrolisano uzgajanje biomase u vodenim sistemima: masovni uzgoj mikroalgi i akvakulture. Merenje količine izdvojenog kiseonika (polarografa). Gradja. Stručno i metodičko usavršavanje i napredovanje profesora biologije. Monitoring strategija i zaštita voda. . Konstituisanje odeljenja i praćenje razvoja i napredovanja učenika. Godišnji program rada škole: obrazovni. Tekuće vode: karakteristike i živi svet. sezonska dinamika. Podzemne vode: nastavak. transmisiona). Mora i okeani – priobalni. mora i okeani. Tipovi manometrije. centrifugiraje i ultracentrifugiranje. Ultraljubičasta i infracrvena spektroskopija. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. VI semestar 0+4) Predavanja: Biologija kao nastavni predmet u institucionalnom i vaninstitucionalnom obrazovanju. Određivanje propustljivosti ćelija kvasaca merenjem količine Na i K (Plamenofotometrija). Mere za sprečavanje eutrofizacije. Radioosetljivost organizama. Školska dokumentacija. Zagađenost vodenih ekosistema: organski i neorganski zagađivači. Hidrobiologija (Izborni predmet. Životni ciklusi. zooplankton. Snimanje karakteristika brojača. Primeni ubrzane eutrofizacije. Neuston: karakteristike i predstavnici. kategorije domaćina. Elektroforeza. Mikroskopija (svetlosna. Način zagađivanja vodenih ekosistema: kopnene vode. vaspitni i vannastavni programi. Ispit: praktični i usmeni. razviće i biologija . Ubrazana eutrofizacija i nepovoljno dejstvo eutrofizacije. Podela vodenih ekosistema prema trofičnosti. Vežbe: Određivanje višekomponentne smeše hromatografijom.Toksično dejstvo mikroalgi i cijanobakterija u vodenim ekosistemima. Trofičnost vodenih ekosistema i prirodna eutrofizacija. ribnjaci i hidrosistemi: karakteristike i živi svet. Kapacitet vodenih ekosistema za masovni razvoj mikroalgi. Bentos: karakretistike i predstavnici. VI semestar 3+4) Predavanja: Organizacija rada laboratorije i vrste laboratorija. Metode izotopnog razblaženja. Površinske vode. Životne zajednice vodenih ekosistema: raspored i sastav. Radioizotopne metode: opšti pojmovi. Biotički faktori u vodenim ekosistemima. Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. Primarna produkcija u vodenim ekosistemima. pH i pX merenja. Pojava i razvojt nastave biologije u svetu i kod nas. Indikatorske vrste. skening. Određivanje CO2 kompenzacionih tačaka (pH-metrija). Profesor biologije kao razredni starešina. metode razdvajanja: hromatografske metode. Poreklo živog sveta u kopnenim vodama. Odnos i saradnja profesora biologije sa roditeljima učenika. Polarografija. močvare. postanak i evolucija parazitizma. Nekton: karakteristike i predstavnici. sublitoralni i abisalni regioni: karakteristike i živi svet. VI semestar 2+2) Predavanja: Definicija. »Cvetanje voda«. zakonitosti u formiranju parazitofaune pojedinih klasa kičmenjaka. Plamena fotometrija. Zakonska regulativa rada škole. Plankton: fitoplankton. Više vodeno bilje: karakteristike i predstavnici. fotometrijske i spektrofotometrijske metode. karakteristike i živi svet podzemnih voda. plavne zone i ritovi. Primena manometrije. Zaštita od zračenja. Sezonske promene u vodenim ekosistemima.

Diverzitet pripadnika kičmenjaka sa vilicama (Gnathostomata): riba sa hrskavičavim skeletom (Chondrychthyes) – Elasmobranchii. Prisustvo štetnih materija u hrani. Holocephali. Lekovite kormofite (Izborni predmet. cerkarije i metacerkarije. Crocodylia. postanak i filogenija insekata. ponašanje. uzrasta i pola domaćina. Presek lista četinara. Biotehnologija u proizvodnji hrane. energetski balans i piramida aktivnosti. Saponozidne biljke. Nutricionizam i bolesti. redije. Fitoparazitne nematode u modernoj agrokulturi. Diverzitet kičmenjaka Srbije i Crne Gore – faktori koji utiču negativno na biološku raznovrsnost i mere zaštite diverziteta kičmenjaka Vežbe: Upoznavanje sa diverzitetom kičmenjaka preko video kaseta i CD diskova Ispit: pismeni (seminarski) i usmeni. lokalizacija. Ispit: pismeni i usmeni. građa unutrašnjih organa. Vežbe: Spoljne i unutrašnje strukture za lučenje etarskih ulja. Struktura i rganizacija. Specifičnosti ishrane tokom zivota. Bioekologija fitoparazitnih nematoda. Salientia. VI semestar 2+2) Predavanja: Uvod u nutricionizam. Proizvodnja i prerada lekovitog bilja. Biotehnoloska produkcija supstanci od interesa (aminokiselina. Sarcopterygii. Biljke sa etarskim uljima. organskih kiselina. genitalnog aparata (uporedni pregledi). Izračunavanje ekstenziteta i intenziteta infestiranosti helmintima. Mesta sinteze etarskih ulja. ekologija. Glikozidne biljke. Zdravstveno bezbedna hrana. . Principi nutricionizma: makronutrienti i mikronutrienti. Menadzment i analiza genoma: prokarioti.12 miracidije materinske sporociste. sušenje i čuvanje lekovitog bilja. razvojni ciklusi parazitskih nematoda. Upoznavanje sa plantažnim gajenjem i industrijskom preradom. Biotehnologija i bioetika (Izborni predmet. jednodnevne terenske vežbe (sakupljanje insekata. krila. riba sa koštanim skeletom (Osteychthyes): Actinopetygii. Rad sa nematološkim materijalom Ispit: praktični i usmeni. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). uporedni pregled morfologije i anatomije. gmizavaca (Reptilia): Testudines. Diverzitet faune kičmenjaka (Izborni predmet. Taksonomija i klasifikacija Vežbe: Helmintološka pretraga kičmenjaka. Squamata. Vežbe: Vežbe prate predavanja i sadrže: upoznavanje građe telesnih regiona. usnih aparata. opšte karakteristike. Sphenodontida. Uravnotezena ishrana. VI semestar 2+2) Predavanja: Važnost biljnih lekovitih sirovina. polisaharida. kćerke sporociste. Nutricionizam (Izborni predmet. Evolucija parazitizma kod fitoparazitnih nematoda. Determinacija helminata. Neognathae. polihidroksialkanoata. VI semestar 2+2) Predavanja: Diverzitet pripadnika kičmenjaka bez vilica (Agnatha). Medjusobni odnosi različitih vrsta helminata. Putevi zaraze. ili test (1) iz celokupnog gradiva. deponovanje. Marsupialia. Zavisnost parazitofaune od sezone. Kinetika mikrobioloskih procesa. Gradja nematoda-parazita pojedinih klasa kičmenjaka. Upoznavanje