P. 1
3 Merna nesigurnost

3 Merna nesigurnost

|Views: 3,451|Likes:
Published by api-3701703
Sve o greskama pri merenju, osetljivosti pojedinih instrumenata itd.
Sve o greskama pri merenju, osetljivosti pojedinih instrumenata itd.

More info:

Published by: api-3701703 on Oct 14, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

MERNA NESIGURNOST

GREŠKA MERENJA
Klasične definicije koje su od 1993 terminološki zamenjene, ali se i dalje često koriste 1993 ISO

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Merenje ima za cilj da nam pokaže kvantitet „pojave“ od interesa. Rezultat merenja nije kompletan ako sa sobom ne nosi informaciju o tačnosti.

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost
Klasični oblik izražavanja tačnosti koristi termin „greška merenja“.

∆ ( x) = X ( M ) − X ( S )

apsolutna greška

δ ( x) = ( X ( M ) − X ( S ) ) / X ( M )

relativna greška

U prethodnim jednačinama je X(M) izmerena vrednost, a X(S) tačna vrednost. Osnovni problem u ovoj definicije je što tačna vrednost nije poznata.

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost Različite pojave koje deluju na proces merenja u trenutku merenja prouzrokuju razliku između tačne i izmerene vrednosti. Ako su uticaji na merenje sistematski i njihov uticaj je poznat, onda je moguće korigovati rezultat.

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost
Tačna vrednost se sa nekom verovatnoćom nalazi u opsegu oko izmerene vrednosti. Širina tog opsega je informacija i mernoj nesigurnosti. 1993 je Internacionalna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization - ISO) izdala Vodič za prikazivanje nesigurnosti merenja (Guide to the Expression of Uncertainty of Measurements) u kome su definisane osnovne oznake i relacije, kao i primeri primene.

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost Definicije:
Izmerena veličina je centralni element seta koji reprezentuje mernu veličinu. Merna nesigurnost je parametar koji se pridružuje rezultatima merenja. Mernu nesigurnost karakteriše disperzija vrednosti koja odgovara standardnoj devijaciji za koju se definiše nesigurnost.

MERNA NESIGURNOST

KOMPONENTE MERNE NESIGURNOSTI

1. Komponente koje se određuju is statističke raspodele izmerenih vrednosti i mogu da budu karakterisane eksperimentalnom standardnom devijacijom (ove nesigurnosti u osnovi odgovaraju slučajnim greškama u klasičnoj terminologiji). Standardna nesigurnost tipa A (oznaka uA) se određuje statističkom analizom rezultata koji su određeni ponavljanjem merenja. •Uzrok ovog tipa standardne nesigurnosti se smatra neodređenim •Veličina se smanjuje pri povećanju broja merenja.

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Posmatrajmo skup diskretnih vrednosti (merenja), i na horizontalnu osu nanesimo izmerenu vrednost, a na vertikalnu broj merenja pri kojima je izmerena ta vrednost. Broj ponavljanja pojedine vrednosti nazivamo učestanost rezultata merenja (f1).

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Na ordinatu možemo nanositi i relativnu učestanost rezultata merenja (fi/n) umesto učestanosti merenja. Koristeći učestanost rezultata merenja možemo napisati da je aritmetička sredina merenja

1 x= n

∑f
i=1

m

i

xi , m ≤ n


i=1

m

f i= n

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Pri merenju kontinualne veličine skup merenja čini diskretni skup koji se razlikuju za diferencijalno male priraštaje. Histogram je grafički prikaz rezultata merenja u kome apscisa pokazuje skupove rezultata merenja unutar opsega merene veličine, a ordinata učestanost njihovih ponavljanja.

