MERNA

NESIGURNOST

GREŠKA
MERENJA
Klasične definicije koje su od 1993 terminološki
zamenjene, ali se i dalje često koriste
1993 ISO

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Merenje ima za cilj da nam pokaže

kvantitet „pojave“ od interesa. Rezultat
merenja nije kompletan ako sa sobom
ne nosi informaciju o tačnosti.
 Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Klasični oblik izražavanja tačnosti koristi termin „greška merenja“.

∆ ( x) = X ( M ) − X ( S ) apsolutna greška

δ ( x) = ( X ( M ) − X ( S ) ) / X ( M ) relativna greška

U prethodnim jednačinama je X(M) izmerena vrednost, a X(S) tačna

vrednost. Osnovni problem u ovoj definicije je što tačna vrednost
nije poznata.

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Različite pojave koje deluju na proces merenja u

trenutku merenja prouzrokuju razliku između
tačne i izmerene vrednosti.

Ako su uticaji na merenje sistematski i njihov

uticaj je poznat, onda je moguće korigovati
rezultat.
Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Tačna vrednost se sa nekom verovatnoćom nalazi u

opsegu oko izmerene vrednosti. Širina tog opsega je
informacija i mernoj nesigurnosti.
1993 je Internacionalna organizacija za standardizaciju
(International Standard Organization - ISO) izdala Vodič
za prikazivanje nesigurnosti merenja (Guide to the
Expression of Uncertainty of Measurements) u kome su
definisane osnovne oznake i relacije, kao i primeri
primene.

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Definicije:
Izmerena veličina je centralni element seta koji
reprezentuje mernu veličinu.
Merna nesigurnost je parametar koji se pridružuje
rezultatima merenja. Mernu nesigurnost karakteriše
disperzija vrednosti koja odgovara standardnoj
devijaciji za koju se definiše nesigurnost.
 MERNA NESIGURNOST
KOMPONENTE MERNE NESIGURNOSTI

1. Komponente koje se određuju is statističke raspodele

izmerenih vrednosti i mogu da budu karakterisane
eksperimentalnom standardnom devijacijom (ove
nesigurnosti u osnovi odgovaraju slučajnim greškama u
klasičnoj terminologiji).
Standardna nesigurnost tipa A (oznaka uA) se određuje
statističkom analizom rezultata koji su određeni ponavljanjem
merenja.
•Uzrok ovog tipa standardne nesigurnosti se smatra
neodređenim
•Veličina se smanjuje pri povećanju broja merenja.

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Posmatrajmo skup diskretnih

vrednosti (merenja), i na
horizontalnu osu nanesimo
izmerenu vrednost, a na
vertikalnu broj merenja pri
kojima je izmerena ta vrednost.
Broj ponavljanja pojedine
vrednosti nazivamo učestanost
rezultata merenja (f1).
 Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Na ordinatu možemo nanositi

i relativnu učestanost
rezultata merenja (fi/n)
umesto učestanosti merenja.

Koristeći učestanost rezultata

merenja možemo napisati da
je aritmetička sredina merenja
m
1 m
x=
n
∑f
i=1
i xi , m ≤ n ∑
i=1
f i= n

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Pri merenju kontinualne veličine skup merenja čini diskretni skup

koji se razlikuju za diferencijalno male priraštaje.
Histogram je grafički prikaz rezultata merenja u kome apscisa
pokazuje skupove rezultata merenja unutar opsega merene veličine,
a ordinata učestanost njihovih ponavljanja.
 Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Grupisanje rezultata u intervale histograma u odnosu na ukupan

interval merenja R(x)=xmax-xmin, gde je xmax najveći, a xmin najmanji
rezultat.
Moramo obuhvatiti sve izmerene vrednosti, i svaki pojedini rezultat
mora da pripada samo po jednom intervalu.
Broj intervala
histograma je

m ≈ n +1

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Pri crtanju dijagrama na apscisu se nanose intervali histograma, a na