sa najvažnijim predstavnicima pojedinih grupa biljaka. Pismeni deo u obliku seminarskog rada i test. Vežbe prate predavanja. Entomologija (Izborni predmet. Izrada privremenih i trajnih preparata helminata. ekstremiteta. klasifikacija. Nematode paraziti biljaka. Genetski inzinjering: kvasci i filamentozne gljive. Klasifikacija i građa struktura za lučenje etarskih ulja: spoljne i unutrašnje sekretorne strukture. enzima. Razmnožavanje. VI semestar 2+2) Predavanja: Istorijat entomologije. Uticaj abiotičkih i biotičkih faktora na zaražavanje domaćina. Kontrola. Suplementi. Specifičnost u odnosu na domaćina. Taninske biljke. godine. sisara (Mammalia): Monotremata. determinacija. Morfometrijska analiza helminata. Uzimanje i obrada zemljišnih i biljnih uzoraka. VI semestar 3+2) Predavanja:Biotehnologija kao multidiciplinarna nauka. Eutheria. odabrana poglavlja iz ekofiziologije i biohemije insekata. Dizajn bioreaktora. statistička obrada podataka. Ispit: pismeni i usmeni. Caudata. Berba. Ispit: pismeni /usmeni. Alkaloidne biljke. razmnožavanje i razviće. fiksacija. insekti kroz geološke epohe. upoznavanje staništa). ptica (Aves): Paleognathae. vodozemaca (Amphibia): Gimnophiona. Biljke sa smolama i balzamima.

u karakterističnim ekositemima. Prirodne retkosti Srbije i Crne Gore. Ukazaće se na faktore ugrožavanja i na centre ugrožavanja autohtone flore. Klimadijagram po Walteru. procena faktora ugrožavanja na terenu. Lov. kulture antera i ovarijuma. Botanički deo: Kategorije ugroženosti i načini određivanja pojedinih kategorija. Neopredeljene vrste. Precedura. organogeneza. VI semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Ugroženost biodiverziteta. niže verovatnoće ugroženosti. Široko lutajuće vrste. Ugrožene vrste. kriterijumi i aktivnosti u procesu zaštite ugroženih vrsta. Unošenje alohtonih vrsta. posebno u ravničerskim predelima. Biotički faktori. Ekološki faktori i njihova klasifikacija. Primena biotehnologije u zastiti zivotne sredine. Vegetacija Balkanskog poluostrva. Vežbe: Ekološki faktori i njihov značaj za biljni svet. uključuje test i (ili) seminarski rad. Nivoi organizacije ekoloških sistema. In vitro kultura biljnih ćelija. tkiva i organa. Vrste zavisne od zaštite. Koncept i principi zaštite vrsta. Sinmorfologija. Kvalitativne metode. poroznosti zemljišta. Osnovni pojmovi ekologije. Vrste kojima preti da postanu ugrožene. Usko rasprostranjene vrste. Izumrle vrste. Imunohemijske aplikacije. VII semestar 4+2) Predavanja: Definicija. VII semestar 4+2) Predavanja: Predmet proučavanja i podela. antibiotika).Vreme i klima.značaj i primena. Aktivna zaštita. Metode fitocenoloških istraživanja. Temperatura. Fitocenološke tabele. Terensko ispitivanje zemljišta. Ekoanatomska analiza različitih ekoloških tipova biljaka. Određivanje karbonata u zemljištu. Braun-Blanquet-ova metoda uzimanja fitocenološkog snimka. Nanoklima. Biotehnologija u biljnoj proizvodnji i kontroli kvaliteta. Osnovni faktori ugroženosti vrsta. Sinekologija (fitocenologija): Fitocenoza kao funkcionalna komponenta biocenoza i ekosistema. Fitohormoni. Kvantitativne metode Kiselost zemljišta. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na podlogu. Vrste iščezle u prirodi. Vežbe: Eksperimentalne i audiovizuelne usklađene sa programom predavanja. Određjivanje specifične mase. Antropogeni faktor. Autekologija (idioekologija): Sunčevo zračenje i svetlost. somatska embriogeneza. Struktura i funkcionalnost ekosistema. Makroklima. Vodni režim staništa i adaptivni tipovi biljaka na uslove vodnog režima. izčezlih u prirodi. Sinhorologija.13 lipida. ranjvih. Ilegalna trgovina divljnim vrstama. Termički režim staništa i adaptacije biljaka na temperaturne uslove staništa. Svetlosni režim staništa i adaptacije biljaka na svetlosne uslove staništa. Kultura embriona. razlikovanje antropogenih faktora od degradacionih procesa i sukcesije. Sindinamika. Principi bioetike. Biogeohemijski ciklusi. zapreminske mase. Vazduh i vetar. Principi postavljanja mikroklimatskih stanica. Kloniranje – pojam i metode kloniranja. Voda i vlažnost. Visoko eksploatisane vrste. endemi. Pregled osnovnih tipova ekosistema na Zemlji. Vazduh kao ekološki faktor. Upoznaće se sa određenim brojem ugroženih vrsta iz svih kategorija: izumrlih. Sukcesije. Ekoklima. Međunarodna i nacionalna legislativa vezana za zaštitu vrsta. kultura protoplasta. Transgene biljke. relikti. mikropropagacija. Ekološka niša. Crvene liste ugroženih vrsta. Ispit: pismeni i usmeni. Abiotički faktori. Klimatska pravila. Životna forma. Vežbe: Zoološki deo: Najugroženije grupe životinja. Međunarodne organizacije. Klimatski faktori. Vrste bez dovoljno podataka. Zemljište kao kompleks ekoloških faktora. Klimadijagram po Ivanovu. krajnje ugroženih. Biotransformacije. Sinekologija. Autekologija-Dejstvo ekoloških faktora i ekološka valenca. Adaptacije biljaka na dejstvo vetra. Horizontalno i vertikalno zoniranje vegetacije na Zemlji. Ispit: pismeni i usmeni. Pismeni je eliminatoran. Ugrožene vrste (Izborni predmet. Vrste sa specifičnim staništem ili ishranom. Kod odabranih vrsta ukazaće se na taksonomski status i fitogeografski značaj taksona sa aspekta vikarizma i florogeneze. bez dovoljno podataka i iz grupe neopredeljivanih taksona. Kultura sisarskih celija. cilj i predmet ekologije. Fitoklima. Rekombinantni proteini visoke vrednosti. Vrste od međunarodnog značaja. Metode indikacione ekologije. Ispit: pismeni i usmeni. Ugrožene vrste. Mikroklima. Aplikativni softveri u fitocenologiji. Pismeni ispit je eliminatoran. IV GODINA Ekologija biljaka (Osnovni predmet. IUCN kategorije ugroženih vrsta. Ekologija životinja (Osnovni predmet. Seminarski radovi o pojedinim ugroženim vrstama ili grupama vrsta. Botanički deo: Upoznavanje ugroženih vrsta na terenu. Voda kao životna sredina i ekologija vodenih biljaka. Migratorne vrste. Orografski faktori i njihov značaj za visinsko zoniranje i distribuciju biljnih vrsta i ekosistema. Nestanak staništa. CITES konvencija. Sinhronologija Sintaksonomija. .