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Grupisanje rezultata u intervale histograma u odnosu na ukupan interval merenja R(x)=xmax-xmin, gde je xmax najveći, a xmin najmanji rezultat. Moramo obuhvatiti sve izmerene vrednosti, i svaki pojedini rezultat mora da pripada samo po jednom intervalu. Broj intervala histograma je

m ≈ n +1

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Pri crtanju dijagrama na apscisu se nanose intervali histograma, a na ordinatu učestanost intervala, relativna učestanost intervala ili procentulana učestanost intervala. Učestanost intervala je broj merenja koja pripadaju intervalu histograma, a relativna učestanost intervala odnosu broja koji pripada pojedinom intervalu u odnosu na ukupan broj merenja. Normalizovani histogram - učestanost intervala se deli širinom intervala histograma.

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Posmatrajmo proces merenja sa velikim broj ponavljanja n → ∞ , tako da broj merenja , širina intervala histograma se može smanjivati tako da zapravo postaje ∆x → 0 . Obvojnica histograma je u ovom slučaju neprekidna funkcija (prikazana na prethodnoj slici) i obeležavamo je sa f(x). Ova nenegativna, realna i neprekidna funkcija je definisana za svaki prirodan broj x i nazivamo je gustina raspodele verovatnoće merenja. Ova funkcija se matematički definiše jednačinom

f ( x )=

P ( x i < X < x i+1 ) lim ∆x ∆x → 0

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Osnovni parametri koji karakterišu nesigurnost tipa A su: 1) gustina raspodele verovatnoće merenja f(x); i 2) fumkcija raspodele verovatnoće rezultata merenja F(x). x

F ( x )=

-∞

∫ f ( x )d x

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost
Koristeći gustinu raspodele verovatnoće možemo napisati aritmetičku sredinu populacije µ i standardnu devijaciju polulacije pomoću sledećih jednačina

1 T µ = lim ∫ f ( x)dx T ⇒∞ 2T −T

σ=

-∞

∫( x- µ ) f ( x )d x

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost
Najvažnije osobine normalne raspodele su: 1) Gausova funkcija gustine raspodele je pozitivna i neprekidna za svaku realnu vrednost promenljive x; 2) strmina zvonaste Gausove krive zavisi od tako što se smanjenjem

σ

povećava strmina;

3) maksimalna vrednost zvonaste krive (

µ , 1 / ( σ 2π )

4) zvonasta kriva je osno simetrična u odnosu na vertikalu kroz maksimum; 5) površina ispod krive je jednaka 1;

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

6) verovatnoća da se rezultat merenja nađe na intervalu (x1,x2) je

1 P ( x1 < X < x 2 ) = σ 2π

x2

x1

∫e
-

-

( x - µ )2 2σ2

dx

7) funkcija raspodele je određena jednačinom

1 F ( x1 ) = σ 2π

x1

-∞

∫e

( x - µ )2 2σ2

dx

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

φ ( z )=

1 2π

2 -z e 2

dz

Z =( X - µ ) / σ

MERNA NESIGURNOST

KOMPONENTE MERNE NESIGURNOSTI

2. Komponente nesigurnosti koje nastaju zbog očekivanih događaja, tj. očekivane verovatnoće pojavljivanja (npr. nesigurnost pri očitavanju vrednosti sa instrumenta, nesigurnosti pasivnih elemenata pri merenjima). Ove nesigurnosti odgovaraju sistematskim greškama u klasičnoj terminologiji. Ove nesigurnosti treba minimizirati. Standardne nesigurnosti tipa B (oznaka uB) se određuju drugačijim postupcima od statističke analize rezultata dobijenih ponavljanjem merenja. • Određuju se pojedinačnom analizom merenja • Ne zavise od broja ponavljanja merenja.

MERNA NESIGURNOST

STANDARDNA MERNA NESIGURNOST TIPA A

Rezultati merenja pri dobro tačnim merenjima imaju normalnu raspodelu ako se u intervalu određenom dvostrukom varijansom 2σ u odnosu na srednju vrednost merenja nalazi dve trećine rezultata merenja (66.6%).

Funkcija gustine verovatnoće normalne raspodele (Gausove raspodele):

f ( x) =

1 e σ 2π

( x− x)2 2σ 2

Slučajna raspodela je karakteristika slučajnih događaja i karakteriše merne nesigurnosti tipa A.