ordinatu učestanost intervala, relativna učestanost intervala ili
procentulana učestanost intervala. Učestanost intervala je broj merenja
koja pripadaju intervalu histograma, a relativna učestanost intervala
odnosu broja koji pripada pojedinom intervalu u odnosu na ukupan broj
merenja.
Normalizovani histogram - učestanost intervala se deli širinom intervala
histograma.
 Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Posmatrajmo proces merenja sa velikim broj ponavljanja n → ∞ ,

tako da broj merenja , širina intervala histograma se može smanjivati
tako da zapravo postaje ∆x → 0 . Obvojnica histograma je u ovom
slučaju neprekidna funkcija (prikazana na prethodnoj slici) i
obeležavamo je sa f(x). Ova nenegativna, realna i neprekidna
funkcija je definisana za svaki prirodan broj x i nazivamo je gustina
raspodele verovatnoće merenja. Ova funkcija se matematički
definiše jednačinom
P ( x i < X < x i+1 )
f ( x )= lim
∆x → 0 ∆x

Raspodela rezultata merenja – nesigurnost tipa A

Osnovni parametri koji karakterišu nesigurnost tipa A su:

1) gustina raspodele verovatnoće merenja f(x); i
2) fumkcija raspodele verovatnoće rezultata merenja
F(x). x

F ( x )= ∫ f ( x )d x
-∞
 Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Koristeći gustinu raspodele verovatnoće možemo napisati aritmetičku

sredinu populacije µ i standardnu devijaciju polulacije pomoću
sledećih jednačina
1 T
µ = lim ∫ f ( x)dx
T ⇒∞ 2T −T

∞
σ= ∫( x- µ ) f ( x )d x
-∞

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Najvažnije osobine normalne raspodele su:

1) Gausova funkcija gustine raspodele je pozitivna i neprekidna za
svaku realnu vrednost promenljive x;
2) strmina zvonaste Gausove krive zavisi od tako što se smanjenjem
σ povećava strmina;
3) maksimalna vrednost zvonaste krive ( µ , 1 / ( σ 2π )
4) zvonasta kriva je osno simetrična u odnosu na vertikalu kroz
maksimum;
5) površina ispod krive je jednaka 1;
 Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

6) verovatnoća da se rezultat merenja nađe na intervalu (x1,x2) je

x2
1 ( x - µ )2
∫e
-
P ( x1 < X < x 2 ) = 2σ2 dx
σ 2π x1

7) funkcija raspodele je određena jednačinom

x1
1 ( x - µ )2
∫e
-
F ( x1 ) = 2σ2 dx
σ 2π -∞

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

Evaluacija merne preciznosti – merna tačnost

φ ( z )=
1 -z
e 2
2

dz Z =( X - µ ) / σ
2π

MERNA NESIGURNOST
KOMPONENTE MERNE NESIGURNOSTI

2. Komponente nesigurnosti koje nastaju zbog očekivanih

događaja, tj. očekivane verovatnoće pojavljivanja (npr.
nesigurnost pri očitavanju vrednosti sa instrumenta,
nesigurnosti pasivnih elemenata pri merenjima).
Ove nesigurnosti odgovaraju sistematskim greškama u
klasičnoj terminologiji. Ove nesigurnosti treba minimizirati.
Standardne nesigurnosti tipa B (oznaka uB) se određuju
drugačijim postupcima od statističke analize rezultata dobijenih
ponavljanjem merenja.
• Određuju se pojedinačnom analizom merenja
• Ne zavise od broja ponavljanja merenja.
 MERNA NESIGURNOST
STANDARDNA MERNA NESIGURNOST TIPA A
Rezultati merenja pri dobro tačnim merenjima imaju normalnu
raspodelu ako se u intervalu određenom dvostrukom varijansom 2σ u
odnosu na srednju vrednost merenja nalazi dve trećine rezultata
merenja (66.6%).
Funkcija gustine
verovatnoće
normalne raspodele
(Gausove raspodele):
( x− x)2
−
1 2σ 2
f ( x) = e
σ 2π

Slučajna raspodela je karakteristika slučajnih događaja i karakteriše

merne nesigurnosti tipa A.