dva kolokvijuma) i usmeni. Praktično izvođenje eksperimenata iz različitih bioloških disciplina pogodnih za izvođenje u osnovnoj i srednjoj školi. atmosfere i njihov međunarodni status. Vežbe: Svetski tokovi u zaštiti životne sredine. Metodika nastave biologije u sistemu naučnih disciplina. Zaštićeni delovi prirode. Međunarodne organizacije od značaja za zaštitu životne sredine. Sinekologija-Biocenoza. Određivanje indeksa saprobnosti. Oprema za prvu pomoć u kabinetu za biologiju. politika i planiranje u oblasti zaštite životne sredine. VII semestar 3+2) Predavanja: Zaštita životne sredine i ekološki principi. Demekologija-Pojam. Markiranje i regresiona metoda. Pravo. lanci ishrane. Ekonomija i korišćenje resursa. Konvencionalni izvori energije. svemir. Zaštita životne sredine (Osnovni predmet. Urbanizacija. Određivanje kvaliteta vode. Polna struktura populacije. Biologija kao nauka i kao nastavni predmet u savremenom vaspitanju i obrazovanju. Aparature za učeničke vežbe i eksperimente. VII semestar 2+4) Predavanja: Predmet peoučavanja Metodike nastave biologije. održivi razvoj gradova. Zagađivanje vode. Globalni skupovi i njihov značaj. Analiza nastavnih planova i programa biologije u osnovnoj i srednjim školama. vazduh. Periodizam. Klimaks. Populacione teorije. Biotički faktori. formalni i funkcionalni elementi populacije. VII semestar 2+3) Predavanja: Biološki eksperimenti u nastavi biologije. Ispit: praktični i usmeni. Metode utvrđivanja aerozagađenja. Tablice preživljavanja. Morski ekosistemi. Terrestrični biomi. Školski ogledi u biologiji (Osnovni predmet. Kriterijumi za izbor bioloških eksperimenata u nastavi. Didaktički principi u nastavi biologije. Demonstracioni eksperimenti. Nacionalni parkovi. Problem otpada. zakoni i generalizacije. pojmovi. Rast populacije i faktori kretanja populacija. Pravni aspekti u zaštiti životne sredine. Ekosistemi slatkih voda. kontrola štetočina. Obnovljivi izvori energije. poljoprivreda. hrana. Ljudska populacija. Zagađivanje i zaštita zemljišta. Etološke sposobnosti. Ekosistem. Prirodni resusrsi i ekonomija Zajednička dobra: okeani. Rukovanje hemikalijama u biološkom kabinetu i njihovo čuvanje. Nacionalne institucije od značaja za zaštitu životne sredine. Izrada nastavnih sredstava i zbirki za nastavu biologije. Komunikacija među životinjama. Raseljavanje životinja. Formiranje i razvoj bioloških pojmova. Zaštićene i ugrožene vrste. Korelacija nastavnih sadržaja u biologiji. Uzrasna struktura populacije. Vežbe: Eksperimentalne tokom odvijanja nastave. definicije. Biologija u integrisanoj nastavi prirodnih nauka. umenja i navika iz biologije: predstave. Fizički resursi: voda. Biomi. Metodika nastave biologije I (Osnovni predmet. Položaj čoveka u biosferi. Ekološka niša. Koordinacija biologije sa drugim nastavnim predmetima. Obavezna dva kolokvijuma. Obrazovanje i vaspitanje u zaštiti životne sredine. Klima i vreme. zemljište. predeli. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu studenti treba da budu osposobljeni za izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi tokom obavezne školske prakse pod kontrolom mentora. Nezgode i povrede koje mogu nastati pri izvodjenju bioloških eksperimenata. Metodska podela biološskih eksperimenata. Zaštita prirode. Zagađenje bukom. Vaspitanje u procesu nastave biologije. Hemizam sredine.14 Fenološke pojave i faza mirovanja. Tablice smrtnosti. značaj i funkcija. Matabolizam ekosistema. Ciljevi i ishodi nastave biologije na različitim nivoima i profilima obrazovanja. Demonstracione aparature i njihovo sastavljanje i održavanje. Prostorni raspored. Određivanje starosti i dužinskog priraštaja riba. Ispit: pismeni (seminarski. Areal. Sukcesije i preobražaj ekosistema. Rukovanje laboratorijskim priborom. . Edafski faktor. Trofički odnosi. Determinacija kičmenjaka Ispit: pismeni i usmeni. Mere opreza u nastavi biologije. Osnovni principi zaštite životne sredine. Ekotoksikologija. Domestificirani ekosistemi. Ljudska populacija. restaruracija i menadžment u zaštiti prirode. upravljanje vodnim resursima. Tipovi bioloških eksperimenata u nastavi. Biološke aparature u nastavi biologije. Metode za određivanje gustine populacije. Ispit: pismeni i usmeni. Sistem znanja. globalne klimatske promene. Biološki resursi. Sistem zaštite životne sredine. Vežbe: Ekološki faktori. Shannon-Weaver-ov metod za određivanje biodiverziteta. Analiza i izvodjenje eksperimenata predvidjenih važečim nastavnim programima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Specifičnosti i karakteristike usvajanja znanja iz biologije. Fiziološke promene organizama pod uticajem polutanata. Crvene liste. Zagađivanje i zaštita vazduha. Organski produktivitet ekosistema. Prostorni odnosi. Setovi aparatura za demostracione eksperimente na grafoskopu. Normativi za opremanje biološkog kabineta za osnovnoškolsku i srednjškolsku nastavu biologije. Zaštita šuma.