MERNA NESIGURNOST

STANDARDNA MERNA NESIGURNOST TIPA B

Rezultati merenja mogu da imaju i uniformnu raspodelu (ako sve izmerene vrednosti pripadaju intervalu 2∆x u odnosu na srednju vrednost merenja). U ovom slučaju 58% rezultata merenja pripada intervalu 2σ u odnosu na centralnu vrednost, i važi jednačina:

Uniformna raspodela često obuhvata merne nesigurnosti tipa B.

MERNA NESIGURNOST

KOMBINOVANA STANDARDNA NESIGURNOST

Standardne nesigurnosti tipa A i B su ortogonalne pa je rezultujuća nesigurnost data jednačinom:

uC ( x ) = u 2 A ( x ) + u 2B ( x )

MERNA NESIGURNOST

PROŠIRENA NESIGURNOST

• Verovatnoća da se rezultat merenja nalazi u intervalu 2σ je relativno mala (66.6% u slučaju normalne raspodele i 58% u slučaju uniformne raspodele). Proširena nesigurnost se definiše jednačinom:

U ( x) = kuC ( x)
U je proširena nesigurnost, k faktor proširenja, uC kombinovana standardna nesigurnost, i x merna veličina. • Faktor proširenja k utiče na sigurnost da veći broj merenja pripada intervalu koji smatramo sigurnim. • Za vrednost k=2 i slučajnu raspodelu dobijamo da je 95% rezultata merenja pripada intervalu 2σ.

MERNA NESIGURNOST

RELATIVNA NESIGURNOST

• Merne nesigurnosti mogu da se izražavaju i kao relativne veličine u odnosu na merenu veličinu. • Relativna nesigurnost se dobija kao količnik apsolutne merne nesigurnosti i srednje vrednosti merenja. Ovo je moguće u svim slučajevima osim kada je aritmetička sredina jednaka 0.

Relativna nesigurnost se iskazuje u obliku

Gndr = ± X%pv
gde oznaka "pv" znači "od “pokazane vrednosti”, “od očitane vrednosti” ili “od ulazne vrednosti” za merne instrumente. U uputstvima za rad na engleskom jeziku ovome odgovaraju oznake “of input”, “of reading”, i “of setting”. Prema tome, u ovom slučaju najveća dopuštena greška je data u obliku relativne greške pa se može preciznije nazvati najveća dopuštena relativna greška mernog sredstva.

Ako se pomenuta relativna nesigurnost, za svaku vrednost merene veličine posebno, preračuna u apsolutnu nesigurnost, može se dobiti odgovarajuća najveća dopuštena absolutna merna nesigurnost instrumenta.

Gnda = Gndr × pv
Apsolutna merna nesigurnost zavisi od merene veličine i proporcionalna je sa njom. Apsolutna merna nesigurnost je najmanja na početnom delu opsega, a najveća na kraju opsega.

Dijagram najveće dopuštene relativne merne nesigurnosti jednog voltmetra, Gndr = f(U), za konkretnu vrednost X = 1, kao i dijagram odgovarajuće (pretvorene) najveće dopuštene apsolutne merne nesigurnosti, Gnda= f(U) = Gndr x. x je merena veličina (napon) za koji je pretpostavljeno da ima tri opsega: 1, 10, i 100 V.

Čisto apsolutna merna nesigurnost

Gnd = ± Y %ks
gde oznaka ”ks” znači ”od kraja skale”, ”od pune skale”, ili ”od opsega”. Na engleskom jeziku ovome odgovaraju oznake “of end scale”, “of range”, i “full scale”. Najveća dopuštena merna nesigurnost zavisi isključivo od postavljenog opsega merenja na mernom sredstvu, i u apsolutnom iznosu je konstantna unutar jednog mernog opsega. Odgovarajuća (preračunata) najveća dopuštena relativna greška u ovom slučaju je promenljiva i opada posmatrajući od početka ka kraju mernog opsega gde ima najmanju vrednost.