MERNA NESIGURNOST
STANDARDNA MERNA NESIGURNOST TIPA B
Rezultati merenja mogu da imaju i uniformnu raspodelu (ako sve
izmerene vrednosti pripadaju intervalu 2∆x u odnosu na srednju
vrednost merenja). U ovom slučaju 58% rezultata merenja pripada
intervalu 2σ u odnosu na centralnu vrednost, i važi jednačina:

Uniformna raspodela često obuhvata merne nesigurnosti tipa B.

 MERNA NESIGURNOST
KOMBINOVANA STANDARDNA NESIGURNOST

Standardne nesigurnosti tipa A i B su ortogonalne pa je

rezultujuća nesigurnost data jednačinom:

uC ( x ) = u 2 A ( x ) + u 2B ( x )

MERNA NESIGURNOST
PROŠIRENA NESIGURNOST
• Verovatnoća da se rezultat merenja nalazi u intervalu 2σ je
relativno mala (66.6% u slučaju normalne raspodele i 58% u
slučaju uniformne raspodele). Proširena nesigurnost se definiše
jednačinom:
U ( x) = kuC ( x)
U je proširena nesigurnost, k faktor proširenja, uC kombinovana
standardna nesigurnost, i x merna veličina.
• Faktor proširenja k utiče na sigurnost da veći broj merenja
pripada intervalu koji smatramo sigurnim.
• Za vrednost k=2 i slučajnu raspodelu dobijamo da je 95%
rezultata merenja pripada intervalu 2σ.
MERNA NESIGURNOST
RELATIVNA NESIGURNOST

• Merne nesigurnosti mogu da se izražavaju i kao

relativne veličine u odnosu na merenu veličinu.
• Relativna nesigurnost se dobija kao količnik apsolutne
merne nesigurnosti i srednje vrednosti merenja. Ovo je
moguće u svim slučajevima osim kada je aritmetička
sredina jednaka 0.

Relativna nesigurnost se iskazuje u obliku

Gndr = ± X%pv
gde oznaka "pv" znači "od “pokazane vrednosti”, “od očitane
vrednosti” ili “od ulazne vrednosti” za merne instrumente.
U uputstvima za rad na engleskom jeziku ovome odgovaraju
oznake “of input”, “of reading”, i “of setting”. Prema tome, u
ovom slučaju najveća dopuštena greška je data u obliku
relativne greške pa se može preciznije nazvati najveća
dopuštena relativna greška mernog sredstva.
Ako se pomenuta relativna nesigurnost, za
svaku vrednost merene veličine posebno,
preračuna u apsolutnu nesigurnost, može se
dobiti odgovarajuća najveća dopuštena
absolutna merna nesigurnost instrumenta.

Gnda = Gndr × pv
Apsolutna merna nesigurnost zavisi od merene veličine i
proporcionalna je sa njom.
Apsolutna merna nesigurnost je najmanja na početnom
delu opsega, a najveća na kraju opsega.

Dijagram najveće dopuštene relativne merne nesigurnosti jednog

voltmetra, Gndr = f(U), za konkretnu vrednost X = 1, kao i dijagram
odgovarajuće (pretvorene) najveće dopuštene apsolutne merne
nesigurnosti, Gnda= f(U) = Gndr x. x je merena veličina (napon) za
koji je pretpostavljeno da ima tri opsega: 1, 10, i 100 V.
 Čisto apsolutna merna nesigurnost

Gnd = ± Y %ks
gde oznaka ”ks” znači ”od kraja skale”, ”od pune skale”, ili ”od
opsega”. Na engleskom jeziku ovome odgovaraju oznake “of end
scale”, “of range”, i “full scale”.
Najveća dopuštena merna nesigurnost zavisi isključivo od
postavljenog opsega merenja na mernom sredstvu, i u apsolutnom
iznosu je konstantna unutar jednog mernog opsega.
Odgovarajuća (preračunata) najveća dopuštena relativna greška u
ovom slučaju je promenljiva i opada posmatrajući od početka ka
kraju mernog opsega gde ima najmanju vrednost.