VIII semestar 4+2) Predavanja: Predmet i zadatak biogeografije. broja hromozoma. Fitogeografska i zoogeografska podela Jugoslavije.15 Evoluciona biologija (Osnovni predmet. Fitogeografske oblasti. Promene u različitim biomima Balkanskog poluostrva pod antropogenim uticajem. Diverzitet kičmenjaka. Nastavni objekti. Evolucioni značaj promena u genskoj regulaciji. Nastavni čas kao organizaciona jedinica nastavnog rada. Multigenske familije. Istorija života. Duplikacije evolucioni značaj. Pojam areala. Biogeografija i biodiverzitet (Osnovni predmet. fiziološka i genetička metoda sa osvrtom na eksperimentalnu metodu. oprema i nastavna sredstva u nastavi biologije. Hox geni. Ispit: ispitni čas. VIII semestar 4+4) Predavanja: Nastavne metode u nastavi biologije. Osnovne i posebne vrste nastave biologije. Zoogeografske oblasti. Od taksonomskih metoda prikazaće se morfološka. Evolucione novine makroevolucionih promena. Savremena nastavna tehnologija u nastavi biologije. Adaptacije. Pregled antropogenih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet. Nastanak novih gena i enzima. biohemijska. Preistorijski. konzervaciona biologija: izbor prioriteta. Promene na nivou strukturnih gena . Ispit: pismeni i usmeni. Pojam i očuvanje biodiverziteta. ugroženost i kategorije ugroženosti. pismeni i usmeni ispit. Dokazi delovanja genetičkog drifta. Literatura u nastavi biologije (stručna i metodička). Horizontalno prenošenje genetičke informacije. Aktivna nastava biologije. prirodna selekcija. istorijski i sadašnji raspored životinjskog sveta. Istorija flore. rekombinacije. Organizacija genoma eukariota i procesi evolucije. odnosno sa pravilima klasifikacije biljaka. 0+2) Obilazak i upoznavanje sa karakterističnim vodenim i kopnenim ekosistemima-zaštićenim područjima Vojvodine i Srbije. Nastanak života i organela. koncept vrste. odvijaće se u laboratoriji (kartiranje areala. Kambrijumska eksplozija. Test kao instrument za valorizaciju znanja iz biologije. dva kolokvijuma. Varijabilnost i adaptivni značaj: morfoloških osobina. Mehanizmi reproduktivne izolacije vrste. Diverzitet mahovina. Taksonomija biljaka (Izborni predmet.efekat regulatornih gena u formiranju novih morfoloških karakteristika. *Terenska nastava (Obavezna. golosemenica i skrivenosemenica. Vežbe: Vežbe će pratiti teoretsku nastavu. osnovi florističke statistike) i na terenu (upoznavanje sa najznačajnijim predstavnicima flore i faune Jugoslavije). Vannastavne aktivnosti u nastavi biologije Vođenje dokumentacije nastavnog rada.evolucioni značaj. Ispit: pismeni/usmeni. Promene u veličini genoma tokom filogenije. Vežbe: Populacija. Masovna izumiranja vrsta. Pripremanje nastavnika za nastavu biologije. Uzroci izumiranja vrsta. Kod morfološke metode podaci će se obrađivati softverskim kompjuterskim programima. istrebljenja. Geografska varijabilnost vrste. VIII semestar 3+2) Predavanja: Mehanizmi evolucionih promena: mutacije. Osnovni principi konzervacione biologije Biodiverzitet i konzervacija. Antropogeneza. faune. Adaptivni značaj varijabilnosti u populacijama. Diverzitet beskičmenjaka. Brzina evolucije.Evolucioni značaj. Vrsta. Metodika nastave biologije II (Osnovni predmet. Detaljno će se obraditi nomenklaturna pravila koja se primnjuju pri spajanju odnosno razdvajanju taksona. Genetička i ontogenetska homeostaza. Pismeni periodičnim testovima. Uticaj čoveka na raspored živog sveta. genetički drift. Praćenje i valorizaciji znanja u natavi biologije. protok gena. prečica. Analiziraće se rezultati pojedih metoda . Oblici i vrste natavnog rada u biologiji. Populaciona struktura vrste. Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije. mikromorfološka. prenos na nova staništa. Vežbe: Tokom vežbi na fakultetu i u školi (školska praksa) studenti treba da budu osposobljeni za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa biologije u osnovnoj i srednjoj školi nakon završetka studija biologije. Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima. konačnim testom /usmeno. Tranzicioni oblici. Domestifikacija. Organizacija genetičke varijabilnosti. Artikulacija i tok nastavnog časa. rastavića.identifikacija. Mobilni genetički elementi . vegetacije. VIII semestar 2+2) Predavanja: U okviru taksonomije biljaka studenti će se upoznati sa taksonomijom kao metodom sistematike. Biogeografska podela Balkanskog poluostrva. Usmerenost evolucije. evolucione posledice destrukcije sredine. Specijacija.

DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. tipovi karaktera. Kodeks zoološke nomenklature. spora. reparacije i rekombinacije. Genska terapija. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. karakteri za prepoznavanje). abiotiski i biotski. Numerička taksonomija. Prenatalna dijagnostika genetičkih obolenja. Vannuklearni genomi eukariota: fizička i genetička struktura. konstrukcija i tumečenje dendrograma. Vežbe: Polimorfizam hromozoma čoveka. koncentracija jona. .16 ponaosob i njihovi odnosi.sadržaj i tipovi u genomu eukariota. VIII semestar 2+2) Predavanja: Strukturna organizacija genoma prokariota: cirkularni i linearni hromozomi. Mehanizmi regulacije transkripcije. elektoforeza. molekularna struktura hromozoma. Funkcionalna organizacija genoma: mutacije. Ispit: usmeni. antibiotici. Uloga DNK vezujućih proteina. Morfologija gljiva. Polni hromatin i efekat doze. modifikacije hifa. hormoni. Pisanje taksonomskih radova prema kodeksu zoološke nomenklature. Vežbe: struktura hromatina. metabolizam ugljenih hidrata. primeri regulacije aktivnosti genoma tokom razvića. Opisivanje taksona. Ekološki faktori značajni za rast i razviće gljiva. Vežbe: Primena i uvežbavanje pojedinih taksonomskih metoda. Tehnike numeričke taksonomije. kvasce i eukariotske mikroorganizme. DNA hibridizacija). mikoriza. DNK polimorfizam i genetički markeri u humanoj populaciji. modifikacije hromatina i ekspresija gena. repetitivna DNK. AFLP i SSR. Genska regulacija determinacije pola ljudi. kao izvor jednoćelijskih proteina. BLASTIN I BLASTIX. Genski i hromozomski uzroci naslednih bolesti. pleomorfizam. autonomija mitohondrijalnog genoma. Određivaće se relacija između karaktera genetski ustaljenih taksona i taksona koji predstavljaju adaptaciju na određene ekološke uslove. promene u strukturi hromatina. Ćelijski ciklus eukariota i regulacija replikacije DNK. taksonomija. Imprinting epigenetičkih promena gena i hromozoma. Mesto gljiva u sistemu živog sveta. Analiza transkriptoma: domeni hromatina. Ispit: seminarski rad koji obuhvata primenu jedne od taksonomskih metoda na primeru neke varijabilne vrste. negativni i pozitivni aspekti. korišćenje gljiva u industrijskim biotransformacijama: fermentacije. Klasifikacija i evolucija gljiva uključujući mikrogljive. VIII semestar 2+2) Predavanja: Opšte osobine gljiva i položaj mikologije među drugim biološkim naukama. Mikologija (Izborni predmet. klasifikacija i nomenklatura. Primena elektronske mikroskopije i biohemijsko-genetičkih metoda u identifikaciji. bioluminescencija. in vitro mutageneza. Humani genom (Izborni predmet. protok gena medju prokariotama. osobine kolonija. elektronska mikroskopija u taksonomiji životinja. Genetika i varijabilnost gljiva. Ponašanje kao taksonomski karkter (zvuk. aktivacija i inaktivacija delova genoma. Domaćin – parazit i domaćin – simbiont odnosi u taksonomiji. Upoznavanje i korištenje on line izvora sa informacijama važnim za organizaciju i funkciju humanog genoma. Ispit: pismeni. građa ćelija. megaplazmidi i plazmidi. Gljive kao hrana. Hemotaksonomija (hromatografija. genetička organizacija: operon. Ispit: pismeni. Mapiranje i sekvencioniranje humanog genoma: genetičke mape. Ishrana i metabolizam gljiva. Upoznavanje sa on line genskim bankama – pretraživanje. Molekularna genetika (Izborni predmet. restrikciona digestija. Zloupotreba gljiva i njihovih metabolita. Kloniranje gena. Imunotaksonomija (tehnike). Gljive kao patogeni organizmi i kao biološka borbena sredstva. mutageneza. primena kompjuterskih softvera za statističku obradu morfoloških karaktera. pseudogeni i genski fragmenti. genske familije. Taksonomija životinja (Izborni predmet. VIII semestar 2+2) Predavanja: Definicija pojmova: sistematika. Gljive kao učesnici u kruženju materije i protoku energije kroz ekosisteme. Vežbe: Korišćenje ključeva za determinaciju različitih grupa životinja. voda. Regulacija aktivnosti genoma: stalne i povremene izmene u aktivnosti genoma: rearanžmani gena. Evolucija genoma: mutacije. otkrivanje i karakterizacija specifičnih segmenata DNK: PCR. sekundarni metaboliti. Citotaksonomija (broj hromozoma. Značaj očuvanja biodiverziteta gljiva. hifa. azotnih i drugih jedinjenja. Mutacije polnog hromatina i reverzije pola. reparacija i rekombinacije. Biodegradacija. aktivnost). Procedure u taksonomiji životinja. VIII semestar 2+2) Predavanja: Kompozicija humanog genoma: organizacija i distribucija gena. Strukturna organizacija genoma eukariota: nuklearni genom. Značaj gljiva u prirodi i za čoveka. RFLP. struktura hromozoma). alkaloidi i mikotoksini. Taksonomski karakteri (izbor karaktera. fizičke mape. Repetitivna DNK . Analiza proteoma: sinteza i obrada proteina. organizacija gena u genomu.

Sporulacija kao osnov za identifikaciju i klasifikaciji gljiva. Klinička biohemija (Izborni predmet. uz mogućnost ponovnog polaganja u vidu predispitnog testa. Prirodna otpornost organizma. transformacije. tkiva i organa. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. pri čemu se studenti odlučuju za problematiku koju zele da obrađuju. test) i usmeni. ćelije. inflamatorni odgovor. Primarno razviće ose (polarnost). a vežbe kroz zaokružen ciklus ispitivanja i tumačenja dobijenih rezultata. Mehanizmi razvića biljaka (Izborni predmet. Unutarćelijske informacije. Efektorni mehanizmi humoralnog imunog odgovora. metabolizam i regulacija receptora. U toku semestra vršiće se provera stečenog znanja (u vidu testa) nakon obrađenih većih celina. uključuje test i (ili) seminarski rad. negenomski efekti steroidnih hormona. konjugacije. mutacije. Vežbe: Rad sa manjim grupama studentima. Vežbe prate predavanja. merne jedinice i uslovi izvodjenja biohemijskih analiza. Teorijski deo nastave bi se obavljao kroz seminarske radove i izlaganje studenata. Imunologija (Izborni predmet. Upoznavanje sa morfologijom gljiva vegetativnim strukturama i modifikacijama micelije. Položaj određenjih ćelija. kinetika reakcije ligand – receptor. G-protein zavisni receptori. obrada. ili test (1) iz celokupnog gradiva. reproduktivnim strukturama mikrogljiva i njihovim životnim ciklusima. Acido-bazni status i transport kiseonika. regulacija i ekspresija gena. hidrosferi i atmosferi i njihova uloga u kruženju materija i protoku energije u ekosistemu. protein fosfataze. Hormonska kontrola ekspresije primarnih gena.17 Vežbe: Upoznavanje sa specifičnostima rada u mikološkoj laboratoriji. fosfata i magnezijuma. proteina i aminokiselina. Bakteriologija (Izborni predmet. Ispitivanje enzimske aktivnosti gljiva izolovanih iz prirode. Alergije. Pismeni ispit je eliminatoran. Svetlost i ostale informacije sredine. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod. Imuni odgovor na transplantate i transformisane ćelije. kroz koji se oni uvode u karakteristike rada u mikrobiološkoj labboratoriji. struktura i sinteza DNK. Ispit: pismeni (seminarski rad. Koordinacija razvića (usklađivanje). Tolerantnost i autoimunost. VIII semestar 2+2) Predavanja: Uvod u kliničku biohemiju. intracelularni glasnici. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (2). Izolacija gljiva iz različitih sredina odnosno staništa i njihova kultivacija in vitro. VIII semestar 2+2) Predavanja: Funkcionalna građa bakterija sa morfološkim i ultrastrukturnim odlikama. Vežbe: Eksperimentalčne i audiovizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. i prezentacija antigena. adaptacije. Rast i razmnožavanje bakterija. Karakteristike imunog odgovora. Poređenje razvića biljaka i životinja. Pojam homeostaze. Mehanizam transdukcuije: G-protein. Ispit: pismeni /usmeni. Prepoznavanje. Efektorni mehanizmi ćelijskog imuniteta. Tehnike. citokinski receptori. kontrola transkripcije. Humoralni imuni odgovor. Uticaj abiotičkih i biotičkih ekoloških faktora na bakterije. Hormonska regulacija transkripcionih faktora. Enzimi i proteini plazme . Karakteristike receptora. Odlike razvića biljaka. gvozdja i metabolizma porfirina i purina. Mogući pravci primene bakterija u biotehnologiji (starter kulture) i zaštiti životne sredine. enzimi i njihov značaj u obezbeđivanju energije – disanje i fermentacije. Ispit: seminarski rad i usmeni. Intracelularni receptori. Membranski receptori: receptori sa enzimskom aktivnošću. Molekularna endokrinologija (Izborni predmet. Oblici promenljivosti bakterija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Skrivenosemenice – uvod. transdukcije. Ćelijski imuni odgovor. Ispit: pismeni/usmeni. Rasprostranjenost bakterija u pedosferi. Poremećaji metabolizma kalcijuma. Fiziologija bakterija. Genetika bakterija. ligand zavisni jonski kanali. hemijski medijatori. lipida i lipoproteina. Korišćenje ključeva za determinaiju izolovanih plesni do roda i vrste. Vežbe: Eksperimentalne i audio-vizuelne vežbe usaglašene sa programom predavanja. Poremećaji metabolizma natrijuma i kalijuma. Ispit: seminar/usmeni. Fosforilacija i drugi negenomski efekti hormona: protein kinaze. Ispitivanje poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. Imunoregulacija. Imunizacija. Osa razvića u listu i cvetu.

bare. Ispit: pismeni (seminarski rad i test)/ usmeni. Izračunavanje relativne biljne mase. relativna biljna masa. Relikti i reliktni areal. VIII semestar 2+2) Predavanja: Zoološki deo: Pojam populacije. podzemne vode. Prebiotici i probitici. Uticaj biotičkih faktora. Izračunavanje procentualnog udela u odnosu na ekološke indekse. nekim bolestima i stresu. Natalitet. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). prostorno orijentisani podaci u prikazivanju areala (GIS. Vežbe: Praktični deo nastave izvodi se u dva bloka. Populaciona ekologija (Izborni predmet. Funkcionalna hrana. Praćenje stanja biljne populacije (monitoring). Procena količine biljaka. Endemične i stenoendemične vrste i njihovi areali. Areli biljnih zajednica zastupljenih u flori Srbije. Disperzija između dve oblasti (merenje recipročne migracije). zajednica vodene zeljaste vegetacije). florom i vegetacijom na njima. prostorni raspored . VIII semestar 2+2) Predavanja: Osnovne fizičko-hemijske karakteristike: slane i slatke vode. Demografska analiza. zastupljenih u flori Srbije (areali srednjeevropskih. VIII semestar 2+2) Predavanja: Načini prikazivanja areala: kartiranje direktno i indirektno (UTM. rodova ili zajednica na prostoru Srbije. Molekularna biologija u kliničkoj biohemiji. Negativne i pozitivne interakcije unutar populacija. Odredjivanje hormona. populacije korovskih biljnih vrsta. Ekologija slanih i slatkih voda: okeani. sa posebnim akcentom na stenohorne. Prodikcija. Kolebanja brojnosti tipa oscilacija i fluktuacija. Izračunavanje količnika rasprostranjenja. plodnost. srednjeevropsko-planinskih i južnoevropsko-planinskihoromediteranskih biljaka). fenofaze. realna biljna masa. Testovi za ispitivanje funkcije pojedinih organa. Beiliev metod za izračunavanje gusine populacije. Vežbe: Zoološki deo: Određivanje gustine populacije šumske šljuke pomoću svadbenog leta mužjaka. Uticaj gustine na rast populacije. socijalno ponašanje. VIII semestar 2+2) Predavanja: Digestija i apsorpcija osnovnih nutritivnih komponenti. Vežbe prate predavanja. mora estuarije. digitalne karte). Procena pokrovnosti. Biohemija hrane i ishrane (Izborni predmet. Dinamika biljne populacije. Makronutrienti i mikronutrienti. Disperzija. Mortalitet. Određivanje parametara staništa. jezera. Izračunavanje procentualnog udela različitih tipova socijalnog ponašanja.). MTB). Uzorkovanje i merenje i opisivanje populacuje. pontskojužnosibirskih. Predispitne obaveze: položeni parcijalni testovi (3). Jolly-Seber-ov metod za izračunavanje gustine populacije. Monitoring. zajednica kopnene zeljaste vegetacije. Centri florističkog diverziteta u Srbiji. sa posebnim osvrtom na zajednice koje sadrže članove endemskog ili reliktnog karaktera (Areali zajednica vegetacije drveća i grmlja.18 u dijagnostici. Biljne populacije od posebnog značaja (populacije lekovitih biljnih vrsta. Osnovni tipovi areala. Areal geografija biljaka (GIS) (Izborni predmet. Indeks agregacije i metod "najbližeg suseda". Vertikalni i horizontalni raspored živog sveta i Životne zajednice u vodenim ekosistemima. Odnos predator-plen i domaćin-parazit. Prvi blok . Populacioni ciklusi. Vežbe prate predavanja. Biljna populacija – bioindikator staništa. tekuće vode. biomarkeri bolesti. Ispit: pismeni (test i seminarski rad) i usmeni. Molekularno dejstvo nutrijenata. Drugi blok .distribucija. Izračunavanje srednjeg masenog indeksa. Planktonski organizmi i njihova podela prema . Pojam biljne populacije. Praćenje lekova i hemijska toksikologija. močvare. Površinske vode: mora i okeani. Areali biljaka karakterističnih grupa flornih elemenata. subsrednjeevropskih. i sl. Botanički deo: Populaciona ekologija biljaka. pokrovnost. Struktura biljne populacije: brojnost. Metabolizam u gladovanju. stanje. antropogene akumulacije i akvakultura.seminarski rad iz oblasti analize areala pojedinih biljnih vrsta. borealnih. Ispit: pismeni i usmeni. populacije retkih i zaštićenih biljnih vrsta.terenska ekskurzija. Prostorni odnosi. Izračunavanje gustine populacije pomoću linearnog transekta. Kruženje elemenata. prirodne akumulacije. Nutraceutici. Habitus i zdravstveno stanje populacije. Gustina populacije i metode za određivanje gustine populacije. Produkcija energije u životinjskoj populaciji. Uzrasna i polna struktura. Ispit: pismeni i usmeni. biomasa i energija unutar populacije. upoznavanje sa odgovarajućim specifičnim lokalitetima. Analiza i modeliranje prirodnih populacija. submediteranskih. ili test (1) iz celokupnog gradiva. Prikazivanje rasprostranjenja biljnih populacija. Uticaj abiotičkih faktora. Ekologija vodenih ekosistema (Izborni predmet. Centri vegetacijskog diverziteta. Kartiranje biljnih populacija. Botanički deo: Procena brojnosti jedinki u populaciji. Rast populacije u ograničenoj sredini.