Na slici je dijagram najveće dopuštene apsolutne merne nesigurnoosti Gnda ranije pomenutog voltmetra za konkretnu vrednost Y = 1, kao i dijagram odgovarajuće najveće dopuštene relativne merne nesigurnosti, Gndr, koja se dobija pomoću relacije

G ndr = ±

G nda 100 x

gde je x merena veličina ( npr. napon).

Kombinovana merna nesigurnsot u obliku Gnd = ± (X% pv + Y% ks) predstavlja kombinaciju prethodno opisanih nesigurnosti.

KLASA TAČNOSTI
Klasa tačnosti je klasa mernog instrumenta koji zadovoljava određene metrološke zahteve potrebne za ordžavanje mernih nesigurnsoti u zadatim granicama. Klasa mernog instrumenta se definiše jednačinom

K =|

G nda | 100 x max

Prema “jugoslovenskim” standardima za pokazne instrumente (JUS L.G1.020) merni instrumenti se svrstavaju u klase tačnosti 0.1; 0.2; 0.5; 1; 1.5; 2; 2.5; i 5.

Primer za utvrđivanje karakteristike mernog instrumenta:

Neka je voltmetar klase 0.5, i skala od 0 do 150 V. Meri se napon od 75 V, pa možemo odrediti najveće merne nesigurnosti:

150 xmax = ± 0.5 * = ± 0.75V G nda = ± K 100 100
100 = ± G nda * 100 = ± 0.75 * = ± 1% G ndr x 75

DIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

Procena se zasniva na postojećim informacijama: • Specifikacija proizvođača (klasa tačnost elektromehaničkog instrumenta, parovi parametara koji karakterišu tačnost digitalnog instrumenta, tolerancija pasivnih elemenata) • Podaci o kalibraciji na osnovu sertifikata o mernom uređaju • Nesigurnosti referentnih podataka iz uputstava za upotrebu Pri svemu ovome se podrazumeva da se merenje vrši pri propisanim radnim uslovima proizvođača!

DIREKTNA MERENJA ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Greška instrumenta definisana na klasičan način definiše maksimalno moguće odstupanje rezultata merenja od stvarne vrednosti. Ova maksimalna apsolutna greška je: K - klasa tačnosti K M ∆P = M - maksimalna vrednost koju može 100 da pokaže instrument U intervalu {x -∆P, x +∆P} je najveća verovatnoća nalaženja rezultata merenja. Pretpostavimo da postoji uniformna raspodela. Nesigurnost čitanja se određuje is jednačine: u B = σ =
∆p 3 = K / 100 M 3

DIREKTNA MERENJA ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Primer: Odrediti proširenu mernu nesigurnost voltmetra sa pokretnim gvožđem. Pri ovom smatrati da je klasa tačnosti K=0.5, maksimalno pokazivanje instrumenta (opseg merenja) M=130 V, i da je faktor proširenja k=2. Pri merenju pokazana vrednost napona je bila 71.1 V. S obzirom da na merenje mogu da utiču temperatura, magnetsko polje, i druge pojave, važno je da se obezbedi da pri merenju sve te “smetnje” budu u propisanim granicama.

DIREKTNA MERENJA ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Rešenje: Procenićemo prvo standardnu nesigurnost tipa B:
uB = ∆p 3 = K / 100 0.5 / 100 M= 130 = 0.375V 3 3

S obzirom da se radi o merenju napona, merna nesigurnost je u Voltima. Koristeći zadati faktor proširenja k=2 dobijamo da je

U x = 71.1 ± 0.75 V
Ova merna nesigurnost se može prikazati i kao relativna vrednost. Merna nesigurnost se dobija deljenjem merne nesigurnosti i merenog napona, pa dobijamo da je ona ± 1.1%.

DIREKTNA MERENJA ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Greška instrumenta ∆x u klasičnom smislu se definiše kao najveće odstupanje prikazane vrednosti od tačne vrednosti. Greška u procentima očitavanja δ1 i greška u procentima od opsega δ2. Greška pokazivanja je:
∆x =

δ1

100

X+

δ2

X - izmerena vrednost

100

M

M - opseg merenja (najveća vrednost koju može da pokaže instrument). R - rezolucija instrumenta, vrednost veličine izražena kroz broj kvantizacionih koraka. ±N - broj kvantizacionih koraka

∆x =

δ1
100

X + NR

U intervalu { x-∆x, x +∆x} je najveća verovatnoća nalaženja rezultata merenja. Pretpostavimo da postoji uniformna raspodela. Nesigurnost čitanja se određuje is jednačine:

δ1 δ1 δ X+ 2 M X + NR ∆ x 100 ∆ x 100 100 uB = σ = ili u B = σ = = = 3 3 3 3

DIREKTNA MERENJA ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Primer: Odrediti proširenu mernu nesigurnost digitalnog ampermetra. Pri ovom koristiti podatke proizvođača (opseg merenja M=200 mA, relativne greške: ±0.1% od čitanja, ± 0.05 % od opsega). Pri ponavljanja merenja dobijen je rezultat Ix=60 mA Procenićemo standardnu nesigurnost tipa B: Rešenje:

δ1

u B = 100

X+

δ2

100 3

M

0.1 0.05 60 + 200 100 100 = = 0.09 mA 3

I x = 60.0 ± 0.18 mA, k = 2 Za faktor proširenja k=2: Ako mernu nesigurnost izrazimo kao relativnu veličinu dobijamo da je nesigurnost merenja struje od 60 mA ±0.3%.

DIREKTNA MERENJA ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Primer: Odrediti mernu nesigurnost tipa B ako je opseg instrumenta M=200 mA, greška očitavanja je ±0.1% od broja, a ekran ima 4 cifre. Broj kvantizacionih nivoa greške je N=2. Pri merenju pokazivanje je Ix=60 mA. Rešenje: 0.1 2 δ1 X + NR 60 + 200 100 100 2000 uB = = = 0.15 mA 3 3
I x = 60.0 ± 0.3 mA, k = 2

U ovom slučaju dobijamo da relativna nesigurnost pri merenju struje od 60 mA iznosi ± 0.5%.

DIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A

• Procena nesigurnosti tipa A je slična evaluaciji slučajne greške u klasičnoj metrologiji.

• Procena nesigurnosti je bazirana na statističkoj analizi n nezavisnih i jednako tačnih ponovljenih merenja (n≥1). • U ovom slučaju pretpostavljamo da je tačna vrednost veličine od interesa jednaka srednjoj vrednosti (aritmetičkoj sredini) pojedinačnih rezultata merenja. Standardna nesigurnost tipa A:
ˆ u A ( x) = σ ( X ) =
n 1 n 1 2 ∑ ( xi − x ) , x = n ∑ xi n(n − 1) i =1 i =1

n broj ponavljanja merenja veličine x. Ova procedura ima smisla samo ako je broj merenja veći od 10.

DIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A

Primer: Odrediti mernu nesigurnost ako su u toku ponavljanja merenja napona dobijeni sledeći naponi:
No. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 U[V] 5.0009 5.0019 4.9992 4.9998 5.0011 4.9989 5.0007 5.0003 4.9995 5.0014

Opseg mernog instrumenta je M=10 V, tačnost očitavanja je ±0.01%, a tačnost opsega je ±0.005%. Rešenje: Procenjena tačna vrednost merenja je:

1 n U X = ∑ U i = 5.00037 ≅ 5.0004 V n i =1

DIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A

Rešenje (nastavak): Procenjena merna nesigurnost tipa A je:
u A,U X ˆ = σ (X ) =
n 1 ∑ (U Xi − U x ) 2 = 0.00032 V n(n − 1) i =1

Procenjena merna nesigurnost tipa B je:
u B ,U X 0.01 0.005 δ1 δ 5.0004 + X+ 2 M 10 0.0005 + 0.0005 100 100 100 100 = = = = 0.00058 V 3 3 3

Kombinovana nesigurnost je:

uC ,U X = u 2 A,U X + u 2 B ,U X = 0.000322 + 0.000582 = 0.00066 V

DIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A

Rešenje (nastavak): Ako se ovaj rezultat proširi (k=2) dobijamo proširenu nesigurnost

U X = 5.0004 ± 0.0013 V; k = 2
Konačno, možemo napisati i da je izmereni napon UX = 5.000037 V sa nesigurnošću od ± 0.026%, i faktorom proširenja k=2.

INDIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Indirektna merenja su procedure pri kojima nam rezultati merenja veličine X omogućuju da primenom poznate relacije Y=f(X) odredimo veličinu Y. Pri ovome veličina od interesa može da zavisi od N veličina Xi, i=1,2, .., N. Ako je tada postoji i funkcionalna jednačina y=f(x1,x2,..,xN), gde su x1, x2, .., xN procenjene vrednosti veličina X1, X2, .., i XN. U ovom slučaju je merna nesigurnost za međusobno nekorelisane promenljive:

uy =

∑(
i =1

N

∂f u xi ) 2 ∂xi

gde je uy kombinovana standardna nesigurnost promenljive y, a uxi je kombinovana standardna nesigurnost veličine xi.

INDIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Merna nesigurnost indirektnih merenja se javlja i zbog izbora metode koja unosi grešku. U ovom domenu iskustvo i proučavanje merenja u literaturi su jedini način prevazilaženja problema.

INDIREKTNA MERENJA

Primer: Procena merne nesigurnosti otpora koristeći voltmetar i ampermetar. Digitalni voltmetar može da meri u opsegu od 200 mV, ±0.1% je tačnost očitavanja, a ±0.05 % tačnost opsega. U toku merenja napon je Ux=150 mV. Analogni ampermetar može da meri u opsegu do 1.2 A, klasa tačnosti je K=0.5, i struja u toku merenja je Ix=0.4 A. Rešenje: S obzirom na podatke je merna nesigurnost voltmetra određena jednačinom:

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

0.1 0.05 150 + 200 100 uU = 100 = 0.14 mV ili ± 0.1% 3

Merna nesigurnost ampermetra je:

ui =

0.1×1.2 = 0.0034 A ili ± 0.87% 3

INDIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Rešenje (nastavak): Standardna nesigurnost merenja otpornosti V-A metodom je:
uRx = ( ∂ (U / I ∂ (U / I 1 U uU ) 2 + ( u I ) 2 = ( uU ) 2 + ( 2 ui ) 2 = 3.2 mΩ ili 0.88% ∂U ∂I I I

Ako uvedemo i proširenu nesigurnost sa koeficijentom proširenja k=2 dobijamo da je veličina od interesa: Rx= U/I = 375 ± 6.4 mΩ; k=2, ili Rx= 375 mΩ sa tačnošću od ±1.7% i faktorom proširenja k=2.

INDIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Primer: Odrediti mernu nesigurnost merenja snage trofazne mreže: Px = P1 + P2 + P3. Vatmetar koji se koristi za merenje ima opseg od 2400 W, klasa tačnosti je 0.5, a snage koje se mere su P1 = 1600 W, P2 = 1200 W, i P3 = 2000 W. Rešenje: Prvo ćemo odrediti standardi nesigurnost instrumenta:

u P1 = u P2 = u P3 =

0.5 × 2400 = 6.9 W 100 3

INDIREKTNA MERENJA

ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Rešenje (nastavak): Standardna nesigurnost snage je ako koristimo tri vatmetra:
u Px = ( ∂ ( P + P2 + P3 ∂( P + P + P ∂( P + P + P 1 u P1 ) 2 + ( 1 2 3 u P2 ) 2 + ( 1 2 3 u P3 ) 2 = 12 W ∂P ∂P2 ∂P3 1

Uzimajući i faktor proširenja 2 dobijamo da je PX=P1+P2+P3=4800 W ± 24 W, ili ako se koristi relativna nesigurnost PX=4800 W sa nesigurnošću od ±0.5%.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->