Na slici je dijagram najveće dopuštene apsolutne merne

nesigurnoosti Gnda ranije pomenutog voltmetra za konkretnu
vrednost Y = 1, kao i dijagram odgovarajuće najveće dopuštene
relativne merne nesigurnosti, Gndr, koja se dobija pomoću relacije
G nda
G ndr = ± 100
x
gde je x merena veličina ( npr. napon).
Kombinovana merna nesigurnsot u obliku
Gnd = ± (X% pv + Y% ks)
predstavlja kombinaciju prethodno opisanih
nesigurnosti.

KLASA TAČNOSTI

Klasa tačnosti je klasa mernog instrumenta koji zadovoljava

određene metrološke zahteve potrebne za ordžavanje mernih
nesigurnsoti u zadatim granicama.
Klasa mernog instrumenta se definiše jednačinom
G nda
K =| | 100
x max
Prema “jugoslovenskim” standardima za pokazne instrumente
(JUS L.G1.020) merni instrumenti se svrstavaju u klase tačnosti
0.1; 0.2; 0.5; 1; 1.5; 2; 2.5; i 5.
 Primer za utvrđivanje karakteristike
mernog instrumenta:

Neka je voltmetar klase 0.5, i skala od 0 do 150 V. Meri se

napon od 75 V, pa možemo odrediti najveće merne
nesigurnosti:

xmax 150
G nda = ± K = ± 0.5 * = ± 0.75V
100 100

= ± G nda * 100 = ± 0.75 * 100 = ± 1%

G ndr
x 75

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

Procena se zasniva na postojećim informacijama:

• Specifikacija proizvođača (klasa tačnost elektromehaničkog
instrumenta, parovi parametara koji karakterišu tačnost digitalnog
instrumenta, tolerancija pasivnih elemenata)
• Podaci o kalibraciji na osnovu sertifikata o mernom uređaju
• Nesigurnosti referentnih podataka iz uputstava za upotrebu

Pri svemu ovome se podrazumeva da se merenje vrši pri

propisanim radnim uslovima proizvođača!
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Greška instrumenta definisana na klasičan način definiše
maksimalno moguće odstupanje rezultata merenja od stvarne
vrednosti. Ova maksimalna apsolutna greška je:
K K - klasa tačnosti
∆P = M
100 M - maksimalna vrednost koju može
da pokaže instrument

U intervalu {x -∆P, x +∆P} je najveća

verovatnoća nalaženja rezultata merenja.
Pretpostavimo da postoji uniformna raspodela.
∆p K / 100
Nesigurnost čitanja se određuje is jednačine: u B = σ = = M
3 3

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Primer:
Odrediti proširenu mernu nesigurnost voltmetra sa pokretnim
gvožđem. Pri ovom smatrati da je klasa tačnosti K=0.5,
maksimalno pokazivanje instrumenta (opseg merenja) M=130 V, i
da je faktor proširenja k=2. Pri merenju pokazana vrednost napona
je bila 71.1 V.
S obzirom da na merenje mogu da utiču temperatura, magnetsko
polje, i druge pojave, važno je da se obezbedi da pri merenju sve te
“smetnje” budu u propisanim granicama.
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

ANALOGNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Rešenje:
Procenićemo prvo standardnu nesigurnost tipa B:
∆p K / 100 0.5 / 100
uB = = M= 130 = 0.375V
3 3 3

S obzirom da se radi o merenju napona, merna nesigurnost je u Voltima.

Koristeći zadati faktor proširenja k=2 dobijamo da je

U x = 71.1 ± 0.75 V
Ova merna nesigurnost se može prikazati i kao relativna vrednost.
Merna nesigurnost se dobija deljenjem merne nesigurnosti i
merenog napona, pa dobijamo da je ona ± 1.1%.

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Greška instrumenta ∆x u klasičnom smislu se definiše kao

najveće odstupanje prikazane vrednosti od tačne vrednosti.
Greška u procentima očitavanja δ1 i greška u procentima od
opsega δ2. Greška pokazivanja je:
X - izmerena vrednost
δ1 δ2
∆x = X+ M M - opseg merenja (najveća vrednost koju može da
100 100
pokaže instrument).
δ1 R - rezolucija instrumenta, vrednost veličine
∆x = X + NR izražena kroz broj kvantizacionih koraka.
100
±N - broj kvantizacionih koraka
U intervalu { x-∆x, x +∆x} je najveća verovatnoća nalaženja rezultata
merenja. Pretpostavimo da postoji uniformna raspodela.
Nesigurnost čitanja se određuje is jednačine:
δ1 δ δ1
X+ 2 M X + NR
∆ x 100 100 ∆ x 100
uB = σ = = ili u B = σ = =
3 3 3 3
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Primer:
Odrediti proširenu mernu nesigurnost digitalnog ampermetra. Pri
ovom koristiti podatke proizvođača (opseg merenja M=200 mA,
relativne greške: ±0.1% od čitanja, ± 0.05 % od opsega). Pri
ponavljanja merenja dobijen je rezultat Ix=60 mA
Procenićemo standardnu nesigurnost tipa B:
Rešenje:
δ1 δ2 0.1 0.05
X+ M 60 + 200
u B = 100 100 = 100 100 = 0.09 mA
3 3
Za faktor proširenja k=2: I x = 60.0 ± 0.18 mA, k = 2
Ako mernu nesigurnost izrazimo kao relativnu veličinu dobijamo da
je nesigurnost merenja struje od 60 mA ±0.3%.

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA B

DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENT (nesigurnost čitanja)

Primer: Odrediti mernu nesigurnost tipa B ako je opseg

instrumenta M=200 mA, greška očitavanja je ±0.1% od broja, a
ekran ima 4 cifre. Broj kvantizacionih nivoa greške je N=2. Pri
merenju pokazivanje je Ix=60 mA.
Rešenje: δ1 0.1 2
X + NR 60 + 200
uB = 100 = 100 2000 = 0.15 mA
3 3

I x = 60.0 ± 0.3 mA, k = 2

U ovom slučaju dobijamo da relativna nesigurnost pri merenju

struje od 60 mA iznosi ± 0.5%.
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A
• Procena nesigurnosti tipa A je slična evaluaciji
slučajne greške u klasičnoj metrologiji.
• Procena nesigurnosti je bazirana na statističkoj analizi
n nezavisnih i jednako tačnih ponovljenih merenja
(n≥1).
• U ovom slučaju pretpostavljamo da je tačna vrednost
veličine od interesa jednaka srednjoj vrednosti
(aritmetičkoj sredini) pojedinačnih rezultata merenja.
Standardna nesigurnost tipa A:
n
1 1 n
u A ( x) = σˆ ( X ) = ∑ ( xi − x ) , x = n ∑ xi
n(n − 1) i =1
2

i =1
n broj ponavljanja merenja veličine x.
Ova procedura ima smisla samo ako je broj merenja veći od 10.

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A

Primer:
Odrediti mernu nesigurnost ako su u toku ponavljanja merenja
napona dobijeni sledeći naponi:
No. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
U[V] 5.0009 5.0019 4.9992 4.9998 5.0011 4.9989 5.0007 5.0003 4.9995 5.0014
Opseg mernog instrumenta je M=10 V, tačnost očitavanja je
±0.01%, a tačnost opsega je ±0.005%.
Rešenje:
Procenjena tačna vrednost merenja je:

1 n
U X = ∑ U i = 5.00037 ≅ 5.0004 V
n i =1
 DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A
Rešenje (nastavak):
Procenjena merna nesigurnost tipa A je:
n
1
u A,U X = σˆ ( X ) = ∑
n(n − 1) i =1
(U Xi − U x ) 2 = 0.00032 V

Procenjena merna nesigurnost tipa B je:

δ1 δ 0.01 0.005
X+ 2 M 5.0004 + 10
100 100 100 100 0.0005 + 0.0005
u B ,U X = = = = 0.00058 V
3 3 3

Kombinovana nesigurnost je:

uC ,U X = u 2 A,U X + u 2 B ,U X = 0.000322 + 0.000582 = 0.00066 V

DIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI TIPA A
Rešenje (nastavak):
Ako se ovaj rezultat proširi (k=2) dobijamo proširenu
nesigurnost
U X = 5.0004 ± 0.0013 V; k = 2

Konačno, možemo napisati i da je izmereni napon

UX = 5.000037 V sa nesigurnošću od ± 0.026%, i
faktorom proširenja k=2.
INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Indirektna merenja su procedure pri kojima nam rezultati

merenja veličine X omogućuju da primenom poznate
relacije Y=f(X) odredimo veličinu Y. Pri ovome veličina
od interesa može da zavisi od N veličina Xi, i=1,2, .., N.
Ako je tada postoji i funkcionalna jednačina
y=f(x1,x2,..,xN), gde su x1, x2, .., xN procenjene vrednosti
veličina X1, X2, .., i XN. U ovom slučaju je merna
nesigurnost za međusobno nekorelisane promenljive:
N
∂f
uy = ∑( ∂xi
u xi ) 2
i =1
gde je uy kombinovana standardna nesigurnost promenljive y, a
uxi je kombinovana standardna nesigurnost veličine xi.

INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Merna nesigurnost indirektnih merenja

se javlja i zbog izbora metode koja unosi
grešku. U ovom domenu iskustvo i
proučavanje merenja u literaturi su
jedini način prevazilaženja problema.
 INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI
Primer: Procena merne nesigurnosti otpora koristeći voltmetar i
ampermetar. Digitalni voltmetar može da meri u opsegu od 200 mV,
±0.1% je tačnost očitavanja, a ±0.05 % tačnost opsega. U toku merenja
napon je Ux=150 mV. Analogni ampermetar može da meri u opsegu do
1.2 A, klasa tačnosti je K=0.5, i struja u toku merenja je Ix=0.4 A.
Rešenje:
S obzirom na podatke je merna nesigurnost voltmetra određena
jednačinom:
0.1 0.05
150 + 200
uU = 100 100 = 0.14 mV ili ± 0.1%
3
Merna nesigurnost ampermetra je:
0.1×1.2
ui = = 0.0034 A ili ± 0.87%
3

INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI
Rešenje (nastavak):
Standardna nesigurnost merenja otpornosti V-A metodom je:
∂ (U / I ∂ (U / I 1 U
uRx = ( uU ) 2 + ( u I ) 2 = ( uU ) 2 + ( 2 ui ) 2 = 3.2 mΩ ili 0.88%
∂U ∂I I I

Ako uvedemo i proširenu nesigurnost sa koeficijentom proširenja k=2

dobijamo da je veličina od interesa:
Rx= U/I = 375 ± 6.4 mΩ; k=2, ili Rx= 375 mΩ sa tačnošću od
±1.7% i faktorom proširenja k=2.
 INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI
Primer:
Odrediti mernu nesigurnost merenja snage trofazne mreže: Px
= P1 + P2 + P3.
Vatmetar koji se koristi za merenje ima opseg od 2400 W,
klasa tačnosti je 0.5, a snage koje se mere su P1 = 1600 W, P2
= 1200 W, i P3 = 2000 W.

Rešenje:
Prvo ćemo odrediti standardi nesigurnost instrumenta:
0.5 × 2400
u P1 = u P2 = u P3 = = 6.9 W
100 3

INDIREKTNA MERENJA
ESTIMACIJA STANDARDNE NESIGURNOSTI

Rešenje (nastavak):
Standardna nesigurnost snage je ako koristimo tri vatmetra:

∂ ( P1 + P2 + P3 ∂( P + P + P ∂( P + P + P
u Px = ( u P1 ) 2 + ( 1 2 3 u P2 ) 2 + ( 1 2 3 u P3 ) 2 = 12 W
∂P1 ∂P2 ∂P3

Uzimajući i faktor proširenja 2 dobijamo da je

PX=P1+P2+P3=4800 W ± 24 W, ili
ako se koristi relativna nesigurnost
PX=4800 W sa nesigurnošću od ±0.5%.