razvoj i koncept. migracije. Praktična primena prirodnih procesa bioremedijacije na primerima nekih jedinjenja: PAH i fenolna jedinjenja. Biomanipulacioni zahvati u kontroli kvaliteta voda i bioremedijacije akvatičnih ekosistema. Permeabilne reaktivne barijere. Mikrobiologija bioremedijacije: osnovne podele mikroorganizama. neorganskim i toksičnim materijama. Tretman aktivnim muljem. Ispit: pismeni (seminarski. test) i usmeni. PCB. Laboratorijski modeli vodenih ekosistema. Bioremedijacija in situ. Ispiranje in situ. Ostale metode oporavka kontaminiranih ekosistema. Mikroorganizmi i bioremedijacija. zooplankton. grupe mikroorganizama aktivne u procesima bioremedijacije. pesticidi. Restauracija kopnenih sistema. Bioremedijacija i obnavljanje oštećenih ekosistema (Izborni predmet. narušavanje prirodne ravnoteže i odumiranje akvatičnih ekosistema. biotipu itd. VIII semestar 2+2) Predavanja: Biodegradacija i bioremedijacija: osnovni pojmovi. stabilizacija. Kontrola procesa bioremedijacije. Bioremedijacija ex-situ. Neki aspekti metabolizma mikroorganizama važni za proces bioremedijacije. Protokoli. azo boje). Značaj genetičkog diverziteta u restauraciji populacija. VIII semestar 2+2) . Neuston i nekton: krakteristike i predstavnici. Izbor podataka značajnih za ekosistemski menadžment.Vitrifikacija. Sezonske promene. Mikrobiološki konzorcijum. kontaminacije organskim. fenolna jedinjenja. fauna dna. Bioremedijacija hlorovanih rastvarača primenom alternativnih akceptora elektrona. Seminarski radovi vezani za praktične primere konzervacije i restauracije ekosistema i za teorijske modeli primene metoda konzervacije i restauracije ekosistema. Akvakultura: ribarstvo i ribnjačarstvo. halogena jedinjenja. Primeri degradacije staništa i njihove restauracije. Ekstrakcija zemljišta uz aeraciju. Konzervacija i restauracija ekosistema (Izborni predmet. pH. Merenja fiziko-hemijskih svojstava vode. vrednosti i naučna osnova. kriterijumi i valorizacija. VIII semestar 2+2) Predavanja: Konzervacija i menadžment ekosistema. Fito. Bioremedijacija ugljovodonika poreklom iz nafte primenom alternativnih akceptora elektrona. Ispumpavanje i tretman podzemnih voda. Osnovne postavke i zahtevi biološkog procesa. tvrdoće vode. Prečišćavanje otpadnih voda. procedure i primeri uspešne ekološke restauracije. Bioindikatori ekoloških uslova: saliniteta. Simuliranje prirodne bioremedijacije u laboratorijskim uslovima i mikrokosmos studijama. otpadne vode poljoprivredne proizvodnje. krakteristike i predstavnici. Biološki aktivni agensi vodenih organizama. Hemijska dehalogenacija. Bioremedacione tehnike – praktična primena: Aeracija u bioremedijaciji ugljovodonika poreklom iz nafte. Lanci ishrane i klasifikacija u trofičke stupnjeve. karakteristike. Spaljivanje. Tipovi restauracije. Ekologija adaptivne radijacije (Izborni predmet. Terenski obilazak lokaliteta u procesu bioremedijacije.i zoobentos. biohemijskih i hemijskih indikatora. Ispit: pismeni i usmeni. odumiranje. Putevi biodegradacije specifičnih grupa jedinjenja: nafta i naftni derivati. Restauraciona ekologija. Koncept. Kontrolisani prirodni raspad. Biodegradativni procesi i biotransformacije. Detoksifikacija specifičnih jedinjenja (amfoliti. Određivanje indeksa saprobnosti vode i bioloških. produktivnost ekosistema. Opšti model degradacije staništa. Terenski obilazak deposola u procesu fitoremedijacije. Uticaj distribucije svetlosti: dnevne i sezonske. kretanje vode i dr.19 veličini. Korišćenje prirodnih procesa u menadžmentu ekosistema. vertikalne i horizontalne. indikatora stepena eutrofikacije u autohtonim slatkovodnim akvatičnim ekosistemima. Termalni tretman in situ. Akvatični relikti i endemi kao turističke znamenitosti. Ispit: praktični i pismeni /usmeni. Tretman podzemnih voda opterećenih hlorovanim rastvaračima. Autopurifikacija prirodnih voda. Vežbe: Metode uzorkovanja vode za hirobiološke analize. Upravljanje predeonim procesima. sukcesije i transformacija u vlažne livade i kopnene ekosisteme. Mogućnosti restauracije i revitalizacije. industrijske otpadne vode. Lov i ribolov. Vežbe: Problemi konzervacije akvatičnih ekosistema. Utvrđivanje funkcionalne ekosistemske jedinice. Uticaj hemijskih i fizičkih faktora: kiseonik. Aeracija pod pritiskom u tretmanu podzemnih voda zagadjenih ugljovodonicima poreklom iz nafte. biohemijskih i fiziko-hemijskih parametara. Prirodna bioremedijacija. Vežbe: Aktivnost mikroorganizama u procesima prirodne bioremedijacije. Mogućnosti kontrole biodegradativnih procesa. Metode hidrobioloških ispitivanja kvaliteta vode: fitoplankton. Definicija. Fitoremedijacija. ukupnih i specifičnih zagađenja. Određivanje stepena zagađenja vode (indeks saprobnosti i klase boniteta) na osnovu promena u sastavu biocenoza. Restauracija vodenih sistema. Detekcija prisustva toksičnih jedinjenja u substratu – skrining testovi biodegradacije. Modeliranje ekosistema. Ekološki menadžment. Striping vazduhom. Ekologija otpadnih voda: komunalne otpadne vode. Hemijska oksidacija. Cepanje. Značaj i zaštita biodiverziteta akvatičnih organizama. Nastanak.

NVO. Toksični otpad. Deforestacija. Detekcija adaptivne radijacije. Evolucija anatomski modernog čoveka. Analogija između taksona i oblasti.metode. Geološki vremenski okvir. debate i diskusije u vezi sa najnovijim istraživanjima vezanim za globalne promene klime. toksični otpad. Antropogeneza (Izborni predmet. Priroda fosilnih nalaza. Rezistentnost: divergencija između recentnih genetičkih linija Vežbe: Odgovarajućim primerima se prate predavanja Ispit: pismeni/usmeni. Divergentna prirodna selekcija u različitim okruženjima. resurse i politike u oblasti zaštite životne sredine. Promene klime: nauka. Upotreba filogenetskih podataka u rešavanju raznih bioloških problema. Povezanost demografije i filogenije. Formiranje kladograma oblasti upotrebom taksona kao karaktera Vežbe: Primeri: Intraspecijska filogeografija: Biogeografska analiza genetičke divergencije sekvenci DNK u izolovanim i ostrvskim populacijama.od kasne Krede do kasnog Miocena. Razvojna genetika i makroevolucione novine. Formiranje kladograma regiona na osnovu biogeografske istorije odabranih taksona. zemljišta.od širenja populacija iz glacijalnih refugijuma i postglacijalne ekspanzije tokom Pleistocena. uticaj. VIII semestar 2+2) Predavanja: Istorijska biogeografija . Geografska varijabilnost savremenog čoveka. Ekološke mogućnosti i nivo specijacije. Specijacija i rekonstrukcija odnosa taksona na osnovu filogenetskih podataka. ekoturizam.Uvod. VIII semestar 2+2) . Alometrija i heterohronija. Molekularni podaci u antropologiji. Ispit: pismeni i usmeni. rekonstrukcija. Borba za prirodne resurse. Vežbe: Seminarski radovi. VIII semestar 2+2) Predavanja: Evolucija. uticaj javnosti. pravna regulativa. Molekularni sat. Divergencija i interakcija između vrsta. Fosilni podaci. Prekabrijumska evolucija.20 Predavanja: Poreklo ekološkog diverziteta. Rekonstrukcija odnosa različitih regiona Zemlje na osnovu biogeografskih podataka. Ljudska populacija: rast. Klasifikacija biodiverziteta . tehnologija. do razdvajanja kontinentalnih ploča tokom kasnog Mezozoika Ispit: pismeni/usmeni Trendovi u ZŽS (Izborni predmet. rast ljudske populacije. deforestaciju. Poreklo organela. tokom razdvajanja populacija. Progres adaptivne radijacije. Ekološka teorija adaptivne radijacije. Filogeografija (Izborni predmet. Analogija između filogenetske i biogeografske analize. vazduha. Nastanak evolucionih novina. Evolucija primata . politika. poljoprivredu. Tranzicioni oblici. Turizam: uticaj na životnu sredinu. Evolucija roda Homo. Koevolucija Ispit: pismeni / usmeni Ihtiologija (Izborni predmet. Ekološke mogućnosti i morfološka divergencija. Značaj. Genetički diverzitet primata i čoveka. VIII semestar 2+2) Predavanja: Poreklo života. Kambrijumska eksplozija. Geološka vremenska skala. a u korelaciji sa istorijskim događajima . ekonomija. klasifikacija i nomenklatura. Osnovne geološke promene. Ekološka osnova specijacije. Istorija života (Izborni predmet. VIII semestar 2+2) Predavanja: Aktuelni problemi ugroženosti vode. Fanerozoik: Paleozoik. Istorija Zemlje na osnovu bioloških podataka. Biološka i kulturna evolucija čoveka: evolucija i ponašanje čoveka. Poreklo introna. evolucija i zdravlje čoveka. Evolucione činjenice. Evolucija i budućnost humane populacije: eugenija Vežbe: Evolucija primata: filogenetske analize: na osnovu morfoloških karakteristika i molekularnih podataka. Mezozoik i Kenozoik Vežbe: Metode evolucione analize. Makroevolucione promene isprekidana ravnoteža i filetički gradualizam. preko stvaranja vulkanskih ostrva i planinskih venaca i platoa. Globalno upravljanje resursima: međunarodne organizacije. Austrolopithecinae i Homo habilis. Uticaj ponašanja na evoluciju genetičkog diverziteta čoveka Ispit: pismeni/usmeni. ekoturizam. Rekonstrukcija istorije života.

crevnog sistema. Odredjivanje indeksa saprobnosti na osnovu sastava ihtiofaune. Pregled ihtioloških zbirki. hibridizacija. statistička obrada. Apsolutna i relativna plodnost. Sinantropni glodari (Izborni predmet. skeletnog. embrionalni i larveni razvoj. Podela riba prema staništima.Razmnožavanje. apsolutnog i relativnog prirasta. Rodeticidni preparati i načini njihove primene. Ispit: pismeni i usmeni. Inter i intraspecijski odnosi medju ribama . Delovanje abiotičkih ekoloških faktora na ribe.21 Predavanja: Organski sistemi riba. Plodnost. Organizacija i praktično sprovođenje deratizacije. Meristički i morfometrijski karakteri riba. hromozomi. VIII semestar 2+2) Predavanja: Bioenološke karakteristike populacija sinatropnih glodara i njihova podela. Ekonomski značaj mišolikih glodara. Gajenje riba u ribnjacima Vežbe: Gradja kožnog. Odredjivanje starosti. Ribe kao saprobiološki indikator. Upoznavanje sa gajenjem šaranskih riba Ispit: praktični i usmeni. . Mere zaštite pri izvođenju deratizacije. Genetika. Ishrana. selekcija. Epizootiološko – epidemiološki značaj sinantropnih glodara. Krvna slika. Vežbe: Izvode se u vidu terenske nastave sa ekipom za deratizaciju iz novosadske “Ciklonizacije”. Metode borbe protiv štetnih vrsta glodara. Migracije riba. Rast i tempo porasta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful