Strategija Opstine Lapovo

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA OPTINE LAPOVO
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA
Sadraj
Uvod Institucionalni okvir i Strategija odrivog razvoja Metodologija izrade Strategije odrivog razvoja Faze procesa stratekog planiranja SOCIO - EKONOMSKA ANALIZA OPTINE LAPOVO Osnovni geografski i istorijski podaci Stanovnitvo Lokalna samouprava Ljudski resursi i trite rada Ekonomija Poljoprivreda Infrastruktura Turizam Zdravstvena i socijalna zatita Obrazovanje Kultura i sport Informisanje SWOT ANALIZA OPTINE LAPOVO Sektorske SWOT analize Bodovanje SWOT analiza VIZIJA OPTINE LAPOVO Vizija optine RAZVOJNI PRIORITETI OPTINE LAPOVO Razvojni prioriteti STRATEKI I OPERATIVNI CILJEVI OPTINE LAPOVO Strateki i operativni ciljevi PROJEKTI I PROGRAMI Pregled projekata i programa PREPORUKE ZA REALIZACIJU STRATEGIJE Preporuke za relizaciju strategije ANEKS I FINALNA LISTA PROJEKATA PROJEKTNI OBRASCI 5 7 8 10 13 15 23 27 29 33 42 49 56 58 62 65 68 69 71 76 79 81 83 85 87 89 93 95 109 111 113
3
Operational Grant for Regional Agency for Economic Development of Sumadija and Pomoravlje A EU funded project managed by Delegation of the European Commission
Uvod
Ne postoji jedinstvena i opteprihvaena definicija pojma odrivog razvoja. Postoji, meutim, saglasnost o potrebi uvoenja ovog koncepta i svest o razlozima njegovog nastanka. Po jednoj definiciji, odrivi razvoj je razvoj kojim se ide u susret potrebama sadanjosti, tako da se ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe.1 iroko prihvaeno miljenje je proisteklo iz odgovora na pitanje: ta je odrivo za jednu zajednicu? Pre svega, to je sve to je drutveno prihvatljivo, odnosno, sve to doprinosi drutvenoj integraciji zajednice, zatim sve to omoguava trajan ekonomski rast - razvoj; ukljuuje i sve to osigurava da se sadraj i mere ekonomskog i drutvenog razvoja usklauju sa ekoloko - prostornim kapacitetima (pragovima) posmatrane teritorije u dugorono projektovanom vremenskom periodu. Na kraju podrazumeva i sve ono to je politii prihvatljivo, odnosno o emu se moe dogovarati i odluivati u okviru postojeih politikih okolnosti. Glavni rezultat pomenutog, iroko prihvaenog, pristupa odrivom razvoju je da on poiva na etiri stuba: ekonomskom socijalnom kulturnom ivotnoj sredini Odrivi razvoj je mogu samo kada su sva etiri oslonca razvoja prisutna i podjednako vana. U praksi, to znai da sve etiri komponente razvoja drutva - ekonomska, socijalna, kulturna i ivotna sredina - koje ujedno ine i oslonce odrivog razvoja, treba da budu od podjednakog znaaja i vanosti u dravi i drutvu, vrsto meusobno povezane i opskrbljene adekvatnom institucionalnom osnovom. Strategija odrivog razvoja je opti strateki plan razvoja grada ili optine koji daje smernice i podsticaje za budui razvoj. Ona definie odrivi razvoj kao ciljno orijentisan, dugoroan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utie na sve aspekte ivota (ekonomski, socijalni, ekoloki i institucionalni). Strategija je orijentisana na stvaranje odrivog modela koji na kvalitetan nain zadovoljava drutveno-ekonomske potrebe i interese graana, a istovremeno eliminie, ili znaajno umanjuje, uticaje koji predstavljaju pretnju ili tetu po ivotnu sredinu i prirodne resurse. Dokument Strategija odrivog razvoja optine Lapovo izraen je korienjem participativnog pristupa koji podrazumeva da se u proces ukljue sve zainteresovane strane. Ukljuenjem ire zajednice (javnog, privatnog i NVO sektora) obezbeuje se poboljanje kvaliteta donesenih odluka, a odogovornost za implementaciju se poveava. Drugaije reeno, ovaj pristup omoguava: iru bazu znanja koja omoguava donoenje kvalitetnijih odluka Podrku za donesene odluke Kolektivno vlasnitvo nad problemima i rezultatima Omoguava formiranje buduih partnerstava u implementaciji projekata U proces izrade Strategije odrivog razvoja ukljuene su sve zainteresovane strane: Predstavnici lokalne samouprave i komunalnih preduzea Javne institucije Regionalne institucije Finansijske institucije Privatni sektor i investitori Udruenja i nevladine organizacije
World Commission on Enviroment and Development, 1987.
5
Poto su identifikovane zainteresovane strane, izvren je izbor osoba koje su direktno uestvovale u izradi Strategije. Lokalna samouprava je formalizovala itav ovaj proces donoenjem pravnog akta o izboru lanova u Optinski forum / Radnu grupu / Partnerski forum za izradu Strategije u skladu sa optinskim regulativama. Optinski forum su sainjavali struni pojedinci, pre svega iz Optinske uprave, ali i iz ostalih sektora. Broj lanova Optinskog foruma, radi optimalnog voenja procesa, definisan je u skladu sa kriterijumom o broju stanovnika: optine do 12.000 stanovnika biraju maksimalno 15-20 lanova. Odabrani lanovi su predstavnici svih kljunih oblasti drutveno-ekonomskog razvoja: ekonomija preduzetnitvo, infrastruktura, prostorno planiranje i zatita ivotne sredine, poljoprivreda, turizam, obrazovanje, kultura, sport, finansije, socijalna i zdravstvena politika. Za organizaciju i delimino voenje sastanaka Optinskog foruma glavna I odgovorna osoba bio je lokalni koordinator, predloen od same lokalne samouprave. On je predstavljao sponu u radu izmeu tima za strateko planiranje Regionalne agencije za ekonomski razvoj, koji je koordinirao i pomagao itav proces, i lokalne samouprave i lanova Optinskog foruma. Koordinator je najee zaposleni u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj u okviru lokalne samouprave. Strateki dokument se odnosi na period 2010 - 2015. godina, tokom kog e se, putem usvojene liste projekata, stimulisati pozitivne promene u optini. Predstavljae krovni dokument za sve ostale usvojene sektorske strategije. Implementaciju e sprovoditi koordinaciono telo, zvanino oformljeno od strane lokalne samouprave. Telo e delovati na bazi usvojenog akcionog plana za implementaciju Strategije, generisanog, opet, uz pomo nadlene regionalne institucije, odnosno Regionalne agencije za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja. Regionalna agencija e dati predlog akcionog plana i uestvovae u implementaciji, kao podrka koordinacionom telu. Usvojen je princip da dokument treba da bude iv i da daje smernice za razvoj optine u narednih pet godina. U tom vremenskom periodu e se, pomou odgovarajuih, precizno definisanih indikatora, meriti napredak na godinjem nivou, a nakon pet godina sama Stragija evaluirati i dati osnovu za izradu naredne.
6
Institucionalni okvir i Strategija odrivog razvoja

Strategija odrivog razvoja optine Lapovo je sutinski vaan dokument koji je povezan i usaglaen sa nacionalnim/regionalnim strategijama, ali koji daje smernice za razvoj sektorskih strategija kao i precizne indikatore za detaljnije planove. Strategija odrivog razvoja Republike Srbije usvojen je u maju 2008. godine, nakon tri godine participativnog procesa. Tim koji je radio na izradi Nacionalne strategije bio je sastavljen od tri grupe, koje je inilo 70 eksperata i desetak nevladinih organizacija. Celokupna Nacionalna strategija bazirana je na etiri osnovna nacionalna strateka dokumenta i 16 sektorskih strategija. etiri dokumenta, kljuna za formulisanje Nacionalnog stratekog dokumenta bila su: Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU (2005) Nacrt Nacionalnog plana zatite ivotne sredine Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije (2006 - 2012) Strategija za smanjenje siromatva. Dobijeni dokument predstavlja krovni dokument sa kojim treba da budu usklaene sve lokalne strategije odrivog razvoja na teritoriji Republike Srbije. U Nacionalnoj strategiji identifikovani su sledei prioriteti: Prioritet 1. lanstvo u Evropskoj uniji Prioritet 2. Razvoj konkurentne trine privrede i uravnoteen ekonomski rast Prioritet 3. Razvoj ljudskih resursa i poveanje zaposlenosti Prioritet 4. Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj Prioritet 5. Zatita i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa Dakle, vizija i ciljevi strategije odrivog razvoja optine Lapovo moraju biti u saglasju sa prioritetima Nacionalne strategije odrivog razvoja Republike Srbije gde e se, kroz sprovedene aktivnosti na lokalnom nivou, doprineti realizaciji definisanih prioriteta. Kljuni momenat u procesu izrade Strategije odrivog razvoja optine Lapovo je preuzimanje odgovornosti za sprovoenje procesa ili tzv. vlasnitvo nad procesom. S obzirom da lokaln samouprava optine Lapovo menader svoje teritorije, i kao takva ima kljunu ulogu u omoguavanju odrivog razvoja, samim tim je i odgovorna za izradu i implementaciju stratekog dokumenta. Odrive zajednice su one u kojima ljudi ele da ive ne samo trenutno, ve i u budunosti. Prethodno navedena izjava ima veze sa celokupnom lokalnom strategijom koja, zadovoljavajui principe odrivosti, treba da proizvede merljive napretke za period od pet godina i da te napretke, na odgovarajui nain, oceni i revidira na godinjem nivou. Svi elementi razvoja moraju biti kompatibilni sa opteprihvaenim naelima razvoja, navedenim u Nacionalnoj strategiji. Most koji spaja dva prethodno navedena nivoa stratekog razmiljanja i delovanja (nacionalni i lokalni) jeste regionalni nivo. Imajui u vidu Strategiju Republike Srbije usmerenu ka ulasku u Evropsku uniju, a kako je jedan od glavnih preduslova za ulazak uspostavljanje ravnomernog regionalnog razvoja, generisanje reginalnih strategija odrivog razvoja predstavlja sledei korak. Da bi takav nain razmiljanja bio i implementiran, neophodna je odgovarajua zakonska regulativa, odnosno usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. Aktualna regionalna strategija koja nosi naziv Integrativni plan drutveno ekonomskog razvoja centralne Srbije, odnosno umadijskog i Pomoravskog okruga, bazirana je na ve utvrenim prioritetnim pravcima razvoja preuzetim iz Nacionalnog stratekog dokumenta, a opet je i u korelaciji sa prioritetima razvoja lokalnih strategija. Na taj nain je napravljena spona izmeu nacionalnog i lokalnog nivoa.
7
Metodologija izrade Strategije odrivog razvoja

Dokument Strategija odrivog razvoja optine Lapovo proistekao je iz vie sukcesivnih faza koje zajedno ine proces stratekog planiranja. Svaka faza je predstavljala osnovu za obavljanje naredne. Na slici koja sledi vizuelno je, po fazama, prikazan proces stratekog planiranja.
Proces izrade Strategije odrivog razvoja po fazama i prateim procesima
Proces je zapoet temeljnim istraivanjem koje je obuhvatilo prikupljanje podataka iz kljunih oblasti socio-ekonomske realnosti optine: Osnovni geografski i istorijski podaci Stanovnitvo Lokalna samouprava Ljudski resursi i trite rada Ekonomija Poljoprivreda Infrastruktura Turizam Zdravstvena i socijalna zatita Obrazovanje Kultura i sport Informisanje. Prikupljeni podaci verodostojno odslikavaju trenutno stanje u optini i slue kao input za formulisanje dokumenta Socio - ekonomska analiza optine. On predstavlja linu kartu optine, odnosno profil lokalne zajednice. Ovaj dokument je kasnije korien kao adekvatna podloga za narednu fazu: Izradu sektorskih SWOT analiza. Naime, koristei istraivanja i podatke iz Socio - ekonomske analize, izraene su matrice sa snagama, slabostima, pretnjama i ansama za sve kljune sektore trenutne socioekonomske realnosti optine. Nakon to su izraeni SWOT-ovi za svaku oblast, vri se njihovo bodovanje kako bi se izdvojile najkritinije slabosti na koje e se posebno obratiti panja pri izradi vizije optine Lapovo, koja predstavlja narednu fazu procesa stratekog planiranja. Vizija optine Lapovo ima za zadatak da predstavi stavove celokupne zajednice o tome gde sebe vidi u narednih petnaest godina. Kako participativni pristup obuhvata i anketiranje, osnovcima i srednjokolcima optine Lapovo postavljana su pitanja: Gde sebe vide za deset godina? ta bi eleli da bude promenjeno? Koje su njihove ideje za pozitivnu promenu u lokalnoj zajednici? Rezultati obraenih anketa uenika, zajedno sa prioritetnim slabostima po sektorima, predstavljali su ulazne elemente za rad fokus grupa u izradi Vizije optine Lapovo. Ona je transparentna, zahvaljujui upravo anketi i prisustvovanju sastancima Optinskog foruma predstavnika svih zainteresovanih strana. Preduslov za obavljanje narednih faza procesa je i primenjena strategija komunikacije sa lokalnom zajednicom koja je obezbedila medijsku podrku procesu.
8
Kada je jednom definisana Vizija optine, stvorena je podloga za formiranje kljunih razvojnih prioriteta optine. U ovoj fazi Optinski forum je podeljen u tematske radne grupe okupljene oko svakog od prioriteta. Tako formirana jezgra su se dalje dopunjavala dodatnim predstavnicima zainteresovanih strana. Dalji rad tematskih radnih grupa vezan je bio za izradu stratekih ciljeva. Svaki od utvrenih prioriteta se dekomponuje na nekoliko segmenata, radi kasnijeg lakeg pribavljanja izvora finansiranja jer ovako definisani strateki ciljevi pomau u kasnijem definisanju programa. U istoj fazi je definisan vei broj operativnih ciljeva za svaki od utvrenih stratekih ciljeva. Oni su formulisani po SMART principu, odnosno predstavljaju budua promenjena stanja koja su jasna i lako merljiva, a opet vremenski ograniena, realna i u skladu sa postavljenom Vizijom. Finalna faza jeste prikupljanje projektnih ideja koje razvijaju lanovi tematskih grupa, u skladu sa svojim kompetencijama. Na ovaj nain je dobijena finalna lista projekata, koji e se realizovati u periodu trajanja Strategije odrivog razvoja optine Lapovo. Ova faza je obuhvatila i finalno grupisanje srodnih projekata u programe. Programi su veoma bitni jer su izraeni u skladu sa postojeim budetskim linijama lokalne samouprave i, kao takvi, olakavaju pribavljanje izvora finansiranja. Paralelno sa prethodno navedenim aktivnostima vezanim za izradu stratekog dokumenta optine Lapovo, izrauju se indikatori odrivosti ija je svrha da izmere promene proistekle primenom akcionog plana za implementaciju Strategije odrivog razvoja. Jednom uraeni indikatori odrivosti, revidirae se na godinjem nivou, sve do isteka vremenskog perioda trajanja Strategije.
9
Faze procesa stratekog planiranja

Kao to je navedeno u prethodnim poglavljima, izrada Strategije odrivog razvoja optine Lapovo bio je jedan kontinuiran proces sastavljen iz vie sukcesivnih faza od kojih je svaka proisticala iz prethodne. Prolazei postupno kroz svaku, dolo se do krajnjeg cilja - finalnog krovnog stratekog dokumenta. Proces stratekog planiranja je sainjen od sledeih faza, koje ujedno, ine i poglavlja ovog dokumenta: Socio-ekonomska analiza optine Lapovo Sektorske SWOT analize Prioritetne slabosti Vizija optine Lapovo Razvojni prioriteti Strateki i operativni ciljevi Pregled projekata i programa Preporuke za realizaciju Strategije odrivog razvoja optine Lapovo.
Socio ekonomska analiza optine Lapovo
Socio ekonomska analiza
Socio-ekonomska analiza optine Lapovo definie stanje svih inilaca drutveno-ekonomskog razvoja i kroz analizu daje pregled trendova tokom poslednjih pet godina. Profil ili lina karta lokalne zajednice, kako se ova analiza jo moe nazvati, sa jedne strane slui za predvianje buduih promena, a sa druge omoguava uvid u faktore koji su doveli do trenutnog stanja. Na taj nain daje osnovu za definisanje prioriteta i ciljeva intervencije. Kroz izradu profila lokalne zajednice omogueno je: Pruanje podrke Optinskom forumu u donoenju odluka o pravcima intervencije Davanje pregleda nacionalnih i regionalnih drutveno-ekonomskih pokazatelja putem kojeg se omoguava uspostavljanje okvira za izradu Strategije Obezbeivanje osnovnih informacija koje dozvoljavaju zajednici da meri ta se promenilo implementacijom Strategije Podrka za izradu sektorskih SWOT analiza. Faza izrade Socio-ekonomske analize optine Lapovo obuhvatila je sledee podfaze koje su dovele do finalizacije ovog segmenta stratekog dokumenta: Definisanje strukture Socio-ekonomske analize Podela odgovornosti unutar Optinskog foruma Prikupljanje podataka Unos i obrada
10
Formiranje nacrta Socio-ekonomske analize Prezentacija nacrta Socio-ekonomske analize na sastanku Optinskog foruma Rvizija i dopuna Formiranje finalne verzije Dokument Socio-ekonomska analiza optine Lapovo izraen je 2008. godine. U njegovoj izradi korieni su podaci iz nacionalnih publikacija koje evidantiraju promene drutveno-ekonomskih parametara jednu ili dve godine unazad, u odnosu na posledenju posmatranu 2008. godinu (Nacionalna sluba za zapoljavanje, Republiki zavod za statistiku, Narodna banka itd).
11
SOCIO - EKONOMSKA ANALIZA OPTINE LAPOVO
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza
Osnovni geografski i istorijski podaci

Geografija i topografija
Optina Lapovo nalazi se u centralnom delu Republike Srbije, u severozapadnom delu umadijskog okruga kome administrativno pripada. Sa ukupnom povrinom od 5.522 ha, ini 2,3% ukupne povrine umadijskog okruga, predstavljajui, po veliini, njegovu najmanju optinu. Celokupna duina granice optine iznosi 40 km. Sama optina okruena je sa june strane optinom Batoina, istone, optinom Svilajnac, severne, optinom Velika Plana, dok se sa zapadne strane granii sa optinom Raa. U sastav optine Lapovo ulaze svega dva naselja: varoica Lapovo i istoimeno selo. Preciznije, optina Lapovo se nalazi izmeu 4408'45" i 4413'30" severne geografske irine i 2101'20" i 2109'30" istone geografske duine (po Griniu). Udaljena je od Beograda 106 km, od Kragujevca 31 km, dok je udaljenost od Nia 129 km. Na teritoriji optine Lapovo, po poslednjem zvaninom popisu, sprovedenom 2002. godine ivi 8.228 stanovnika ili 2,8% celokupne populacije umadijskog okruga. I po ovom parametru (broju stanovnika), ini najmanju optinu pomenutog okruga. Prosena gustina naseljenosti iznosi 150 stanovnika po km2 - posle grada Kragujevca najvea je u umadijskom okrugu. Optina Lapovo se nalazi na 107m nadmorske visine i lei u sredinjem delu toka Velike Morave, izmeu njenih pritoka, reka Rae i Lepenice, na prelazu aluvijalne ravni ove reke u nisko pobre krajnjih izdanaka planine Rudnik. Prvi pisani tragovi o Lapovu potiu iz 12. veka u kojima se naselje pominje pod imenom ave. Meutim, ovaj podatak nije dovoljno pouzdan. Znatno su pouzdaniji podaci iz doba nakon Kosovskog boja u kojima se naselje pominje pod nazivom Hlapova Poljana. Sredinom 19. veka naselje dobija dananje ime Lapovo.
Reljef
Za morfostrukturu optine Lapovo od znaaja je radijalno rasedna tektonika. Regionalni, produeni, pokriveni bagrdanski rased meridijanskog pravca, koji se prua zapadnim obodom aluvijalne ravni Velike Morave, prolazi kroz sredinji deo optine, inicirajui prisustvo znaajne dislokacije. Du ovog raseda sputeno je istono krilo, odnosno prostor dananje aluvijalne ravni. Na teritoriji lapovske optine ovaj rased preseca batoinski rased koji se prua pravcem istok - zapad, du donjeg toka Lepenice. On je, najveim delom, pokriven kvartarnim nanosima. Pokriveni markovaki rased koji preseca bagrdanski u selu Markovac, prua se severnom stranom lapovske optine, dolinom Rae, pravcem jugozapad - severoistok. Ovi rasedi imaju poseban znaaj kod neotektonskih pokreta. O tome svedoi i okolnost da podruje optine Lapovo pripada zoni osmog stepena seizmikog inteziteta. U celini je zastupljen reljef ive plastike, izgraen tektonskim i reno - denudacionim procesima. Najkarakteristini oblik
15
reljefa koji pripada lapovskoj optini je deo doline Velike Morave i njenih pritoka, Lepenice i Rae. Inundaciona ravan Velike Morave, irine 3 - 4 km, prosene visine 105 m, zahvata istoni deo optine. Lapovsko nisko podbre, kao krajnji izdanak planine Rudnik, umnogome karakteriu niske, raspljotene i blage kose i kosice, meu kojima su plitke doline tekuih voda i suve jaruge. Ovakva konfiguracija terena, uz prisustvo ostalih faktora, omoguava gajenje raznovrsnih poljoprivrednih biljnih kultura. Niski deo optine Lapovo je u aluvijalnoj ravni, sa obe strane ranijeg korita reke Lepenice koje, pak, ograniava naselje od lepeniko-moravske inundacione ravni. Juni kraj naselja je na izlazu reke Lepenice u velikomoravsku ravnicu - ispred ua reke Lepenice u Veliku Moravu.
Planine
Optina Lapovo smetena je na aluvijalnim ravnima Velike Morave, njenih pritoka, Lepenice i Rae, na 107m prosene nadmorske visine, tako da na njenoj teritoriji nema visinskih masiva. Lapovsko nisko pobre predstavlja krajnji izdanak Rudnika, najvee planine umadije i umnogome je okarakterisano niskim, raspljotenim i blagim kosama i kosicama meu kojima su plitke doline tekuih voda i suve jaruge.
Vode
Na raznovrsnost hidrolokih karakteristika optine Lapovo uticali su reljef, klima, vegetacija i delovanje stanovnitva. Na teritoriji optine zastupljene su podzemne i povrinske vode. Podzemne vode su od velikog znaaja za optinu Lapovo, pre svega zbog slabe izdanosti izvora. Znaajan deo teritorije optine izgraen je od renih nanosa koji su prepoznatljivi kao bogati kolektori sa odlinim mogunostima eksploatacije podzemnih voda. Stoga su vrena ispitivanja ustanovila da se iz kaptaa u aluvijalnoj ravni Velike Morave, u predelu Bagrdan Lapovo, moe zahvatiti od 200 do 240 l/s vode. Ovaj aluvijon izmeu Bagrdana i Lapova razliite je debljine. Najvea utvrena mogunost aluvijona, blie uu reke Lepenice, iznosi 19 m. U gornjem delu rejona Brzan - Lapovo vodonosni sloj ima najveu dubinu, 4 - 5 m. Idui nizvodno ka Lapovu, debljina ovog sloja se poveava, dostiui vrednost od 6 do 8 m. Povrinske vode su od izuzetnog znaaja za privredu optine Lapovo, pre svega poljoprivredu. Ve smo napomenuli da se optina Lapovo nalazi na desnoj strani sredinjeg toka Velike Morave, izmeu njenih pritoka, reka Lepenice i Rae. Velika Morava, zajedno sa svojim prirodnim nastavkom Junom Moravom, najvea je reka Republike Srbije, duga 295 km. Sliv Velike Morave ini 41,5% povrine Republike Srbije. Predstavlja tipinu ravniarsku reku koja nema ustaljeno korito. U njenoj inundacionoj ravni, na teritoriji optine Lapovo, tragovi naputenog korita nalaze se u potesu Krivaja i severno od potesa Dubova, gde je zaostala vea mrtvaja. Ukupna duina ove reke na teritoriji optine Lapovo iznosi 12 km. Iako postoje podaci da se na ovoj reci nekada obavljala plovidba, danas o tome nema ni pomena. Uticaj oveka na promene fiziko-geografskog procesa u dolini i slivu Velike Morave doveo je do eksternog reima koji se ogleda u maksimalnom proticaju od 2.600 m3/s i minimalnom od 26 m3/s. U novije vreme, ova reka je ispravljena presecanjem meandre tako da sada njena duina, pored starog korita koje pripada optini Lapovo, iznosi oko 7 km. Du novoformiranog, neregulisanog toka podignut je nasip koji titi naselja od poplava. Lepenica je, posle reke Jasenice, najvea pritoka Velike Morave. Svojim donjim, regulisanim tokom ova reka protie kroz jugoistoni deo optine Lapovo, duinom od 5 km. Lepenica se ubraja u reke siromane vodom. Prema nekim starijim podacima, njen prosean godinji proticaj kod vodomerne stanice Rogot, nedaleko od optine Lapovo i ua u Veliku Moravu, iznosio je 1,99 m3/s.
16
Raa je reka koja tee severnim delom optine Lapovo duinom od 7 km i ini prirodnu granicu optine. Ova reka ima ekstremni reim i moe se rei da pripada povremenim vodotocima jer za vreme sunih godina, tokom leta, presuuje. Prema ranijim ispitivanjima, srednji proticaj reke Rae iznosio je 1,5 m3/s. Pored navedenih vodotokova, od znaaja za hidroloke karakteristike lapovskog kraja su i manji vodotoci: Kusi, Liparski, Kazanski, Grabovaki, Slatinski, Sipiki i ujevaki potok. Na kraju ovog dela u kojem su predstavljene hidroloke karakteristike lapovske optine treba istai da na njenoj teritoriji nema vetakih akumulacija, ali da su u aluvijalnim ravnima Velike Morave i Lepenice nastala jezera, u udubljenjima nastalim nakon eksploatacija peska i ljunka. Postoje dva ovakva jezera. Vee od njih nalazi se nedaleko od ranirne eleznike stanice, a manje kod varoice Lapovo.
Klima
Sa stanovita klimatskih karakteristika, optinu Lapovo odlikuje umereno-kontinentalna klima relativno hladne zime, jeseni neznatno toplije od prolea i umereno topla leta. Period sa srednjom dnevnom temperaturom iznad 5C traje dosta dugo: poinje u prvoj polovini marta, a zavrava krajem novembra. To uslovljava dugo trajanje vegetacionog perioda, oko 8,5 meseci. Prema podacima koji se odnose na razdoblje 1961 - 2000. godina, srednja godinja vrednost relativne vlanosti vazduha iznosila je 75%. Najvea koliina padavina je tokom juna i maja, najmanja tokom februara, marta i januara. Srednje godinje koliine padavina kreu se u intervalu od 461,8 mm (registrovane 1982. godine) do 906,8mm (registrovane 1970. godine). Srednja viegodinja koliina padavina iznosi 641,6mm. Srednja viegodinja temperatura vazduha iznosi 10,8C. Vano je spomenuti da je najhladnija bila 1976. godina kada je srednja godinja temperatura iznosila 9,8C, a najtoplija 2000. godona sa srednjom temperaturom od 12,4C. Najhladniji mesec je januar (prosena temperatura iznosi 0,4C), a najtopliji je juli (srednja mesena temperatura je 20,7C). U pomenutom posmatranom periodu, najhladniji mesec bio je januar 1963, dok je najtopliji bio avgust 1992. godine. Godinje sume trajanja sunevog sjaja (insolacije), kako belei meteoroloka stanica uprija ije se delatnosti odnose i na optinu Lapovo, kreu se u intervalu od 1820 asova (1978. godine), do 2454 asova (2000. godine). Srednja suma za datu stanicu iznosi 2070 asova tokom jedne godine, odnosno 5,67 asova dnevno. Najnie sume trajanja sunevog sjaja javljaju se u decembru (srednja vrednost za decembar iznosi 56,7 asova godinje), dok su najvie vrednosti karakteristine za letnji period - proseno 293,5 asova za juli mesec. Tokom posmatranog perioda 1961 2000. godina, uoeno je da u decembru mesecu nebo najvie biva pokriveno oblacima, dok je tokom avgusta najvedrije. Srednje godinje vrednosti atmosferskog pritiska se kreu u intervalu od 1000 do 1004 mb. Srednja viegodinja vrednost iznosi 1002 mb U daljem tekstu izneti su podaci koji se odnose na klimatske parametre optine Lapovo. Najhladniji mesec januar - prosena temperatura 0,4C Najtopliji mesec jul - prosena temperatura 22,1C Prosena godinja temperatura 11,4C Najvlaniji mesec decembar - prosena vlanost 83,2% Najsuniji mesec april - prosena vlanost 68,2% Prosene godinje padavine 642 l/m2 Broj dana sa jako niskom temperaturom (ispod nule) - 80 Broj dana pod snegom - 36 (najvie ih je u januaru - 13) Najvie padavina u junu - prosek 85 l/m2 Najmanje padavina u februaru - prosek 36 l/m2 Prosean broj sunanih sati - 5,6 h/dan
17
Geostrateki poloaj
Optina Lapovo smetena je na mestu gde se od tzv. Velikomoravskog puta meridijanskog pravca (SJ) odvajaju uporedniki putevi, dolinama reka Lepenice i Rae. Navedenim prirodnim pravcima vode vrlo znaajne komunikacije uzduna, elezniko-drumska udvojena Balkanska magistrala kao i lepenika i raanska transverzala u obliku elezniko-drumske, odnosno drumske komunikacije. Prva od navedenih komunikacija koja se prua dolinom Velike Morave, od davnina je imala veliki znaaj. Danas se javlja u vidu modernog autoputa E-75 u duini od 8,7 km na teritoriji lapovske optine, kao i u obliku meunarodne eleznike pruge Beograd Skoplje - Atina u duini od 8,5 km i sa eleznikim vorom upravo na teritoriji optine. Obe ove saobraajnice vode sredinjim delom optine Lapovo, pruajui se pravcem sever - jug. Pored ovih, vane saobraajnice predstavljaju transverzalni komunikacioni pravci dolinama Lepenice i Rae. Savremeni asfaltni put i eleznika pruga koji vode dolinom reke Lepenice, povezuju optinu Lapovo sa gradom Kragujevcem i optinom Kraljevo. Dolinom reka Rae, Jasenice, Kubrnice i Petana vodi magistralni put Markovac - Raa - Natalinci - Topola Aranelovac - Lazarevac koji, preko susednog Markovca, spaja Lapovo sa Ibarskom magistralom. Na drugoj strani, prema istoku, optina Lapovo je svilajnakim putem povezana sa Resavom. Postojee saobraajnice, uz blizinu toka Velike Morave, ukazuju da optina Lapovo ima izuzetno povoljan geostarteki poloaj koji se ogleda u dobroj povezanosti sa ostalim delovima Republike Srbije. Na kraju navodimo i udaljenosti otine Lapovo od susednih optina i veih gradova u Republici Srbiji. Udaljenost od grada Kragujevca iznosi 31 km, od grada Beograda 106 km, od grada Nia 129 km, od optine Kraljevo 82 km, od optine Raa 12 km, od optine Velika Plana 21 km, od optine Svilajnac 10 km, od optine Jagodina 29 km.
Istorijski podaci
Arheoloki nalazi na teritoriji optine Lapovo i njenoj okolini ukazuju na mogunost bitisanja praistorijskog oveka na tim prostorima. Najstariji tragovi naselja pronaeni su na prostoru izmeu ranirne i putnike eleznike stanice. Na karti praistorijskih nalazita centralne Srbije, Lapovo je oznaeno kao naselje bronzanog doba, nekada locirano juno od dananjeg naselja. Na ovoj karti, pored Lapova obeleena su naselja Batoina i Crni Kao. U antiko doba, neposredno blizu mesta gde je postojalo pomenuto praistorijsko naselje, osnovano je rimsko naselje na lokalitetu avac, o kojem svedoe ostaci zgrada i zidova. Te zidine su se protezale na naseobinskom prostoru dananjeg naselja i preko eleznike pruge. U ranom srednjem veku, idui severno od antikog naselja, postojalo je srpsko srednjovekovno naselje na potesima Klenovac i Samarna. O tom naselju svedoili su ostaci crkve na Klenovcu i staro groblje kod Samarne. Pored ovog, na mestu nekadanjeg rimskog naselja, na kosi avac, postojalo je i srednjovekovno naselje koje knez Lazar spominje u Povelji iz 1381. godine kojom manastiru Ravanici dodeljuje odreene oblasti, izmeu ostalih i selo ave. U Povelji knjeginje Milice iz 1395. godine pominje se, pak, dobro vojvode Mihajla u Hlapovoj Poljani (Lapovo). Iz ovih sauvanih podataka zakljuujemo da je Lapovo naselje srednjovekovnog porekla. U najstarijem sauvanom turskom katastarskom popisu Smederevskog sandaka, Lapovo se prvi put pominje 1476. godine kao selo pod imenom abare ili abarci. Selo je, svedoi dokument,
18
bilo smeteno ukraj Carigradskog druma, izmeu sela Markovca i Batoine, na teritoriji dananje optine Lapovo, u njegovom Donjem kraju. Selo Lapovo se prvi put pominje u turskim spisima pod imenom Lipova 1516. godine kao selo naseljeno vlasima - stoarima. Tokom austrijske okupacije severne Srbije (prva polovina 18. veka), prema izvesnim spisima, naselje Lapovo se nalazilo na uu Lepenice u Veliku Moravu, odnosno u potestu Klju. Sredinom 18. veka Lapovo je uneto u kartu Hominovih naslednika pod imenom Lupova, a 1788. godine i u umekovu kartu, ovoga puta pod sadanjim imenom Lapovo. Prema zapisima austrijskog pijuna Mitesera (kraj 18. veka), naselje Lapovo je brojalo 23 srpske kue i jedan turski konak na drumu. Sredinom 18. veka naselje Lapovo se, usled poplava, premeta iz potesa Klju u potes Kace, a potom u dananji Donji kraj. Nakon osnivanja Donjeg kraja, stanovnitvo iz okoline Miljkovog manastira seli se u dananji Gornji kraj. Spajanjem Donjeg i Gornjeg kraja nastalo je dananje naselje. Nakon oslobaenja od Turaka otpoinje veoma brzi razvoj naselja Lapovo, pre svega zahvaljujui njegovom izuzetno povoljnom geostratekom poloaju. Tako je 1826. godine u naselju sagraena crkva, da bi 1896. godine kraljevim Ukazom bilo proglaeno za varoicu.
Prirodne karakteristike
Posmatrajui pedoloki sastav zemljita optine Lapovo, uoavamo da preovlauju dva tipa: gajnjaa i aluvijalna zemljita. Gajnjaa je tip zemljita koji pokriva 45% lapovskog atara. Ona predstavlja sekundarni tip zemljita lapovskog atara, a nastala je od smonice, unitavanjem uma i delovanjem atmosferskih pojava. Ovakvo zemljite je lako obradivo, jer je rastresito po povrini. Na teritoriji lapovskog atara javlja se u dva oblika: prava (ouvana) gajnjaa i gajnjaa u opodzoljavanju. Boja humusnog horizonta prave gajnjae najee je smea. Mogunosti ovog zemljita, raunajui od povrine do matinog supstrata, kree se od 85 do 185 cm, a najee varira od 100 do 140 cm. Sadraj humusa u ovom zemljitu kree se od 3 do 4%. Gajnjaa u opodzoljavanju predstavlja zemljite sa loijim osobinama u odnosu na pravu gajnjau. Mogunosti ovog zemljita kreu se od 70 do 130 cm, pri emu je razvijenost aktivnog horizonta od 30 do 50 cm. Aluvijalna zemljita pokrivaju preostalih 55% lapovskog atara i to njegov sredinji i istoni deo. Nastala su taloenjem renog materijala nakon izlivanja reka Velike Morave, Lepenice i Rae. Aluvijalna tla spadaju u grupu plodnih zemljita, uglavnom bogatih humusom. Ovo zemljite se na teritoriji lapovskog atara javlja u dva oblika: aluvijumi i aluvijalne smonice. Aluvijum predstavlja duboko, rastresito zemljite, bogato humusom. Najee je smee boje koja, na veim dubinama, prelazi u sivu. Iako ima relativno plitku izdan, doputa primenu agrotehnikih mera, poev od dubokog oranja, primene ubriva do navodnjavanja. Ovo zemljite, pogodno za ratarsku proizvodnju, rasprostranjeno je du obala Velike Morave i Lepenice, prostirui se na oko 25% lapovskog atara. Sa morfolokog aspekta, tzv. moravski aluvijum koji spada u grupu lake ilovae, razlikuje se od lepenikog koji se moe svrstati u ilovau, a na veim dubinama, u teku ilovau. Debljina aluvijuma iznosi 2 m, a na pojedinim lokacijama je i vea. Smatra se da je ovo zemljite, uz odgovarajuu primenu agro-tehnikih mera, pogodno za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura. Aluvijalna smonica, tip zemljita koji je zastupljen u sredinjem delu lapovskog atara i du obala reke Rae, pokriva 30% povrine pomenute teritorije. Ovo zemljite spada u grupu srednje dubokog i dubokog, a ilovastog je i glinovitog mehanikog sastava. Mogunost aktivnog sloja je 130 cm i kod pojedinih lokacija sadraj humusa moe znaajno varirati. Moe se rei da ima visoku poljoprivrednu vrednost i da se, uz redovnu primenu agro-tehnikih mera i ireg navodnjavanja, mogu postii visoki prinosi.
19
ume
umske povrine zahvataju blizu 400 ha ukupne povrine optine. Glavni predstavnici umskog pokrivaa su liari: bagrem, brest, klen i cer. Na podvodnim terenima pored reka, zastupljeni su i drugi liari: bela vrba, crvena vrba i topola. U tabeli koja sledi data je struktura uma na teritoriji optine (u ha).
Svega Dravno Privatno Ukupno
0 374 374
ume i umsko zemljite um. umsko Svega ume Kultura zem.

0 374 374 0 374 374 0 0 0 0 0 0
Svega
0 0 0
Ostalo zemljite Za ost. Neplodno Svrhe

0 0 0 0 0 0
Zauzea
0 0 0
Izvor: Srbijaume
Rude
Aluvijalni nanosi Velike Morave sadre ogromne rezerve ljunka i peska koji se, za graevinske potrebe, eksploatiu iz njenog priobalnog pojasa. Na teritoriji Lapova ima nekoliko veih ljunkara. U zapadnom delu teritorije optine, u potesu Gvozdenjak, nekada je eksploatisan manji, tzv. optinski majdan kamena. Do sada otkrivene najznaajnije pojave nemetalinih mineralnih sirovina na terenima optine Lapovo su one koje mogu biti privedene u leita graevinskog materijala, u prvom redu kvalitetni ljunkovi eksploatisani iz aluvijalnih naslaga Velike Morave. Aluvijalni sedimenti Velike Morave su potencijalni nosioci rasipnih leita korisnih minerala koji mogu da imaju primenu u raznim granama industrije i zanatstva (industrijska sirovina, juvelirni kamen i dr). Leita ljunka se eksploatiu iz doline i korita Velike Morave istono od Lapova, iz sprudova sedimenata korita oko velikih meandara reke (meanadar Lapovski klju pripada optini Lapovo). Uzvodno, u susednom meandru na lokalitetu Vrbak, nalazi se drugo leita ljunka, u graninom podruju optina Lapovo i Svilajnac. Hemijski satav kvarca izgleda ovako: SiO2=87,54%, P2=3-6,85%, CaO=2,32% i MgO=2,58%. Perspektivne sirovine koje bi trebalo istraiti su leita krenjaka, ranije korienog za graevinski materijal i leita arhitektonskog (ukrasnog) kamena. 1
Minerali, mineralne, geotermalne vode i drugi potencijalni resursi

Projektom Detaljna hidrogeoloka i geofizika istraivanja na podruju optine Lapovo u cilju utvrivanja i korienja termomineralnih voda i hidrogeotermalne energije koji je sprovela optina Lapovo u saradnji sa preduzeem Tehnoing iz Beograda, utvreno je da na teritoriji optine postoje dovoljne koliine podzemnih termomineralnih voda za potrebe banjskog turizma, sportsko-rekreativnog centra, kao i hidrogeotermalne energije za eventualno zagrevanje privrednih i stambenih subjekata. Pored toga, potvrena je mogunost eksploatisanja termomineralne i mineralne vode radi flairanja iste. U sledeim tabelama dati su rezultati koji se odnose na posmatrane buotine tokom navedenog projekta.
Projekat: Resursi nemetalinih sirovina na podruju optine Lapovo, Tehnoing Beograd. Operational Grant for Regional Agency for Economic Development of Sumadija and Pomoravlje A EU funded project managed by Delegation of the European Commission
20
Buotina La-1
Gornji miocen (0,0-430m) Srednji miocen (430-530m) Donji miocen (530-560m) Rased na dubini 560-580m Paleoreljef na dubini 620-640m Krajnja dubina 620m pijaa voda 150-240m, termalne vode 240-430m 45C termalna voda 430-475m, 40C termalna voda 475-530m, 45C -50C termalna voda 530-560m, 50C - 55C temperature vee od 60C na dubini 540m, temperature od 55C - 60C predloena dubina 540m
Buotina La-2
Gornji miocen (0,0-500m) Srednji miocen (500-600m) Donji miocen (600-680m) Rased na dubini 680-700m Paleoreljef na dubini 730m Krajnja dubina 730m pijaa voda 350-390m, termalne vode 510-530m 45C termalna voda 560-580m, 55C termalna voda 630-660m, 65C temperature vee od 65C temperature vee od 75C predloena dubina 590m
Buotina La-3
Gornji miocen + kvartar (0,0-420m) Srednji miocen (420-530m) Donji miocen (530-620m) Rased na dubini 630-660m Oligomiocen (660-830) Paleoreljef na dubini 850m Krajnja dubina 700m pijaa voda 270-350m, termalne vode 440-470m 45C termalna voda 495-515m, 55C termalna voda 580-620m, 70C temperature vee od 65C temperature vee od 60C temperature vee od 70C predloena dubina 650m
Buotina La-4
Gornji miocen + kvartar (0,0-550m) Srednji miocen (550-650m) Rased na dubini 650-660m Oligomiocen (700-900) Krajnja dubina 720m pijaa voda 220-330m, termalne vode 550-580m 45C termalna voda 610-640m, 55C temperature vee od 75C temperature vee od 75C predloena dubina 660m
ivotna sredina
Prema kategorizaciji lokaliteta (na osnovu vrste i koliine zagaivaa), navedenoj u podacima Prostornog plana Republike Srbije (PPRS), Lapovo pripada treoj kategoriji. Ne postoje lokaliteti na kojima je prekoraena granica zagaenja toksinim materijama i tetnim energijama, ali je uoen problem ugroavanja prostora bukom, neprijatnim mirisima, industrijskim, komunalnim otpadom i saobraajem. U ovoj grupi su okoline lokaliteta druge kategorije, na rastojanju od 10 km, u pravcu dominantnog vetra: velikih zagaivaa, srednjih zagaivaa (u koje spadaju i koridori auto-puta) i malih zagaivaa. Potencijalni negativni efekti koji bi mogli nastati ukoliko se ne primeni savremeni nain planiranja prostora sa ekolokog i aspekta zatite ivotne sredine, ispoljili bi se na celokupnu ekosistemsku ravnoteu i pojedinane elemente: vazduh, vodu i zemljite.
21
Vazduh
Problematika aerozagaenja, aktuelna na globalnom nivou, ispoljava se na razliitim stepenima organizacije sistema. Tokom intenzivne urbanizacije, dominira kao znaajna nus pojava, posebno na podrujima koja su u direktnom kontaktu sa saobraajnim tokovima. Pored toga, kvalitet vazduha neposredno je zavistan od klimatskih odlika i vremenskih prilika (padavine, strujanje vazduha i sl). Kako bi se dobili ralevantni pokazatelji stanja aerozagaenosti nekog podruja, neophodan je kontinuirani monitoring (nekoliko godina) velikog broja parametara koji utiu na kvalitet vazduha. S obzirom da stalni monitoringa kvaliteta vazduha nije uspostavljen, procena stanja njegovog kvalteta moe se prikazati na osnovu prisutnih emitenata zagaujuih materija, njihovog razmetaja, kapaciteata na teritoriji optine i blie okoline. Od potencijalnih zagaivaa vazduha na podruju Lapova, pre svega treba izdvojiti drumski i elezniki saobraaj kao i individualna loita. Teritorijom Lapova prolazi deonica auto-puta Beograd - Ni (-75), zatim magistralna, dvokolosena pruga meunarodnog karaktera Beograd Ni, eleznika pruga Lapovo - Kragujevac, a na ovoj teritoriji je lociran i elezniki vor Lapovo. Naglaeno saobraajno optereenje infrastrukturnih sistema znatno utie na kvalitet vazduha. Pozitivna aktivnost tumaena i kao jedna od mera preduzetih zarad poboljanja kvaliteta vazduha je gasifikacija optine koji se ve sprovodi.
Voda
Na teritoriji optine Lapovo postoje znaajni vodotokovi: Velika Morava, Lepenica, Raa, dok kroz samo naselje protiu Kazanski i Liparski potok. Takoe, na ovom podruju se nalazi i izvorite vodosnabdevanja Garevina. Imajui u vidu zone auto-puta, eleznice, obradivih poljoprivrednih povrina, neadekvatno deponovanovanog otpada, moe se rei da postoje zagaivai koji naruavaju kvalitet povrinskih i podzemnih voda. Medj' glavnim uzronicima zagaenja povrinskih i podzemnih voda na teritoriji optine izdvajaju se komunalne i industrijske otpadne vode (nepostojanje kanalizacionog sistema s jedne, i veliki broj neadekvatnih septikih jama, s druge strane) i otpadne vode sa ranirne i dezinfekcione stanice koje se, nepreiene, odvode do starog korita Lepenice i tu isputaju. Takoe, samo je najui, centralni deo naselja prikljuen na kinu kanalizaciju, tako da se i atmosferske otpadne vode javljaju kao uzronici zagaenja voda na teritoriji optine. Kako je tendencija razvoja Lapova usmerena ka razvoju industrijskih zona, jedna od mera zatite voda bila bi izgradnja sistema za predtretmane (u okviru proizvodnih pogona) i izgradnja centralnog postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Ovakvi sistemi za preiavanje otpadnih voda, generalno, prate sam razvoj industrijskih zona, lociranih na bilo kom podruju.
Zemljite
Industrijski razvoj Lapova umnogome e uticati na degradaciju zemljita, usled trajnih, ireverzibilnih promena koje nastaju nakon prevoenja poljoprivrednog zemljita u graevinsko. Velike povrine plodnog zemljita promenie namenu i biti pretvorene u graevinsko. Na kvalitet zemljita utiu svi faktori koji se odnose na kvalitet voda.
22
Stanovnitvo
Nakon uvida u podatke koji se odnose na poslednja tri zvanina popisa stanovnitva, moe se konstatovati neprekidan pad broja stanovnika optine Lapovo. Poslednji zvanini popis stanovnitva iz 2002. godine, svedoi da je optina Lapovo brojala 8.228 stanovnika 11% manje u odnosu na popis sproveden 1971, a 14 % manje u odnosu na popis iz 1991. godine. Optina Lapovo spada u grupu malih optina te je uoljiva migracija stanovnitva ka veim privrednim centrima, pre svega onim u okruenju. Na ovakav demografski balans uticala je i prirodna depopulacija kao druga, bitna komponenta demografskog procesa.
10000 9500 9000 8500 8000 7500 Popis 1971. Popis 1981. Popis 1991. Popis 2002. 8228 9156 9631
9480
Izvor: Republiki zavod za statistiku
Struktura stanovnika
Polna struktura stanovnitva Posmatrajui polnu strukturu stanovnika (prema podacima pruzetim iz poslednja etiri zvanina popisa), moe se uoiti vea brojnost enske populacije svake popisne godine. 2002. godine, enska populacije je 6,4% brojnija u odnosu na muku, dok je ostalih godina, dominacija, izraena u procentima, manja.
6000 5000
4849
4782
3000 2000 1000 0
3978
m
Popis 1971.
Popis 1981.
Popis 1991.
Popis 2002.
Starosna strukutura stanovnitva Struktura stanovnitva optine Lapovo prema starosti formirana je direktnim dejstvom fertiliteta, odnosno nataliteta, a proces starenja je, u najveoj meri, uslovljen sekularnim padom nataliteta. Na strukturu stanovnitva prema starosti uticali su smrtnost u manjoj, odnosno migracije mlaeg stanovnitva, u znatno veoj meri. Prema podacima iz popisa stanovnitva sprovedenog 2002. godine, najvei broj stanovnika je starosti izmeu 40. i 49. godine (694), odnosno 8,4% ukupne populacije optine. Vidljivo je variranje broja stanovnika do 20. godine starosti.
Popis
0-4 5-9 10 - 14 15 - 19 20 - 24 25 - 29 30 - 34 35 - 39 40 - 44 45 - 49 50 - 54 55 - 59 60 - 64 65 - 69 70 - 74 75 i vie nepoznato Ukupno
1971.
532 583 705 861 731 553 591 753 805 706 372 401 496 449 320 283 15 9156
1981.
611 626 548 584 723 850 757 526 620 695 822 682 337 344 399 496 11 9631
1991.
543 577 607 596 549 562 701 821 715 503 562 628 723 564 275 451 103 9480
2002.
319 429 521 499 559 494 485 499 628 694 592 424 469 503 530 544 39 8228
4250
4000
4491
4665
4649
4831
23
Odnos urbanog i ruralnog stanovnitva

9,8%
Urbano stanovnitvo Ruralno stanovnitvo
90,2%
Na osnovu podataka preuzetih iz popisa stanovnitva sprovedenog 2002. godine, da se uoiti dominacija urbanog u odnosu na ruralno stanovnitvo optine Lapovo. Urbano stanovnistvo ivi u varoi Lapovo i ini 90,2% ukupne populacije optine, dok u selu Lapovo ivi 806 stanovnika 9,8%. Seosku sredinu prati depopulacija usled prestanka biolokog obnavljanja, ali i migracija stanovnitva prema urbanim i podrujima atraktivnijim za ivot i rad. Gustina naseljenosti optine je 149,6 st/km2 Osnovni kontigenti stanovnitva
Broj stan. 1991. 2002. Ispod 7 god. 767 488 7 - 14 960 781 1527 1467 1360 60 i vie 2013 2046 Radno Radno sposobno ensko muko ensko (15-49) sposobno svega (%) (15-64) (15-59) 5279 5088 2840 2685 2439 2403 2164 1885 55,7 61,84
Statistiki podaci pokazuju tendenciju opadanja brojnosti svih posmatranih grupacija stanovnitva tokom poslednjeg popisnog perioda, izuzev grupacije stanovnitva starijeg od 60 godina. Ovaj pad se posebno uoava u broju maloletnog stanovnitva uzrasta do 15 godina ija je brojnost smanjena za 26,5%. Prema podacima koji se odnose na isti popisni interval, uoava se smanjenje radno aktivnog stanovnitva za 3,6%. Stanovnitvo starije 15 i vie godina prema polu i kolskoj spremi, po popisu 2002.
Bez 1-3 razr. 4-7 razr. Osnovno Srednje Ukupno kolske osnovne osnovne obraz. obraz. spreme kole kole Ukupno Muko ensko 6959 3367 3592 287 66 221 208 47 161 1360 520 840 1670 736 934 2937 1721 1216 Vie obraz. 235 126 109 Visoko Nepozn. obraz. 123 77 46 139 74 65
U obrazovnoj strukturi stanovnitva starijeg od 15 godina uoava se da najbrojniju grupaciju ine osobe sa srednjim obrazovanjem (42,2%). Samo osnovno obrazovanje ima 24%, dok je 26,6% posmatrane populacije bez osnovnog obrazovanja. Na osnovu ovih podataka, uoava se dominantnost enske populacije u grupacijama sa niim obrazovanjem, odnosno bez kolske spreme ili sa zavrenih 3 razreda osnovne kole. enska populacija, u obema grupama, ini preko 77% posmatrane populacije.
24
1,8% 3,4%
2,0% 4,1% 3,0%
Bez kolske spreme
19,5%
1-3 razr. osnovne kole 4-7 razr. osnovne kole Osnovno obrazovanje
Srednje obrazovanje
42,2%
24,0%
Vie obrazovanje Visoko obrazovanje Nepoznato
Stanovnitvo prema aktivnosti, po popisu 2002.

Aktivno stanovnitvo
ukupno Obavlja zanim.
Lica sa linim prihodom 1711
Na raduIzdravano stanovnitvo boravku u inost. do 1 god. 3003 21 Izvor: Republiki zavod za statistiku
3493
2642
Prema zvaninom popisu iz 2002. godine, broj aktivnih stanovnika optine Lapovo je 3.493. Od ovog broja, 48,9% obavlja neko zanimanje, dok ostatak ine nezaposlena lica koja trae posao ili, pak, lica koja su privremeno prekinula svoja zanimanja. Izdravano stanovnitvo ini 36,5% ukupne populacije optine. Domainstva prema broju lanova
Domainstva
Ukupno prosean br. l. 2002/1991 Ukupno
Stanovi
Povrina m
2
2002/1991
2567
3,21
102,7
3119
222068
104
Prema poslednjem zvaninom popisu optina Lapovo je imala 2.567 domainstava sa proseno 3,21 lanom. U odnosu na prethodni popis, broj domainstava je vei 2,7%, a broj stanova za 4%. Vitalni dogaaji
God.
2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.
ivoroeni
broj 89 76 78 73 74 60 76 na 1000 stanovnika 9,7 8,4 9,5 9 9,2 7,5 9,6 broj 151 147 129 144 134 141 129
Umrli
na 1000 stanov. 16,4 16,2 15,7 17,7 16,6 17,7 16,3
Prirodni prirataj
broj -62 -71 -51 -71 -60 -81 -53
Brakovi
razvedeni 5 30 12 11 8 15 16
na 1000 zakljueni stanovnika -6,7 -7,8 -6,2 -8,7 -7,4 -10,2 -6,7 46 37 47 38 46 40 34
Prirodni prirataj optine Lapovo varirao je tokom posmatranog perioda, imajui uvek negativnu vrednost, da bi najniu dostigao 2004. godine -10,2. Ovakve vrednosti prirodnog prirataju su jedan od glavnih razloga umanjenja populacije optine. Broj ivoroenih na 100 stanovnika 2006. dostigao je nivo iz 2001. godine.
25
Etnika pripadnost stanovnitva Prema nacionalnoj strukturi stanovnitva u optini Lapovo najbrojniji su Srbi - 98,6%. Meu nacionalnim manjinama prednjae Romi - 0,33%.
Neopredeljeni Nacionalnost
Makedonci
Nepoznato
28
Muslimani
Crnogorci
Hrvati
Broj
8118
18
27
18
Religija
Pro-orjentalna kutura
Pravoslavci
Protestanti
Nepoznato
51
Neodluni
Katolici
Religija
Broj
8117
26
Shodno nacionalnoj strukturi stanovnitva, najzastupljenija religija u optini Lapovo je pravoslavno hrianstvo (98,6%).
Ostalo
29
ateisti
Islam
Ostali
1
Romi
Srbi
26
Lokalna samouprava
Organizacija lokalne samouprave optine Lapovo uspostavljena je u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom optine Lapovo i drugim zakonskim aktima i odlukama Skuptine optine Lapovo. U skladu sa Zakonom, organi lokalne samouprave optine Lapovo su Skuptina optine, predsednik optine i Optinsko vee. Za neposredno sprovoenje i izvravanje zakona, optinskih i drugih propisa, kao i omoguavanje ostvarivanja prava graana, obrazuje se Optinska uprava kao jedinstvena sluba. Skuptina optine je predstavniki organ kojeg ine odbornici. Odbornike biraju graani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa Zakonom i Statutom optine Lapovo. U skladu sa Zakonom, Skuptina optine: donosi Statut optine i Poslovnik skuptine; donosi budet i zavrni raun optine; donosi program razvoja optine i pojedinih delatnosti; donosi urbanistiki plan optine i ureuje korienje graevinskog zemljita; donosi propise i druge opte akte; raspisuje optinski referendum i referendum na delu teritorije optine; izjanjava se o predlozima sadranim u graanskoj inicijativi i utvruje predlog odluke o samodoprinosu; osniva slube, komunalna javna preduzea, ustanove i organizacije, utvrene Statutom optine i vri nadzor nad njihovim radom; imenuje i razreava upravni i nadzorni odbor; postavlja i razreava direktore komunalnih javnih preduzea, ustanova, organizacija i slubi, iji je osniva i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom; bira predsednika Skuptine i zamenika predsednika Skuptine i na predlog predsednika optine bira Optinsko vee; postavlja i razreava sekretara skuptine; postavlja i razreava naelnika Optinske uprave, odnosno naelnike uprava, na predlog predsednika optine; utvruje optinske takse i druge lokalne prihode koji joj po ovom Zakonu pripadaju; utvruje naknadu za ureivanje i korienje graevinskog zemljita; usvaja akt o javnom zaduivanju optine; daje miljenje o zakonima kojima se ureuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu; pokree postupak za zatitu prava lokalne samouprave pred Ustavnim sudom; daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeleja optine; obavlja i druge poslove utvrene Zakonom i Statutom. Predsednik optine vri izvrnu funckiju u optini: predstavlja i zastupa optinu; neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata Skuptine optine; predlae odluke i druge akte koje donosi Skuptina, kao i nain reavanja pitanja o kojima odluuje Skuptina optine; stara se o izvravanju poverenih poslova iz okvira prava i dunosti Republike; usmerava i usklauje rad Optinske uprave; naredbodavac je za izvrenje budeta; daje saglasnost na opte akte korisnika budeta, kojima se utvruje broj i struktura zaposlenih; organizuje rad Optinskog vea, saziva i predsedava sednicama Vea, daje konkretna zaduenja lanovima Vea iz delokruga rada Vea; odluuje o sredstvima u dravnoj svojini u skladu sa Zakonom; ima iskljuivo pravo predlaganja akta o javnom zaduivanju optine; vri i druge poslove utvrene Zakonom, Statutom i drugim aktima optine. Optinsko vee je organ koji usklauje ostvarivanje funkcija predsednika optine i Skuptine optine i vri kontrolno-nadzornu funkciju nad radom Optinske uprave. Ima pet lanova. Optinsko vee: utvruje predlog odluke o budetu optine; vri nadzor nad radom Optinske uprave; ponitava ili ukida akte Optinske uprave koji nisu u saglasnosti sa Zakonom, Statutom i drugim optim aktom ili odlukom koju donosi Skuptina optine; reava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama graana, preduzea i ustanova i drugih organizacija iz izvornog delokruga optine; pomae predsedniku optine u vrenju drugih poslova iz njegove nadlenosti; donosi poslovnik o svom radu, na predlog predsednika optine. Optinska uprava: priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi Skuptina optine i predsednik optine; izvrava odluke i druge akte Skuptine optine i predsednika optine; reava
27
u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dunostima graana, preduzea, ustanova i drugih organizacija iz izvornog delokruga optine; obavlja poslove upravnog nadzora nad izvravanjem propisa i drugih optih akata Skuptine optine; izvrava zakone i druge propise ije je izvravanje povereno optini; obavlja strune i druge poslove koje utvrdi Skuptina optine i predsednik optine. Optinska uprava duna je da graanima omogui nesmetano ostvarivanje njihovih prava, obaveza i pravnih interesa, daje potrebne podatke i obavetenja, prua pravnu pomo, sarauje sa graanima i potuje njihovo dostojanstvo. Optinska uprava optine Lapovo organizovana je kao jedinstvena sluba sa 4 osnovne unutranje organizacione jedinice: Sluba za skuptinske poslove Odeljenje za optu upravu i zajednike poslove Odeljenje za privredu, finansije i drutvene delatnosti Odeljenje za urbanizam i stambeno-komunalne delatnosti Sluba za skuptinske poslove bavi se poslovima koji se odnose na Skuptinu optine, predsednika optine i Optinsko vee. Odeljenja za optu upravu i zajednike poslove ureeno je kroz slube sa sledeim aktivnostima: poslovi pisarnice, opti poslovi, poslovi linih stanja graana, matini poslovi i poslovi vezani za birake spiskove. Odeljenje za privredu, finansije i drutvene delatnosti organizovano je kroz slube koje se bave sledeim aktivnostima: finansijski poslovi, privatno preduzetnitvo, poslovi iz oblasti drutvenih delatnosti, drutvena briga o deci, borako-invalidska zatita, poljoprivreda i vodoprivreda. Odeljenje za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti ine sledee slube: urbanizam, imovinsko-pravni poslovi i inspekcijski poslovi. Optina Lapovo nema ustanovljene funkcije optinskog menadera i glavnog arhitekte, kao ni usluni centar za graane. U cilju podsticaja lokalnog ekonomskog razvoja, Skuptina optine Lapovo je osnovala Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj optine. Lokalna samouprava optine Lapovo ima 25 zaposlenih, a kvalifikaciona struktura prikazana je u sedeoj tabeli. Kvalifikaciona struktura:
Visoka/via struna sprema
13
Srednja struna sprema

8
Ostalo
4 Izvor: Lokalna samouprava
Raunarska opremljenost Optinske uprave optine Lapovo. Uprava poseduje 21 raunar koji su povezani u Novelovu mreu paket Lira, sa dial-up i ADSL 1536/193 KBPS pristupom Internetu. Optina ima 2 javna preduzea: JKSP Morava JP Novi vek Ukupan broj radnika zaposlenih u navedenim preduzeima je 57.
28
Ljudski resursi i trite rada

Zaposlenost
2500
2268
2204
2191 1755
2000 Obraeni statistiki podaci koji se odnose na 2254 2161 2140 poslednjih 7 posmatranih godina pokazuju, 1500 izuzimajui 2004. godinu, neprekidno 1000 umanjenje broja zaposlenih lica optine Lapovo. Na kraju posmatranog perioda 2006. 500 godine, optina Lapovo je imala 1.755 0 registrovanih zaposlenih osoba, to je, u 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006 odnosu na prethodnu godinu, predstavljalo umanjenje za18%, odnosno 22,6% u odnosu Izvor: Republiki zavod za statistiku na poetak posmatranog perioda. Ovo umanjenje broja zaposlenih optine Lapovo posledica je neaktivnosti drutvenih sistema koji su, u fazi privatizacije ili steaja, smanjili broj zaposlenih otputanjem jednog dela radne snage. Uee enske populacije u ukupnom broju zaposlenih lica optine Lapovo je u svim popisnim intervalima bilo ispod 30% - najvie 2006. godine - 29,9%.
Zaposlenost Struktura
Godina 2000. Godina 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. Broj zaposlenih
Ukupno ene (%) Drutveni sektor Privatni sektor
Broj zaposl. na 1000 stan.

Ukupno Svi sektori Industrija i rudarstvo
2268 Zaposleni
Ukupno
21,8
2084
Zaposleni u pred., ustan., zadrugama i dr. organizac.
184
Lica koja samost. obavljaju delatnost
247
227
61
Zaposleni u pred., ustan., zadrug. i dr. organizac.
Br. zaposl. na 1000 stan.

Ukupno
ene (%)
2254 2204 2161 2191 2140 1755
23,5 22,7 22,8 25,2 24,8 29,9
2064 2004 1945 1956 1857 1546
190 200 216 235 283 209
248 269 169 272 268 204
227 244 152 243 233 184 Izvor: Republiki zavod za statistiku
11,9%
Zapos. u pred, ustan, zadrug. i dr. organ. Lica koja sam. obav. delat.
88,1%
Broj lica koja samostalno obavljaju delatnost neprekidno se poveava tokom posmatranog perioda, sa izuzetkom 2006. godine. Sa druge strane, u istom periodu broj lica zaposlenih u drutvenom sektoru neprekidno se smanjivao. Poveanje broja lica koja samostalno obavljaju delatnost posledica je razvoja privatnog preduzetnitva u koji su se ukljuila i lica koja su napustila rad u drutvenom sektoru. Njima je pruena efikasna, institucionalna podrka drave (podka zapoljavanju i restriktivnija primena Zakona o radu Republike Srbije).
29
10,0
20,0
30,0
40,0
50,0
60,0
2006.
2005.
2004.
2003.
2002.
2001.
2000.
0,0
Godina Godina
26,8
Industrija i rudarstvo
1546
Ukupno Ukupno
1857
1956
1945
2004
2064
0,2 3,6
2084
Poljoprivreda i ribarstvo
Graevi-narstvo
3 3 558 4 6 6
Saobraaj i veze
Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda
Industrija i rudarstvo
51,7
7,7
Trgovina
Ribarstvo
Stambenokomunalne delatnosti
Poljoprivreda i ribarstvo
2,3
42
44
45
50
35
38
Finansijske i dr. usluge
Vaenje ruda i kamena
0,3 2,9
umars-tvo
Zaposlenost po sektorima privredne delatnosti 2
Obrazovanje i kultura
688
648
480
484
633
662
Preraivaka industrija
3,2
Zdravstvo i soc. zatita
Vodoprivreda
53 55 53
52
54
52
1,3 45,0 40,0 35,0 30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0
Drutv. polit. zajednice i organizac.
Zaposlenost po sektorima delatnosti (%) 2000. godina

Proizvodnja elektr. energije, gasa i vode
76
Graevinarstvo
69 56 101 66 109 116
60 114
63 124
70 148
Graevinarstvo
1078
Trgovina na veliko i malo, opravka
Saobraaj i veze
160
Priloeni podaci za period 2001 2006. se odnose na zaposlene u preduzeima, zadrugama, ustanovama, organizacijama i malim preduzeima (do 50 zaposlenih) Operational Grant for Regional Agency for Economic Development of Sumadija and Pomoravlje A EU funded project managed by Delegation of the European Commission Trgovina
Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda Vaenje ruda i kamena Preraivaka industrija
Hoteli i restorani
0,2 2,3 40,9 3,6 3,6
Saobraaj, skladitenje i veze
Ugostiteljstvo i turizam
859 802 493 745
1070
1093
Proizvodnja elektr. energije, gasa Graevinarstvo
Zanats-tvo
9 9
14 8
12
11
Finansijsko posredovanje
6,5 31,9
48
2 2 2
Trgovina na veliko i malo, opravka Saobraaj, skladitenje i veze
Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje

0,7 0,1 1,6 3,9
Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komun., drutvene i line usluge Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje Dravna uprava i socij. osiguranje Finansijsko posredovanje
Stambenokomunalne delatnosti
Dravna uprava i socij. osiguranje
Finansi-ske i dr. usluge
21 23 27 27 25 61 62 62 62 58
25 56
60
Obrazovanje
4,5 0,1
Obrazovanje i kultura
66
78 69 2
81
69 71
68
Zaposlenost po sektorima delatnosti (%) 2006. godina
Zdravstveni i socijalni rad
Zdravs-tvo i soc. zatita
28
Druge komun, drutvene i line usluge
Drutv. polit. zajednice i organiz..
30
Najvei broj zaposlenih lica optine Lapovo posluje u sektoru preraivake industrije. Ovaj sektor je, prema poslednjim podacima koji se odnose na 2006. godinu, upoljavao 40,9% svih zaposlenih lica optine. Drugi po broju zaposlenih lica optine Lapovo, jeste sektor saobraaja u kom, od ukupno zaposlenih lica optine tokom istog perioda, posluje 31,9%. Uee sektora trgovine znatno je manje - 6,5%. Treba istai da je na poetku vremenskog intervala koji je predmet ove analize, sektor saobraaja upoljavao vie od polovine svih zaposlenih lica optine, tanije 51,7%. Uee sektora industrije i rudarstva u ukupnom broju zaposlenih lica optine Lapovo, u istom periodu, bilo je 26,8%. Iz priloenih tabela moe se uoiti da je najvee smanjenje broja zaposlenih nakon 2000. godine bilo u sektoru saobraaja to je, pre svega, posledica programa racionalizacije radne snage u ovom sektoru.
Nezaposlenost
Statistiki podaci govore da se nakon 1400 drutvenih promena 2000. godine, broj 1200 nezaposlenih lica optine Lapovo neprekidno 1000 uveavao, zakljuno sa 2004. godinom. Ovaj 800 trend se nastavio i u kasnijem periodu. 600 Porast broja nezaposlenih lica posledica je 400 neaktivnosti drutvenih sistema, koji su, u 200 fazi privatizacije ili steaja, smanjili broj zaposlenih otputanjem jednog dela radne 0 snage (pre svega u sektoru saobraaja). Ovaj 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. podatak treba uzeti sa rezervom, jer odreeni Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje broj nezaposlenih lica nije evidentiran na tritu rada, dok je, sa druge strane, odreeni broj prijavljenih lica radno aktivan, ali ne i evidentiran od strane Nacionalne slube za zapoljavanje.
1136 1267 1112
Nezaposlenost - struktura
Godina Ukupno 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 772 794 961 1112 1087 1136 1267 1132 Prvi put trae zaposlenje ukupno 578 588 707 780 702 692 746 647 % 74,9 74,1 73,6 70,1 64,6 60,9 58,9 70,9 Bez kvalifikacija ukupno 287 307 342 413 366 405 469 419 % 37,2 38,7 35,6 37,1 33,7 35,7 37,0 37,0 ene ukupno 497 502 604 661 614 649 736 689 % 60,4 63,2 62,9 59,4 56,5 57,1 58,1 60,9 Na 1000 Stopa stanovnika nezaposlenosti 99 87 117 136 135 142 160 25,4 26,0 30,4 34,0 33,2 34,7 41,9
Izvor: Republiki zavod za statistiku Optine u Srbiji, NSZ
Tokom itavog posmatranog perioda, u strukturi nezaposlenog stanovnitva, najvei udeo imaju nezaposlena lica koja prvi put trae posao. Uee ove grupacije u ukupnom broju nezaposlenih lica optine neprekidno je raslo da bi 2006. godine dostiglo vrednost 58,9%. Uee lica bez kvalifikacija u ukupnom broju nezaposlenih lica tokom posmatranog perioda je variralo, iznosei 37% 2007. godine.
772
794
961
1087
1132
31
Sa druge strane, u posmatranom periodu varirao je i broj nezaposlene enske populacije, pokazujui tendencije rasta. Uee enske populacije u ukupnom broju nezaposlenih lica optine Lapovo tokom posmatranog perioda bilo je iznad 57%, a po poslednjim podacima (odnose se na 2007. godinu) iznosilo je 60,9%. Stopa nezaposlenosti 2006. godine u ovoj optini iznosila je 41,9%. Odreena je kao uee nezaposlenih u zbiru zaposlenih i nezaposlenih lica optine. Poreenja radi, stopa nezaposlenosti na nivou Republike Srbije iznosila je 31,1%, dok je na nivou umadijskog okruga bila 33,4%. Starosna struktura nezaposlenih, na kraju 2007. godine
Starost Ukupno % ene %
Do 18 god. 19 - 25 god. 26 - 30 god. 31 - 40 god. 41 - 50 god. 50 i vie god. Ukupno
15 240 158 252 223 244 1132
1,3 21,2 14,0 22,3 19,7 21,6
9 142 94 173 159 112 689
60,0 59,2 59,5 68,7 71,3 45,9
21,6%
1,3%
Do 18 god.
21,2%
19 - 25 god. 26 - 30 god. 31 - 40 god. 41 - 50 god.
19,7%
22,3%
14,0%
50 i vie god.
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje
Posmatrajui starosnu strukturu nezaposlenih lica optine Lapovo uoavamo da najvee uee ostvaruje grupacija stanovnitva izmeu 31. i 40. godine starosti - 22,3% svih registrovanih nezaposlenih lica optine. Neznatno manje uee ostvaruju i grupacije izmeu 19. i 25. godine (21,2%), odnosno preko 50. godine (21,6%). Zanimljiv je i indikativan podatak o ueu nezaposlenih lica mlaih od 18 godina u ukupnom broju nezaposlenih lica optine - svega 1,3%. Kvalifikaciona struktura nezaposlenih na kraju 2007. godine Kvalifikaciona struktura registrovanih nezaposlenih lica optine Lapovo pokazuje da je najbrojnija grupacija nezaposlenog stanovnitva sa srednjom strunom spremom - 59,5% svih nezaposlenih lica optine. Visoko uee u posmatranoj strukturi ostvaruje i grupacija nezaposlenih lica bez kvalifikacija - 37%. Podaci ukazuju na neophodnost intenzivnog sprovoenja mera formalnog i neformalnog obrazovanja, kao i stratekih mera podrke zapoljavanju kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Odreeni podsticaji usmereni na rast privredne aktivnosti i broja zaposlenih ogledaju se, pre svega, u dva pravca: Podrka meunarodnih donatorskih programa koji se ogledaju kroz podsticaje za zapoinjanje sopstvenog posla ili podrku postojeim biznisima Podrka lokalnih institucija putem programa Nacionalne slube za zapoljavanje i Fonda za razvoj Republike Srbije
32
Ekonomija
Ekonomska realnost jedne optine moe se izmeriti na vie naina, putem vie ekonomskih pokazatelja. Najee primenjivani i najpouzadniji ekonomski indikator je bruto domai proizvod po glavi stanovnika (GDP per capita). Meutim, od 2005. godine u Republici Srbiji se ne meri ovaj indikator, pa je, kao alternativa, preuzet jedan od esto primenjivanih indikatora koji se zove ekonomski agregat. Ekonomski agregat se izraunava iz proizvoda ukupnog broja zaposlenih u optini Lapovo i prosene bruto zarade po jednom zaposlenom. On je zbirni pokazatelj jer daje zajedniku vrednost prikazanu u evrima, a koja predstavlja rezultat ekonomske aktivnosti optine Lapovo. Prednosti ekonomskog agregata kao indikatora: izrazita jasnost, laka izraunljivost i uporedivost. Glavni mu je nedostatak to se zasniva na prosenim vrednostima (bruto zaradi zaposlenih), pa je, samim tim, manje precizan od bruto domaeg proizvoda po glavi stanovnika. GDP per capita predstavljao je ukupnu produkciju roba i usluga po glavi stanovnika, ostvarenu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na vlasnitvo.
Ekonomski agregat
Pregled ekonomskog agregata
Ekonomski agregat Godina
2005. 2006. 2007. 2008.
Prosena zarada Na kraju godine (EUR)

248,8 380,5 396,7 441,0
Ukupno (EUR)
532.422,0 667.718,2 734.292,4 811.908,1
Indeks u odnosu na prethodnu godinu

99,2 125,4 110,0 110,6
Nivo u odnosu na Republiku Srbiju

101,5 152,9 104,3 111,2 Izvor: Republiki zavod za statistiku
Vrednost ekonomskog agregata prati se tokom poslednje etiri godine. Tokom posmatranog perioda uoen je trend rasta iz godine u godinu, uz opasku da je 2005. godine bio najnii (532.422 evra), predstavljajui smanjenje u odnosu na prethodnu godinu. Naredne, 2006. godine, rast belei najvii skok: vei je za 135.296,2 evra, odnosno 25,4%. Poslednje dve posmatrane godine, stopa rasta je ujednaena i nalazi se na nivou od 10%. Krajnji zbirni iznos u evrima 2008. godine je 811.908,1 i predstavlja ukupno poveanje od 52,5% u odnosu na poetnu, 2005. godinu.
Indeks EA u odnosu na prethodnu godinu
140 120 100 80 60 40 20 0 2005 2006 2007 2008
0 2005 2006 2007 2008
Nivo PZ u odnosu na Republiku Srbiju

200
125,4 99,2 110,0
110,6
150
152,9 101,5
100 50
104,3
111,2
33
Poredei prosenu bruto zaradu po zaposlenom optine Lapovo sa republikim prosekom, uoavamo najvee odstupanje 2006. godine. Tada se u optini belei vii nivo zarada (52,9%) od republikog prosek i dolazi do najveeg skoka prosene bruto zarade od 131,7 evra po jednom zaposlenom. Ostale vrednosti, uz blagi porast, uravnoteene su u posmatranim godinama. Od 2005 - 2008. godine prosena zarada porasla je za 77,3%, odnosno sa prosenih 248,8 evra na 441 evro po jednom zaposlenom u optini Lapovo.
Ekonomska razmena sa inostranstvom

Pregled uvoza/izvoza
Godina 2005. 2006. 2007. Uvoz 1.348.779 1.268.692 1.475.699
(u amerikim dolarima)
Izvoz 467.619 689.037 1.480.958
Ekonomska razmena sa inostranstvom po sektorima delatnosti

Pregled uvoza/izvoza po grupama proizvoda 2005. godina (u milionima dinara)
Proizvodnja maina i ureaja, nepomenuta na drugom mestu Proizvodnja celuloze, papira Proizvodnja proizvoda od gume Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda Prerada drveta i proizvoda od drveta Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetala Proizvodnja optikih i elektrinih ureaja Preraivaka industrija nepomenuta na drugom mestu Proizvodnja saobraajnih sredstava Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda Prerada od koe i i proizvodnja predmeta od koe Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda 467.530 431.918 123.973 113.810 96.919 76.537 21.737 6.355 4.629 3.824 953 594
Izvor: Lokalna samouprava
Proizvodnja celuloze, papira i proizvoda Proizvodnja proizvoda od gume Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda Proizvodnja optikih i elektrinih ureaja Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetala Prerada od koe i i proizvodnja predmeta od koe Proizvodnja maina i ureaja, nepomenuta na drugom mestu Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda
279.005 156.822 19.570 5.821 3.101 1.976 697 604 23
34
Pregled uvoza/izvoza po grupacijama proizvoda - 2006. godina

Proizvodnja maina i ureaja, nepomenuta na drugom mestu Proizvodnja celuloze, papira Prerada drveta i proizvoda od drveta Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetala Proizvodnja proizvoda od gume Proizvodnja optikih i elektricnih ureaja Proizvodnja saobraajnih sredstava Preraivaka industrija, nepomenuta na drugom mestu 664.981 286.567 103.517 66.127 47.898 47.235 20.327 14.022 12.305 5.713 Proizvodnja celuloze, papira Proizvodnja proizvoda od gume Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetala Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda Nepoznati sektor Proizvodnja prehrambenih proizvoda I pia Proizvodnja optikih i elektrinih ureaja Preraivaka industrija, nepomenuta na drugom mestu
506.935 88.315 65.912 16.376 4.919 4.459 1.984 126 11
Pregled uvoza/izvoza po grupacijama proizvoda - 2007. godina

Proizvodnja maina i ureaja, nepomenuta na drugom mestu Proizvodnja celuloze, papira Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda Prerada drveta i proizvoda od drveta Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetala Proizvodnja proizvoda od gume Proizvodnja optikih i elektrinih ureaja Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda Proizvodnja saobraajnih sredstava Preraivacka industrija, nepomenuta na drugom mestu 442.260 666.776 117.254 98.657 73.657 33.249 23.413 11.236 7.220 232 59
Proizvodnja celuloze, papira Preraivaka industrija, nepomenuta na drugom mestu Proizvodnja proizvoda od gume Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pia Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetala Proizvodnja maina i ureaja, nepomenuta na drugom mestu Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda
1.065.776 321.686 248.820 110.577 30.554 15.723 6.732 2.744
Analiza uvoza po sektorima delatnosti tokom 2005. godine pokazuje da najvee uee u uvozu uzima proizvodnja maina i ureaja (35,0%), potom proizvodnja celuloze, papira (32,0%), proizvodnja proizvoda od gume (9,2%) i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (8,4%). Stanje se u 2006. godini menja: proizvodnja maina i ureaja raste za 17,4%, iznosei 52,4%, proizvodnja celuloze, papira opada za 9,4% te iznosi 22,6%. Na treem mestu se nalazi prerada drveta i proizvoda od drveta (8,2%), a na etvrtom je proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
35
(5,2%). U 2007. godini proizvodnja celuloze, papira i proizvoda iznosi 45,2%. Ona sada zauzima primat, dok proizvodnja maina i ureaja, sa 30,0% pada na drugo mesto. Slede proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (7,9%) i prerada drveta (6,7%). Sa druge strane, analiza izvoza u 2005. godini ukazuje na najznaajnije uee proizvodnje celuloze, papira - 59,7%. Za ovom delatnou sledi proizvodnja proizvoda od gume (33,5%) i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (4,2%). Struktura izvoza u 2006. godini odraava znaajno poveanje uea proizvodnje celuloze, papira - 13,9% i sada iznosi 73,6%. Na drugom mestu, sa 12,8%, je proizvodnja proizvoda od gume, ije uee u 2006. godini bitno opada (20,7%), na raun poveanja proizvodnje celuloze, papira. U 2007. godini proizvodnja celuloze i papira iznosi 72,0%, proizvodnja proizvoda od gume 16,8%, a proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 7,5%.
Ekonomska razmena sa inostranstvom po zemljama

Ekonomska razmena sa inostranstvom optine Lapovo 2005. godina
Grupacija EU Razvijene zemlje Amerike Zemlje u tranziciji Centralne i Istone Evrope Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovine, Makedonija Ostale grupacije Ukupno Izvoz 201.309 26.283 6.234 233.418 375 467.619 Uvoz 1.060.889 0 111.239 125.098 51.553 1.348.779
Ekonomska razmena sa inostranstvom opstine Lapovo 2006. godina

Grupacija EU Razvijene zemlje Amerike Zemlje u tranziciji Centralne i Istone Evrope Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovine, Makedonija Ostale grupacije Ukupno Izvoz 122.663 3.325 563.049 689.037 Uvoz 1.052.985 94.272 107.900 13.535 1.268.692
Ekonomska razmena sa inostranstvom opstine Lapovo 2007. godina

Grupacija EU Razvijene zemlje Amerike Zemlje u tranziciji Centralne i Istone Evrope CEFTA Ostale grupacije Ukupno Izvoz 525.502 Uvoz 1.216.410
952.712 2.744 1.480.958
248.629 10.660 1.475.699

36
Pregled uvoza optine Lapovo u 2005. godini pokazuje da se veinom uvozi iz zemalja EU (78,6%), potom slede republike bive SFRJ (9,3%), dok su na kraju zemlje u tranziciji Centralne i Istone Evrope (8,2%). Stanje je slino i 2006. godine: EU - 83,0%, republike bive SFRJ - 8,5%, zemlje u tranziciji Centralne i Istone Evrope - 7,4%. 2007. godine stanje je drugaije, stoga to se tada uvoz deli izmeu EU i CEFTE, u odnosu 82,4% prema 16,8%, u korist EU. Kada govorimo o izvozu, 2005. godine najvie se izvozi u republike bive SFRJ (49,9%). Nakon njih, dominira izvoz u EU (43%) i neveliki izvoz u razvijene zemlje Amerike (5,6%). 2006. godine, izvoz u republike bive SFRJ je dominantniji (81,7%), sledi znatno manji izvoz u EU (17,8%). Zanimljivost se javlja 2007. godine kada se, po prvi put registruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, skromnih 0,3%. Najvie se izvozi u zemlje CEFTE (64,3%), a potom u EU (35,5%).
Privredni subjekti
Preduzea
Prema podacima Narodne banke Srbije, postoji 29 aktivnih preduzea u optini Lapovo na kraju 2006. godine. Od tog broja, najzastupljenija su mala preduzea - 86,2%. Pregled broja preduzea po veliini
10,3% 3,4%
Malo preduzee (25) Srednje preduzee (3) Veliko preduzee (1)
86,2%
Izvor: Narodna banka Srbije
Pregled broja preduzea po sektorima delatnosti
17,2%
24,1%
Preraivaka industrija (7) Trgovina na veliko i malo, opravka (12) Saobraaj, skladitenje i veze (5)
17,2% 41,4%
Ostali sektori (5)
Na osnovu jednistvene klasifikacije delatnosti, preduzea u optini Lapovo se bave trgovinom (41,4%), zatim preraivakom industrijom (24,1%). U okviru sektora preraivake industrije postoji ravnomerna disperzija preduzea te se ne uoava dominacija bilo kog sektora. Ilustracije radi, preduzea se najee bave proizvodnjom proizvoda od plastike, zatim proizvoda od gipsa i betona, dok su prerada metala, prehrambena industrija, izdavaka delatnost i tampanje zastupljeni sa po jednim preduzeem.
37
Pregled broja preduzea u sektoru preraivake industrije
14,3%
14,3% 14,3%
Proizv, prehrambenih proizvoda, pia i duvana (1) Proizv, celuloze, papira i proizvoda od papira, izdav. delatnost i tampanje (1) Proizv. proizvoda od gume i proizvoda od plast. masa (2) Proizv. proizvoda od ostalih nemetalnih minerala (2)
28,6%
28,6%
Proizv, osnovnih metala i standard. metalnih proizvoda (1)
Radnje
Prema podacima Narodne banke Srbije, postoji 150 radnji u optini Lapovo na kraju 2006. godine. Gotovo 60% ovih radnji bavi se trgovinom, dok u okviru preraivake industrije posluje 14,7% radnji. U optini Lapovo izdvajamo zanimljivi kuriozitet - poslovima sa iznajmljivanjem i nekretninama bavi se 8 radnji to je, pretpostavljamo, posledica velike potranje razliitih tipova zemljita, jer u ovoj optini postoji veliki potencijal za privlaenje investicija. Pregled broja radnji po sektorima delatnosti
5,3% 10,7% 14,7%
Preraivaka industrija (22) Trgovina na veliko i malo, opravka (89) Saobraaj, skladitenje i veze (15)
10,0% 59,3%
Poslovi sa nekretninama, iznajm. (8) Ostali sektori (16)
Pregled broja radnji u sektoru preraivake industrije

Proizv. prehrambenih proizvoda, pia i duvana (6)
4,5% 9,1% 4,5%
9,1%
27,3%
Prerada drveta i proizvodi od drveta (2) Proizv. celuloze, papira, izdav. delat. i tampanje (5) Proizv. proizvoda od gume i plastinih masa (1) Proizv, proizvoda od ostalih nemetalnih minerala (2) Proizv. osnovnih metala i metalnih proizvoda (2)
9,1%
4,5%
22,7%
9,1%
Proizvodnja maina i ureaja, nepomenuta (1) Proizv, elektrinih i optikih ureaja (1) Preraivaka industrija, nepomenuta (2)

38
U okviru preraivake industrije najvei broj radnji posluje u podsektoru proizvodnje celuloze, papira i tampanja (5 radnji) i proizvodnje prehrembenih proizvoda (6 radnji). Ostali zastupljeni sektori su prerada drveta, proizvodnja proizvoda od metala i proizvoda od plastike.
Veliki privredni sistemi

Pregled velikih privrednih sistema nosilaca nekadanjeg privrednog razvoja
Naziv GIK 1. maj Partizan PIK Lapovo eleznica Delatnost Graevinarstvo Trgovina Poljoprivreda Saobraaj Broj zaposlenih 700 180 60 1.400
GIK 1. maj, svojevremeno cenjeno i poznato ime u oblasti graevinske industrije na prostorima nekadanje Jugoslavije. Bavilo se eksploatacijom, preradom ljunka i peska, proizvodnjom prefabrikovanih betonskih elemenata, izgradnjom stanova i drugih objekata u industrijskom sistemu gradnje, koristei, pri tom, savremenu opremu i aktuelne preporuke tehnologa. U procesu tranzicionih promena GIK 1. maj privatizovan je 2006. godine javnom aukcijom (70: 30). Veinski vlasnik postala je Autovojvodina iz Novog Sada. Firma sada posluje pod nazivom GIK a.d. 1.maj Lapovo. Ovakvo stanje u firmi posledica je nespremnosti za tranzicione promene. Potencijali mogueg razvoja ogledaju se u instalisanim proizvodnim kapacitetima koji e, oivljavanjem graevinarstva u Srbiji, tek doi do izraaja. TP Partizan bavilo se trgovinom na veliko i malo u svojim prodajno - skladinim objektima (robna kua, poslovno-distributivni centar sa industrijskim kolosekom i drumskom saobraajnicom, 2 stovarita graevinskog materijala, stovarite poljoprivredne mehanizacije, 2 benzinske pumpe i lanac maloprodajnih objekata). U procesu tranzicionih promena TP Partizan je privatizovan 2003. godine javnom aukcijom (70: 30). Novi vlasnik je TP Morava Kragujevac, a preduzee posluje pod nazivon Morava prom a.d. Lapovo. I ovde se uoava nespremnost za tranzicione promene koja je uzrokovala loe stanje u preduzeu. Mogui potencijali razvoja ogledaju se u postojeim prodajnim kapacitetima. PIK Lapovo se bavio sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom (ratarstvo, stoarstvo, mlin, farma za tov, klanica, kooperacija sa veterinarskom slubom, trgovina, ugostiteljstvo, zootehnika sluba, mainski park). PIK Lapovo poslovalo je kao pravno lice, koje, kao i zadrugarstvo u Srbiji, doivljava opti krah te je celokupna imovina, zajedno sa proizvodno-poslovnim objektima, rasprodata sudskim putem. eleznica elezniki saobraaj se obavlja preko lapovskog eleznikog vora koji sainjavaju 3 eleznike stanice (dve putnike i jedna ranirna). U okviru eleznice postoje: sekcija za vuu vozova, ZOVS - za odravanje vuenih i vunih sredstava, TKS - tehniko-kolska sluba, ZOP odravanje pruge, deonice za slabe i jake struje, deonice za signalno-sigurnosna postrojenja, nega kola, elezniki restoran i ambulanta. Proces privatizacije direktno je povezan sa promenama u JP eleznice Srbije Beograd. Pored pobrojanih preduzea, nosioci nekadanjeg privrednog razvoja Lapova su: Poljotehna, Univerzal, Voar, Krajinavino i Feroteks.
39
U posleratnom periodu neprestano se menjao i poveavao udeo industrije u drutvenom proizvodu Lapova. Industrijska delatnost se ogleda kroz industriju graevinskog materijala (GIK 1. maj) i delatnosti MSP: Grafika delatnost (Kolor pres, Duga) Proizvodnja hemijsko-tehnike robe (Sani, Somil, Rolpak, Alfa, Narcis) Proizvodno zanatstvo Graevinarstvo predstavlja najznaajniji deo industrije upravo zbog proizvodnih kapaciteta za eksploataciju i preradu prirodnog ljunka i peska, zatim fabrike stanova za industrijsku gradnju i fabrike betonskih prefabrikata i niskogradnje. Proizvodno zanatstvo obavljaju 64 samostalne zanatske radnje frizerskih, limarskih, koradijskih, pekarskih, zidarskih, molerskih i drugih profila. Pregled najznaajnijih MSP
Naziv Kolor pres Duga Sani Somil Rolpak Alfa Narcis Delatnost grafika grafika hemijsko-tehnika hemijsko-tehnika hemijsko-tehnika grafiko-tehnika hemijsko-tehnika Broj zaposlenih 109 80 30 23 13 32 37
Udruenja
Pregled udruenja preduzetnika, zadruga
Naziv Udruenje preduzetnika Udru. polj. priozv. Aktivnosti Jaanje MSP Unapreenje polj. Broj lanova 210 80
Strane direktne investicije

Pregled SDI po sektorima (u eurima)
Sektor privrede Preraivaka industrija Saobraaj, skladitenje i veze Ulaganje 380 mil. 150 hilj
40
Lista SDI u optini (u eurima)

Kompanija Kronospan Asa Prose OMV DV OIL Drava Austrija Austrija Austrija / Nemaka Austrija Bugarska Sektor Drvna industrija Prerada sek. sirov. Mainska industrija Trgovina Saobraaj Vrsta investicije Green field Green field Green field Green field Green field Iznos investicije 300 mil. $ / 195 mil. 35 mil. 150 mil. 150 hilj
Pregled podsticajnih mera koje je optina odredila inostranim investitorima Oslobaanje od jednokratnih taksi za ureenje graevinskog zemljita Oslobaanje od takse na isticanje firme i korienje graevinskog zemljita za period 10 godina Pregled lokacija odreenih za investiranje
Lokacija Ind. zona - radna zona 1 Vrbak Ind. zona - radna zona 2 Auto-put Auto-put Namena Fabrika za preradu drveta Prerada sekund. sirovina Priozv. graevinskih maina Trgovina naftnim derivatima Saobraaj Vlasnik Kronospan Optina Prose OMV DV OIL Povrina 50 ha 21 ha 32 ha 12 ha 5 ha
41
Poljoprivreda
Optina Lapovo smetena je u sredinjem delu toka Velike Morave, izmeu njenih pritoka reka Rae i Lepenice. Inundaciona ravan Velike Morave, prosene visine 105 m, irine 3-4 km, zahvata istoni deo teritorije optine Lapovo. Nisko pobre optine predstavlja krajnji izdanak planine Rudnik koga karakteriu niske, raspljotene i blage kose meu kojima su plitke doline tekuih voda i suve jaruge. Ovakva konfiguracija terena, uz prisustvo ostalih faktora, omoguuje gajenje raznovsnih biljnih poljoprivrednih kultura. U pedolokom sastavu zemljita dominiraju dva tipa: gajnjaa i aluvijalna zemljita. Gajnjaom je pokriveno 45% teritorije lapovskog atara, a javlja se u dva oblika: prava (ouvana) gajnjaa i gajnjaa u opodzoljavanju. Preostalih 55% zemljita ine aluvijalne ravni koje se takoe javljaju u dva oblika: aluvijum i aluvijalna smonica. Ovo zemljite pokriva sredinji i istoni deo optine. Teritorijom optine protiu tri reke: Velika Morava, duinom od 12 km, Lepenica, duinom od 5 km i Raa, duinom od 7 km. Pored ovih reka, na teritoriji optine Lapovo zastupljene su i podzemne vode. Sektor poljoprivrede, u ukupnom narodnom dohotku optine, ostvaruje uee vee od svih sektora - 2005. godine 34,6% ukupnog narodnog dohotka optine. Poljoprivredom se bavi oko 6000 stanovnika ove optine. Poljoprivreda optine Lapovo intenzivnog je tipa i, u najveoj meri, obavlja se, u privatnim gazdinstvima.
Resursi
Poljoprivredna povrina
Poljoprivredna povrina ukupno
u ha
od toga ukupno indust. povrtno bilje bilje stono krmno bilje
ita
4.535
4.051
3.105
41
182
653
157
258
69
1,5% 3,5% 5,7%
Oranice i bate Vonjaci Vinogradi
89,3%
Livade
Ukupna poljoprivredna povrina optine Lapovo iznosi 4.535 ha. Od ove povrine, 98,7% nalazi se u privatnom vlasnitvu. U strukturi poljoprivrednog zemljita optine najdominatnije su oranice i bate koje pokrivaju 89,3% ukupne poljoprivredne povrine. Posebno treba izdvojiti povrine pod itaricama koje zauzimaju 67% ukupne poljoprivredne povrine optine. Pod vonjacima i vinogradima je 9,2%, dok livadama pripada svega 1,5% ukupne poljoprivredne povrine. Panjaka, prema zvaninim statistikim podacima, nema na teritoriji optine Lapovo.
42
Ribnjaci, trstici i bare -
Oranice i bate Vinogradi Panjaci Vonjaci Livade
Poljoprivredna povrina individualni poljoprivredni proizvoai

u ha
ukupno
ita
indust. povrtno bilje bilje
stono krmno bilje
4.476
3.997
3.105
41
182
638
157
258
64
Panjaci -
Vonjaci
Livade
od toga
Izvor: : Republiki zavod za statistiku
3,5%
5,8%
1,4%
Oranice i bate Vonjaci Vinogradi

89,3%
Livade
Na kraju prie o strukturi poljoprivrednog zemljita treblo bi istai da je po klasama najdominantnije zemljite tree klase - 48,8% ukupnog poljoprivrednog zemljita optine Lapovo. Zemljitu prve pripada 23,2% teritorije, dok druga klasa zemljita zaprema 23,8% ukupnog poljoprivrednog zemljita optine.
Poljoprivredna gazdinstva
Prema podacima Ministartsva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede na teritoriji optine Lapovo, poetkom 2007. godine, bilo je registrovano 217 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, da bi se, na kraju iste godine, taj broj poveao na 288. Prema poslednjim podacima, na teritoriji optine Lapovo registrovano je 387 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. Sva poljoprivredna gazdinstava su u privatnom vlasnitvu. Poljoprivredni proizvoai se odluuju za registraciju svojih gazdinstava, pre svega radi ostvarivanja prava na podrku stoarskoj proizvodnji, mahom govedarstvu. Vidovi podrke ogledaju se u ostvarivanju prava na premiju za mleko, dobijanju regresa za kvalitetna priplodna grla (prvotelke), podsticajima za nabavku tovne junadi. Treba napomenuti da je registracija poljoprivrednih gazdinstava postala izraenija od 2006. godine, te i da se javila kao posledica logistike podrke lokalne samouprave u promovisanju prednosti registracije. Jedan od razloga registracije bila je i mogunost apliciranja za kreditna sredstva Ministartsva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. U poslednje vreme primetan je pomak u nabavci opreme za navodnjavanje: poljoprivrednici konkuriu za ostvarivanje prava na podsticajna sredstva za datu opremu.
Poljoprivredno stanovnitvo
Poljoprivredno stanovnitvo
ukupno ensko
Aktivno poljoprivredno stanovnitvo

ukupno ensko Individualni poljoprivr. ukupno ensko
Izdravano poljopr. stanovnitvo

ukupno ensko
409
194
218
43
199
41
191
151
Ribnjaci, trstici i bare --
Oranice i bate Vinogradi
43
Poljoprivredno stanovnitvo ini 5% celokupnog stanovnitva optine, od ega grupaciji aktivnog poljoprivrednog stanovnitva pripada 53,3%. Individualni poljoprivrednici u ukupnom poljoprivrednom stanovnitvu optine uestvuju sa 48,7%.
31,8%
Aktivno poljoprivredno stanovnitvo Izdravano poljoprivredno stanovnitvo
68,2%
Poljoprivredna proizvodnja
Ratarstvo proizvodnja penice i kukuruza
Penica ukupan prinos, tona privatna svojina ukupno drutv. svojina Godina prosean prinos,kg drutv. svojina privatn a svojina Kukuruz ukupan prinos, tona ukupno drutv. svojina privatn a svojina prosean prinos,kg drutv. svojina privatn a svojina 3.000 4.650 5.100 4.800 5.300 4.737 5.500
2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.
1.350 1.862 2.068 1.609 2.350 2.209 1.938
1.350 1.862 2.068 1.609 2.350 2.209 1.938
3.600 4.251 4.299 3.251 4.700 4.400 3.800
8.052 12.146 13.260 12.398 13.700 14.206 13.998
8.052 12.146 13.260 12.398 13.700 14.206 13.998
Proizvidnja penice (t)

2.500 2.000 1.500 1.000 500 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 0 1.350 1.862 2.068 1.609 10.000 5.000 2.350 2.209 1.938 15.000
Proizvodnja kukuruza (t)

13.998 13.26012.39813.70014.206 12.146 8.052
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Ranije izloeni podaci govore da u strukturi poljoprivrednog zemljita optine Lapovo itarice pokrivaju itavih 67%, a kukuruz predstavlja dominantnu kulturu na oraninim povrinama. Naime, deo inundacione ravni Velike Morave predstavlja optimalnu oblast za intenzivno gajenje kukuruza kao redovnog useva. Pored toga, delovi aluvijalnih ravni reka Lepenice i Rae preteno su zasaeni ovom kulturom. U posmatranom periodu, uz blage oscilacije, primetan je porast prinosa ove kulture: 73,8% vei prinos 2006. godine u odnosu na 2000. godinu. Ovakve oscilacije su posledica nepostojanja sistema za navodnjavanje, nedovoljne primene agrotehnikih mera to ukazuje da prinosi dobrim delom zavise od klimatskih uslova. Kukuruz se najvie gaji za zrno, ree za silau i poljoprivrednici ga koriste u ishrani stoke koju uzgajaju na sopstvenom gazdinstvu. Uglavnom se seju hibridi domaih selekcijskih kua (Institut u Zemunu, Institut u Novom Sadu), sporadino KWS i PIONEER hibridi. Veoma mali broj proizvoaa seje kukuruz na veim povrinama (10 i vie hektara).
44
Od strnih ita dominira penica koju prate jeam, tritikale i ovas. Od ostalih ratarskih kultura najzastupljenija je penicea iji prinosi znaajno osciliraju u posmatranom periodu. Poljoprivrednici se, uglavnom, odluuju za proizvodnju penice namenjene tritu, dok znatno manje koliine te kulture proizvode za sopstvene potrebe. Veih proizvoaa nema, te su povrine zasejane ovom kulturom mahom ispod dva hektara. Ipak, postoje izuzeci pa je jedno gazdinstvo zasejalo penicu na 40 hektara. 2006. i 2007. godine, optina Lapovo, na nivou umadijskog okruga, imala je najveeg robnog proizvoaa koji je predao preko 100 tona ovog ita. Pored pomenutih kultura gaje se jeam, ovas i ra, ali na znatno manjim povrinama. I pored porasta prosenog prinosa itarica, usitnjenost poseda, gajenje iskljuivo za sopstvene potrebe i zastarela mehanizacija, utiu na slabije prinose i na oscilacije (padove) u ukupnoj proizvodnji.
Povrtarstvo proizvodnja povrtnog bilja

Pasulj 1) Godina
prinos ukupan, u tonama kg po hektaru
Krompir 1)
prinos ukupan, u tonama kg po hektaru
2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

1)
34 57 48 48 50 60 62
914 1.559 1.692 1.630 1.643 2.000 2.107
381 406 926 378 372 362 365
7.000 7.309 17.396 6.944 7.000 7.098 7.300
Ukljuena je proizvodnja istog useva i meuuseva, a prosean prinos za ist usev
Izvor: : Republiki zavod za statistiku
Proizvidnja pasulja (t)

70 60 50 40 30 20 10 0 57 48 34 48 60 50 62
Proizvodnja krompira (t)

1000 800 600 400 200 0 381 406 378 372 362 365 926
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Na plodnim aluvijalnim ravnima u dolinama Velike Morave, Lepenice i Rae vladaju povoljni uslovi za razvoj povrtarstva, ali su, na alost, nedovoljno iskorieni, te se ovaj oblik proizvodnje odvija na tek 4% poljoprivrednog zemljita. Najznaajnije vrste povrtarskih kultura i variva koje se gaje na teritoriji optine jesu krompir, kupus, pasulj, luk, paradajz. Povrine pod povrtarskim kulturama nalaze se uglavnom oko kua i relativno su male - do 5 ari. Izvesne povrine nalaze se pored pomenutih reka i na njima dominira uzgajanje kupusa, pre svega zbog olakanog navodnjavanja. Krompir je najzastupljenija povrtarska kultura na poljoprivrednoj povrini optine Lapovo - pokriva 27,5% povrine pod povrtarskim kulturama. Uvidom u priloene podatke o prinosu, moemo konstatovati ujednaenost prinosa tokom posmatranog perioda. Proizvodnja pasulja u ovom periodu belei porast ukupnog prinosa: 2006. godine 29,2% vei prinos u odnosu na 2002. godinu. Kulturom pasulja pokriveno je 16,5% ukupne povrine pod povrtsarkim kulturama.
45
Proizvodnja povrtarskih kultura se najee odvija za podmirivanje sopstvenih potreba. Prisutna je, meutim, proizvodnja povra namenjenog tritu koja se odvija u zatienom prostoru plastenicima. Na podruju optine Lapovo postoje 24 profesionalna plastenika, povrine do 300 m2 u kojima se mahom proizvodi rano povre: salata, krastavac, paradajz i paprika.
Voarstvo proizvodnja jabuka i ljiva

Jabuke Godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. broj rodnih stabala 5.850 5.850 6.000 6.200 6.400 6.500 6.600
ukupan, tona prinos po jednom stablu, kg
ljive broj rodnih stabala 36.000 36.000 36.000 35.800 35.800 35.800 35.600
ukupan, tona prinos po jednom stablu, kg
47 44 47 49 52 53 55
8,0 7,5 7,8 7,9 8,1 8,2 8.3
205 202 205 208 208 218 224
5,7 5,6 5,7 5,8 5,8 6,1 6.3
Proizvidnja jabuka (t)

60 50 40 30 20 10 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 47 44 47 49 52 53 55 230 225 220 215 210 205 200 195 190
Proizvodnja ljiva (t)

224 218 205 202 205 208 208
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Na izdanoj teritoriji optine Lapovo, pre svega na njenim breuljkastim delovima, postoje povoljni uslovi za gajenje voa. Gaje se gotovo sve vrste kontinentalnog-srednjeevropskog voa. U strukturi poljoprivrednog zemljita optine vonjaci uestvuju sa 3,5%. Od voarskih kultura uzgajanih na teritoriji optine, kultura ljive zauzima vodee mesto. ljiva se uglavnom gaji u ureenim ljivarima, dok su ostale voarske kulture zasaene rasuto. Od sorti ljiva najzastupljenije su crvena ranka i poegaa. Ova kultura se veinom koristi za proizvodnju rakije, a manje za druge vidove prerade. Uvidom u raspoloive statistike podatke moe se konstatovati poveanje ukupne proizvodnje kulture ljive tokom posmatranog perioda: na kraju posmatranog intervala, 9,3% vea proizvodnja, nego na poetku. Jedan od razloga viegodinjeg stagniranja i naputanja tradicionalne voarske proizvodnje je nemogunost plasmana proizvoda usled nepostojanja hladnjaa i kapaciteta za preradu voa. Sa druge strane, ni postojee trite sadnog materijala ne ispunjava visoke zahteve savremene, intenztivne voarske proizvodnje. Interesantno je spomenuti da se poslednjih godina gaji jagoda, na otvorenom polju, uglavnom za potronju u sveem stanju. Trenutno, u ovoj optini jagodnjaci zauzimaju povrinu od desetak hektara, dok se na dva hektara gaji lenik. Za unapreenje voarske proizvodnje neophodna je obnova zasada novim, savremenim sortimentom i intenziviranje primene agrotehnikih mera. Mogui pravac diversifikacije i razvoja voarstva predstavlja investiranje u proizvodnju jagodastog voa (jagode, maline i kupine) u
46
novim, modernim zasadima ili zatienom prostoru kako bi se iskoristile prednosti rane proizvodnje i visoke trine vrednosti.
Stoarstvo
Goveda Godina
ukupno od toga: krave i steone junice
Svinje
ukupno od toga: krmae i suprasne nazimice ukupno
Ovce
od toga: ovce za priplod
ivina, ukupno 48.941 48.427 42.647 16.165 16.347 19.716 14.872
2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.
1.662 1672 1.623 606 572 596 565
991 967 956 394 396 399 353
8.757 9.710 9.337 3.682 3.055 2.746 3.637
1.632 1.609 1.591 775 704 775 596
2.998 2.891 3.156 977 951 850 1.173
1.891 1.794 1.773 629 701 745 927
Broj goveda
2.000 1.500 1.000 500 0 2000 2001 2002 606 2003 2004 596 2005 2006 1.662 1672 572 565 1.623 12.000 10.000 8.000 6.000 4.000 2.000 0 8.757 9.710
Broj svinja
9.337
3.055 3.682 2.746
3.637
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Broj ovaca
3.500 3.000 2.500 2.000 1.500 1.000 500 0 2.998 2.891 951 977 2000 2001 2002 2003 2004 1.173 3.156
Broj ivine
60.000 48.941 42.647 50.000 40.000 48.427 30.000 20.000 10.000 0 2006
16.347 16.165
14.872
850 2005
19.716
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Stoarstvo predstavlja najznaajniju granu poljoprivrede u lapovskoj optine, a ujedno predstavlja i "najtraeniji" deo poljoprivrede, jer njegovi proizvodi ine glavne prehrambene artikle stanovnitva. Govedarstvo je najznaajnija grana stoarstva u ovom kraju. Domaa arena rasa goveda najvie se gaji u ovoj optini, kao i u celoj umadiji i Pomoravlju, odnosno na teritoriji cele drave. Pored ove, gaje se i grla simentalske rase. Broj grla po gazdinstvu je mali (uglavnom 1 do 2), ali postoji i neveliki broj gazdinstava sa 5 do 10 grla. Grla su, meutim, kvalitetna i odlikuju se dobrim proizvodnim osobinama. Razvoju ove grane poljoprivrede umnogome je doprinelo postojanje preduzea PIK Lapovo, danas privatizovanog od strane kragujevake firme Ku Kompani u ijem sastavu, na teritoriji optine Lapovo, postoji farma muznih krava sa 500 grla simentalske rase. Od ostalih grana stoarstva razvijeno je i svinjarstvo. Dominira gajenje soja umadinka, kao i mangulica, dobijena njenim oplemenjivanjem. Gajenje ovaca, iako ima dugu tradiciju, nije u
47
dovoljnoj meri razvijeno usled nepovoljnih trinih uslova i nedovoljnih povrina za ispau, te se ovce uglavnom gaje za sopstvene potrebe. Na teritoriji optine Lapovo zastupljeno je i pelarstvo kojim se bavi oko 30 odgajivaa.
Preraivaki kapaciteti
Optina Lapovo nema razvijenu mreu organizacija koje se bave preradom poljoprivrednih proizvoda. Na ovoj teritoriji postoji jedna registrovana klanica umadinka ija je osnovna delatnost klanje stoke i prerada mesa. Kapacitet ove klanice za predvienih 8 sati rada: 40 junadi, 140 svinja i ostala sitna stoka. Evidentna je potreba daljeg unapreenja tehnologije preraivakih kapicetata, uvoenjem sertifikovanih sistema kvaliteta. Jaanje sirovinske baze takoe predstavlja preduslov za proizvodnju te je stoga potrebna znaajna podrka primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, formiranje otkupnih centara, skladita sa hladnjaama i suara.
Usluge za poljoprivrednike
Usluge poljoprivrednim proizvoaima na teritoriji optine Lapovo pruaju, pre svega, veterinarske stanice JVS Lapovo koja je u dravnom vlasnitvu i privatna veterinarska ambulanta VET LEK. Pored ovih ustanova, na teritoriji optine funkcionie i Udruenje poljoprivrednih proizvoaa Lapovo. Ono poljoprivredicima, izmeu ostalih, nudi i sledee usluge: pomo u registraciji poljoprivrednih gazdinstava, posredovanje u stvarivanju prava poljoprivrednika na subvencije, regrese i podsticaje, voenje mtinih videncija u stoarstvu, obuavanje poljoprivrednika ...
48
Infrastruktura
Putna i eleznika infrastruktura
Ukupnoo 98 Savremeni kolovoz 76 Magistralni ukupno 1 savremeni kolovoz 1 Regionalni ukupno 8 savremeni kolovoz 8 Lokalni ukupno 89 savremeni kolovoz 67
Kada je re o krupnoj infrastrukturi, nju ine vaniji saobraajni koridori (drumski, elezniki), kao i objekti, nadzemni elektroenergetski koridori i dr. Saobraajno-geografski poloaj ove optine izuzetno je povoljan, s obzirom da se ona nalazi na evropskom koridoru (Koridoru 10) i jednom od najvanijih magistralnih koridora u naoj zemlji. Posmatranim podrujem prolaze osnovni magistralni koridori drumskog i eleznikog saobraaja to mu u pogledu saobraajnih veza, pridaje poseban znaaj. Daljinske veze Lapovo danas ostvaruje preko magistralnog puta -1.11, auto-puta -75 Beograd - Ni, dok veze sa bliim i daljim okruenjem na regionalnom nivou optina ostvaruje preko regionalnog puta R-214 Velika Plana - Jagodina, magistralnog puta -1.11 prema Kragujevcu Kraljevu i aku, kao i mreom lokalnih i nekategorisanih puteva. Drumski prikljuci na autoput -75 ostvaruju se preko dve petlje - na pravcu centralne zone Lapova i u junom delu, na poziciji vezivanja magistralnog puta -1.11 prema Kragujevcu. Nedostatak uline mree Lapova ogleda se u nepravilnom poloaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti ulinih profila to se nepovoljno odraava na bezbednost svih uesnika u saobraaju. Takoe, sa istone strane auto-puta (na poziciji izmeu auto-puta i Velike Morave) saobraajna infrastruktura nedovoljno je razvijena. Autobuska stanica sa osnovnom funkcijom putnikog terminala za prigradski i meugradski saobraaj, locirana je u Njegoevoj ulici, u neposrednoj blizini petlje Lapovo, to je povoljno za odvijanje meugradskog saobraaja. S obzirom da Lapovo predstavlja jedan od najvanijih eleznikih vorova u naoj zemji, to je i razumljivo postojanje znaajne eleznike infrastrukture na podruju naselja. Ukupna duina eleznike mree na teritoriji ove optine iznosi 5.155 km (za jedan kolosek). U Lapovu egzistiraju sledea slubena mesta: Lapovo Varo - rasputnica - (funkcija, prijem i otpremanje putnika,sw) Lapovo - prvenstveno putnika stanica - (funkcija prevoz robe i odravanje kapaciteta internog karaktera) Lapovo Ranirna - dominantna funkcija manevarskog raniranja teretnih vozova Pored osnovnog eleznikog koridora, u junom delu se nalazi i magistralna eleznika pruga Lapovo - Kraljevo - eneral Jankovi koja se vezuje na elezniku prugu Beograd - Ni - dravna granica. Na podruju optine Lapovo postoje neregulisane konfliktne take na pozicijama ukrtanja drumskog i eleznikog saobraaja, posebno na pozicijama intenzivnih peakih tokova. Prema podacima iz Generalnog plana optine Lapovo, za period do 2020. godine, najvaniju drumsku saobraajnicu predstavljae i ubudue auto-put E-75 Beograd - Ni ija e pristupanost biti poboljana izgradnjom petlje na novoj deonici magistralnog puta M-4 (dravnog puta i reda) Markovac - Bor. U pomenutom periodu, znaajni radijalni ulini pravci zadravaju postojei poloaj i funkciju osnovnih ulazno-izlaznih pravaca sa osnovnom orijentacijom sever-jug. Pored toga, prema
49
Generalnom planu, od vanijih saobraajnica na ulinoj mrei predvia se realizacija polukrunog prstena na zapadnoj strani regionalnog puta (dravnog puta II reda) koji ima funkciju objedinjavanja i distribucije saobraaja od planiranih kompleksa ka saobraajnicama vieg ranga. Predviene su i saobraajnice sa istone i zapadne strane auto-puta koje bi povezivale radne zone sa ulinom mreom i saobraajnicama vieg ranga. Ukljuuju se, takoe, saobraajnice nieg ranga, odnosno ranga gradskih saobraajnica i jaih sabirnica koje formiraju primarnu ulinu mreu. Ukrtanja glavnih naseljskih saobraajnica i eleznikih pruga bie denivelisana. U pogledu eleznikog saobraaja predvieno je zadravanje, rekonstrukcija i modernizacija postojee dvokolosene elektrifikovane eleznike pruge Beograd - Ni - dravna granica sa poboljanjem elemenata trase za brzine do 160 km/h. Za elezniku prugu Lapovo - Kragujevac - Kraljevo, po podacima iz Generalnog plana, aktuelna je izgradnja drugog koloseka i elektrifikacija pruge sa poboljanjem elemenata trase za brzine do 160 km/h. Imajui u vidu da je u prostornom planu podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 dat i poloaj potencijalnog plovnog koridora Velike Morave sa orijentacionim poloajem brana, razvoj vodnog saobraaja na posmatranom podruju zavisie od razvojnih programa Republike Srbije
Vodosnabdevanje i kanalizacija
Vodosnabdevanje
Broj prikljuaka 3286 Pokrivenost optine 99,9% Ukupna realizovana duina primarne mree (km) 43,794 Potrebna duina primarne mree (km) jo 0,6 Rekonstruisana primarna mrea (km) 0,5 Potrebe za rekonstrukcijom primarne mree (km) 43,294
Izvorite vodosnabdevanja raspolae izdanou dovoljnom za zadovoljenje potreba. Neophodno je vriti sanitarnu zatitu izvorita i izgraditi postrojenja za pripremu vode. Postoje afiniteti ka izgradnji magistralnih cevovoda, poveanju rezervoarskog prostora i rekonstrukciji dela vodovodne mree. Sistem e, uz dogradnju, omoguiti dalji razvoj naselja. Na osnovu predvienog broja stanovnika i procenjene norme potronje vode, potrebna srednja koliina vode za pie. Prema Generalnom planu ona e iznositi oko Qsrdn = 98 l/s, a maksimalna dnevna oko Qmaxdn = 145 l/s. Postojea izvorita vodosnabdevanja mogu da obezbede traenu koliinu vode. Prostornim planom Republike Srbije i Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije, predvieno je trajno reenje vodosnabdevanja optine Lapovo prikljuenjem na Ibarsko-umadijski regionalni vodovodni sistem. Deo tog budueg vodovodnog sistema je i Kragujevaki moravski vodovodni sistem, na koji e se Lapovo, vremenom, povezati. U zoni postojeeg izvorita vre se detaljna hidrogeoloka istraivanja sa ciljem utvrivanja konanog kapaciteta i odreivanja zona sanitarne zatite izvorita. Izvorite podrazumeva i izgradnju adekvatnog postrojenja za pripremu vode za pie. U okviru distributivnog sistema, Generalnim planom predviena je izgradnja novih magistralnih cevovoda u duini od 18 km, kao i proirenje kapaciteta dva postojea rezervoara koji e imati sledee karakteristike: R 3: V= 400 m3 +2000 m3 KP/KD= 160,10/156,20 mnm R4: V= 400 m3+1000 m3 KP/KD= 157,22/153,32 mnm.
50
Zbog proirenja naselja, uvee se jo jedna visinska zona za potroae na kotama iznad 135mnm u kojoj e se izgraditi rezervoar sa sledeim karakteristikama: R 5: V= 200 m3 KP/KD= 205,0/201,0 mnm Voda e se u rezervoar dopremati preko crpne stanice koja e biti izgraena pored rezervoara R4. Za izvorita vodosnabdevanja, kao i objekte distributivnog sistema, oekuje se definisanje i sprovoenje mera sanitarne zatite. U okviru industrijskih kompleksa potrebe za tehnolokom vodom mogu se reavati samostalno, kopanjem bunara, s obzirom da je podzemlje bogato vodom.
Kanalizacija
Ukupna duina primarne mree fekalne kanalizacije (km) 2,24 Ukupna duina primarne mree kine kanalizacije 1,84 Potrebna duina primarne mree fekalne, nedostaje (km) 41,54 Ukupno rekonstruisano primarne mree fekalne (km) / potrebno rekonstruisati primarnu mreu (km) 1,8
Broj prikljuaka
Pokrivenost optine (%)
545
15
Odvoenje otpadnih voda

Postojea mrea moe da zadovolji budue potrebe odvoenja otpadnih voda sa povrina kojupokriva, ali ne dozvoljva proirenja. Odvoenje sanitarnih otpadnih voda sa cele teritorije naselja prati, u narednom periodu, izgradnja novih fekalnih kolektora i postrojenja za preiavnje otpadnih voda poto do sada na teritoriji optine nije postojalo postrojenje ovakvih namena. Sistem za odvoenje atmosferskih voda karakterie nedovoljna izgraenost, a prisutna je potreba za njegovim proirenjem. Sistem za odvoenje otpadnih voda, po podacima iz Generalnog plana, razvijae se i dalje kao separatan. Za postojee koliine sanitarnih otpadnih voda sa cele teritorije optine Lapovo, nedostatje 24 km fekalnih kolektora. Sve otpadne vode kolektorima se odvode do postrojenja za preiavanje otpadnih voda koje e se, prema Generalnom planu, nalaziti na levoj obali Velike Morave. Industrijske otpadne vode se prethodno obrauju pa isputaju u kanalizaciju. Za odvoenje atmosferskih otpadnih voda evidentiran je nedostatak od 10 km kinih kolektora. Koliina otpada sa teritorije optine Lapovo za 2007. godinu
Ukupna koliina otpada godinje sa teritorije optine (u tonama) 1700 Sa javnih povrina (u tonama) 85
Iz domainstava (u tonama) 1045
Iz preduzea (u tonama) 400
Iz ustanova (u tonama) 170

Na teritoriji optine Lapovo postoji jedna neureena deponija povrine 0,65 ha.
51
Regulacija vodotokova
Kada je re o vodotokovima, kljunom se smatra regulacija Liparskog potoka. Trasa regulisanog korita je varijantna, po postojeoj i novoj trasi koja ide ispod auto-puta ka Velikoj Moravi. Duina regulacije po prvoj varijanti je 2,8 km, a po drugoj - 4,5 km. Oekuje se da e regulisana deonica delom biti zacevljena. Kazanski potok eka regulaciju duine 6,5 km, a Grabovaki potok - 0.5 km. Nizijski deo je rezervisan za izgradnju industrijskih kompleksa. Postrojenja za preiavanje otpadnih voda, za pripremu vode za pie i deponije (postoji samo jedna i to neureena), nisu dovoljni, posebno ne za pokrivanje planiranih objekata u industrijskoj zoni. Akcentovano je i poveanje stepena zatite od poplava, nadvienjem nasipa pored Velike Morave, Lepenice i Rae. Razmatrana je izgradnja dve mikroakumulacije Na Liparskom i Kazanskom potoku.
Upravljanje otpadom
Na osnovu sporazuma optina Lapovo, Batoina, Raa, Velika Plana, Despotovac i Smederevska Planka, pokrenuta je inicijativa o izgradnji regionalne komunalno-sanitarne deponije. Izabrana lokacija Vrbak nalazi se na teritoriji optine Lapovo, a izgradnja ove deponije je u toku. Projekat je vredan oko 30 miliona evra i poveren je koncernu A.S.A. sa seditem u ekoj Republici. Deponija e se graditi u vie faza i njome e upravljati pomenuta eka firma tokom narednih 25 godina.
Telekomunikacije
Pretplatnici na podruju optine Lapovo napajaju se telefonskim prikljucima iz digitalne telefonske centrale tipa EWSD koja je instalirana 2007. godine i iz digitalne telefonske centrale SI2000/224, instalirane 1985. godine. Broj instaliranih prikljuaka u ovoj centrali je 2593 - 2281 direktnih i 250 dvojnika. Od 2593 pretplatnika, 2274 su fizika, a 258 pravna lica. Na podruju Lapova u toku je izgradnja MSAN-a Lapovo selo sa planiranih 920 telefonskih prikljuaka. Na posmatranom podruju kapacitet postojee telefonske centrale ne zadovoljava potrebe konzuma, te su tokom prole i ove godine raene rekonstrukcije i proirenja mesne mree. Duina sekundarne TT mree iznosi 350 km. Postoji izgraena kablovska TT kanalizacija. Na teritoriji optine Lapovo postoje dve bazne stanice mobilne telefonije: jedna MTS operatera, druga Telenorova. Postoje dva objekta pote: 34220 Lapovo i 34221 Lapovo 2, zatim izdvojeni alter pote 34220 na eleznikoj stanici, kao i dva ugovorna altera - Zlatkovi (Ulica Prvog maja 21) i orevi (Solunska ulica 108). Postoji 8 instaliranih altera. Tri su automatizovana i stalno aktivna (pota 34220 Lapovo), dok je jedan povremeno aktivan. U poti 34221 Lapovo 2 stalno je aktivan jedan automatizovani alter. Na ovim alterima se obavi preko 17.000 usluga meseno (prijemi poiljki, novano poslovanje) i oni opsluuju 8.200 stanovnika - 1000 stanovnika po alteru. Tokom 2007/2008. godine uraena je rekonstrukcija postojee TT mree i izgradjena nova ime bi trebalo da se ree problemi napajanja pretplatnika sa teritorije optine Lapovo. Prioritetnim poslovima smatraju se dalja proirenja mree i uvoenje novih usluga, pre svega ADSL-a. Mobilna telefonija Srbije na ovom podruju ima etiri preferentne zone za izgradnju baznih stanica, a operater Telenor devet. Aktuelna je mogunost izgradnje Preradnog centra koji bi opsluivao radne jedinice Kraljevo, Jagodinu, Kruevac i Kragujevac. Na ovom mestu bi pomenute radne jedinice preuzimale poiljke iz Glavnog potanskog centra Beograd. Adekvatna povrina objekta predvienog za ovaj centar
52
iznosi 600m2, dok bi prostor za utovar i istovar trebalo da zauzima 800m2. Centar bi se nalazio na samom izlazu sa auto-puta, naspram Motela Kouta.
Elektroenergetska infrastruktura
Konzum optine Lapovo se napaja elektrinom energijom preko TS 110/35/10 kV/kV/kV KG 0018, kapaciteta 31,5/10,5MVA, stepena iskorienosti 65%. Ova trafostanica povezana je dalekovodom 110kV broj 1171 sa trafostanicom KG2 Petrovac sa jedne, i dalekovodom broj 144 sa termoelektranom Morava u Svilajncu, sa druge strane. Na teritoriji optine Lapovo postoji jedna trafostanica 35/10 kV/kV, KG08, kapaciteta 2h4MVA, stepena iskorienosti 70%. Od trafostanice KG0018 polaze dalekovodi 35kV ka Batoini, Rai, ka TS KG08, kao i dupli dalekovod ka irovnici. Od trafostanice KG08 polaze tri dalekovoda 35kV - ka Rai, Brzanu, a trei ka TE Morava u Svilajncu. Dalekovod ka Rai je u loem stanju. Dalekovodi na naponskom nivou 10kV su u dobrom stanju i uglavnom su izvedeni na betonskim stubovima. Manji deo dalekovoda zahteva rekonstrukciju. Niskonaponska mrea je u dobrom stanju, Za rekonstrukciju je preostalo svega 20% mree. Instalacija javnog osvetljenja postoji u svim mestima i izvedena je svetiljkama sa ivinim izvorima. U trafostanici KG0018 postoji izraen temelj za dodatni transformator 31,5MVA pa je njeno proirenje mogue ukoliko se za tim ukae potreba. Trafostanica KG08 po potrebi se moe proiriti do maksimalnog kapaciteta od 2h12MVA. Kroz budue radne zone prolaze dalekovodi 35kV, a kroz manji deo i 110kV. Ukoliko budui investitori iskau potrebu za isporukom vee koliine energije, mogu se izgraditi trafostanice odgovarajueg naponskog nivoa i kapaciteta. Prema podacima aktuelnog Generalnog plana optine Lapovo, oekivana je izgradnja trafostanice 110/10 kV/kV kapaciteta 28 MVA, kao i odreeni broj trafostanica 10/0,4 kV/kV u kompleksu Kronospan, za sopstvene potrebe. U okviru istog kompleksa aktuelno je kabliranje dalekovoda 35 kV u duini od 850 m. Dalekovod 35kV, od trafostanice KG08 ka Rai, u dosta je loem stanju i koristi se samo kao rezerva. Na dalekovodu 10kV koji povezuje trafostanice TS1606 i TS1549 nedostaje 700 m kabliranja. Na dalekovodu 10kV koji povezuje trafostanice TS1551 i TS1555 nedostaje 300 m kabliranja. Na dalekovodu 10kV koji povezuje trafostanice TS1551 i TS1552 nedostaje 400 m kabliranja. Na dalekovodu 10kV koji povezuje trafostanice TS1555 i TS1625 nedostaje 500 m kabliranja. Na dalekovodu 10kV koji povezuje trafostanice TS1546 i KG08 potrebno je rekonstruisati 1000 m. Dalekovodu 10kV, koji polazi od KG08, namenjenom za napajanje kompleksa fabrike 1. Maj nedostaje 8km rekonstrukcije. Fokus je na izgradnji trafostanica 10/0,4 kV/kV u sledeim ulicama: Stevana Sremca, Zmaj Jovinoj, Karaorevoj - Slatina i ivana Pavlovia.
53
Termoenergetska infrastruktura
Elektro, gas, toplovod
Stepen elektrifikacije optine (%) 85 Pokrivenost gasovodom (%) 18 Broj prikljuaka na gasnu mreu 140 Pokrivenost toplovodom (%) / Broj prikljuaka na toplovodnu mreu /
Sa aspekta korienja energetskih izvora i energetske infrastrukture, optina Lapovo je utvrdila svoje ciljeve: Izgradnja razvodne i distributivne gasovodne mree Funkcionalno korienje i tednja neobnovljivih resursa; tednja proizvedene energije; stimulisanje primene novih tehnologija proizvodnje energije, naroito onih koje doprinose racionalnom korienju energije; zatita ivotne sredine; korienje obnovljivih izvora energije Postojee stanje predstavlja sistem individualnog i javnog korienja tenih i vrstih energenata: uglja, tenog goriva i elektrine energije. Toplotna energija za grejanje objekata i tehnoloke potrebe, obezbeivae se iz sistema distribucije prirodnog gasa. Prema podacima preuzetim iz Generalnog plana optine Lapovo, du auto-puta postoji magistralni gasovod visokog pritiska kao i izgraena GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica ) sa MRS (merno-regulaconom stanicom), lociranom pored postojee GMRS, u neposrednoj blizini postojee radne zone, obe predviene da zadovolje potrebe iroke potronje snabdevanja gasom u optini Lapovo. Na teritoriji optine Lapovo planirane su sledee radne zone: Radna zona I na postojeih 25 ha - planirano je dodatnih 98 ha povrine za njeno proirenje Radna zona II nema postojeu, ali je planirana na 14ha povrine, Radna zona III na postojeih 10,30ha - planirano je 10,30ha za njeno proirenje Ukupne povrine planiranih zona iznose 122,30 ha. Od toga 35,30 ha je u dravnom, a 87 ha u privatnom vlasnitvu. Deo novoplaniranih radnih zona snabdevae se prirodnim gasom iz budue GMRS Lapovo II sa MRS lociranom pored postojee GMRS, u neposrednoj blizini ovog dela radne zone. Za kompleks radne zone sa druge strane auto-puta postji potreba za izgradnjom GMRS Lapovo III sa MRS. Novoplanirani i postojei objekti snabdevali bi se sa planirane mree gasovoda, prema posebnim potrebama tehnolokog procesa za svaku od trasa gasovoda, potujui tehnike uslove distributera gasa. Distributivni sistem gasovoda od polietilena, pritiska do 4 bara, bie, nakon realizacije, od krucijalnog znaaja za celokupnu teritoriju optine Lapovo. Nain graenja svakog objekta ove infrastrukture uvek se definie tehnikim, energetskim i drugim uslovima nadlenog preduzea zaduenog za izgradnju te komunalne infrastrukture. Ogranienja razvoja i izgradnje energetske infrastrukture ogledaju se u konfliktu izmeu korienja energetskih resursa i zatite ivotne sredine (zemljita, stanovnitva, itd). Potrebno je preduzeti odgovarajue mere za smanjenje konflikata i saniranje negativnih posledica (programi rekultivacije/ revitalizacije, otklanjanje teta i dr). Kapaciteti (veliine) objekata gasovodne gradske mree odreivae se naknadno, prema potrebama, tehnikim uslovima, distributera prirodnog gasa.
54
Ukoliko bi se prilikom istraivanja geotermalnih potencijala na teritoriji optine Lapovo dolo do znaajnih rezultata o raspoloivim kapacitetima te vrste energenata, njihova eksploatacija bi se tretirala kao dopunski energentski resurs za snabdevanje grada toplotnom energijom.
Prostorno planiranje
Prostorni plan ne postoji. Na snazi je prethodno pominjani Generalni plan za vremenski period do 2020. godine. Prihodi optine od izdavanja urbanistiko-tehnikih dozvola za 2005. godinu su 2.450.000 dinara, a za 2006 - 2.150.000 dinara. Po Generalnom urbanistikom planu, povrine predviene za privredne delatnosti iznose 122,30 ha.
55
Turizam
Planski razvoj turizma u optini Lapovo otpoeo je proirenjem delatnosti Centra za kulturu Stefan Nemanja, tj. promenom njegovog naziva u Kulturno-turistiki centar Stefan Nemanja. Ubrzo nakon ove reorganizacije, Kulturno-turistiki centar postaje lan Turistike organizacije Srbije, te time stie pravo da zakonski i planski radi na razvoju turizma u optini Lapovo. Povoljan geografski poloaj optine Lapovo moe biti presudan za dalji razvoj turizma na njenoj teritoriji. Lapovo se nalazi u centralnom delu Srbije, na raskru istoka i zapada, odnosno na polovini puta koji od Instambula vodi ka Minhenu, na Koridoru 10, izmeu auto-puta Beograd Ni i meunarodne pruge Beograd - Atina. Od rene luke Smederevo (Koridor 7) Lapovo je udaljeno 45 km, a na podjednakoj je udaljenosti od aerodroma u Niu i Beogradu - 120 km. Na teritoriji optine postoji jedan Informativni centar sa vodikom slubom, odgovoran za izradu turistikog propagadnog materijala: prospekata, razglednica i monografija.
Turistike lokacije
Ulica kralja Petra I predstavlja najatraktivniju turistiku lokaciju na teritoriji optine Lapovo. Tokom 2006. godine, kreditnim srerdstvima dobijenim od Ministarstva trgovine, turizma i usluga ulica je rekonstruisana, pretvorena u peaku zonu. Kompletna rekonstrukcija ulice obuhvatila je izradu prateih instalacija i postavljanje turistike signalizacije ime je ulica postala ukras optine. Optina Lapovo je jedinstveni muzej pod otvorenim nebom. U ovoj optini stanovnitvo je ivelo i ivi od rada na eleznici. Imajui u vidu ovu tradiciju koja se naslanja na sadanjost i dobrim delom je oblikuje, Odlukom Skuptine optine Lapovo, ova varo postaje Grad muzej eleznice. Lokomotiva sa vagonom, postavljena na poetku Ulice kralja Petra I, pretvorena je u izlobeni salon ispunjen muzejskim eksponatima. Udruenje sportskih ribolovaca Morava iz Lapova, trenutno okuplja vie od 150 ribolovaca koji se staraju o ribljem fondu na teritoriji optine. OOSR Morava je lanica Saveza sportskih ribolovaca Srbije. Obala Velike Morave Velika Morava, najvea reka Republike Srbije, protie kroz teritoriju optine Lapovo duinom od 12 km. U novije vreme ova reka je ispravljena presecanjem meandre, tako da sada njena duina, pored starog korita koje pripada optini Lapovo, iznosi 7 km. Du novoformiranog neregulisanog toka podignut je nasip koji titi naselja od poplava. Turistiki potencijal ove lokacije nije iskorien u potpunosti. Potrebno je oistiti, namenski doterati obalu, sprovesti elektro i gasne instalacije. Nakon tih intervencija, ova lokacija bi zablistala neskrivenom lepotom, znaajno posluivi pomenutoj turistikoj nameni.
Turistike manifestacije
Meunarodna izloba umetnika elezniara Srbije - manifestacija prvi put odrana 2007. godine pod nazivom Du pruge. Tada je uestvovalo dvadeset troje umetnika iz Maarske, Bugarske, Republike Srpske i Srbije, a izloena su 52 dela. Godine 2008, izloba menja naziv u Grad muzej eleznice, a poseti je oko 2000 gostiju. Odrava se tokom septembra i oktobra meseca. Ulau se napori da pomenuta manifestacija preraste u tradicionalnu izlobu umetnika elezniara. Dan Moravskih arenica - manifestacija koja predstavlja izlobu eksponata i etno-proizvoda rune izrade. Organizacijom ove manifestacije, ve 11 godina, bavi se Udruenje ena Moravske arenice. Prethodnih godina bila je odravana pod imenima Praktika i Domaa radinost. Manifestacija je regionalnog karaktera, osmiljena tako da, pored navedenih izlobi, obuhvati i
56
razmenu iskustva sa gostujuim udruenjima sline orijentacije. Pomenutu manifestaciju proseno poseti 800-1000 gostiju. Rad Udruenja ena Moravske arenice daje za pravo da govorimo o sadrajima iz etno-turizma. na teritoriji lapovske optine.
Smetajni kapaciteti
Optina Lapovo oskudeva u objektima namenjenim smetaju turista. Najznaajniji (jedini) objekti pomenute namene su Motel Kouta i Restoran sa prenoitem Kapija umadije. Motel Kouta je objekat sa 9 dvokrevetnih soba i dva apartmana. Motel ima restoran iji je kapacitet 150 mesta. U okviru Motela postoji i suvenirnica. Kouta se nalazi na izlazu sa autoputa Bograd - Ni ka Kragujevcu. Objekat poseduje adekvatan parking za svoje goste. Restoran sa prenoitem Kapija umadije nalazi se preko puta Motela Kouta. Ovaj ugostiteljski objekat ima kapacitet od 120 mesta u restoranu. Omoguuje i usluge prenoita u 7 dvokrevetnioh soba (u planu je osposobljavanje jo 10 soba za prenoite). U okviru ovog objekta ubraja se i mala sala sa 500 mesta i prostrani parking prostor. Od ostalih ugostiteljskih objekata na teritoriji optine Lapovo treba pomenuti restorane Straevica, Tri fenjera i Lara ije su usluge bazirane na specijalitetima tradicionalne kuhinje. Statistiki podaci koji se odnose na broj ostvarenih poseta i noenja u objektima na teritoriji optine Lapovo odnose se na period do 2003. godine. Prema ovim podacima evidentno je znaajno umanjenje broja poseta i noenja nakon 2000. godine. Naime, 2003. godine zabeleeno je umanjenje od 78,1% u odnosu na 2000. godinu. Ovaj pad je, u najveoj meri, rezultat smanjenja broja poseta domaih turista. Prosean broj noenja domaih i stranih turista kretao se u intervalu od jedne do dve noi. Primenjena metodologija prikupljanja pomenutih podataka nije obuhvatila period nakon 2003. godine, tako da nismo u mogunosti da protumaimo ove podatake za poslednji period. Na kraju dela dokumenta koji se odnosi na sektor turizma optine Lapovo, trebalo bi naglasiti neophodnost sinhronizacije aktivnosti svih inilaca odgovornih za turizam optine, kako bi se, na pravi nain, omoguio njegov razvoj. Potrebno je izai na trite sa zajednikim turistikim ponudama. Jer, jedni imaju dogaaje, drugi smetaj, trei atraktivne lokacije...
57
Zdravstvena i socijalna zatita

Zdravstvena zatita
Zdravstvena zatita graana Lapova obezbeuje se samo u okviru Doma zdravlja. U ustanovi je zaposleno 50 radnika, koji zdravstvene usluge pruaju tokom 24 asa, radom po smenama i nonim radom hitne slube koja nije registrovana. Tokom Noi i vikendom organizovano je deurstvo za neodlonu medicinsku pomo. Vikendom je, takoe, obezbeeno kontinuirano davanje terapija, ukazivanje hitne medicinske pomoi pri saobraajnim nesreama na koridoru 10. Od 2007. godne optina Lapovo, u skladu sa Zakonom, preuzima nadlenosti i ovlaenja za funkcionisanje ove zdravstvene ustanove. Pregled zdravstvenih ustanova
Kadrovska struktura
zdravstveni radnik sa vss zdravstveni radnik sa sss 27 specijalisti nemedicinsk o osoblje 12 na specijaliz 2
Zdravstveni centar
Domovi zdravlja
Zdravstvene stanice
Ambulante (mesto)
Dom zdravlja Lapovo
Lapovo
lekari 4
11
Pokrivenost mree zdravstvenih usluga daleko je ispod nivoa potreba graana, naroito deija zdravstvena zatita. Adekvatno pruanje zdravstvenih usluga onemogueno je usled postojanja razliitih inilaca: Veliki broj starih koji ive sami Nedovoljna opremljenost slubi savremenom medicinskom opremom, posebno u oblasti dijagnostike Nedostatak i dotrajalost sanitetskih vozila Nedostatak visoko obazovanih kadrova U evidenciji Doma zdravlja otvoreno je 5.300 zdravstvenih kartona kod lekara opte prakse, 1.996 kartona medicine rada, 2.020 kartona predkolske i kolske dece i 3.300 kartona ginekogije. Dnevno se proseno izvri 300 zdravstvenih pregleda. Zdravstvena zatita se obavlja do nivoa primarne zdravstvene zatite i obuhvata decu, odrasle i ene kao i stomatoloke usluge. to se tie dijagnostike obezbeuju se laboratorijske usluge. Dom zdravlja ne poseduje radioloku zdravstvenu zatitu, kao ni specijaistiko-konsultativne slube. Tokom 2007. godine, teite zdravstvene zatite se prebacilo na rad izabranog lekara. Postoji tendencija da se tokom 2008. godine osnai preventivna zdravstvena zatita i podigne kvalitet rada laboratorije. Broj lekara, zubnih lekara i farmaceuta u zdravstvenoj slubi, 2006. godine
Lekari u pojedinim slubama Ukupno lekara Opte i specijal nmedicine Za borbu protiv TBC Za zdravstvenu zatitu ena
Za zdravstvenu zatitu predkolske dece Za zdravstvenu zatitu kolske dece i omladine Za zatitu i leenje zuba
Diplomirani farmaceuti
Broj stanovnika na jednog lekara
12
_-
686 58

Broj stanovnika na jednog lekara, u poreenju sa republikim prosekom (369), izuzetno je visok, to bitno utie na kvalitet pruenih zdravstvenih usluga. Tehnika opremljenost zdravstvenih ustanova
Zdravstvena ustanova Zdravstvena oprema sanitetsko vozilo zubarski aparat ultrazvuk sterilizator inhalator ginekoloski sto spektrofotometar destilator kolposkop mikroskop vakum aparat vodeno kupatilo spirometar defibrilator klima uredjaj kompjuteri tampaci ve masina termokauter skida zubnog kamenca 4 1 1 7 3 2 2 2 1 2 1 2 1 1 2 11 4 1 1 1
Dom zdravlja Lapovo, Lapovo
U optini se primeuje blagi trend starenja populacije to ima za posledicu i porast hroninih bolesti (hipertenzija, dijabetes, hronini degenerativni reumatizam, maligne bolesti i dr). Zbog prirode hroninih bolesti poveava se broj poseta lekaru, laboratorijskih analiza, snimanja, vonji sanitetom. Gotovo 1/3 stanovnika uestalo koristi zdravstvenu zatitu. Problemi proistiu iz vie uzroka: Kontinuirani rad neodlone medicinske pomoi angauje veliki broj izvrilaca i skupu opremu (sanitet i sl) Oteano organizovanje preventivnog rada s obzirom da, osim odseka za patronau, ne postoje posebne organizacione jedinice za preventivni rad Sporo postavljanje dijagnoza s obzirom da su mogunosti dijagnostike u Domu zdravlja oskudne. Usled brzog razvoja dijagnostike i rehabilitacije Dom zdravlja ima finansijskih i drugih problema (primena novih metoda, permanentno usavravanje) da odri korak sa savremenim tendencijama u medicini.
Socijalna zatita
Optna Lapovo se od svog osnivanja suoava sa problemom izostanka institucionalizovanog sistema socijalne zatite graana koji bi trebalo da evidentira, obezbeuje i prati ostvarivanje prava graana u ovoj oblasti. Sa druge strane, strateka dokumenta doneta na nacionalnom nivou (Strategija za smanjenje siromatva, Stragija reforme sistema socijalne zatite i dr), predviaju aktivno ukljuivanje svih relevantnih aktera na lokalnom nivou, a optina Lapovo, usled nepostojanja Centra za socijalni rad, nerazvijenog graanskog drutva i minimalnih kapaciteta Optinske uprave i resornih institucija, nije u prilici da adekvatno odgovori na postavljene izazove koje nosi proces decentralizacije.
59
Pregled ustanova socijalne zatite

Ustanova Projektovan kapacitet jedna kancelarija Trenutno zbrinjava teritoriju optine Lapovo lekari Zaposleni konsultanti vaspitai pedagog pravnik psiholog
ostali direktor socijalni radnik
Centar za socijalni rad, odeljenje u Lapovu
Neophodno je osnivanje samostalnog Centra za socijalni rad koji bi, umesto dosadanjeg odeljenja meuoptinskog Centra za socijalni rad (Batoina, Lapovo, Raa u kome je zaposleno samo jedno lice), kvalitetnije i strunije pruao zakonom predviene usluge socijalne zatite graanima optine: pomo u kui, dnevni boravci, programi prevencije bolesti zavisnosti, sklonita, prihvatilita itd. Kapaciteti Optinske uprave za socijalnu zatitu ne prelaze granice minimuma propisanog zakonom, a posebno je uoljiv nedostatak ljudskih i organizacionih kapaciteta za adekvatnu socijalnu brigu. Pored redovnih izdvajanja iz budeta optine za socijalnu zatitu (720.000 dinara ili 0,77% sredstava budeta), izdvajaju se i sredstva u iznosu od 600.000 dinara godinje za najugroenije graane optine Lapovo. Korisnici usluga centara socijalne zatite
Maloletna lica
Sa kombinov. Smetnjama
Sa poremeajima u ponaanju Lica sa poremeajima u ponaanju
Punoletna lica
Materijalno neobezbeen a lica Ostarela lica
Fiziki i psihiki ometena lica
Ugroeni porodinom situacijom
Nezbrinuta lica
Ometeni u fizikom razvoju
Mentalno zaostali
Ostali korisnici
Ukupno
2000. 2003. 2005.
202 148 281
115 80 152
31 45 93
11 6 8
15 11 20
3 4
30 3 4
412 230 365
Ukupno
Godina
16 15 33
90 56 78
43 73 98
7 -
15 66 98
Korisnici usluga centara socijalne zatite

Maloletna lica
Ometeni u fizikom razvoju Sa poremeajima u ponaanju Lica sa poremeajima u ponaanju Ostali korisnici Sa kombinov. Smetnjama Ugroeni porodinom situacijom
Punoletna lica
Fiziki i psihiki ometena lica Nezbrinuta lica Materijalno neobezbeena lica Ostali korisnici Ostarela lica
Mentalno zaostali
Godina
Ukupno
2005. 2006. 2007.
47 58 66
12 14 16
10 13 15
8 9 11
7 8 10
6 8 9
4 6 5
127 139 152
Ukupno
10 12 14
7 9 11
24 25 27
30 32 34
32 35 38
Ostali korisnici
241 20 58
24 26 28
Analiza postojeeg stanja ukazuje da je na teritoriji optine evidentan nedostanak adekvatne egzistencijalne, medicinske i pishosocijlne podrke starima, nije organizovan rad narodne kuhinje, ne postoje organizovani sadraji (zabavni, obrazovni, sportski, kulturni) za stare. Pored toga, uslugama nege u kui, sa minimalnim kapacitetima, bavi se samo Dom zdravlja, dok se usluge pomoi u kui realizuju povremeno, zahvaljujui angaovanju Crvenog krsta.
60
U svojie redovne aktivnosti Crveni krst je 2003. godine uvrstio i program brige o starima koji se uspeno sprovodio u saradnji sa panskim Crvenim krstom. Tokom realizacije ovog programa formirana je baza podataka o 114 korisnika/ca (19 mukaraca i 95 ena). Od ovog broja, nepokretnih/polupokretnih korisnika koji ive sami (najbliskiji roaci ive ili u drugom gradu ili u inostranstvu) je 9,9%. 95% korisnika su penzioneri, dok 5% korisnika ivi od socijalne pomoi. Broj hroninih bolesnika (asmatiari i dijabetiari) je 11, a veina boluje i od hipertenzije. Broj starih lica kojima je pomo neophodna mnogo je vei, ali su mogunosti ograniene. Pored navedenog, primetan je trend izostanka zakonske i tradicionalne obaveze dece da brinu o roditeljima. Usled nepostojanja razvijenih organizacija graanskog drutva u optini ne postoje sadraji (zabavni, obrazovni, sportski, kulturni) za stare, socijalno izolovane iji bi se kapaciteti mogli aktivirati. Posebnu panju lokalne zajednice zahtevaju problemi dece koja ine 20,32 % ukupne populacije, kao i njihovih porodica. Izostanak organizovane i planske drutvene brige o porodici (nepostojanje savetovalita za mlade i roditelje) rezultiralo je poveanjem broja porodica sa disfunkcionalitetom (maloletnika delikvencija, alkoholizam i narkomanija, nasilje u porodici) i poveanim procentom migracije mladih u druge optine. Pored toga, lokalna zajednica nije upoznata sa problemima i potrebama osoba sa invaliditetom to dovodi do njihove izolovanosti i stigmatizacije. Sledea tabela daje podatke o strukturi socijalne zatite optine.
Usluga Broj korisnika Struktura korisnika
3 porodice dve etvorolane jedna dvolana 24 13 radno nesposobnih korisnika koji tokom cele godine primaju pomo 11 radno sposobnih korisnika sa mogunou obnove zahteva 12 odraslih osoba 11 dece 5 normalnog razvoja 2 umereno ometena u razvoju 1 lako ometena u razvoju i 1 teko 23 2 tee ometene u razvoju Smetaj korisnika u ustanove soc.zatite
Komentar
Materijalno obezbeenje porodice
U poslednjih pet godina nema tendencije poveanja korisnika MOP-a.
Od dvanaest odraslih smetenih u ustanove socijalne zatite, sedmoro su duevno oboleli i smeteni u Zavod u Malim Pelicama u Kragujevcu. Petoro su smeteni u gerontoloke centre: troje u Kragujevcu i dvoje u Jagodini.
Starateljstvo CSR Korisnici jednokratne novane pomoi
7 154 jedno dete je naputeno od strane majke nepoznatog oinstva Podaci o strukturi korisnika ne postoje
Deca na hraniteljstvu
drugo dete je kolskog uzrasta ija majka zbog bolesti ne moe o njemu da se stara tree dete bez oca i majke i trenutno se vodi postupak za njegovo usvajanje.
Hranjenitvo
U tri hraniteljske porodice smetena su gore navedena lica.
* Korisnici socijalne pomoi u 2005.godini izvetaj odeljenja CSR Batoina u Lapovu
61
Obrazovanje
Predkolsko obrazovanje
Deija ustanova Naa mladost poseduje sopstveni objekat u centru Lapova i 2 odeljenja u mestu. Podmiruje potrebe smetaja i brige 206 maliana. Zapoljava 28 radnika: direktor, 18 vaspitaa, 4 medicinske sestre, 2 administrativna radnika i 4 radnika u tehnikoj slubi. Ustanova za decu predkolskog uzrasta radi od 1979. godine. Oprema je zastarela, neadekvatna i ne zadovoljava kriterijume neophodne za bezbedan i funkcionalan boravak dece i radnika ustanove. Zbog dotrajalosti opreme i poveanog broja dece, neophodna je nabavka nove oprema za radni prostor namenjen deci u svim vaspitnim grupama. Pre svega bi trebalo nabaviti nove radne stolove, stolice, krevetie, garderobne ormane, police za didaktika sredstva, ime bi prostor namenjen deci predkolskog uzrasta, postao funkcionalniji. Pregled predkolskih ustanova
Naziv institucije Ustanova za decu Naa mladost Lapovo Odeljak Vozi Lapovo Odeljak pri O Lapovo Lokacija M.Pupina, 2 Karadjordjeva 44/8 Solunska, 113 Broj dece korisnika Broj preko 11 vaspitaa do 5 asova 9-11 asova asova
15 2 1 17 10 10 Izvor: Lokalna samouprava 157 12
Neophodno je i opremiti veeraj novima aparatima i mainama veeg kapaciteta, srazmerno broju korisnika usluga. U planu je rekonstrukcija i dogradnja objekta u Ulici Mihajla Pupina broj 2, kako bi se osposobila sala za fizike aktivnosti koja je Reenjem graevinske inspekcije zabranjena za upotrebu. Pored toga, planirana je rekonstrukcija kanalizacione i vodovodne mree, ograde prema .S.D. Lokomotiva i izrada projekta garae. Neophodna je i zamena kompjutera neophodnih za rad finansijske slube, kao i kupovina audio-vizuelnih sredstava za vaspitnoobrazovni rad. Rekonstrukcijom i dogradnjom objekta stvorie se uslovi za prijem dece koja su na listi ekanja, a samim tim i prijem novih radnika.
Osnovno obrazovanje
Osnovna kola Svetozar Markovi smetena je u centralnoj (576 uenika) i dve krilne kole (118 uenika) i zapoljava 47 radnika. Pored redovne osnovne kole, u Lapovu postoji i Nia muzika kola sa 28 polaznika: Odsek klavir - 15 polaznika Odsek harmonika - 13 polaznika Osnovna kola je opremljena savremenim nastavnim sredstvima, posebno kabinet za informatiku. Trebalo bi opremiti i kabinete za odravanje nastave fizike, hemije, stranih jezika, tehnikog obrazovanja. Potrebno je zavriti fiskulturnu salu, zameniti stolariju, popraviti krov, fasadu i staviti nove oluke zbog kojih se pojavila vlaga.
62
Najvei problem centralne kole je grejanje na vrsto gorivo. Trebalo bi renovirati kotlarnicu i kotlove i, ukoliko se ukau mogunosti, prei na grejanje na gas. Neophodno je, takoe, napraviti novu garau jer je stara sruena zbog izgradnje srednje kole. Pregled osnovnih kola
Naziv kole O Svetozar Markovi Odeljak 3 Odeljak 4 Lokacija Kosovskih junaka 10 Karaoreva 139 Solunska 113 Broj nastavnika
39 4 4
Broj uenika
576 67 51
Broj uenika po razredima I II III IV V VI

51 13 6 43 13 13 50 19 18 57 22 14 110 90
VII
85
VIII
90
Potrebno je naglasiti da se broj dece predkolskog i kolskog uzrasta konstantno smanjuje svake godine. U optini Lapovo uoava se nii procenat dece predkolskg i kolskog uzrasta u odnosu na republiki prosek gde je udeo dece predkolskog 6,6%, a dece kolskog uzrasta 9,1%. Iz pomenutih razloga moe doi do vika nastavnog osoblja i prostora tokom narednih godina koji bi trebalo na adekvatan nain iskoristiti, a osoblju nai odgovarajue zaposlenje (produeni boravak, inkluzivno obrazovanje, itd)
Srednje obrazovanje
Srednja kola za ekonomiste, frizere, kuvare i konobare sa 248 srednjokolaca, privremeno je smetena u objekat Osnovne kole Svetozar Markovi. Sanacija zgrade Srednje kole je u toku i po njenom zavretku, kola e moi da primi uenike svih predvienih profila. Zapoljava 34 radnika, sa punim radnim vremenom u predmetnoj nastavi, i 9 radnika sa nedovoljnim fondom asova. Pregled srednjih kola
Naziv kole Lokacija Broj nastavnika Broj uenika
135 36
Srednja kola
Kosov. junaka 10
34
27 13 37
Broj uenika po smerovima/razredima smer I II III IV 35 37 29 34 Ekon. tehn. 9 13 14 en. frizer 8 10 9 Mu. frizer 5 8 Konobar 10 11 16 Kuvar
Izabrane struke vremenom bi trebalo menjati novim, jer dolazi do prezasienja trita ovim zanimanjima usled ega se smanjuje broj uenika zainteresovanih za ove profile to, istovremeno, oteava formiranje odeljenja. S obzirom da srednja kola u Lapovu nema sopstveni objekat, dok se zavretak novog oekuje za narednu kolsku godinu, kola ne moe da realizuje program razvoja kojim se predvia proirenje delatnosti uvoenjem novih profila obrazovanja. U optini Lapovo deca uzrasta do 18 godina ine 20,3% ukupnog broja stanovnika, neto manje od republikog proseka (22,3%). Ovaj podatak dovoljno govori o potencijalu optine koji zaheva posebu drutvenu brigu.
63
Vie i visoko obrazovanje

U Lapovu postoji i radi Via poslovna kola iz aka koju pohaaju 82 studenta. U okviru kole postoje smerovi: Turizam i ekologija Porezi, carine i budet Informacione tehnologije i sistemi Preduzetnitvo Planirano je da se nastavna baza Lapovo osamostali u autonomni fakultet. Pregled strukture Vie poslovne kole
Naziv kole Via poslovna kola - aak Lokacija Broj studenata po Broj Broj nastavnika studenata smerovima/godinama smer I
redov vanr redov vanr
II
21
III
21 19
IV
Njegoeva 33
44
82
Finansijski menademt Poslovna ekonomija i preduzetnitvo
21
Vie i visoko obrazovanje belei blagi rast, to je posebno vano jer postoji nedostatak visoko obrazovanih kadrova u optini Lapovo. Meutim, problem se javlja kod motivacije mladih, visoko obrazovanih kadrova, koji ovu optinu ne prepoznaju kao centar svojih ivotnih interesa i pored toga to se iz budeta izdvajaju odreena sredstva za njihovo stipendiranje.
64
Kultura i sport
Kultura
Kultura optine
Nosilac kulturnih deavanja u optini Lapovo je Kulturno-turistiki centar Stefan Nemanja. Zgrada u kojoj je smeten Centar sagraena je pedesetih godina prolog veka, a tokom svog postojanja je, u vie navrata, dograivana i adaptirana. Centar predstavlja vodeu kulturnu instituciju na teritoriji optine i godinje ugosti oko 10.700 posetilaca razliitih deavanja iz oblasti kulture. S obzirom da je Lapovo grad koji je iveo i ivi od eleznice, Odlukom Skuptine optine, Lapovo je postalo muzej pod otvorenim nebom Grad muzej eleznice. Time je i Centru pripisana uloga strateki vanog promotera svih kulturnih deavanja u Lapovu koje, ujedno, predstavljaju svojevrsne turistike razglednice ove optine. Centar karakterie bogat i raznolik kulturni program realizovan kroz muzika, pozorina i likovna deavanja. Sadrajan kulturni program ostvaruje se zahvaljujui, pre svega, uspenoj saradnji sa drugim kulturnim institucijama iz drave. Posebno treba istai saradnju sa Gradskim jagodinskim pozoritem, Pozoritem Masuka iz Velike Plane, Knjaevsko-serbskim teatrom iz Kragujevca, Pozoritem iz Svilajnca, kao i drugim pozorinim trupama pri kulturnim centrima na teritoriji umadije i Pomoravlja. U poslednje dve godine uestala su gostovanja beogradskih pozorita. Centar poseduje bioskopsku salu sa 250 mesta koja ima instalirano grejanje i bioskopski stereo sistem Dolby, zatim galerijski prostor povrine 120 m2 opremljen Brilux rasvetom, kao i uioniki prostor za izvoenje obuka iz informatike i stranih jezika. Centar trenutno zapoljava 4 radnika. U okviru Centra postoji i Muzika kola Boidar Truni - odsek klavir i harmonika. Pod okriljem Kulturnog centra deluju i Udruenje ena Moravske arenice, Plesni klub Art dens, kao i Likovni klub Svetlost u ijem sastavu radi nekoliko umetnikih fotografa, pet akademskih i dvadesetak samoukih slikara. lanovi Kluba su uestvovali na velikom broju samostalnih i zajednikih izlobi odranih u Lapovu i drugim gradovima u Srbiji. Od 2007. godine Centar je domain Meunarodne izlobe elezniara umetnika. Pored Kulturno-turistikog centra Stefan Nemanja, razvoju kulturnih delatnosti na teritoriji optine umnogome doprinosi Optinska biblioteka Slovo, osnovana 1995. godine kao samostalna kulturna ustanova. Na poetku rada, OB Slovo bila je smetena na 52 m2, da bi 2004. godine, zahvaljujui donaciji Junomoravskog regiona eke Republike, dobila nove prostorije povrine 181 m2. Sredstvima pomenute donacije, kao i sredstvima Ministarstva kulture, Biblioteka je opremljena savremenom tehnikom i brojnim novim naslovima. Fond Biblioteke broji 19.000 monografskih i nekoliko desetina naslova serijskih publikacija, a koristi ga vie od 500 lanova. Zaviajni fond poseduje 3.690 jedinica. Korisnicima su na raspolaganju prostrana, svetla i udobna itaonica, est raunara, Internet klub, fotokopir, tampai, faks i druge usluge. Poslovna politika Biblioteke kree se u pravcu to bolje informisanosti i raunarske pismenosti stanovnitva optine. Pored toga, OB Slovo razvija i sopstvenu izdavaku delatnost. U ovoj ustanovi kulture trenutno radi petoro radnika. Optinska biblioteka Slovo ima kontuiniranu kultuno-obrazovnu delatnost kojom se obraa, kako deci i omladini, tako i odraslima, a koju ostvaruje kroz radionice, knjievne susrete, predavanja, takmienja, konkurse i izlobe. Tradicionalna manifestacija Biblioteke Dan knjievnog kluba odrava se svakog 27. juna ve itavu deceniju. Ova manifestacija okuplja oko 30 knjievnih stvaralaca iz cele Srbije. KUD Lapovo osnovano je 1993. godine kao udruenje graana ija je osnovna aktivnost javno scensko izvoenje kulturnih programa. KUD Lapovo broji 110 lanova, a ine ga dve folklorne sekcije igraa, narodni orkestar sa pevaima, amaterski Teatar 96 sa oko 20 lanova, likovna
65
sekcija i knjievni klub. Obe folklorne sekcije su organizovane u tri starosne grupe: do 7 godina, od 7 do 15 godina i preko 15 godina starosti. Tokom dosadanjeg rada KUD Lapovo imalo je preko 150 nastupa na manifestacijama u zemlji i inostranstvu sa kojih je donelo nekoliko nagrada.
Kulturno-istorijska batina
Kulturno-istorijsku batinu optine Lapovo uglavnom ine spomenici posveeni burnim istorijskim deavanjima na prostoru optine i njene okoline: Spomen esma 1804 - 2004. koja se nalazi u gradskom naselju podignuta povodom proslave 200. godine od podizanja Prvog srpskog ustanka Spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu koji se takoe nalazi u gradskom naselju Petrov grob koji se nalazi na lokaciji Grabovaki potok, posveen Karaorevom saborcu koji je stradao u borbi protiv turske vojske Spomen-ploa palim borcima jugoslovenske vojske posveena grupi od 670 palih boraca i nalazi se na lokaciji Gornje stanice Lapovo Spomenik streljanim partizanima iz uprijskog zatvora u Drugom svetskom ratu, posveen grupi od 118 boraca poginulih branei elezniki vor od nemake vojske. Ovaj spomenik se nalazi na lokaciji Duboka Spomenik crvenoarmejcima stradalim u borbama za osloboenje Lapova koje su se vodile od 9. do 15. oktobra 1944. godine. Spomenik se nalazi u ulici Kralja Petra Spomenik borcima palim u NOR-u, posveen grupi od 52 streljana rodoljuba. Spomenik se nalazi u Ulici patrijarha Dimitrija Spomenik kralju Aleksandru nalazi se ispred zgrade optine, a posveen je kralju Jugoslavije Aleksandru I Karaoreviu Spomenik eneralu Drai Mihajloviu, vojnom komandantu Ravnogorskog pokreta u Srbiji.
Kulturne manifestacije
Ve pomenuta Meunarodna izloba elezniara predstavlja kulturnu manifestaciju najznaajniju za definisanje kulturnog identiteta optine Lapovo. Organizator manifestacije je Galerija Kulturnoturistikog centra Stefan Nemanja. Prvi put je odrana u Lapovu 2007. godine pod nostalginim nazivom Du pruge koji je trebalo da podseti na zaboravljene stanine zgrade, razmetene ukraj koloseka i koje putnici tek okrznu pogledom. Na manifestaciji je tom prilikom izlagalo dvadeset troje uesnika iz Maarske, Bugarske, Republike Srpske i Srbije. Bila su predstavljena 52 dela. Cilj ove manifestacije je da postane tradicionalna i ukljui vei broj umetnika. Pored ove, treba pomenuti i manifestaciju koju poslednjih 10 godina organizuje Optinska biblioteka Slovo - Dan knjievnog kluba. Naviknuti na svakodnevno rabljenje jezika u kojem boravi dua naroda, posetioci ove manifestacije mogu utii tajne koje jezik otkriva onima to mu slue. Problemi kulturne delatnosti optine Lapovo, pored onih sa kojima se susreu ostale delatnosti (nedovoljno brz ekonomski razvoj i velike migracije stanovitva), ogledaju se i u nedostatku kvalitetnih kadrova za obavljanje specifinih poslova u kulturi, slabom razumevanju i zatiti kulturnih dobara. Pored toga, nedostatak novca predstavlja prepreku za realizaciju kvalitetnih programa koji bi doprineli podizanju kulturnog ivota na vii nivo. Mogunosti kulturnog razvoja optine Lapovo su velike, posebno zbog velikih ulaganja u infrastrukturu i razvoj same optine, kao i zbog sve veih ulaganja u edukaciju stanovnitva.
66
Sport
U optini Lapovo postoji Sportski savez u ijem je sastavu elezniko-sportsko drutvo Lokomotiva (fudbalski i rukometni klub) i sportsko lovako drutvo. Pored ovih, postoji jo nekoliko manjih klubova koji postiu solidne rezultate.
Ime kluba KK Lapovo OOS ribolovaca Morava K Lokomotiva FK Lokomotiva FK Lokomotiva LU Lapovo Sport Konjiki sport Ribolov ah Fudbal Rukomet Lov Broj lanova
25 155 70 110 40 150 Izvor: Lokalna samouprava
Ovi klubovi su registrovani u Sportskom savezu Lapova i od njega dobijaju odreena finansijska sredstva za plaanje osnovnih potreba kotizacije, sudije, itd. Vei deo finansijskih trokova klubovi snose sami, traei novac od donatora iz samog mesta. Prethodnih godina postojao je vei broj klubova koji se nisu registrovali zbog finansijskih problema: Golubarski klub Mavijan, streljaki, karate, stonoteniserski i koarkaki klub. Postojei klubovi postiu solidne rezultate tokom takmiarske sezone. Na teritoriji optine Lapovo postoje sportski tereni: Stadion - na povrini od 18.000m nalazi se fudbalsko travnato igralite i rukometni teren koji pripadaju elezniko-sportskom drutvu. Stadion ima odgovarajue svlaionice i prostorije za sudije, manji restoran, tribine oko rukometnog i fudbalskog igralita. Nekada je postojala i atletska staza koja je sada ruinirana Dvorite osnovne kole u odeljku III - asfaltirano, ograeno, obeleeno i osvetljeno fudbalsko igralite, na povrini od 950m na kome moe da se igra fudbal i koarka Prostor u centralnoj koli - 1.500m - asfaltiran, obeleen i osvetljen, a ini ga koarkako, rukometno, odbojkako i igralite za mali fudbal. Ovim terenima nedostaje potrebna sportska oprema - koevi, golovi, stubovi za odbojku i tribine za posetioce (planirano da se zavri u narednom periodu) Prostor u odeljku IV asfaltiran, osvetljen manji teren na 350m na kome moe da se igra koarka i mali fudbal, a koji se trenutno ograuje. U osnovnoj koli u toku je zavretak kolske sportske hale veliine 2.000m sa 600 mesta za sedenje i posmatranje buduih rukometnih, odbojkakih i drugih utakmica. Hala zadovoljava sve standarde pa e u njoj moi da se organizuju i vea takmienja. Za tehniki prijem sportske hale neophodno je obezbediti prikljuak za struju, vodu, kanalizaciju grejanje i urediti prostor oko nje.
67
Informisanje
Na teritoriji optine Lapovo postoji jedan registrovani elektronski medij RTV Stil koji je u privatnom vlasnitvu. Ovaj medij pokriva celokupnu teritoriju optine, a pokrivenost mu se protee i na susedne optine. tampanih medija registrovanih na teritoriji optine nema. Pregled pokrivenosti nacionalnih i regionalnih medija
Naziv medija RTS 1 RTS 2 Pink Fox TV Avala B92 RTV IN Kragujevac RTV K9 Pokrivenost Odlina Odlina Odlina Odlina Odlina Odlina Odlina Odlina
Prijem signala svih elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom je odlian na itavoj teritoriji optne. Pored signala ovih medija, optini Lapovo dostupni su i signali elektronskih medija iz grada Kragujevca.
68
SWOT ANALIZA OPTINE LA P O V O
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA SWOT analiza
Sektorske SWOT analize
Sektorske SWOT analize
SWOT analiza (interna i eksterna samoprocena lokalna zajednice) je metodoloki alat, korien u cilju odreivanja konkurentske pozicije lokalne zajednice. Predstavljao je osnovni input za definisanje stratekih ciljeva i to, pre svega, deo analize koji se odnosi na slabosti. Naime, evidentirane slabosti slue kao osnova za kvalitetno planiranje razvoja, tako to e definisani strateki ciljevi ukazivati na potrebu i nain eliminisanja tih slabosti. Praktinost i veoma iroku primenljivost ove analize obezbeuje joj njena jednostavnost predstavljena matricom 2 x 2, u kojoj se nalaze i etiri sastavna elementa SWOT analize: snage, slabosti, anse i pretnje. Snage i slabosti su interni elementi na koje jedna lokalna zajednica moe da utie, dok anse i pretnje predstavljaju eksterne elemente, odnosno faktore iz spoljanosti na koje ne moe da utie. Snage su faktori koji jednom podruju daju prednost. Slabosti su, sa druge strane, faktori koji predstavljaju prepreke razvoju lokalne zajednice. anse su eksterne prilike koje treba iskoristiti, dok pretnje oznaavaju negativan eksterni faktor koji treba neutralisati.
SNAGE
SLABOSTI
ANSE
PRETNJE
SWOT matrica
U optini Lapovo identifikovano je 5 kljunih oblasti drutveno-ekonomskog razvoja za koje su izraene SWOT analize, a koje predstavljaju subjektivizaciju Socio-ekonomske analize optine Lapovo: Ekonomija i preduzetnitvo Infrastruktura i zatita ivotne sredine Obrazovanje, kultura, sport i turizam Poljoprivreda i ruralni razvoj Socijalna i zdravstvena zatita Svaka od ovih oblasti bila je predmet posebne analize Optinskog foruma i za svaku od njih su precizno utvrene snage, slabosti, anse i pretnje, u cilju subjektivizacije svih podataka, prethodno navedenih u Socio-ekonomskoj analizi optine Lapovo.
71
SWOT analiza: Ekonomija i preduzetnitvo Snage

Razvijen elezniki saobraaj Razvijena industrija graevinskog materijala Razvijena primarna poljoprivredna proizvodnja Raspoloivo prirodno bogatstvo vodom ( podzemne, geotermalne, reni tokovi) Postojanje industrijske zone Izvrena gasifikacija Izraen novi GUP
Slabosti
Nedostatak finansijskih sredstava/ Nedovoljna budetska sredstva za ulaganje u oblasti ekonomije i preduzetnitva Nedovoljno razvijena infrastruktura (putevi u ind. zoni i kanalizacija) Nedovoljan broj strunih kadrova Nedostatak hotelskog smetaja i svih prateih sadraja za strane investitore Nepovoljni uslovi kreditiranja (visoke kamatne stope) Nedostatak baze podataka o privrednim resursima Nedovoljna opremljenost lokalne samouprave za podrku privrednom razvoju Visoka stopa nezaposlenosti Nedovoljan broj radno sposobnog stanovnitva u proizvodnim delatnostima
anse
Dobar geostrateki poloaj-Koridor 10 Decentralizacija Alternativni izvori energije (geotermalna energija) Proizvodnja zdrave hrane Razvoj turizma Regionalna saradnja
Pretnje
Vezanost za zakonsku regulativu Republike Neregulisani pravno-imovinski odnosi Sporo reagovanje drave na potencijalni razvoj investicija Visoke i promenljive kamatne stope na kreditna sredstva za razvoj privrede Svetska ekonomska kriza Neravnomeran ekonomski razvoj u regionu
SWOT analiza: Infrastruktura i zatita ivotne sredine Snage

Drumski i elezniki koridori (koridor 10-autoput E75, regionalni put R214, eleznika pruga Beograd-Ni-Atina) Lokalna putna mrea Elektro-energetska infrastruktura Magistralni gasovod i lokalna gasovodna mrea Izvorita vodosnabdevanja dovoljna Izgradjena savremena sanitarna deponija po EU zakonima
Slabosti
Mala pokrivenost kanalizacione mree (manje od 15% pokrivenosti naselja) Loi poljski putevi Nema sanitarne zatite izvorita Zagadjenja iz dezinfekcione stanice Postojanje divljih deponija Nepostojanje fabrike za preiavanje otpadnih voda
anse
Dalji razvoj industrijske zone sa potrebnom infrastrukturom Izgradnja kanalizacione mree na celoj teritoriji optine Poveanje broja korisnika gasovodne mree Izgradnja fabrike za preiavanje otpadnih voda Sanacija divljih deponija Zatita izvorita pijae vode
Pretnje
Nedostatak sredstava,svetska ekonomska kriza Sa porastom ind. zona poveavaju se otpadne vode Dalje zagadjenje izvorita
72
SWOT analiza: Obrazovanje, kultura, sport i turizam Snage

Mlad i struan kadar zainteresovan za stalno usavravanje Visok stepen kolegijalnosti i dobra saradnja Saradnja sa lokalnom zajednicom i roditeljima Primena novih metoda u nastavi Samostalni objekat Centra za kulturu Uredjena sala sa 250 mesta (bioskop-pozorite), galerijski prostor-150m2, kabinetski prostor i vienamenski-600m2, Liderska sposobnost direktora Povremeni,sposobni mladi saradnici Udruenja i klubovi koji osvajaju nagrade Kancelarija za mlade Realan Plan razvoja turizma Lapovo turistiko mesto-raskrsnica putevavodeni,elezniki i drumski Prirodni i ljudski resursi
Slabosti
Nedostatak kolskog prostora - opremljeni struni kabineti Nedostatak termina za sve aktivnosti - dopunske i dodatne Veliki broj kolega putnika Rad u dve smene Sve manji broj upisane dece Odlazak strunih kadrova u druga mesta i kole Zgrada KTC nema upotrebnu dozvolu(imovinski odnosi za parcelu) Ne postoji projekat zgrade Nestruna radna snaga,mali broj zaposljenih Nedostatak sredstava za dalju realizaciju svih kreativnih zamisli Nedostatak garderobera i prostorije za rekvizite u KTC Mala ulaganja u turistiku infrastrukturu Nedostatak kadrova Slaba komunikacija izmedju KTC-a i privatnog sektora
anse
Pomo lokalne zajednice u reavanju postojeih materijalnih problema Motivacija mladih roditelja za poveanje nataliteta Uvodjenje obrazovnih profila u skladu sa planom razvoja optine Stimulacijom zadrati postojei kadar(putnike ili mlade kolege) Vea propaganda uenika sa dobrim kolskim uspehom Reavanje imovinsko-pravnih odnosa za parcelu,na kojoj se nalazi zgrada KTC-a i izrada glavnog projekta Postoji zainteresovanost za rad omladinske pozorine scene Mogunost izgradnje garderobe-postoji projekat u KTC Mogunost zaposlenja strunog kadra Plasman suvenira i druge robe na turistiko trite Poboljanje kvaliteta infrastrukture i usluge Povezivanje svih aktera drutvenog i privatnog sektora Isplativi turizam kroz oblike ruralnog, kongresnog i eko turizma
Pretnje
Gubljenje motivacije za rad Gubljenje odeljenja zbog manjeg broja dece Zapostavljenost kulture u odnosu na druge brane Ekonomska kriza Ograniena sredstva za realizaciju kulturnih deavanja Ekonomska kriza
73
SWOT analiza: Poljoprivreda i ruralni razvoj Snage

Raspoloivi ljudski resursi Kvalitetno poljoprivredno zemljite Relativno kvalitetan rasni sastav stoke Relativno nezagaena ivotna sredina Povoljni klimatski uslovi Dobra saobraajna povezanost (autoput E-75, regionalni put R214, eleznika pruga BeogradNi) Reni vodotokovi (Velika Morava, Raa, Lepenica) Podzemne vode
Slabosti
Usitnjenost poljoprivrednih povrina Loe stanje poljskih puteva Nepovoljna starosna struktura Nedovoljna primena agrotehnikih mera Zastarela mehanizacija Zaputeno poljoprivredno zemljite Neplanska proizvodnja Nepostojanje preradjivakih kapaciteta-
anse
Organska proizvodnja Vraanje imovine optinama Finansijska podrka iz sredstava Fonda za razvoj Transevropske mree (u infrastrukturnim sektorima i turizmu) Pristupanje Evropskoj uniji Slobodan protok robe i usluga i kapitala na podruju Balkana
Pretnje
Plasman i otkup poljoprivrednih proizvoda Nepovoljna zakonska regulativa u oblasti poljoprivrede i turizma Zavisnost poljoprivrede od vremenskih uslova Zapostavljenost optine od strane Republike Svetska ekonomska kriza Liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda Nekontrolisani uvoz poljoprivrednih proizvoda Negativna trgovinska politika Carinske dabine i koliinska ogranienja na izvoz robe
SWOT analiza: Socijalna i zdravstvena zatita Snage

Spremnost optinske vlasti i lokalne zajednice za unapredjenje socijalne zatite Postoji neiskorien prostor za decu sa posebnim potrebama - Razvijena organizacija Crvenog krsta Dobar geo-strateki poloaj optine(Koridor-10) koncetrisan prostor za korisnike kolovan i struan kadar spreman za dalje usavravanje Dobra organizacija slubi u okviru doma zdravlja Redovno obnavljanje opreme Motivisanost u radu
Slabosti
Optinska sredstva za socijalnu zatitu su minimalna, a postojea su neadekvatno raporedjena-posebno kod dodela jednokratnih pomoi Nepostojanje ljudskih, infrastrukturnih i tehnikih kapaciteta u odeljenjeu CSR Gradjani ne prepoznaju znaaj aktivnog ukljuivanja u podizanje kvaliteta ivota u zajednici pa je gradjansko drutvo nerazvijeno i nespremno da adekvatno odgovori zahtevima integralnog sistema socijalne zatite Nespremnost lokalne zajednice (institucija/organizacija) da odgovori zahtevima procesa decentralizacije socijalne zatite Velike migracije mladih, visokoobrazovanih koji se nakon kolovanja u Beogradu ne vraaju u Lapovo Poveanje obolelih-loa pijaca voda,dezinfekciona stanica,nekontrolisani prevoz opasnih materija Lokalna zajednica ne reaguje na probleme dece i mladih Izolovanost i stigmatizacija OSI i njihovih porodica
74
anse
Dobra medjuoptinska saradnja (deponija,Crveni krst) Privlaenje stranog kapitala (termalne vode,grad muzej eleznice,industrijske zone,TIR baza) Ukljuivanje dijaspore Dobar geostrteki poloaj-blizina auto puta, elezniki vor Dobra saradnja sa lokalnom samoupravom, Centrom za socijalni rad, Zavodom za zdravstveno osiguranje i Ministarstvom Razvoj industrije na teritorij i optine-poveanje broja ljudi-poveanje broja usluga Razvoj novih specijalistikih odeljenja (urgentna medicina-blizina autoputa, radiologija,rendgen laboratorija,... Donacije za nabavku sanitetskog vozila
Pretnje
Poveanje nezaposlenosti zbog restruktuiranja firmi Poveanje broja porodica sa disfunkcionalitetom i njihovih potreba Izostanak zakonske i tradicionalne obaveze dece da brinu o roditeljima Nedostatak novanih sredstava Pad nataliteta Porast morbiditeta
75
Bodovanje SWOT analiza
Bodovanje SWOT analiza
Nakon definisanih SWOT analiza, sprovedena je klasifikacija i prioritetizacija slabosti po svim oblastima razvoja. Ovo je bilo veoma bitno za kasnije definisanu Viziju optine Lapovo koja je, dobrim delom, proizala iz potrebe za otklanjanjem ovih slabosti u budunosti. Kriterijumi koji su korieni za odreivanje najprioritetnijih slabosti: Da li slabost pokazuje rastui, opadajui ili privremeni trend? Koliko dugo ima uticaj i kada se pojavila? Da li je uticaj snaan ili ne? Da li je mogue kontrolisati taj uticaj? Korienjem ovih kriterijuma i bodovanjem slabosti od strane svakog od uesnika Optinskog foruma, dolo se do najprioritetnijih koje su posluile za dalji rad na definisanju izjave o Viziji. Rezultati ovog dela rada Optinskog foruma prikazani su u tabeli prioritetnih slabosti.
76
Prioritetne slabosti
Ekonomija i preduzetnitvo
1. Nedovoljna budetska sredstva za ulaganja u oblasti ekonomije i preduzetnitva 2. Nedovoljno razvijena infrastruktura (putevi u ind.zoni i kanalizacija)
Infrastruktura I ivotna sredina

1. Mala pokrivenost kanalizacione mree (manje od 15% pokrivenosti naselja)
Obrazovanje
1. Nedostatak kolskog prostora-opremljeni struni kabineti
Poljoprivreda
1. Nepovoljna starosna struktura seoskog stanovnitva
Socijalna zatita
1. Nepostojanje ljudskih, infrastrukturnih i tehnikih kapaciteta u odeljenju CSR 2. Velike migracije mladih, visokoobrazovanih koji se nakon kolovanja u Beogradu ne vraaju u Lapovo 3. Optinska sredstva za socijalnu zatitu su minimalna, a postojea su neadekvatno raporeena-posebno kod dodela jednokratnih pomoi 4. Graani ne prepoznaju znaaj aktivnog ukljuivanja u podizanje kvaliteta ivota u zajednici 5. Izolovanost i stigmatizacija OSI i njihovih porodica
Kultura i turizam
1. Nestruna radna snaga, mali broj zaposljenih u KTC
Zdravstvo
1. Nedostatak materijalnih sredstava - fond (Mali broj stanovnika)
2. Postojanje divljih deponija
2. Sve manji broj upisane dece
2. Nedovoljna primena agrotehnikih mera
2. Nedostatak sredstava za dalju realizaciju svih kreativnih zamisli
2. Nedovoljan broj specijalistikih slubi
3. Nedovoljan broj strunih kadrova
3. Nema sanitarne zatite izvorita
3. Veliki broj kolega putnika
3. Neplanska proizvodnja
3. Mala ulaganja u turistiku infrastrukturu
3. Manjak visoko obrazovanog medicinskog kadra
4. Neregulisani pravnoimovinski odnosi
4. Nepostojanje fabrike za preiavanje otpadnih voda 5. Zagaenje od dezinfekcione stanice / postrojenje pri eleznici za ienje vagona
4. Odlazak strunih kadrova u druga mesta i kole
4. Usitnjenost poljoprivrednih povrina
4. Zgrada KTC nema upotrebnu dozvolu (imovinski odnosi za parcelu) 5. Slaba komunikacija izmedju KTC-a i privatnog sektora
4. Nepostojanje sekundarne zdravstvene zastite
5. Sporo reagovanje drave na potencijalni razvoj investicija
5.
5. Nepostojanje preradjivakih kapaciteta
5. Nedostatak sanitetskog vozila ili vozila hitne pomoi
Prioritetne slabosti optine Lapovo
77
VIZIJA OPTINE LAPOVO
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Vizija optine
Vizija optine
Vizija optine
Vizija je mentalna slika o tome kako stanovnici ele da njihova optina izgleda za 15 do 20 godina. Artikulisanjem izjave o Viziji i njenim ukljuivanjem u strateki dokument, stvara se slika destinacije do koje treba projektovati put. Da bi jedna vizija bila kavalitetna i da na pravi nain predstavlja jednu lokalnu zajednicu, treba da ima sledee karakteristike: Vizija treba da bude dogovorena od strane svih zainteresovanih strana Opisuje ta donosi budunost, a ne opisuje kako se tamo stie Fokusira se na ishode procesa sprovoenja strategije Nije uvek u potpunosti ostvariva, ali daje zajednici jasno vienje ta se eli postii Ona je opis kako zainteresovane strane vide svoju budunost Proistie iz znanja formiranog kroz socio-ekonomsku i SWOT analizu Daje se za period od 15 do 20 godina. U cilju definisanja izjave o Viziji koja zadovoljava prethodno navedene kriterijume i ukljuivanja ire zajednice u radu su koriena dva alata: anketiranje aka i fokus grupa. Anketiranje aka je sprovedeno u srednjim i osnovnim kolama. Anketirani su aci iz 6 odeljenja (tri iz srednje i tri iz osnovne kole). Upitnik se sastojao iz 4 pitanja koja su posluila za utvrivanje mogueg pravca za izradu izjave o Viziji. Nakon to je lokalni koordinator obradio sve prikupljene ankete, dobijen je generalni stav omladine sa teritorije optine o problemima sa kojima se suoava optina i kako ih je, eventualno, mogue reiti. Ovo je bio jedan od inputa za formulisanu Viziju. Drugi input bio je rad fokus grupe putem kojeg su uesnici Optinskog foruma doli do izjave o Viziji koja na pravi nain odslikava elje, stavove itave lokalne zajednice o tome gde ona vidi sebe za 15 godina i sa kojom svaki itelj moe da se poistoveti. Vizija optine Lapovo glasi: Lapovo je visoko razijena optina u kojoj se kontinuirano stvaraju nova radna mesta kroz efikasnu politiku privlaenja investitora, baziranu na iskoriavanju konkurentskih prednosti, proisteklih iz povoljnog geostratekog poloaja na Koridoru 10. Razvoj MSP sektora je baziran na uslugama iz oblasti graevinske industrije, proizvodnji zdrave hrane i turizmu. Teritorija optine Lapovo je urbanistiki i infrastrukturno ureena i potpuno komunalno opremljena gradska sredina sa efikasnom lokalnom samoupravom koja uspeno razvija regionalna, nacionalna i meunarodna partnerstva. Ekoloki je zdrava i komunalno potpuno ureena sredina koja potuje principe odrivosti i ouvanja ivotne sredine, sa stanovnicima koji imaju visoko razvijenu ekoloku svest. Lapovo, optina sa tradicionalnim porodinim vrednostima i dobrim meuljudskim odnosima, ima fleksibilan sistem obrazovanja koji je u funkciji zadovoljavanja potreba lokalne privrede i investitora, sa razvijenim socijalnim i zdravstvenim slubama, gde se mladi bave sportom i umetnou.
81
RA ZV O J NI P RI O RI TE TI OPTINE LAPOVO
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Razvojni prioriteti optine
Razvojni prioriteti
Razvojni prioriteti
Razvojni prioriteti su jasniji i konkretniji u odnosu na viziju. Zasnivaju se, pre svega, na kritinim slabostima nastalim kao rezultat SWOT analize i sutinski potiu iz Vizije. Dakle, razvojni prioriteti predstavljaju specifine oblasti na koje se strategija fokusira kako bi dostigla Viziju. Kod izbora razvojnih prioriteta vodilo se rauna o sledeim pitanjima: Da li se prioritet odnosi na specifinosti drutveno-ekonomskog i politikog okruenja? Da li prioritet logino proistie iz Vizije? Kakav je uticaj tako definisanog prioriteta na reavanje problema? Koji je rok postavljenih prioriteta? U izradi razvojnih prioriteta koji e proizvesti pozitivan uticaj na budunost zajednice, korien je pristup koji je podrazumevao razmatranje situacije opisane u SWOT analizi i Vizije eljene budunosti. Polo se od negativne strane SWOT analize (prioritetne slabosti) kako bi se definisali pravci razvoja koji e uticati ne ublaavanje ili otklanjanje ovih slabih strana optine. Sve oblasti razvoja su vane za jednu lokalnu samoupravu. Ipak, jedan od elemenata kvalitetnog stratekog planiranja je fokusiranost. Razvojni prioriteti, pre svega, rezultat su zakljuaka koji proizilaze iz analize indikatora, sadranih u Socio-ekonomskoj analizi optine Lapovo. Potujui sve, gore pobrojane elemente, definisani su sledei razvojni prioriteti optine Lapovo: Prioritet I: Obezbediti povoljnu klimu za razvoj privrede bazirane na sektoru malih i srednjih preduzea i sistemu obrazovanja koji odgovara potrebama privrede Prioritet II: Razviti infrastrukturu uz potovanje principa ouvanja ivotne sredine i podizanje kapaciteta lokalne samouprave i prateih institucija radi efikasnijeg privlaenja investicija i stvaranje novih radnih mesta Prioritet III: Unaprediti nivo usluga zdravstvene i socijalne zatite Prioritet IV: Formirati i razviti atraktivne kulturne, sportske i turistike sadraje uz efikasno korienje lokalnih prirodnih resursa
85
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Razvojni prioriteti optine
U periodu izmeu identifikovanja razvojnih prioriteta i narednih faza izrade lokalne strategije odrivog razvoja, oko svakog od razvojnih prioriteta formirana je po jedna Tematska radna grupa (TRG), za oblasti, na koje se svaki od prioriteta odnosi: Ekonomija, preduzetnitvo i obrazovanje Infrastruktura i zatita ivotne sredine Zdravstvo i socijalna zatita Kultura, sport i turizam Zadatak, svake od formiranih tematskih radnih grupa, bilo je definisanje stratekih i operativnih ciljeva i formiranje liste projekata i programa, za svaki od razvojnih prioriteta. Tematske radne grupe su formirane od lanova Optinskog foruma koji je dekomponovan, prema oblastima interesovanja i kompetencija, a koje su vezane za svaki od definisanih razvojnih prioriteta. Na taj nain su formirana jezgra, koja su proirena dodatnim predstavnicima zainteresovanih strana.
86
S TR A TE KI I O P E RA TI V NI CI LJ E V I O P TI N E LA P O V O
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Strateki i operativni ciljevi optine
Strateki i operativni ciljevi
Strateki i operativni ciljevi
Kao to je prethodno navedeno, formirane tematske radne grupe su, u ovoj fazi procesa stratekog planiranja, razvile strateke i operativne ciljeve u okviru razvojnih prioriteta. Strateki ciljevi su formulisani dekomponovanjem definisanog prioriteta i jasno su povezani sa njegovim kljunim elementima. Oni su posluili kao osnova za kasnije definisane operativne ciljeve po SMART principu. Strateki ciljevi predstavljaju most izmeu iroko definisanih prioriteta i ue definisanih operativnih ciljeva, ujedno i generiki naziv za srodne grupe operativnih ciljeva, a posebno su bitni jer daju osnovne smernice za kasnije grupisanje srodnih projekata u programe. Za svaki od definisana etiri razvojna prioriteta, po utvrenoj metodologiji, definisano je 2 - 5 stratekih ciljeva: U okviru prvog prioriteta, definisana su tri strateka cilja U okviru drugog prioriteta, definisana su tri strateka cilja U okviru treeg prioriteta, definisana su tri strateka cilja U okviru etvrtog prioriteta, definisana su dva strateka cilja Strateki ciljevi su vezani za rezultate SWOT analize i u kombinaciji sa kljunim segmentima razvojnog prioriteta, davali su odgovor na pitanje TA uraditi radi dostizanja postavljenog razvojnog prioriteta. Sledei korak u radu tematskih radnih grupa, oformljenih oko svakog od utvrenih prioriteta, bio je definisanje operativnih za svaki od utvrenih stratekih ciljeva. Kriterijumi koji su korieni za definisanje operativnih ciljeva: Oni moraju da budu dosta precizniji i detaljniji Moraju da budu merljivi i da se lako prate Moraju biti zasnovani na nalazima SWOT analize Moraju biti komplementarni i ne smeju biti u koliziji sa drugim ciljevima Oni tragaju za prevazilaenjem slabosti i iskoriavanjem mogunosti Jedan strateki cilj moe imati vie operativnih ciljeva Druga grupa kriterijuma koji se delimino poklapaju sa gornjim, a koje su definisani operativni ciljevi takoe morali da zadovolje, jesu oni koji se tiu SMART pristupa koji podrazumeva: S (specific) specifian Da li cilj precizno govori ta treba postii? M (measurable) merljiv Da li je definisan da moe biti merljiv? A (achievable) dostian Da li se uklapa u viziju? R (realistic) realan Da li je realan posmatrajui resurse? T (timely) uvremenjen Da li je vremenski ogranien?
89
Operativni cilj daje odgovor na pitanje KAKO ostvariti strateki cilj. Ideja vodilja pri definisanju operativnih ciljeva bio je fokus na kritina pitanja definisana u SWOT i Socio-ekonomskoj analizi. lanovi tematskih radnih grupa su definisali jedanaest stratekih ciljeva i u okviru njih trideset tri operativna cilja. Definisani ciljevi prikazani su u sledeoj tabeli.
Prioritet Strateki i operativni cilj u okviru prioriteta Strateki cilj
1.1 Unaprediti uslove za priliv
Operativni cilj
Proiriti industrijsku zonu za najmanje 100 ha 1.1.1 do kraja 2013. godinu, a infrastrukturno urediti najmanje jo 40 ha do 2015. godine Podii nivo zadovoljstva investitora pruenim 1.1.2 uslugama lokalne samouprave za 75% do kraja 2015. godine. 1.2.1 Do 2015. godine ukupan broj MSP sa teritorije optine povean za 20%, uz intenziviranje korienja nacionalnih i meunarodnih finanansijskih podsticaja
investicija u optinu Lapovo na bazi korienja povoljnog geostratekog poloaja 1. Obezbediti povoljnu klimu za razvoj privrede bazirane na sektoru malih i srednjih preduzea i sistemu obrazovanja koji odgovara potrebama privrede.
1.2 Podstai razvoj MSP sektora
radi stvaranja novih radnih mesta
Do 2015. godine najmanje 50% MSP sa 1.2.2 teritorije opine Lapovo organizovano u relevantan oblik udruenja 1.3.1 Poveati broj obrazovnih profila u kolskom obrazovanju za 50% do 2015.godine
1.3 Unaprediti sistem obrazovanja
prema potrebama privrede
30% nezaposlenih lica sa teritorije optine 1.3.2 Lapovo koristilo programe prekvalifikacije do 2015.god. Do 2015. godine poveati kapacitet sistema 2.1.1 za vodosnabdevanje putanjem u rad 3 reni bunara i izgradnjom fabrike vode
2.1 Unaprediti sistem vodosnabdevanja i sistem odvoenja otpadnih voda uz potovanje mera ivotne sredine
Do 2015. godine poveati kapacitete sistema za odvoenje otpadnih i atmosferskih voda za 2.1.2 50 % izgradnjom postrojenja za preiavanje otpadnih voda, donaseljenskih kolektora i uline mree Do 2015. godine sanitarno zatititi oba 2.1.3 izvorita shodno pravilniku o zonama sanitarne zatite
2.Razviti infrastrukturu uz
potovanje principa ouvanja ivotne sredine i podizanje kapaciteta lokalne samouprave i prateih institucija radi efikasnijeg privlaenja investicija i stvaranja novih radnih mesta
Izgraditi 22 km lokalnih puteva i rekonstruisati 2.2.1 40 km postojeih lokalnih puteva do 2015. godine
2.2 Razviti saobraajnu i putnu infrastrukturu
Poveati nivo bezbednosti saobraaja preko putnih i eleznikih prelaza izgradnjom 2 2.2.2 pasarele, 1 nadputnjaka preko autoputa i rekonstrukcijom jednog nadprunjaka do 2015. godine 2.2.3 2.3.1 Rekonstruisati 50 % atarskih puteva do 2015. godine Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree do 2015. godine Izgraditi 10900 metara 10 kV dalekovoda i 6 TS 10/0,4 kV do 2015. godine Pokriti 40 % teritorije optine DGM - om do 2015. godine Iskoristiti obnovljive izvore energije do 2 % od ukupne potronje energije do 2015. godine
2.3 Unaprediti energetsku infrastrukturu
2.3.2 2.3.3 2.3.4
90
Prioritet
Strateki i operativni cilj u okviru prioriteta Strateki cilj Operativni cilj

Unaprediti rad javnih preduzea, nabavkom graevinske mehanizacije u vrednosti od 200.000 evra, raunarske opreme, i rad 2.4.1 odeljenja za urbanizam, imovinsko - pravne i stambene delatnosti prijemom 3 struna lica i edukacijom 20% radnika Podii nivo telekomunikacionih usluga za 500 2.4.2 novih ekvivalentnih prikljuaka do 2013. godine 2.4.3 Sanirati i rekultivisati 67 postojeih divljih deponija i 1 smetlite do 2015. godine Poveanje energetske efikasnosti javnog osvetljenja zamenom 30 % izvora svetlosti i izradnjom 100 novih stubnih mesta na teritoriji optine Lapovo do 2015. godine
2. Razviti infrastrukturu uz potovanje principa ouvanja 2.4 Unaprediti rad lokalne ivotne sredine i podizanje samouprave iz oblasti kapaciteta lokalne samouprave i komunalnih delatnosti i prateih institucija radi infrastrukture efikasnijeg privlaenja investicija i stvaranje novih radnih mesta
2.4.4
3.1 Podii kvalitet kulturnih dogaanja osavremenjavanjem relevantnih ustanova, poveanjem broja zaposlenih strunih kadrova i postizanje uslova za masovnije ukljuivanje graanstva u kulturna deavanja
Unaprediti efikasnosti razmene informacija za 3.1.1 80% umreavanjem svih relevantnih ustanova do 2015. godine Unaprediti prostorne kapacitete i tehniku 3.1.2 opremljenost ustanova kulture za 50% do 2015. godine Poveati ukljuenost graana u kulkturno3.1.3 umetnike aktivnosti za 80% do 2015. godine kroz podizanje svesti o kulturnim vrednostima 3.1.4 Do 2015. godine poveati broj korisnika biblioteke za 50%, stvaranjem uslova za mobilnost biblioteke i ispunjavanjem republikog standarda za biblioteke
3. Formirati i razviti atraktivne kulturne, sportske i turistike sadraje uz efikasno korienje lokalnih prirodnih resursa
Do 2013. godine poveati broj mladih koji se 3.2 Poboljati uslove za masovnije bavljenje kolskim i 3.2.1 profesionalno bave sportom za 60%, osnivanjem novih sportskih klubova vankolskim sportskim aktivnostima u Lapovu Unaprediti kapacitete javnih sportskih terena korienjem prirodnih resursa za potrebe svih graana Lapova za bavljenje i poveanjem broja adekvatnih 3.2.2 amaterskim i profesionalnim sportom za 60% sportskih terena, kao i strunih do 2015. godine sportskih radnika
3.3 Razvoj turistike ponude i podizanje nivoa turistikih usluga stvaranjem uslova za komercijalizaciju prirodnih resursa, izgradnjom neophodne turistike infrastrukture i postizanjem ekonomske odrivosti postojeih i novih turistikih proizvoda 4.1 Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga
3.3.1
Do 2013. poveati broj turistiko-kulturnih manifestacija za 50%
Proiriti turistiku infrastrukturu za 30% do 3.3.2 2015. godine izgradnjom smetajnih kapaciteta i pratee infrastrukture
Do 2015. godine unaprediti medicinsku i 4.1.1 tehniko - tehnoloku opremljenost Doma zdravlja za 60% Do 2013. godine unaprediti postojei nivo usluga: kunog leenja, hitne pomoi, rehabilitacije i laboratorijske dijagnostike za 30%
4. Unaprediti nivo usluga zdravstvene i socijalne zatite
4.1.2
91
Prioritet
Strateki i operativni cilj u okviru prioriteta Strateki cilj

4.2.1
Operativni cilj
Do 2015. godine poveati broj specijalista za 30% Unaprediti medicinske programe edukacije postojeih kadrova do kraja 2015. godine, poveanjem broja sati edukacije po zaposlenom i novih programa obuke za 40%
4.2.2
4. Unaprediti nivo usluga zdravstvene i socijalne zatite
4.2 Uspostaviti samostalni sistem za reavanje socijalnih potreba graana, sa svim vidovima institucionalne i vanistitucionalne podrke
Zadovoljiti minimum 50% novih potreba stanovnitva za zdravstvenim uslugama do 4.2.3 2012. godine putem izrade dve analize postojeih i potencijalnih potreba za zdravstvenim uslugama 4.2.4 Formirati samostalni Centar za socijalni rad do kraja 2012. godine Do 2015. godine organizovati sistem drutvene brige i poveati broj institucionalnih i vanistitucionalnih mehanizama podrke ranjivim grupama stanovnitva za 50%
4.2.5
Strateki i operativni ciljevi u okviru prioriteta
92
PROJEKTI I PROGRAMI
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Lista projekata i programa
Pregled projekata i programa
Pregled projekata i programa
Ishodite rada na izradi stratekog dokumenta su projekti ijom se planiranom realizacijom ostvaruje direktan uticaj na odrivi razvoj optine Lapovo. Projekti su konkretizacija napora kroz koje se oblast planirane intervencije suava od opteg ka posebnom. Oni su vezani za svaki operativni cilj definisan radom TRG. lanovi radnih grupa, u ovoj fazi, radili su na razvijanju konkretnih projektnih ideja, odnosno akcija koje e proizvesti budue pozitivne promene u optini Lapovo, tokom narednih pet godina. Svaka projektna ideja je obrazloena u projektnom obrascu koji sadri kljune elemente svakog projekta: Naziv projekta Svrha projekta Podnosilac Operativni cilj iz Strategije Opis Oekivani rezultati Oekivani partneri Nakon usvajanja finalne liste projekata koja je podrazumevala kompletne projektne ideje u okviru svakog od operativnih ciljeva, svakog stratekog cilja, definisanog u okviru svakog prioriteta, prelo se na grupisanje projekata u razvojne programe i to na bazi komplementarnosti projektnih ideja. Identifikacija programa je bitna zbog stvaranja mehanizama za finansiranje, a samim tim i konkretizaciju stratekog dokumenta. U ovoj fazi su osnovnu ulogu imali definisani strateki ciljevi u okviru razvojnih prioriteta jer je od njihove obuhvatnosti zavisilo da li e programi biti identini sa samim ciljevima, ili e se, ako je u okviru ciljeva definisan veliki broj projekata, izvriti podela ciljeva na nekoliko komponenti koje onda postaju programi. Prethodno navedeni pristup implementiran je u optini Lapovo tako da je proizveo sledee rezultate: Upotpunjenu zbirnu tabelu od vizije do projekata sa ukupno definisanih 80 projekata i 12 programa Tabele sa rezultatitma rada TRG-ova, odnosno, saete verzije projektnih obrazaca, poreane po definisanim programima za svaku oblast - nazivi projekata, budeti, podnosioci, trajanje utvrenih projekata, rasporeenost po programima. Doprinos partnera Uslovi za implementaciju projekta Faktori rizika Vrednost projekta Trajanje Napomene.
95
Vizija optine:
Lapovo je visoko razijena optina u kojoj se kontinuirano stvaraju nova radna mesta kroz efikasnu politiku privlaenja investitora, baziranu na iskoriavanju konkurentskih prednosti, proisteklih iz povoljnog geostratekog poloaja na Koridoru X. Razvoj MSP sektora je baziran na uslugama iz oblasti graevinske industrije, proizvodnji zdrave hrane i turizmu. Teritorija optine Lapovo je urbanistiki i infrastrukturno ureena i potpuno komunalno opremljena gradska sredina sa efikasnom lokalnom samoupravom koja uspeno razvija regionalna, nacionalna i meunarodna partnerstva. Ekoloki je zdrava i komunalno potpuno ureena sredina, koja potuje principe odrivosti i ouvanja ivotne sredine, sa stanovnicima koji imaju visoko razvijenu ekoloku svest. Lapovo, optina sa tradicionalnim porodinim vrednostima i dobrim meuljudskim odnosima, ima fleksibilan sistem obrazovanja koji je u funkciji zadovoljavanja potreba lokalne privrede i investitora, sa razvijenim socijalnim i zdravstvenim slubama, gde se mladi bave sportom i umetnou.
Prioritet

Proiriti industrijsku zonu za najmanje 100 ha 1.1.1 do kraja 2013. godine, i infrastrukturno urediti najmanje jo 40 ha do 2015. godine
Projekti
Izrada plansko-urbanistike dokumentacije za proirenje industrijske zone u severnom i istonom delu optine Utvrivanje faktikog stanja i otkup zemljita od strane investitora za potrebe proirenja industrijske zone Infrastrukturno opremanje industrijske zone Rekonstrukcija prostorija deije ustanove Vozi za potrebe zaposlenih u industrijskoj zoni Analiza modela za efikasno upravljanje industrijskim zonama Promocija investicionih potencijala optine Lapovo osnivanjem ONE STOP SHOP-a za investitore Formiranje kancelarije za LER Zaponi sopstveni posao Regionalni garancijski fond Razvoj udruenja preduzetnika optine Lapovo Razvoj udruenja poljoprivrednih proizvoaa optine Lapovo Klasterizacija proizvoaa povra Analiza potreba investitora za kvalifikovanom radnom snagom Takmienje za najbolju poslovnu ideju Centar za radnu i profesionalnu orijentaciju PC centar
1.1 Unaprediti uslove za priliv investicija u optinu Lapovo na bazi korienja povoljnog geostratekog poloaja
Podii nivo zadovoljstva investitora pruenim 1.1.2 uslugama lokalne samouprave za 75% do kraja 2015. godine.
1. Obezbediti povoljnu klimu za razvoj privrede bazirane na sektoru malih i srednjih preduzea, razvijenom turizmu i sistemu obrazovanja koji odgovara potrebama privrede.
1.2.1
1.2 Podstai razvoj MSP sektora radi stvaranja novih radnih mesta
Do 2015. godine ukupan broj MSP sa teritorije optine povean za 20% uz intenziviranje korienja nacionalnih i meunarodnih finanansijskih podsticaja
Do 2015. godine najmanje 50% MSP sa 1.2.2 teritorije opine Lapovo organizovano u relevantan oblik udruivanja Poveati broj obrazovnih profila u kolskom obrazovanju za 50% do 2015.godine
1.3.1
1.3 Unaprediti sistem obrazovanja prema potrebama privrede
30% nezaposlenih lica sa teritorije optine 1.3.2 Lapovo koristilo programe prekvalifikacije do 2015. godine
96
Prioritet

Do 2015. godine poveati kapacitet sistema 2.1.1 za vodosnabdevanje putanjem u rad 3 reni bunara i izgradnjom fabrike vode
Projekti
Izgradnja i putanje u rad 3 reni bunara Izgradnja fabrike vode
2.1 Unaprediti sistem vodosnabdevanja i sistem odvoenja otpadnih voda uz potovanje mera ivotne sredine
Izrada projektne dokumentacije za izgradnju kanalizaconog sistema na Do 2015. godine poveati kapacitete sistema celokupnoj teritoriji optine Lapovo za odvoenje otpadnih i atmosferskih voda za Izgradnja postrojenja za preiavanje 2.1.2 50 % izgradnjom postrojenja za preiavanje otpadnih voda otpadnih voda, donaseljenskih kolektora i Rekonstrukcija i izgradnja kanalizacione uline mree uline mree sa izgradnjom donaseljenskih kolektora Do 2015. godine sanitarno zatititi oba 2.1.3 izvorita shodno pravilniku o zonama sanitarne zatite Izrada studije o sanitarnoj zatiti izvorita Otkup zemljita za potrebe sanitarne zatite izvorita
2. Razviti infrastrukturu uz potovanje principa ouvanja ivotne sredine i podizanje kapaciteta lokalne samouprave i prateih institucija radi efikasnijeg privlaenja investicija 2.2 Razviti saobraajnu i putnu infrastrukturu i stvaranje novih radnih mesta
Izgraditi 22 km lokalnih puteva i rekonstruisati Izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju i izgradnju lokalnih puteva 2.2.1 40 km postojeih lokalnih puteva do 2015. godine Izgradnja i rekonstrukcija lokalnih puteva Izrada projektne dokumentacije i izgradnja 2 peaka prelaza (pasarele) preko eleznike pruge Izrada projektne dokumentacije i rekonstrukcija putnog prelaza preko eleznike pruge-nadprunjaka Izrada projektne dokumentacije i izgradnja putnog prelaza preko auto-puta BeogradNi-nadputnjaka Izrada geodetskih podloga i utvrivanje stvarnog stanja na terenu Rekonstrukcija atarskih puteva
Poveati nivo bezbednosti saobraaja preko putnih i eleznikih prelaza izgradnjom 2 2.2.2 pasarele, 1 nadputnjaka preko autoputa i rekonstrukcijom jednog nadprunjaka do 2015. godine
2.2.3
Rekonstruisati 50 % atarskih puteva do 2015. godine
Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree I faza Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree do 2.3.1 2015. godine Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree II faza 2.3.2 Izgraditi 10.900 metara 10 kV dalekovoda i 6 TS 10/0,4 kV do 2015. godine Pokriti 40 % teritorije optine DGM - om do 2015. godine Izgraditi 10.900 metara 10 kV dalekovoda Izgraditi 6 TS 10/0,4 kV Izrada projektne dokumentacije za izgradnju DGM-a Izgradnja distributivne gasne mree
2.3.3
97
Prioritet

Projekti
Izrada studije izvodljivosti sa porebnim ispitivanjima geotermalnih voda na teritoriji optine Lapovo. Iskoristiti obnovljive izvore energije do 2 % od 2.3.4 ukupne potronje energije do 2015. godine Izrada studije izvodljivosti sa potrebnim ispitivanjima potencijalnih obnovljivih izvora energije na teritoriji optine Lapovo Nabavka potrebnih graevinskih maina za javno komunalno preduzee Nabavka potrebne raunarske opreme, licenciranog strunog softvera i umreavanje Poveati kadrovske kapacitete lokalne samouprave zapoljavanjem 3 struna lica i organizovanjem edukacije zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Prosiriti kapacitete telekomunikacione mree Zamena dotrajalih drvenih stubova novim betonskim i ugradnja novih po potrebi za TT mreu Izrada projekta rekultivacije i sanacije divljih deponija uz potrebna ispitivanja i analize Rekultivacija i sanacija divljih deponija i smetlita na teritoriji optine Lapovo
2. Razviti infrastrukturu uz potovanje principa ouvanja ivotne sredine i podizanje kapaciteta lokalne samouprave i prateih institucija radi 2.4 Unaprediti rad lokalne efikasnijeg privlaenja investicija samouprave iz oblasti i stvaranje novih radnih mesta komunalnih delatnosti i infrastrukture
Unaprediti rad javnih preduzea, nabavkom graevinske mehanizacije u vrednosti od 200.000 evra, raunarske opreme, i rad 2.4.1 odeljenja za urbanizam, imovinsko - pravne i stambene delatnosti prijemom 3 struna lica i edukacijom 20% radnika
Podii nivo telekomunikacionih usluga za 500 2.4.2 novih ekvivalentnih prikljuaka do 2013. godine
Sanirati i rekultivisati 67 postojeih divljih 2.4.3 deponija i 1 smetlite do 2015. godine
Zamena javnog osvetljenja u obimu od Poveanje energetske efikasnosti javnog 30% osvetljenja zamenom 30 % izvora svetlosti i 2.4.4 izradnjom 100 novih stubnih mesta na teritoriji Izgradnja 100 novih stubnih mesta sa optine Lapovo do 2015. godine potrebnom instalacijom javne rasvete
98
Prioritet
Projekti
Umreavanje svih relevantnih ustanova na teritoriji optine Lapovo Unaprediti efikasnosti razmene informacija za 3.1.1 80% umreavanjem svih relevantnih ustanova Izrada optinskog sajta za praenje i do 2015. godine promociju kulturnih, sportskih, turistikih i drugih nepolitikih sadraja
3.1 Podii kvalitet kulturnih dogaanja osavremenjavanjem relevantnih ustanova, poveanjem broja zaposlenih strunih kadrova i postizanje uslova za masovnije ukljuivanje graanstva u kulturna deavanja
Unaprediti prostorne kapacitete i tehniku 3.1.2 opremljenost ustanova kulture za 50% do 2015. godine
Rekonstrukcija prilaza javnih ustanova na teritoriji optine Lapovo za lica sa posebnim potrebama i ugradnja lifta u KTC-u za potrebe galerije Rekonstrukcija i adaptacija kotlarnice i grejnih instalacija u zgradi KTC-a Opremanje binskog prostora KTC-a Izgradnja i opremanje garderoba KTC-a
Formiranje omladinskog deijeg pozorita Poveati ukljuenost graana u kulturnokroz kolu glume i scenske umetnosti 3.1.3 umetnike aktivnosti za 80% do 2015. godine WORKSHOP - ples kao deo opte kulture kroz podizanje svesti o kulturnim vrednostima mladog oveka 3.1.4 Do 2015. godine poveati broj korisnika biblioteke za 50%, stvaranjem uslova za mobilnost biblioteke i ispunjavanjem republikog standarda za biblioteke Ispunjavanje republikog standarda za biblioteke uveanjem fonda knjiga za 30% Nabavka i opremanje potrebnog vozila za mobilnu biblioteku Osnivanje mukog i enskog odbojkakog kluba Osnivanje mukog i enskog koarkakog kluba Izgradnja teniskih terena sa mogunou pokrivanja balon halom Izgradnja sportskog terena sa vetakom travom za mali fudbal i tenis i pokrivanje istog balon halom Inovacija turistikih sadraja u okviru manifestacije Meunarodne izlobe elezniara umetnika Podrka Udruenju likovnih umetnika Svetlost kroz edukaciju, opremanje prostora za izradu umetnikih radova i organizacija likovne kolonije Stvaranje uslova i organizovanje manifestacije Ribolovaki dani na jezeru petica Rekonstrukcija obale Velike Morave i izgradnja kompleksa Moravski san
3. Formirati i razviti atraktivne kulturne, sportske i turistike sadraje uz efikasno korienje lokalnih prirodnih resursa
3.2 Poboljati uslove za Do 2013. godine poveati broj mladih koji se masovnije bavljenje kolskim i 3.2.1 profesionalno bave sportom za 60%, vankolskim sportskim osnivanjem novih sportskih klubova aktivnostima u Lapovu korienjem prirodnih resursa Unaprediti kapacitete javnih sportskih terena i poveanjem broja adekvatnih za potrebe svih graana Lapova za bavljenje 3.2.2 amaterskim i profesionalnim sportom za 60% sportskih terena, kao i strunih do 2015. godine sportskih radnika 3.3 Razvoj turistike ponude i podizanje nivoa turistikih usluga stvaranjem uslova za komercijalizaciju prirodnih resursa, izgradnjom neophodne turistike infrastrukture i postizanjem ekonomske odrivosti postojeih i novih turistikih proizvoda
3.3.1
Do 2013. poveati broj turistiko-kulturnih manifestacija za 50%
Proiriti turistiku infrastrukturu za 30% do 3.3.2 2015. godine izgradnjom smetajnih kapaciteta i pratee infrastrukture
99
Prioritet

4.1 Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga
Do 2015. godine unaprediti medicinsku i 4.1.1 tehniko - tehnoloku opremljenost Doma zdravlja za 60% Do 2013. godine unaprediti postojei nivo usluga: kunog leenja, hitne pomoi, 4.1.2 rehabilitacije i laboratorijske dijagnostike za 30%
Projekti
- Opremanje laboratorije u Domu zdravlja u
Lapovu nedostajuom opremom
- Opremanje sale za fizioterapeuta - Podizanje kapaciteta odseka za hitnu

medicinsku pomo u ustanovi i na terenu i kuno leenje u Domu zdravlja Lapovo - Podizanje nivoa usluga rehabilitacije u Domu zdravlja
- Stvaranje uslova za upuivanje lekara na

Do 2015. godine poveati broj specijalista za 4.2.1 30% specijalizaciju (opta)
- Stvaranje uslova za upuivanje lekara na

specijalizaciju (urgentna)
- Pohaanje kursa citoloke dijagnostike za

Unaprediti medicinske programe edukacije postojeih kadrova do kraja 2015. godine, 4.2.2 poveanjem broja sati edukacije po zaposlenom i novih programa obuke za 40% ginekologiju i postavljanje istog za stalnu obuku na godinjem nivou - Edukacija putem kongresa i seminara koji se zahtevaju u procesu licenciranja medicinskih radnika
4. Unaprediti nivo usluga zdravstvene i socijalne zatite 4.2 Uspostaviti samostalni sistem za reavanje socijalnih potreba graana, sa svim vidovima institucionalne i vanistitucionalne podrke
- Analiza zdravstvenog stanja stanovnitva i

Zadovoljiti minimum 50% novih potreba stanovnitva za zdravstvenim uslugama do 4.2.3 2012. godine putem izrade dve analize postojeih i potencijalnih potreba za zdravstvenim uslugama pravljenje programa razvoja Doma zdravlja u Lapovu u skladu pojavama savremenih zaraznih bolesti - Analiza potreba buduih zaposlenih korisnika u industrijskoj zoni u Lapovu za zdravstvenom zatitom
- Renoviranje poslovne zgrade u ulici

Formirati samostalni Centar za socijalni rad do kraja 2012. godine Njegoevoj broj 25 kao preduslov za formiranje samostalnog Centra za socijalni rad - Opremanje poslovnog prostora tehnikom opremom i kancelarijskim nametajem u ulici Njegoevoj broj 25 za potrebe samostalnog Centra za socijalni rad
4.2.4
- Projekat uspostavljanja pomoi u kui i Do 2015. godine organizovati sistem uvoenje participacije i plaanja iste drutvene brige i poveati broj institucionalnih 4.2.5 - Projekat uspostavljanja narodne kuhinje na i vanistitucionalnih mehanizama podrke teritoriji optine ranjivim grupama stanovnitva za 50% - Projekat uklanjanja arhitektonskih barijera
Zbirna tabela od vizije do projekata Projekti i programi optine Lapovo
100
Prioritet: Ekonomija, preduzetnitvo i obrazovanje

PROGRAM 1: Program podrke samozapoljavanju Naziv projekta Podnosilac
Zaponi sopstveni posao Analiza potreba investitora za kvalifikovanom radnom snagom Takmienje za najbolju poslovnu ideju Centar za radnu i profesionalnu orijentaciju Formiranje PC centra Optina Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo
Budet
50.000 evra 9.000 evra 12.000 evra 25.000 evra 25.000 evra
Trajanje
18 meseci 6 meseci 6 meseci 18 meseci 18 meseci
Ukupno: 121.000 evra PROGRAM 2: Unapreenje politike za privlaenje investitora Naziv projekta Podnosilac Budet
Promocija investicionih potencijala Optine Lapovo osnivanjem ONE STOP SHOP-a za investitore Optina Lapovo 30.000 evra
Trajanje
9 meseci
Infrastrukturno opremanje industrijske zone

Analiza modela za efikasno upravljanje industrijskim zonama Rekonstrukcija prostorija deije ustanove Vozi za potrebe zaposlenih u industrijskoj zoni Izrada plansko-urbanistike dokumentacije za proirenje industrijske zone u severnom i istonom delu optine Utvrivanje faktikog stanja i otkup zemljita od strane investitora za potrebe proirenja industrijske zone
Optina Lapovo
2.000.000 evra
24 meseca
Optina Lapovo
10.000 evra
12 meseci
Optina Lapovo
50.000 evra
9 meseci
Optina Lapovo
125.000 evra
12 meseci
Optina Lapovo
100.000 evra
18 meseci
Ukupno: 2.315.000 evra PROGRAM 3: Razvoj preduzetnike infrastrukture Naziv projekta Podnosilac
Razvoj udruenja preduzetnika optine Lapovo Razvoj udruenja poljoprivrednih proizvoaa optine Lapovo Regionalni garancijski fond Klasterizacija proizvoaa povra Formiranje kancelarije za LER Optina Lapovo
Budet
35.000 evra
Trajanje
12 meseci
Optina Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo
35.000 evra 150.000 evra 25.000 evra 35.000 evra
18 meseci 36 meseci 18 meseci 9 meseci
Ukupno: 280.000 evra Ukupno Ekonomija, preduzetnitvo i obrazovanje: 2.716.000 evra 101
Tematska radna grupa iz oblasti Ekonomija, preduzetnitvo i obrazovanje optine Lapovo je utvrdila 3 programa sa ukupno 16 projekata. Prioritet: Infrastruktura, zatita ivotne sredine i institucionalna podrka u privlaenju investicija
PROGRAM 1: Izrada projektne dokumentacije Naziv projekta Podnosilac
Izrada projektne dokumentacije za izgradnju kanalizaconog sistema na celokupnoj teritoriji optine Lapovo Izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju i izgradnju lokalnih puteva Izrada projektne dokumentacije i izgradnja 2 peaka prelaza (pasarele) preko eleznike pruge Izrada projektne dokumentacije i rekonstrukcija putnog prelaza preko eleznike pruge nadprunjaka Izrada projektne dokumentacije i izgradnja putnog prelaza preko autoputa Beograd-Ni nadputnjaka Izrada projektne dokumentacije za izgradnju DGM-a Izrada projekta rekultivacije i sanacije divljih deponija uz potrebna ispitivanja i analize Izrada studije izvodljivosti sa potrebnim ispitivanjima geotermalnih voda na teritoriji opstine Lapovo Izrada studije izvodljivosti sa potrebnim ispitivanjima potencijalnih obnovljivih izvora energije na terirtorriji optine Lapovo Izrada studije o sanitarnoj zatiti izvorita Izrada geodetskih podloga i utvrivanje stvarnog stanja na terenu
Budet
Rok trajanja
JKP Morava Lapovo
100.000 evra
18 meseci
JP Novi Vek Lapovo
20.000 evra
12 meseci
JP Novi Vek Lapovo
100.000 evra
18 meseci
JP Novi Vek Lapovo
200.000 evra
18 meseci
JP Novi Vek Lapovo
200.000 evra
18 meseci
Optina Lapovo
10.000 evra
6 meseci
Optina Lapovo
20.000 evra
12 meseci
Optina Lapovo
100.000 evra
36 meseci
Optina Lapovo
100.000 evra
36 meseci
Optina Lapovo JP Novi Vek Lapovo
10.000 evra 50.000 evra
9 meseci 18 meseci
Ukupno: 910.000 evra
102
PROGRAM 2: Program izvoenja infrastrukturnih radova Naziv projekta Podnosilac

Izgradnja i putanje u rad 3 reni bunara Izgradnja fabrike vode Izgradnja postrojenja za preiavanje otpadnih voda Rekonstrukcija i izgradnja kanalizacione uline mree sa izgradnjom donaseljenskih kolektora Izgradnja i rekonstrukcija lokalnih puteva Rekonstrukcija atarskih puteva Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree I faza Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree II faza Izgraditi 10.900 metara 10 kV dalekovoda Izgraditi 6 TS 10/0,4 kV Izgradnja distributivne gasne mree po fazama Zamena dotrajalih drvenih stubova novim betonskim i ugradnja novih po potrebi za TT mreu Rekultivacija i sanacija divljih deponija i smetlita na teritoriji optine Lapovo Zamena javnog osvetljenja u obimu od 30% Izgradnja 100 novih stubnih mesta sa potrebnom instalacijom javne rasvete Proiriti kapacitete telekomunikacione mree nabavkom i ugradnjom nove digitalne telekomunikacione centrale Otkup zemljita za potrebe sanitarne zatite izvorita JKP Morava Lapovo JKP Morava Lapovo JKP Morava Lapovo
Budet
100.000 evra 200.000 evra 100.000 evra
Rok trajanja
18 meseci 24 meseca 18 meseci
JKP Morava Lapovo
3.000.000 evra
36 meseci
JP Novi Vek Lapovo JP Novi Vek Lapovo JP Novi Vek Lapovo
1.000.000 evra 300.000 evra 80.000 evra
36 meseci 36 meseci 18 meseci
JP Novi Vek Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo
80.000 evra 300.000 evra 200.000 evra 1.000.000 evra
18 meseci 36 meseci 36 meseci 36 meseci
Optina Lapovo
50.000 evra
24 meseca
Optina Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo
200.000 evra 50.000 evra 75.000 evra
24 meseca 24 meseca 36 meseci
Optina Lapovo
300.000 evra
24 meseca
Optina Lapovo
200.000 evra
12 meseci
Ukupno: 7.235.000 evra
103
PROGRAM 3: Program unapreenja poslovanja javnih i komunalnih preduzea Naziv projekta Podnosilac Budet
Nabavka potrebnih graevinskih maina za javno komunalno preduzee Nabavka potrebne raunarske opreme, licenciranog strunog softvera i umreavanje Poveati kadrovske kapacitete lokalne samouprave zapoljavanjem 3 struna lica i organizovanjem edukacije zaposlenih u lokalnoj samoupravi
Rok trajanja 9 meseci
Optina Lapovo
200.000 evra
Optina Lapovo
20.000 evra
9 meseci
Optina Lapovo
36.000 evra
24 meseca
Ukupno: 256.000 evra Ukupno Infrastruktura, zatita ivotne sredine i institucionalna podrka u privlaenju investicija: 8.401.000 evra
Tematska radna grupa iz oblasti Infrastruktura, zatita ivotne sredine i institucionalna podrka u privlaenju investicija optine Lapovo je utvrdila 3 programa sa ukupno 31 projektom. Prioritet: Kultura, sport i turizam
PROGRAM 1: Unapreenje infrastrukture i tehnike opremljenosti ustanova kulture Naziv projekta Podnosilac Budet Trajanje
Umreavanje kulturnoobrazovnih ustanova na teritoriji optine Lapovo Izrada optinskog sajta za praenje i promociju kulturnih, sportskih, turistikih i drugih nepolitikih sadraja Rekonstrukcija prilaza javnih ustanova na teritoriji Optine Lapovo za lica sa posebnim potrebama i ugradnja lifta u KTC-u za potrebe galerije Rekonstrukcija i adaptacija kotlarnice i grejnih instalacija u zgradi KTC-a Opremanje binskog prostora KTC-a nedostajuom tehnikom opremom Izgradnja i opremanje garderoba KTC-a Optina Lapovo 21.000 evra 12 meseci
Optina Lapovo
8.000 evra
36 meseci
KTC Stefan Nemanja
21.000 evra
12 meseci
KTC Stefan Nemanja
16.810 evra
6 meseci
KTC Stefan Nemanja
144.500 evra
6 meseci
KTC Stefan Nemanja
125.880 evra
12 meseci
104
PROGRAM 2: Poveanje ukljuenosti graana u kulturno-umetnike i obrazovne sadraje Naziv projekta Podnosilac Budet Trajanje
Formiranje omladinskog deijeg pozorita kroz kolu glume i scenske umetnosti Organizovanje radioniceples kao deo opte kulture mladog oveka Ispunjavanje republikog standarda za biblioteke uveanjem fonda knjiga za 30% Nabavka i opremanje potrebnog vozila za mobilnu biblioteku KTC Stefan Nemanja 3.500 evra 6 meseci
KTC Stefan Nemanja
3.000 evra
3 meseca
Optinska biblioteka Slovo Lapovo Optinska biblioteka Slovo Lapovo
6.000 evra
3 meseca
26.000 evra
6 meseci
Ukupno: 38.500 evra PROGRAM 3: Omasovljenje sporta kroz unapreenje sportske infrastrukture i osnivanje novih klubova Naziv projekta Podnosilac Budet Trajanje
Osnivanje mukog i enskog odbojkakog kluba Osnivanje mukog i enskog koarkakog kluba Izgradnja teniskih terena sa mogunou pokrivanja balon halom Izgradnja sportskog terena sa vetakom travom za mali fudbal i tenis i pokrivanje istog balon halom Optina Lapovo Optina Lapovo Optina Lapovo 16.000 evra 19.000 evra 23.000 evra 6 meseci 6 meseci 3 meseca
Optina Lapovo
31.000 evra
3 meseca
Ukupno: 89.000 evra PROGRAM 4: Razvoj turistike ponude poveanjem broja turistiko-kulturnih manifestacija i proirenjem turistike infrastrukture Naziv projekta Podnosilac Budet Trajanje
Inovacija turistikih sadraja u okviru manifestacije Meunarodne izlobe elezniara umetnika Podrka Udruenju likovnih umetnika Svetlost kroz edukaciju, opremanje prostora za izradu umetnikih radova i organizacija likovne kolonije. Stvaranje uslova i organizovanje manifestacije Ribolovaki dani na jezeru Petica Rekonstrukcija obale Velike Morave i izgradnja kompleksa Moravski san
KTC Stefan Nemanja
6.000 evra
3 meseca
KTC Stefan Nemanja Udruenje likovnih umetnika Svetlost
14.790 evra
6 meseci
Ribolovako udruenje Morava Ribolovako udruenje Morava
60.600 evra
12 meseci
36.000 evra
12 meseci
Ukupno: 117.390 evra Ukupno Kultura, sport i turizam: 582.080 evra 105
Tematska radna grupa iz oblasti Kultura, sport i turizam optine Lapovo je utvrdila 4 programa sa ukupno 18 projekata. Prioritet: Zdravstvo i socijalna zatita
PROGRAM 1: Unapreenje kvaliteta usluga iz oblasti zdravstva i socijalne zatite Naziv projekta Podnosilac Budet Rok trajanja
Podizanje kapaciteta odseka za hitnu medicinsku pomo u ustanovi i na terenu i kuno leenje u Domu zdravlja Lapovo Stvaranje uslova za upuivanje lekara na specijalizaciju (opta) Stvaranje uslova za upuivanje lekara na specijalizaciju (urgentna) Pohaanje kursa citoloke dijagnostike za ginekologiju i postavljanje istog za stalnu obuku na godinjem nivou Edukacija putem kongresa i seminara koji se zahtevaju u procesu licenciranja medicinskih radnika Analiza zdravstvenog stanja stanovnitva i pravljenje programa razvoja Doma zdravlja u Lapovu u skladu pojavama savremenih zaraznih bolesti Analiza potreba buducih zapoljenih korisnika u industrijskoj zoni u Lapovu za zdravstvenom zatitom Projekat uspostavljanja pomoi u kui i uvoenje participacije i plaanja za isti Projekat uspostavljanja narodne kuhinje na teritoriji optine Podizanje nivoa usluga rehabilitacije u domu zdravlja
Dom zdravlja Lapovo
27.500 evra
11 meseci
Dom zdravlja Lapovo
25.000 evra
36 meseci
Dom zdravlja Lapovo
25.000 evra
36 meseci
Dom zdravlja Lapovo
16.000 evra
10 meseci
Dom zdravlja Lapovo
9.000 evra
12 meseci
Dom zdravlja Lapovo
20.00 evra
12 meseci
Dom zdravlja Lapovo
12.000 evra
12 meseci
Socijalna sluba
15.000 evra
12 meseci
Socijalna sluba
25.000 evra
12 meseci
Dom zdravlja Lapovo
7.500 evra
3 meseca
106
PROGRAM 2: Tehniko opremanje i rekonstrukcija ustanova zdravstvene i socijalne zatite Naziv projekta Podnosilac Budet Rok trajanja
Opremanje laboratorije u Domu zdravlja u Lapovu nedostajuom opremom Opremanje sale za fizioterapeuta Renoviranje poslovne zgrade u ulici Njegoevoj broj 25, kao preduslov za formiranje samostalnog Centra za socijalni rad Opremanje poslovnog prostora tehnikom opremom i kancelarijskim nametajem u ulici Njegoevoj broj 25 za potrebe samostalnog Centra za socijalni rad Projekat uklanjanja arhitektonskih barijera Dom zdravlja Lapovo Dom zdravlja Lapovo 25.000 evra 15.000 evra 3 meseca 6 meseci
Optina Lapovo
15.000 evra
12 meseci
Optina Lapovo
5.000 evra
3 meseca
Socijalna sluba
15.000 evra
6 meseci
Ukupno: 75.000 evra Ukupno Zdravstvo i socijlna zatita: 257.000 evra
Tematska radna grupa iz oblasti Zdravtsvo i socijalna zatita optine Lapovo je utvrdila 2 programa sa ukupno 15 projekata. Finalna lista projekata, odnosno svi projektni obrasci dokumenta.1 nalaze se u Aneksu I, stratekog
Aneks I Finalna lista projekata projektni obrasci
107
PREPORUKE ZA RELIZACIJU STRATEGIJE
STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Preporuke za realizaciju Strategije
Preporuke za relizaciju Strategije

Teritorija optine Lapovo prepoznata je kao podruje velikih razvojnih potencijala. Strategija odrivog razvoja optine Lapovo evidentirala je sve ove potencijale i na osnovu njih ukazala na ciljeve i akcije koje treba realizovati u budunosti. S obzirom da se celokupna izrada stratekog dokumenta zasnivala na participativnom pristupu koji je podrazumevao ukljuenje ire lokalne zajednice, isti pristup treba primeniti i prilikom implementacije Strategije. Naime, neophodno je obezbediti iroko uee aktera lokalne zajednice u realizaciji stratekog dokumenta, kako bi se obezbedio legitimitet procesa i njegovo uspeno sprovoenje. Na nivou optine potrebno je sklapati partnerstva izmeu javnog, biznis i NVO sektora u cilju zajednikog rada na realizaciji aktivnosti predvienih planom. Planski pristup, kontinuiranost zajednikog rada aktera na implementaciji za sve vreme trajanja stratekog dokumenta, potovanje pravila i svesnost potrebe za odgovornim sprovoenjem procesa implemenatcije, predstavljaju kljune elementa za ostvarivanje odrivog razvoja optine Lapovo, opisanog u okviru lokalne Strategije. Gore pomenuti proces sadri vie faza, odnosno koraka, koji vode njegovoj realizaciji. Prvi korak u ovom procesu je formiranje Komisije za praenje realizacije lokalne Strategije odrivog razvoja sa jasno definisanim poslovima i odgovornostima. Prvi zadatak Komisije je da koordinira izradu plana implementacije i akcionog plana za realizaciju Strategije. Komisiju, osim predstavnika lokalne zajednice, ine i predstavnici regionalnih instanci, odnosno Regionalne agencije za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja koja je uestvovala u izradi stratekog dokumenta (u koordinaciji sa lokalnom samoupravom) pa je, samim tim, opravdani uesnik narednog procesa. Strategija odrivog razvoja optine Lapovo, sa izraenim planom implementacije i akcionim planom, postaje osnov za izradu sektorskih strategija i ukljuuje se u rad svih slubi lokalne samouprave, postajui alat za formiranje budeta. Na godinjem nivou se vri revizija stratekog dokumenta uz pomo indikatora odrivosti koji daju sliku promena u optini, odnosno napretka nastalog realizacijom Strategije odrivog razvoja optine Lapovo. Oni e uspeno procenjivati efikasnost itavog, gore navedenog mehanizma, iz godine u godinu, do isteka vremenskog perioda na koji se dokument Strategija odrivog razvoja optine Lapovo odnosi.
111
ANEKS I
FINALNA LISTA PROJEKATA PROJEKTNI OBRASCI
OBRAZAC ZA IDENTIFIKACIJU PROJEKTA

NAZIV PROJEKTA Zaponi sopstveni posao SVRHA PROJEKTA Obezbediti povoljnu klimu za razvoj privrede bazirane na sektoru malih i srednjih preduzea, i sistemu obrazovanja koji odgovara potrebama privrede. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine ukupan broj MSP sa teritorije optine povean za 20% uz intenziviranje korienja nacionalnih i meunarodnih finanansijskih podsticaja
OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport
OPIS U cilju poveanja zaposlenosti stanovnitva i poboljanju ivotnog standarda na teritoriji optine Lapovo neophodno je to vie aktivirati stanovnitvo sa eljom za samozapoljavanje. Aktivnosti: Adaptacija potrebnog prostora za potrebe kancelarije Opremanje kancelarije tehnikom opremom Angaovanje strunog lica Izrada plana i programa rada OEKIVANI REZULTATI Zaposleno 10 lica OEKIVANI PARTNERI Javna preduzea optine Lapovo Strani i domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za rad predloene organizacije od strane optine Lapovo Interesovanje svih strana da uestvuju u potrebnim aktivnostima VREDNOST PROJEKTA 50.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Javna preduzea optine Lapovo daju strunu i logistiku podrku realizaciji Investitori uestvuju sa predlozima reenja FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima Nedostatak ekonomskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Analiza potreba investitora za kvalifikovanom radnom snagom OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem obrazovanja nezaposlenih lica koja ele zaposlenje ili promenu zanimanja u optini Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Poveati broj obrazovnih profila u kolskom obrazovanju za 50% do 2015. godine
OPIS Prvo je potrebno uraditi analizu postojeih kadrova svih profila sa teritorije optine Lapovo, u saradnji sa Zavodom za zapoljavanje, zatim prema delatnostima postojeih i buduih investitora analizirati potrebe za strunim kadrovima, pa onda prema postojeim profilima kadrova ustanoviti koji je broj kadrova pogodan za prekvalifikaciju, koje strune kadrove moe formalno i neformalno obrazovanje da pripremi za investitore, koje strune kadrove je potrebno obezbediti sa teritorija drugih optina. Aktivnosti: Izrada analize postojeih kadrova Izrada analize potreba investitora za strunim kadrovima Izrada analize kadrova odgovarajuih za prekvalifikaciju Izrada analize kadrova dostupnih sa susednih optina OEKIVANI REZULTATI Uraen presek stanja postojeih kadrova na teritoriji optine Uraena analiza potreba investitora prema buduim delatnostima Definisan nedostajui broj strunih kadrova za naredni period Definisan broj odgovarajuih kadrova za prekvalifikaciju Analiziran broj potrebnih kadrova iz oblinjih optina OEKIVANI PARTNERI Investitori Osnovna kola Srednja kola NVO organizacije USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost interesnih strana za razmatranje problematike sa strunim kadrovima VREDNOST PROJEKTA 9.000 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika pomo
FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima

NAZIV PROJEKTA Takmienje za najbolju poslovnu ideju (kulinari i frizeri) SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem obrazovanja nezaposlenih lica koji ele zaposlenje ili promenu zanimanja u optini i sto aktivnije ukljuiti uenike i nastavnike osnovnih i srednjih kola u definisanju potrebnih promena u kolstvu. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Poveati broj obrazovnih profila u kolskom obrazovanju za 50% do 2015. godine
OPIS Organizovati takmienje u srednjoj strunoj koli za najbolju poslovnu ideju i naj nain animirati mlade da razmiljaju na temu samozapoljavanja. Aktivnosti: Organizacija takmienja u srednjoj strunoj koli za najbolju poslovnu ideju Nagraditi najbolje ideje i razviti biznis planove na osnovu njih Analizirati ekonomsku odrivost usvojenih ideja Predstaviti medijski najbolje ideje i na taj nain podstai mlade na dalje razmiljanje OEKIVANI REZULTATI Organizovano takmienje za najbolju poslovnu ideju Odabrane i nagraene najbolje ideje Razvijeni biznis planovi na osnovu odabranih ideja Analizirana ekonomska odrivost usvojenih ideja i planova Predstavljene ideje i planovi lokalnoj zajednici preko medija i nain na koji se mogu ostvariti OEKIVANI PARTNERI Osnovna skola Srednja skola NVO organizacije USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost interesnih strana za organizacijom takmienja za odabir najbolje poslovne ideje VREDNOST PROJEKTA 12.000 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika pomo
FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima

NAZIV PROJEKTA Centar za radnu i profesionalnu orijentaciju SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem informisanja i obrazovanja nezaposlenih lica koji ele promenu zanimanja u optini Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije 30% nezaposlenih lica sa teritorije optine Lapovo koristilo programe prekvalifikacije do 2015. godine.
OPIS Otvaranje ovakvog centra u optini uticalo bi na razvijanje sistema za informisanje i orijentaciju lica koja trae posao ili im je potrebna prekvalifikacija. Aktivnosti ovog centra bi obuhvatale oblast aktivnog traenja posla, kao i oblast radne orijentacije nezaposlenih i vikova radnika, odnosno profesionalne orijentacije mladih i lica koja po prvi put trae posao. Aktivnosti: Formiranje funkcionalnog centra Adaptiranje i opremanje prostora u kojima e se odvijati aktivnosti Obuka 2 lica za operatere u centru Sprovoenje obuka nezaposlenih lica za aktivno traenje posla Sprovoenje obuka za promenu zanimanja OEKIVANI REZULTATI Formiran funkcionalni centar Adaptiran i opremljen prostor u kojima e se odvijati aktivnosti Obueno i zaposleno 2 lica za operatere u centru Sprovedeno 20-30 obuka nezaposlenih lica za aktivno traenje posla Sprovodeno 30-50 obuka za promenu zanimanja OEKIVANI PARTNERI Regionalna Privredna Komora Regionalna agencija za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost lanova udruenja za edukaciju i aktivnije uee u udruenju VREDNOST PROJEKTA 25.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE Optina obezbeuje finansijsku pomo DOPRINOS PARTNERA Struna pomoc
FAKTORI RIZIKA nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima nedostatak ekonomskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Formiranje PC centra SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem informisanja i obrazovanja nezaposlenih lica koji ele promenu zanimanja u optini. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije 30% nezaposlenih lica sa teritorije optine Lapovo koristilo programe prekvalifikacije do 2015. godine.
OPIS Otvaranje ovakvog centra u optini uticalo bi na razvijanje sistema za informisanje i orijentaciju lica koja trae posao ili im je potrebna prekvalifikacija. Aktivnosti ovog centra bi obuhvatale edukaciju iz oblasti raunarske tehnologije i programa potrebnih za svakodnevni rad u firmama Aktivnosti: Formiranje funkcionalnog PC centra Adaptiranje i opremanje prostora kompjuterskom opremom u kojima e se odvijati obuke Obuka 2 lica za predavae u centru Sprovoenje obuka nezaposlenih lica za rad na raunaru Sprovoenje obuka za rad u strunim programima i sistemima OEKIVANI REZULTATI Formiran funkcionalan PC centar Adaptiran i opremljen prostor u kojima e se odvijati aktivnosti Obueno i zaposleno 2 lica za predavae u centru Sprovedeno 30-50 obuka nezaposlenih lica za rad na raunaru OEKIVANI PARTNERI Regionalna Privredna Komora Srednja skola Optine iz okruenja USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost polaznika za edukaciju i aktivnije uee u obrazovanju VREDNOST PROJEKTA 25.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna pomo Finansijska pomo Logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima Nedostatak ekonomskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Izrada plansko-urbanistike dokumentacije za proirenje industrijske zone u severnom i istonom delu optine SVRHA PROJEKTA Stvaranjem uslova za formiranje industrijske zone omoguava se priliv investicija radi stvaranja uslova za odriv ekonomski razvoj i poboljanje ivotnog standarda na teritoriji Optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Proiriti industrijsku zonu za najmanje 100 ha do kraja 2013. godine a infrastrukturno urediti najmanje jo 40 ha do 2015. godine.
OPIS Postojei kapaciteti industrijske zone odnosno radnih zona u optini Lapovo su skoro popunjeni, da bi se omoguio dalji razvoj optine a i ireg podruja neophodno je proiriti kapacitete industrijskih radnih zona i time omoguiti dalji priliv sredstava od strane investitora. Aktivnosti: Izrada geodetskih snimaka podruja Izdavanje uslova i saglasnosti nadlenih institucija Izrada studija odrivosti i uticaja na ivotnu sredinu Izrada planova detaljne regulacije OEKIVANI REZULTATI Izraeni geodetski snimci podruja Izdati uslovi i saglasnosti nadlenih institucija Uraena i usvojena planska dokumentacija Stvoreni uslovi za dalje aktivnosti u formiranju industrijskih zona OEKIVANI PARTNERI Javna preduzea optine Lapovo Stanovnitvo optine Lapovo Nadlene institucije DOPRINOS PARTNERA Javna preduzea optine Lapovo daju strunu i logistiku podrku realizaciji Stanovnitvo, koje dri u vlasnitvu zemlju, ima volju i interes da je proda U realnom vremenskom roku izdati uslovi i saglasnosti nadlenih institucija FAKTORI RIZIKA Produetak svetske ekonomske krize
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Usvojen GP 2020 Lapovo kao osnov za formiranje industrijskih zona Interesovanje stranih investitora VREDNOST PROJEKTA 125.000 evra TRAJANJE 12 meseci
NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Utvrivanje faktikog stanja i otkup zemljita od strane investitora za potrebe proirenja industrijske zone SVRHA PROJEKTA Stvaranjem uslova za formiranje industrijske zone omogucava se priliv investicija radi stvaranja uslova za odriv ekonomski razvoj i poboljanje ivotnog standarda na teritoriji optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Proiriti industrijsku zonu za najmanje 100 ha do kraja 2013. godine a infrastrukturno urediti najmanje jo 40 ha do 2015. godine.
OPIS Postojei kapaciteti industrijske zone odnosno radnih zona u Optini Lapovo su skoro popunjeni, da bi se omoguio dalji razvoj optine a i ireg podruja neophodno je proiriti kapacitete industrijskih radnih zona i time omoguiti dalji priliv investitora. Aktivnosti: Izrada geodetskih snimaka podruja Utvrivanje faktikog i katastarskog stanja posmatranih parcela Obavljanje pripremnih radnji (u sluajevima gde se parcela vodi na pokojnika a nije prenesena na naslednike) Osnivanje fonda za otkup zemljita OEKIVANI REZULTATI Izraeni geodetski snimci podruja Utvreno faktiko stanje parcela Odraene pripremne radnje odnosno sve posmatrane parcele se vode na iva lica Otkupljena zemlja po fazama OEKIVANI PARTNERI Javna preduzea optine Lapovo Stanovnitvo optine Lapovo RGZ SKN Lapovo Inostrani i domai investitori DOPRINOS PARTNERA Javna preduzea optine Lapovo daju strunu i logistiku podrku realizaciji Stanovnitvo, koje dri u vlasnitvu zemlju, ima volju i interes da je proda RGZ SKN Lapovo daje strunu i logistiku podrku Investitori otkupljuju zemljite FAKTORI RIZIKA Nepostojanje volje stanovnitva za prodaju zemlje Produetak svetske ekonomske krize
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Usvojen GP 2020 Lapovo kao osnov za formiranje industrijskih zona Interesovanje starnih investitora VREDNOST PROJEKTA 100.000 evra TRAJANJE 18 meseci
NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Infrastrukturno opremanje industrijske zone SVRHA PROJEKTA Stvaranjem uslova za formiranje industrijske zone omoguava se priliv investicija radi stvaranja uslova za odriv ekonomski razvoj i poboljanje ivotnog standarda na teritoriji Optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Proiriti industrijsku zonu za najmanje 100 ha do kraja 2013. godine a infrastrukturno urediti najmanje jo 40 ha do 2015. godine.
OPIS Postojei kapaciteti industrijske zone odnosno radnih zona u Optini Lapovo su skoro popunjeni, da bi se omoguio dalji razvoj optine a i ireg podruja neophodno je proiriti kapacitete industrijskih radnih zona i time omoguiti dalji priliv sredstava od strane investitora. Aktivnosti: Analiza potreba investitora za proirenjem infrastrukturnih kapaciteta Izgradnja potrebnih saobraajnih i energetskih infrastrukturnih objekata Izgradnja saobraajnica Izgradnja kanalizacione i vodovodne mree Izgradnja trafo stanica sa potrebnim elektrinim vodovima Izgradnja gasnih stanica sa potrebnim vodovima Izgradnja telekomunikacionih vodova OEKIVANI REZULTATI Izraena analiza infrastrukturnih potreba investitora Izgraeni potrebni saobraajni i energetski infrastrukturni objekti OEKIVANI PARTNERI Javna preduzea optine Lapovo Javna preduzea Republike Srbije (Vodovod i kanalizacija, Elektroenergetika, Gas, Telefonija) USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Usvojen GP 2020 Lapovo kao osnov za formiranje industrijskih zona Interesovanje stranih investitora Otkupljeno potrebno zemljite i izvrena prenamena parcela VREDNOST PROJEKTA 2.000.000 evra TRAJANJE 24 meseca NAPOMENE Projekat e se odvijati po fazama DOPRINOS PARTNERA Javna preduzea optine Lapovo daju strunu i logistiku podrku realizaciji Javna preduzea Republike Srbije daju strunu i logistiku podrku realizaciji FAKTORI RIZIKA Nepostojanje volje stanovnitva za prodaju zemlje Produetak svetske ekonomske krize

NAZIV PROJEKTA Rekonstrukcija prostorija deije ustanove Vozi za potrebe zaposlenih u industrijskoj zoni SVRHA PROJEKTA Stvaranjem uslova za formiranje industrijske zone i prateih sadraja omoguava se priliv investicija radi stvaranja uslova za odriv ekonomski razvoj i poboljanje ivotnog standarda na teritoriji Optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Podii nivo zadovoljstva investitora pruenim uslugama lokalne samouprave za 75% do kraja 2015. godine.
OPIS Postojei kapaciteti deije ustanove u Lapovu su popunjeni, u toku je dogradnja i rekonstrukcija postojeeg objekta Naa mladost u Lapovu, rekonstrukcijom prostorija objekta Vozi i njihovim opremanjem podie se nivo pruenih usluga ka zaposlenim u industrijskoj zoni a indirektno prema sadanjim i buduim investitorima. Aktivnosti: Analiza postojeeg stanja objekta i predlog reenja za isti Izrada potrebne projektne dokumentacije za rekonstrukciju i opremanje objekta Rekonstrukcija i opremanje prostorija OEKIVANI REZULTATI Izraena analiza postojeeg stanja objekta i usvojeno reenje za rekonstrukciju Izraena potrebna projektna dokumentacija Rekonstruisane i opremljene prostorije deije ustanove OEKIVANI PARTNERI Javna preduzea optine Lapovo Deija ustanova Naa mladost iz Lapova Strani i domai investitori DOPRINOS PARTNERA Javna preduzea Optine Lapovo daju strunu i logistiku podrku realizaciji Deija ustanova daje strunu i logistiku podrku Investitori po potrebi pruaju ekonomsku podrku FAKTORI RIZIKA Nepostojanje volje investitora za dodatna ulaganja Produetak svetske ekonomske krize
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Izraena potrebna projektna dokumentacija Zainteresovanost stranih investitora VREDNOST PROJEKTA 50.000 evra TRAJANJE 9 meseci
NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Analiza modela za efikasno upravljanje industrijskim zonama SVRHA PROJEKTA Stvaranjem uslova za formiranje industrijske zone i prateih sadraja omoguava se priliv investicija radi stvaranja uslova za odriv ekonomski razvoj i poboljanje ivotnog standarda na teritoriji optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Podii nivo zadovoljstva investitora pruenim uslugama lokalne samouprave za 75% do kraja 2015. godine.
OPIS Zbog postojanja i ubrzanog irenja industrijskih zona na teritoriji Optine Lapovo, neophodno je posebnom organizacijom-institucijom postaviti standarde korienja i odravanja industrijskih zona sa prateim sadrajima Aktivnosti: Analiza potrebnih aktivnosti za uspeno funkcionisanje industrijske zone Predlog vie modela za efikasno upravljanje industrijskim zonama Analiza prednosti i nedostataka predloenih modela Usvajanje modela za efikasno upravljanje industrijskim zonama OEKIVANI REZULTATI Izraena analiza potrebnih aktivnosti za uspeno funkcionisanje industrijske zone Analizirane prednosti i mane predloenih modela Usvojen model za efikasno upravljanje industrijskim zonama OEKIVANI PARTNERI Javna preduzea optine Lapovo Strani i domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za rad predloene organizacije Interesovanje stranih investitora da uestvuju u potrebnim aktivnostima VREDNOST PROJEKTA 10.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Javna preduzea optine Lapovo daju strunu i logistiku podrku realizaciji Investitori uestvuju sa predlozima reenja FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za ueem u aktivnostima Nedostatak ekonomskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Promocija investicionih potencijala Optine Lapovo osnivanjem ONE STOP SHOP-a za investitore SVRHA PROJEKTA Stvaranjem uslova za formiranje industrijske zone i prateih sadraja omoguava se priliv investicija radi stvaranja uslova za odriv ekonomski razvoj i poboljanje ivotnog standarda na teritoriji optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Podii nivo zadovoljstva investitora pruenim uslugama lokalne samouprave za 75% do kraja 2015. godine.
OPIS Zbog postojanja i budueg irenja industrijskih zona na teritoriji optine, neophodno je organizovati promociju investicionih potencijala Optine Lapovo. Aktivnosti: Analiza potrebnih aktivnosti za promociju investicionih potencijala optine Lapovo Predlog vie modela za efikasnu promociju Analiza prednosti i nedostataka predloenih modela Usvajanje modela i aktivnosti za uspenu promociju potencijala optine Lapovo Izrada tampanog i digitalnog promotivnog materijala Obuka radnika za rad sa inostranim investitorima Opremanje kancelarije nametajem i tehnikom opremom Osnivanje One stop shop-a za potrebe buduih investitora OEKIVANI REZULTATI Izraena analiza potrebnih aktivnosti za promociju investicionih potencijala optine Lapovo Analizirane prednosti i mane aktivnosti Usvojen model i aktivnosti za uspenu promociju potencijala optine Lapovo Osnovan One stop shop za investitore povezan sa relevantnim organizacijama i ustanovama OEKIVANI PARTNERI Javna preduzea optine Lapovo Strani i domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za rad predloene organizacije-One stop shop za investiotre Zainteresovanost svih strana da uestvuju u potrebnim aktivnostima VREDNOST PROJEKTA 30.000 evra TRAJANJE 9 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Javna preduzea optine Lapovo daju strunu i logistiku podrku realizaciji Investitori uestvuju sa predlozima reenja FAKTORI RIZIKA Nedostatak ekonomskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Regionalni garancijski fond SVRHA PROJEKTA Obezbediti povoljnu klimu za razvoj privrede bazirane na sektoru malih i srednjih preduzea i stavaranje mogucnosti za laki pristup kapitalu Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine ukupan broj MSP sa teritorije optine povean za 20% uz intenziviranje korienja nacionalnih i meunarodnih finanansijskih podsticaja.
OPIS U cilju breg ekonomskog razvitka regiona jedan od bitnih faktora bi bio Regionalni garancijski fond kao pomo lokalnim privatnim firmama. Aktiviran Fond bi imao veliku i znaajnu ulogu u davanju pokria i sigurnosti privatnim pravnim subjektima u iznalaenju kvalitetnijih i obimnijih izvora finansiranja i olakavanju uslova kreditiranja. Lokalni segment regionalnog garancijskog Fonda bi bio uesnik u upravljanju fondom na regionalnom nivou. Aktivnosti: Formiranje konzorcijuma na nivou regiona Odabir poslovne banka za zakljuenje ugovora o saradnji Formiranje Garancijskog fonda Izrada strategije za rad fonda OEKIVANI REZULTATI Odrane promocije fonda Informisani klijenti i pruena podrka u procesu apliciranja Odobreno 5 kredita za korisnike sa teritoije optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Regionalna agencija za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja Javna preduzea optine Lapovo Strani i domai investitori DOPRINOS PARTNERA Regionalna agencija za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja daje logistiku podrku konsultantska uloga Javna preduzea optine Lapovo daju strunu i logisticku podrku realizaciji Investitori uestvuju sa predlozima reenja FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima Nedostatak ekonomskih sredstava
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za rad predloene organizacije od strane optine Lapovo Interesovanje svih strana da uestvuju u potrebnim aktivnostima VREDNOST PROJEKTA 150.000 evra TRAJANJE 36 meseci
NAPOMENE Budet predstavlja sredstva koja optina Lapovo izdvaja za punjenje Fonda

NAZIV PROJEKTA Razvoj udruenja preduzetnika optine Lapovo SVRHA PROJEKTA Obezbediti povoljnu klimu za razvoj privrede bazirane na sektoru malih i srednjih preduzea, i podstai razvoj MSP sektora radi stvaranja novih radnih mesta Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine najmanje 50% MSP sa teritorije opine Lapovo organizovano u relevantan oblik udruenja.
OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport OPIS U cilju poboljanja uslova za razvoj privrede a posebno sektora malih i srednjih preduzea na teritoriji optine Lapovo neophodno je udruiti privrednike sa teritorije u relevantan oblik udruenja Aktivnosti: Projekat se sastoji iz dve faze. Prva faza podrazumeva edukaciju i trening preduzetnika iz asocijacije zanatlija i proizvoaa u okviru Opteg udruenja preduzetnika. Obuka bi se realizovala iz sledeih oblasti: Marketing i prodaja Pravni i raunovodstveni aspekti poslovanja Finansijski menadment Poslovne komunikacije Poslovni engleski jezik Prednosti udruzivanja Trening bi bio organizovan na svaku od ponuenih tema pojedinano a bili bi prilagoeni potrebama lanova udruenja i nivou razvijenosti njihovih biznisa. Druga faza bi obuhvatila organizaciju poslovnog susreta sa udruenjima / preduzetnicima na regionalnom i meunarodnom nivou, odnosno obuhvatila bi posetu meunarodnom sajmu preduzetnitva koji se odrava u Celjeu (Slovenija), gde bi nai preduzetnici imali priliku da se upoznaju sa nainom rada u zemljama EU i razmenjivali iskustva kao i ostvarivali poslovne kontakte za razvijanje sopstvenog biznisa u budunosti. OEKIVANI REZULTATI Obuavanje 30 preduzetnika proizvodno-zanatske delatnosti za unapreenje poslovanja. OEKIVANI PARTNERI DOPRINOS PARTNERA Regionalna Privredna Komora Struna i finansijska pomo partnera Nacionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzea USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU FAKTORI RIZIKA Zainteresovanost anova Udruenja za Nezainteresovanost interesnih strana edukaciju i aktivnije uee u Udruenju Nedostatak ekonomskih sredstava VREDNOST PROJEKTA 35.000 evra TRAJANJE NAPOMENE 12 meseci

NAZIV PROJEKTA Razvoj udruenja poljoprivrednih proizvoaa optine Lapovo SVRHA PROJEKTA Unaprediti poljoprivrednu proizvodnju kroz razvoj kooperative proizvodjaa i preradjivaa poljoprivrednih proizvoda u cilju ostvarivanja odrivog razvoja Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine najmanje 50% MSP sa teritorije opine Lapovo organizovano u relevantan oblik udruenja.
OPIS Kroz razvoj udruenja poljoprivrednih proizvoaa unaprediti proizvodnju i sam kvalitet proizvoda i na taj nain postati konkurentan na tritu. Aktivnosti: Formiranje Zadruge poljoprivrednih proizvoaa Obezbeivanje prostora za rad Zadruge Zaposliti 2 lica za rad u Zadruzi Nakon toga potrebno je izraditi bazu podataka proizvoaa poljoprivrednih proizvoda i dr. na teritoriji optine Uspostavljanje saradnje izmeu proizvoaa i proizvoaa i preraivaa OEKIVANI REZULTATI Formirana Zadruga poljoprivrednih proizvoaa Obezbeen prostor za rad Zadruge Zaposleno 2 lica za rad u Zadruzi Izraena baza podataka proizvoaa poljoprivrednih proizvoda i dr. na teritoriji optine Uspostavljena saradnja izmeu proizvoaa i proizvoaa i preraivaa OEKIVANI PARTNERI Regionalna Privredna Komora USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost lanova Udruenja za edukaciju i aktivnije uee u Udruenju VREDNOST PROJEKTA 35.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE Lokalna samouprava obezbeuje finansijsku podrku DOPRINOS PARTNERA Struna pomo FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima Nedostatak ekonomskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Klasterizacija proizvoaa povra SVRHA PROJEKTA Unaprediti poljoprivrednu proizvodnju kroz razvoj kooperative proizvoaa i preraivaa poljoprivrednih proizvoda u cilju ostvarivanja odrivog razvoja, otvaranju novih radnih mesta i rastu izvoza podsticanjem povezivanja preduzea, preduzetnika i potpornih institucija po principu klastera. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine najmanje 50% MSP sa teritorije optine Lapovo organizovano u relevantan oblik udruenja.
OPIS U cilju postizanja odrivog razvoja neophodno je okupiti i organizovati proizvodjae povra u relevantan oblik udruenja Aktivnosti: Analiza svih relevantnih resursa na teritoriji optine u oblasti proizvoaa povra Razmatranje potencijala za uspostavljanje klastera Izrada mape klastera Prezentacija klaster mape na sajtu optine Redovno auriranje podataka OEKIVANI REZULTATI Proizvoai povra organizovani za zajedniko delovanje Uraena analiza svih relevantnih resursa na teritoriji optine u oblasti proizvodnje povra Analizirani potencijali za uspostavljanje klastera Izraena mapa klastera Uraena prezentacija klaster mape na sajtu optine Uraena prezentacija klaster mape u okviru regionalne klaster mape OEKIVANI PARTNERI Regionalna Privredna Komora Agencija za razvoj malih i srednjih preduzea USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost lanova udruenja za edukaciju i aktivnije uee u udruenju VREDNOST PROJEKTA 25.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i finansijska pomo partnera FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima Nedostatak ekonomskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Formiranje Kancelarije za LER SVRHA PROJEKTA Obezbediti povoljnu klimu za razvoj privrede bazirane na sektoru malih i srednjih preduzea, razvijenom turizmu i sistemu obrazovanja koji odgovara potrebama privrede. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine ukupan broj MSP sa teritorije optine povean za 20% uz intenziviranje korienja nacionalnih i meunarodnih finanansijskih podsticaja.
OPIS Formiranje kancelarije za LER je neophodan zadatak optinske uprave radi ubrzavanja procesa razvijanja industrijske zone sa stranim investitorima i samog razvoja optine. Aktivnosti: Adaptacija potrebnog prostora za potrebe kancelarije LER-a Obuka ljudi za rad u kancelariji LER-a Opremanje kancelarije LER-a tehnikom opremom Izrada plana i programa rada kancelarije LER-a OEKIVANI REZULTATI Adaptiran potreban prostor za kancelariju Obueno dvoje ljudi za rad na poslovima kancelarije LER-a Opremljena kancelarija svom potrebnom kancelarijskom i tehnikom opremom Izradjen plan i program rada kancelarije LER-a OEKIVANI PARTNERI Javna preduzea optine Lapovo Strani i domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za rad predloene organizacije Kancelarije za LER Zanteresovanost svih strana da uestvuju u potrebnim aktivnostima VREDNOST PROJEKTA 35.000 evra TRAJANJE 9 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Javna preduzea optine Lapovo daju strunu i logistiku podrku realizaciji Investitori uestvuju sa predlozima reenja FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost interesnih strana za uee u aktivnostima Nedostatak ekonomskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Izrada projektne dokumentacije za izgradnju kanalizaconog sistema na celokupnoj teritoriji optine Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem odvoenja otpadnih voda na teritoriji optine Lapovo Podnosilac JKP Morava Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati kapacitete sistema za odvoenje otpadnih i atmosferskih voda za 50 % izgradnjom postrojenja za preiavanje otpadnih voda, donaseljenskih kolektora i uline mree
OPIS Teritorija optine Lapovo je pokrivena kanalizacionom mreom na manje od 10% svoje teritorije. Usled toga,k javlja se poveano zagaenje zemljita i postojeih izvorita pijae vode. Ubrzani industrijski razvoj zahteva hitnu intervenciju u oblasti upravljanja otpadnim vodama. Aktivnosti: Izrada potrebnih geodetskih snimaka teritorije optine Lapovo Snimanje postojeih instalacija infrastrukturnih vodova za vodu, struju, telefon i gas Izrada glavnog projekta za izgradnju kanalizacionog sistema optine Lapovo OEKIVANI REZULTATI Unapreen sistem odvoenja otpadnih voda Stvoreni uslovi za normalni razvoj naselja Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Srbijavode, vodoprivredni centar Ni USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Izraena sva potrebna dokumentacija VREDNOST PROJEKTA 100.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava daje na raspolaganje sve svoje kapacitete (ljudstvo, tehnika..) Logistika i struna podrka realizaciji projekta FAKTORI RIZIKA Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada studije o sanitarnoj zatiti izvorita OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem vodosnabdevanja,ouvanje ivotne sredine Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine sanitarno zatititi oba izvorita shodno pravilniku o zonama sanitarne zatite.
OPIS Teritorija optine Lapovo je pokrivena kanalizacionom mreom na manje od 10% svoje teritorije. Usled toga javlja se poveano zagaenje zemljita i postojeih izvorita pijae vode. Ubrzani industrijski razvoj zahteva hitnu intervenciju u oblasti upravljanja otpadnim vodama i zatu postojeih izvorita pijae vode Aktivnosti: Izrada geodetskih podloga predmetnih lokacija Izrada geo-mehanikih ispitivanja i analiza Izrada studije o sanitarnoj zatiti izvorita OEKIVANI REZULTATI Uradjena studija o sanitarnoj zatiti izvorita Stvoreni uslovi za normalno vodosnabdevanje naselja pijaom vodom Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JKP Morava Lapovo JP Srbijavode,vodoprivredni centar Ni Ministarstvo za zatitu ivotne sredine USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Opredeljenost veine stanovnika da podri zatitu izvorita VREDNOST PROJEKTA 10.000 evra TRAJANJE 9 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebne podatke i analize Logistika i struna podrka realizaciji projekta FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju i zgradnju lokalnih puteva OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Razviti putnu i saobraajnu infrastrukturu na teritoriji optine Lapovo. Podnosilac JP Novi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Izgraditi 22 km lokalnih puteva i rekonstruisati 40 km postojeih lokalnih puteva do 2015. godine
OPIS Nedostatak uline mree Lapova ogleda se u nepravilnom poloaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti ulinih profila to se nepovoljno odraava na bezbednost svih uesnika u saobraaju. Takoe, sa istone strane autoputa (na poziciji izmeu autoputa i Velike Morave) saobraajna infrastruktura nedovoljno je razvijena. Aktivnosti: Izrada geodetskih podloga predmetnih lokacija Utvrivanje stvarnog stanja na terenu Reavanje imovinsko-pravnih odnosa Izrada idejnog i glavnog projekta rekonstrukcije i izgradnje lokalnih puteva OEKIVANI REZULTATI Izraena potrebna projektna dokumentacija Stvoreni uslovi za rekonstrukciju i izgradnju lokalnih puteva Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Inostrani investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Izraeni katastarsko-topografski planovi predvienih lokacija VREDNOST PROJEKTA 20.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebne geodetske podloge Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada projektne dokumentacije i izgradnja 2 peaka prelaza (pasarele) preko eleznike pruge OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Razviti putnu i saobraajnu infrastrukturu i poboljati bezbednost svih uesnika u saobraaju Podnosilac JPNovi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Poveati nivo bezbednosti saobraaja preko putnih i eleznikih prelaza izgradnjom 2 pasarele, 1 nadputnjaka preko autoputa i rekonstrukcijom jednog nadprunjaka do 2015. godine.
OPIS Nedostatak uline mree Lapova ogleda se u nepravilnom poloaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti ulinih profila to se nepovoljno odraava na bezbednost svih uesnika u saobraaju. Aktivnosti: Izrada geodetskih podloga za predmetne lokacije Nabavka saglasnosti nadlenih institucija Izrada projektne dokumentacije Izgradnja peakog prelaza preko eleznike pruge pasarele OEKIVANI REZULTATI Izgraena 2 peaka prelaza preko eleznike pruge Poboljani bezbedonosni uslovi za peaki saobraaj u optini Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Inostrani investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Izraena potrebna projektna dokumentacija Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 100.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebnu projektnu dokumentaciju Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada projektne dokumentacije i rekonstrukcija putnog prelaza preko eleznike pruge nadprunjaka OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Razviti putnu i saobraajnu infrastrukturu i poboljati bezbednost svih uesnika u saobraaju Podnosilac JP Novi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Poveati nivo bezbednosti saobraaja preko putnih i eleznikih prelaza izgradnjom 2 pasarele, 1 nadputnjaka preko autoputa i rekonstrukcijom jednog nadprunjaka do 2015. godine
OPIS Nedostatak uline mree Lapova ogleda se u nepravilnom poloaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti ulinih profila to se nepovoljno odraava na bezbednost svih uesnika u saobraaju. Aktivnosti: Izrada geodetskih podloga za predmetne lokacije Nabavka saglasnosti nadlenih institucija Izrada projektne dokumentacije Rekonstrukcija putnog prelaza preko eleznike pruge OEKIVANI REZULTATI Rekonstruisan putni prelaz preko eleznike pruge Poboljani bezbednosni uslovi za drumski saobraaj u optini Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Inostrani investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Izraena potrebna projektna dokumentacija Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 200.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebnu projektnu dokumentaciju Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada projektne dokumentacije i izgradnja putnog prelaza preko auto-puta Beograd-Ni nadputnjaka OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Razviti putnu i saobraajnu infrastrukturu i poboljati bezbednost svih uesnika u saobraaju Podnosilac JPNovi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Poveati nivo bezbednosti saobraaja preko putnih i eleznikih prelaza izgradnjom 2 pasarele, 1 nadputnjaka preko autoputa i rekonstrukcijom jednog nadprunjaka do 2015. godine
OPIS Nedostatak uline mree Lapova ogleda se u nepravilnom poloaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti ulinih profila to se nepovoljno odraava na bezbednost svih uesnika u saobraaju Aktivnosti: Izrada geodetskih podloga za predmetne lokacije Nabavka saglasnosti nadlenih institucija Izrada projektne dokumentacije Izgradnja putnog prelaza preko auto-puta Beograd-Ni OEKIVANI REZULTATI Izgraen putni prelaz preko auto-puta Poboljani bezbednosni uslovi za drumski saobraaj u optini Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Inostrani investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Izraena potrebna projektna dokumentacija Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 200.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebnu projektnu dokumentaciju Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada geodetskih podloga i utvrivanje stvarnog stanja na terenu OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Razviti putnu i saobraajnu infrastrukturu i poboljati bezbednost svih uesnika u saobraaju na teritoriji optine Lapovo Podnosilac JP Novi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Rekonstruisati 50 % atarskih puteva do 2015. godine
OPIS Nedostatak uline mree Lapova ogleda se u nepravilnom poloaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti ulinih profila to se nepovoljno odraava na bezbednost svih uesnika u saobraaju, lose stanje atarskih puteva ometa rad na poljoprivrednim dobrima. Aktivnosti: Snimanje lokacije Raljevica Snimanje lokacije Gvozdenjak Snimanje lokacije Klenovac Snimanje lokacije Sadovo Snimanje lokacije Bilo Snimanje lokacije istonog dela optine preko auto-puta OEKIVANI REZULTATI Izraene geodetske podloge i utvreno stvarno stanje na terenu Poboljani bezbednosni uslovi za drumski saobraaj u optini Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeeno zemljite za puteve Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 50.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebno zemljite Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada projektne dokumentacije za izgradnju DGM-a OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti energetsku infrastrukturu na teritoriji optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Pokriti 40 % teritorije optine DGM om do 2015. godine.
OPIS Prema podacima iz Generalnog plana optine Lapovo, du autoputa postoji magistralni gasovod visokog pritiska kao i postojea izgraena GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) sa MRS (merno-regulacona stanica), koja se nalazi na lokaciji pored postojee GMRS. Njeno postojanje je neophodno u neposrednoj blizini ovog dela postojee radne zone kao i za potrebe snabdevanja gasom iroke potronje u Lapovu. Aktivnosti: Izrada geodetskih podloga za predmetne lokacije Nabavka potrebnih saglasnosti nadlenih institucija Izrada projektne dokumentacije za izgradnju distributivne gasovodne mree OEKIVANI REZULTATI Izraena projektna dokumentacija Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JP SrbijaGas Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija Uraeni snimci postojeih instalacija VREDNOST PROJEKTA 10.000 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada studije izvodljivosti sa potrebnim ispitivanjima geotermalnih voda na teritoriji optine Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti energetsku infrastrukturu na teritoriji optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Iskoristiti obnovljive izvore energije do 2 % od ukupne potronje energije do 2015. godine
OPIS Usled smanjenja ukupnih rezervi fosilnih goriva na planeti zemlji i oekivanih poskupljenja ostalih energenata, te usled potrebe za smanjenjem emisije tetnih gasova u atmosferu potrebno je to pre ispitati alternativne izvore energije na teritoriji optine Lapovo, i razmotriti njihovu mogunost eksploatacije, potujui principe odrivosti. Aktivnosti: Izrada probne buotine radi daljeg ispitivanja Analiza postojeih rezervi geotermalnih voda Analiza potreba u budunosti za geotermalnom energijom na teritoriji optine Lapovo Izrada studije izvodljivosti eksploatacije geotermalnih voda na teritoriji optine Lapovo OEKIVANI REZULTATI Izraena studija o izvodljivosti Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JP Srbijavode Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 100.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada studije izvodljivosti sa potrebnim ispitivanjima potencijalnih obnovljivih izvora energije na teritoriji optine Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti energetsku infrastrukturu na teritoriji optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Iskoristiti obnovljive izvore energije do 2 % od ukupne potronje energije do 2015. godine
OPIS Usled smanjenja ukupnih rezervi fosilnih goriva na planeti zemlji i oekivanih poskupljenja ostalih energenata, te usled potrebe za smanjenjem emisije tetnih gasova u atmosferu potrebno je to pre ispitati alternativne izvore energije na teritoriji optine Lapovo, i razmotriti njihovu mogunost eksploatacije, potujui principe odrivosti. Aktivnosti: Analiza postojeih vetrova na teritoriji optine Analiza postojeih vodotokova na teritoriji optine Izrada studije izvodljivosti eksploatacije vetrova i vodotokova kao obnovljivih izvora energije OEKIVANI REZULTATI Izraena studija o izvodljivosti Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JP Srbijavode Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 100.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izrada projekta rekultivacije i sanacije divljih deponija uz potrebna ispitivanja i analize OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poboljati uslove ivota na teritoriji optine uz potovanje principa ouvanja ivotne sredine Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Sanirati i rekultivisati 67 postojeih divljih deponija i 1 smetlite do 2015. godine.
OPIS Na teritoriji optine Lapovo je u zavrnoj fazi izgradnja regionalne sanitarne deponije. Nakon putanja u rad nove deponije neophodno je sanirati sve divlje deponije i smetlita sa teritorije optine i, samim tim, omoguiti zdravije uslove za ivot svih itelja optine. Aktivnosti: Izrada geodetskih snimaka divljih deponija i smetlita na teritoriji optine Lapovo Utvrdjivanje stvarnih lokacija i koliina divljih deponija i smetlita Izrada projekta rekultivacije i sanacije divljih deponija i smetlita na teritoriji optine Lapovo OEKIVANI REZULTATI Uraene analize i ispitivanja Uraen projekat rekultivacije i sanacije divljih deponija Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JKP Morava Lapovo Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Finansijska srestva VREDNOST PROJEKTA 20.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Izgradnja i putanje u rad 3 reni bunara I faza OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poveanje kapaciteta vodosnabdevanja na teritoriji optine Lapovo Podnosilac JKP Morava Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati kapacitet sistema za vodosnabdevanje putanjem u rad 3 reni bunara i izgradnjom fabrike vode.
OPIS Postojei bunari nisu dovoljni za zadovoljenje potreba graana. Istovremeno, pijaa voda je sumnjivog kvaliteta, nedovoljnog je protoka i pritiska; nedostatak vode u letnjim mesecima ugroava itavo podruje. Sve ovo ukazuje na gorui problem koji se moe reiti realizacijom ovog projekta. Aktivnosti: Izrada projektne dokumentacije Izgradnja 3 reni bunara na predvienim lokacijama Probni rad bunara na tri meseca Putanje u rad bunara OEKIVANI REZULTATI Izgraeni i puteni u rad 3 reni bunara Stvoreni uslovi za normalno vodosnabdevanje Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Srbijavode, vodoprivredni centar Ni USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeeno zemljite za izgradnju reni bunara Izraena sva potrebna dokumentacija VREDNOST PROJEKTA 100.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava daje na raspolaganje zemljite Logistika i struna podrka realizaciji projekta FAKTORI RIZIKA Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izgradnja fabrike vode II faza OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poveanje kapaciteta vodosnabdevanja na teritoriji optine Lapovo Podnosilac JKP Morava Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati kapacitet sistema za vodosnabdevanje putanjem u rad 3 reni bunara i izgradnjom fabrike vode
OPIS Postojei bunari nisu dovoljni za kompletno zadovoljenje potreba graana. Istovremeno, pijaa voda je sumnjivog kvaliteta, nedovoljnog je protoka i pritiska. Nedostatak vode u letnjim mesecima ugroava itavo podruje. Po izgradnji novih bunara, neophodno je izgraditi fabriku pijae vode da bi se podigao kvalitet vode na zadovoljavajui nivo. Aktivnosti: Izrada projektne dokumentacije Izgradnja fabrike vode Probni rad u trajanju od tri meseca Putanje u rad fabrike pijae vode OEKIVANI REZULTATI Povean protok pijae vode na potrebni nivo Stvoreni uslovi za normalno vodosnabdevanje Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Srbijavode, vodoprivredni centar Ni USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeeno zemljite za izgradnju fabrike vode Izraena sva potrebna dokumentacija VREDNOST PROJEKTA 200.000 evra TRAJANJE 24 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava daje na raspolaganje zemljite Logistika i struna podrka realizaciji projekta FAKTORI RIZIKA Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izgradnja postrojenja za preiavanje otpadnih voda OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem odvoenja otpadnih voda sa teritorije optine Podnosilac JKP Morava Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati kapacitete sistema za odvoenje otpadnih i atmosferskih voda za 50 % izgradnjom postrojenja za preiavanje otpadnih voda, donaseljenskih kolektora i uline mree
OPIS Teritorija optine Lapovo je pokrivena kanalizacionom mreom na manje od 10% svoje teritorije, usled toga javlja se poveano zagaenje zemljita i postojeih izvorita pijae vode, ubrzani industrijski razvoj zahteva hitnu intervenciju u oblasti upravljanja otpadnim vodama. Aktivnosti: Izrada projektne dokumentacije za izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda Izgradnja postrojenja Probni rad sistema u trajanju od tri meseca Putanje u rad OEKIVANI REZULTATI Unapreen sistem odvoenja otpadnih voda Stvoreni uslovi za normalni razvoj naselja Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Srbijavode, vodoprivredni centar Ni DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebno zemljite za izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda Logistika i struna podrka realizaciji projekta FAKTORI RIZIKA Imovinsko-pravni odnosi Nedostatak sredstava
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeeno zemljiste za izgradnju postrojenja Obezbeene saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 100.000 evra TRAJANJE 18 meseci
NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Rekonstrukcija i izgradnja kanalizacione uline mree sa izgradnjom donaseljenskih kolektora OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem odvoenja otpadnih voda sa teritorije optine Lapovo Podnosilac JKP Morava Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati kapacitete sistema za odvoenje otpadnih i atmosferskih voda za 50 % izgradnjom postrojenja za preiavanje otpadnih voda, donaseljenskih kolektora i uline mree
OPIS Teritorija optine Lapovo je pokrivena kanalizacionom mreom sa manje od 10% svoje teritorije. Usled toga, javlja se poveano zagaenje zemljita i postojeih izvorita pijae vode. Ubrzani industrijski razvoj zahteva hitnu intervenciju u oblasti upravljanja otpadnim vodama. Aktivnosti: Snimanje i izrada planova postojeih instalacija Zamena dotrajalih vodova novim cevima Izgradnja donaseljenskih kolektora Izgradnja ulinih kanalizacionih vodova Prikljuivanje korisnika-stanovnitva na kanalizacioni sistem OEKIVANI REZULTATI Unapreen sistem odvoenja otpadnih voda Stvoreni uslovi za normalni razvoj naselja Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Srbijavode, vodoprivredni centar Ni USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Rekonstruisana i izgraena kanalizaciona mrea na 50% teritorije optine Lapovo VREDNOST PROJEKTA 3.000.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebnu projektnu dokumentaciju Logistika i struna podrka realizaciji projekta FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Otkup zemljita za potrebe sanitarne zatite izvorita OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti sistem vodosnabdevanja i ouvanja ivotne sredine na teritoriji optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine sanitarno zatititi oba izvorita shodno pravilniku o zonama sanitarne zatite
OPIS Teritorija optine Lapovo je pokrivena kanalizacionom mreom sa manje od 10%. Usled toga javlja se poveano zagaenje zemljita i postojeih izvorita pijae vode. Ubrzani industrijski razvoj zahteva hitnu intervenciju u oblasti upravljanja otpadnim vodama i zatiti postojeih izvorita pijae vode. Aktivnosti: Snimanje i analiza potrebnih parcela za otkup Podizanje nivoa svesti graana o potrebi zatite izvorita Otkup potrebnog zemljita OEKIVANI REZULTATI Otkupljeno zemljiste oko izvorita Stvoreni uslovi za normalno vodosnabdevanje naselja pijaom vodom Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JKP Morava Lapovo JP Srbijavode, vodoprivredni centar Ni Ministarstvo za zatitu ivotne sredine USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Opredeljenost veine stanovnika da podri zatitu izvorita VREDNOST PROJEKTA 200.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebne podatke i analize Logistika i struna podrka realizaciji projekta FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Izgradnja i rekonstrukcija lokalnih puteva u fazama 1-5 OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Razviti putnu i saobraajnu infrastrukturu na teritoriji optine Podnosilac JP Novi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Izgraditi 22 km lokalnih puteva i rekonstruisati 40 km postojeih lokalnih puteva do 2015. godine.
OPIS Nedostatak uline mree Lapova ogleda se u nepravilnom poloaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti ulinih profila to se nepovoljno odraava na bezbednost svih uesnika u saobraaju. Takoe, sa istone strane autoputa (na poziciji izmeu autoputa i Velike Morave) saobraajna infrastruktura je nedovoljno razvijena. Aktivnosti: Rekonstrukcija postojeih lokalnih puteva u fazama Izgradnja novih lokalnih puteva u fazama OEKIVANI REZULTATI Rekonstruisano 22 km i izgraeno 40 km postojeih lokalnih puteva Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Inostrani investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Izraena potrebna projektna dokumentacija VREDNOST PROJEKTA 1.000.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE Realizacija projekta je predviena u 5 faza, od kojih bi svaka podrazumevala srazmernu podelu u okviru vrednosti projekta na po 200.000 evra po fazi. DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebnu projektnu dokumentaciju Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Rekonstrukcija atarskih puteva po fazama na lokacijama: Raljevica, Gvozdenjak, Klenovac, Sadovo, Bilo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Razviti putnu i saobraajnu infrastrukturu i poboljati bezbednost svih uesnika u saobraaju, na podrujima, gde je saobraajna infrastruktura nedovoljno razvijena. Podnosilac JP Novi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Rekonstruisati 50 % atarskih puteva do 2015. godine
OPIS Nedostatak uline mree Lapova ogleda se u nepravilnom poloaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti ulinih profila to se nepovoljno odraava na bezbednost svih uesnika u saobraaju. Loe stanje atarskih puteva ometa rad na poljoprivrednim dobrima Aktivnosti: Nabavka potrebnog kamenog agregata za rekonstrukciju atarskih puteva Rekonstrukcija atarskih puteva OEKIVANI REZULTATI Rekonstruisano 50% atarskih puteva Poboljani bezbednosni uslovi za drumski saobraaj u optini Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Izraene geodetske podloge i utvreno stvarno stanje na terenu Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 300.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebno zemljite Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree u dve faze I faza OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti energetsku infrastrukturu na teritoriji optine Podnosilac JP Novi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree do 2015. godine
OPIS Niskonaponska mrea je u dobrom stanju, ostalo je jo oko 20% za rekonstrukciju. Instalacija javnog osvetljenja postoji u svim mestima i izvedena je svetiljkama sa ivinim izvorima. Rekonstrukcijom ostalog dela niskonaponske mree bi se kompletirala ista to bi doprinelo poboljanju stanja u oblasti energetske efikasnosti optine i njenog snabdevanja. Aktivnosti: Nabavka i ugradnja stubova Zamena dotrajalih elektro vodova OEKIVANI REZULTATI Rekonstruisano 20% niskonaponske mree Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 80.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbeuje potrebno zemljite Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree u dve faze II faza OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti energetsku infrastrukturu Podnosilac JPNovi Vek Lapovo Operativni cilj iz Strategije Rekonstruisati 20 % niskonaponske mree do 2015. godine
OPIS Niskonaponska mrea je u dobrom stanju, ostalo je jo oko 20% za rekonstrukciju. Instalacija javnog osvetljenja postoji u svim mestima i izvedena je svetiljkama sa ivinim izvorima. Rekonstrukcijom ostalog dela niskonaponske mree bi se kompletirala ista to bi doprinelo poboljanju stanja u oblasti energetske efikasnosti optine i njenog snabdevanja. Aktivnosti: Nabavka i ugradnja stubova Zamena dotrajalih elektro vodova Rekonstrukcija javne rasvete OEKIVANI REZULTATI Rekonstruisano 20% niskonaponske mree Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija VREDNOST PROJEKTA 80.000 evra TRAJANJE 18 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Lokalna samouprava obezbedjuje potrebno zemljite Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izgraditi 10.900 metara 10 kV dalekovoda OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti energetsku infrastrukturu Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Izgraditi 10.900 metara 10 kV dalekovoda i 6 TS 10/0,4 kV do 2015. godine.
OPIS Dalekovodi na naponskom nivou 10kV su u dobrom stanju, i uglavnom su izvedeni na betonskim stubovima. Manji deo je ostao za rekonstrukciju. Ovim projektom bi se kompletirala izgradnja dalekovoda. Aktivnosti: Izrada projektne dokumentacije Nabavka i ugradnja potrebnih betonskih stubova Nabavka i ugradnja 10kV dalekovoda OEKIVANI REZULTATI Izgraeno 10.900 metara 10kV dalekovoda Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI ED Centar Kragujevac Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija Uraena projektna dokumentacija VREDNOST PROJEKTA 300.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izgraditi 6 trafo stanica, kapaciteta 10/0,4 kV OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti energetsku infrastrukturu na teritoriji optine Lapovo. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Izgraditi 10.900 metara 10 kV dalekovoda i 6 TS 10/0,4 kV do 2015. godine
OPIS Dalekovodi na naponskom nivou 10kV su u dobrom stanju, i uglavnom su izvedeni na betonskim stubovima. Fokus je na izgradnji trafostanica 10/0,4 kV/kV u sledeim ulicama: Stevana Sremca, Zmaj Jovinoj, Karaorevoj Slatina i ivana Pavlovia. Aktivnosti: Izrada projektne dokumentacije Izgradnja trafo stanica graevinski radovi Opremanje trafo stanica elektro opremom Ispitivanje i putanje u rad trafo stanica OEKIVANI REZULTATI Izgraeno 6 trafostanica 10/04 kV Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI ED Centar Kragujevac Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija Uradjena projektna dokumentacija VREDNOST PROJEKTA 200.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Izgradnja distributivne gasne mree po fazama (reonima 1-5) OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti energetsku infrastrukturu na teritoriji optine Lapovo Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Pokriti 40 % teritorije optine DGM om do 2015. godine
OPIS Prema podacima iz Generalnog plana optine Lapovo, du autoputa postoji Magistralni gasovod visokog pritiska kao i postojea izgraena GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica) sa MRS (merno-regulacona stanica), koja ima lokaciju pored postojee GMRS, u neposrednoj blizini ovog dela postojee radne zone kao; predviena je za potrebe snabdevanja gasom iroke potronje u Lapovu. Postojee stanje predstavlja sistem individualnog i javnog korienja tenih i vrstih energenata poput: uglja, tenog goriva i elektrine energije. Aktivnosti: Izgradnja gasne distributivne uline mree po reonima Izrada merno-regulacionih stanica OEKIVANI REZULTATI Izgraena distributivna gasna mrea na teritoriji optine Lapovo Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JP SrbijaGas Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljene potrebne saglasnosti nadlenih institucija Izraena projektna dokumentacija VREDNOST PROJEKTA 1.000.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE Realizacija projekta je predviena u 5 faza, od kojih bi svaka podrazumevala srazmernu podelu u okviru vrednosti projekta na po 200.000 evra po fazi. DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Proiriti kapacitete telekomunikacione mree nabavkom i ugradnjom nove digitalne telekomunikacione centrale OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unapreenje telekomunikacija na teritoriji optine Lapovo u cilju stvaranja kvalitetnih preduslova za privredni razvoja optine Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Podii nivo telekomunikacionih usluga za 500 novih ekvivalentnih prikljuaka do 2013. godine.
OPIS Na predmetnom podruju kapacitet postojee telefonske centrale ne zadovoljava potrebe konzuma i u toku prole i ove godine raena je rekonstrukcija i proirenje mesne mree. Tokom 2007. i 2008. godine raena je rekonstrukcija postojee i izgradnja nove TT mree ime bi trebalo da se ree problemi napajanja pretplatnika sa teritorije optine Lapovo. Akcenat se stavlja na daljim proirenjima mree kao i na uvoenju novih usluga, pre svega ADSL-a. Aktivnosti: Nabavka i ugradnja nove digitalne telekomunikacione centrale Probni rad centrale Putanje u rad nove centrale sa novim uslugama i kapacitetima OEKIVANI REZULTATI Poveani kapaciteti telekomunikacione mree Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Telekom srbija Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Finansijska sredstva VREDNOST PROJEKTA 300.000 evra TRAJANJE 24 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrsku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Zamena dotrajalih drvenih stubova novim betonskim i ugradnja novih po potrebi za TT mreu OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Proiriti kapacitete telekomunikacione mree na teritoriji optine Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Podii nivo telekomunikacionih usluga za 500 novih ekvivalentnih prikljuaka do 2013. godine.
OPIS Na predmetnom podruju kapacitet postojee telefonske centrale ne zadovoljava potrebe konzuma i u toku prole i ove godine raena je rekonstrukcija i proirenje mesne mree. Zamenom dotrajalih drvenih stubova novim betonskim i ugradnja novih po potrebi za TT mreu, stvara uslove za kvalitetniji protok informacija u Lapovu. Aktivnosti: Zamena drvenih stubova novim betonskim komada 100 OEKIVANI REZULTATI Poveani kapaciteti telekomunikacione mree Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI Telekom srbija Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Finansijska sredstva VREDNOST PROJEKTA 50.000 evra TRAJANJE 24 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Rekultivacija i sanacija divljih deponija i smetlita na teritoriji optine Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poboljati uslove ivota na teritoriji optine uz potovanje principa ouvanja ivotne sredine Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Sanirati i rekultivisati 67 postojeih divljih deponija i 1 smetlite do 2015. godine.
OPIS Na teritoriji optine Lapovo je u zavrnoj fazi izgradnja regionalne sanitarne deponije. Nakon putanja u rad nove deponije neophodno je sanirati sve divlje deponije i smetlita u cilju stvaranja zdravijih u slova za ivot, nasuprot sve intenzivnijoj industrijalizaciji optine. Aktivnosti: Sanacija starog smetlita komunalnog otpada Sanacija i rekultivacija divljih deponija OEKIVANI REZULTATI Sanirane divlje deponije i smetlita Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JKP Morava Lapovo Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Uraene analize i ispitivanja Uraen projekat rekultivacije i sanacije divljih deponija Finansijska sredtsva VREDNOST PROJEKTA 200.000 evra TRAJANJE 24 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Zamena javnog osvetljenja u obimu od 30% na teritoriji optine Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poboljati uslove ivota na teritoriji optine , poveati bezbednost svih uesnika u saobraaju Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Poveanje energetske efikasnosti javnog osvetljenja zamenom 30 % izvora svetlosti i izradnjom 100 novih stubnih mesta na teritoriji optine Lapovo do 2015. godine.
OPIS Niskonaponska mrea je u dobrom stanju, ostalo je jo oko 20% za rekonstrukciju. Instalacija javnog osvetljenja postoji u svim mestima i izvedena je svetiljkama sa ivinim izvorima. Zamenom javnog osvetljenja se obezbeuje poboljana energetska efikasnost i njen imid po pitanju primene principa odrivosti. Aktivnosti: Zamena starih ivinih izvora svetlosti ugradnjom novih svetiljki sa potrebnom armaturom Zamena dotrajalih stubova novim betonskim OEKIVANI REZULTATI Rekonstruisano 30% javnog osvetljenja Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI ED Centar Kragujevac JP Novi Vek Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Uraen projekat javne rasvete na teritoriji optine Lapovo Finansijska sredtsva VREDNOST PROJEKTA 50.000 evra TRAJANJE 24 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Izgradnja 100 novih stubnih mesta sa potrebnom instalacijom javne rasvete u ulicama ireg centra OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poboljati uslove ivota na teritoriji optine putem poveanja bezbednosti svih uesnika u saobraaju Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Poveanje energetske efikasnosti javnog osvetljenja zamenom 30 % izvora svetlosti i izradnjom 100 novih stubnih mesta na teritoriji optine Lapovo do 2015. godine.
OPIS Niskonaponska mrea je u dobrom stanju, ostalo je jo oko 20% za rekonstrukciju. Instalacija javnog osvetljenja postoji u svim mestima i izvedena je svetiljkama sa ivinim izvorima. Izgradnjom 100 novih stubnih mesta sa potrebnom instalacijom javne rasvete u ulicama ireg centra, obezbeuje se postizanje odline energetske efikasnosti ovog dela i bolju osvetljenost urbanih delova, to sve dovodi do vee bezbednosti uesnika u saobraaju. Aktivnosti: Izgradnja 100 novih stubnih mesta Nabavka i ugradnja potrebne instalacije za javnu rasvetu Nabavka i ugradnja svetiljki za javnu rasvetu OEKIVANI REZULTATI Izgraeno 100 novih stubnih mesta Uraena potrebna instalacija za javnu rasvetu Nabavljene i ugraene svetiljke za javnu rasvetu Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JP Novi Vek ED Centar Kragujevac Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Uraen projekat javne rasvete na teritoriji optine Lapovo Finansijska sredstva VREDNOST PROJEKTA 75.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Nabavka potrebnih graevinskih maina za javno komunalno preduzee OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti rad lokalne samouprave iz oblasti komunalnih delatnosti i infrastrukture Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti rad javnih preduzea, nabavkom graevinske mehanizacije u vrednosti od 200.000 evra, raunarske opreme, i rad odeljenja za urbanizam, imovinsko-pravne i stambene delatnosti prijemom 3 struna lica i edukacijom 20% radnika.
OPIS U cilju ostvarivanja osnovnih komunalnih delatnosti neophodna nabavka potrebnih graevinskih maina. Ovim se obezbeuje podrka javnog komunalnog preduzea obavljanju ovih vrsta delatnosti, koje predstavljaju jednu od najvanijih delatnosti jedne lokalne zajednice. Aktivnosti: Nabavka buldoera Nabavka kamiona Nabavka valjka od 10 t OEKIVANI REZULTATI Nabavljene potrebne graevinske maine Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JKP Morava Lapovo Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obuen kadar za rad na mehanizaciji VREDNOST PROJEKTA 200.000 evra TRAJANJE 9 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbedjuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Nabavka potrebne raunarske opreme, licenciranog strunog softvera i umreavanje JKP Morava, Lapovo i JP Novi Vek Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti rad lokalne samouprave iz oblasti komunalnih delatnosti i infrastrukture Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti rad javnih preduzea, nabavkom graevinske mehanizacije u vrednosti od 200.000 evra, raunarske opreme, i rad odeljenja za urbanizam, imovinsko pravne i stambene delatnosti prijemom 3 struna lica i edukacijom 20% radnika.
OPIS U cilju poboljanja usluga prema stanovnitvu neophodna modernizacija poslovanja koja se moe obezbediti umreavanjem javnih komunalnih preduzea sa teritorije optine, i osavremenjavanjem njihovih kapaciteta. Aktivnosti: Nabavka raunara Nabavka plotera Umreavanje opreme Nabavka licenciranog operativnog sistema Windows Nabavka licenciranog paketa softvera Office Nabavka licenciranog strunog softvera za izradu projektne dokumentacije AutoCad 2010 Nabavka licenciranog strunog softvera za geodetske delatnosti OEKIVANI REZULTATI Nabavljena potrebna raunarska oprema Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JKP Morava Lapovo JP Novi VeK Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obuen kadar za rad na raunarskoj opremi VREDNOST PROJEKTA 20.000 evra TRAJANJE 9 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Poveati kadrovske kapacitete lokalne samouprave zapoljavanjem 3 struna lica i organizovanjem edukacije zaposlenih u lokalnoj samoupravi OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unaprediti rad lokalne samouprave iz oblasti komunalnih delatnosti i infrastrukture
Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti rad javnih preduzea, nabavkom graevinske mehanizacije u vrednosti od 200.000 evra, raunarske opreme, i rad odeljenja za urbanizam, imovinsko pravne i stambene delatnosti prijemom 3 struna lica i edukacijom 20% radnika.
OPIS U cilju poboljanja usluga prema stanovnitvu neophodna modernizacija poslovanja upoljavanjem novih kadrova i edukacijom postojeih, a sve u cilju poboljanja kvaliteta ivota na teritoriji optine. Aktivnosti: Angaovanje vie strunih lica kao honorarnih radnika na poslovima optinske uprave Testiranje i dodeljivanje radnih zadataka honorarnim radnicima Monitoring honorarnih radnika Odluka o primanju u stalni radni odnos najpogodnijih strunih lica OEKIVANI REZULTATI Zaposleno troje strunih lica Stvoreni uslovi za dalji privredni razvoj optine Lapovo OEKIVANI PARTNERI JKP Morava Lapovo JP Novi VeK Domai investitori USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Finansijska sredstva VREDNOST PROJEKTA 36.000 evra TRAJANJE 24 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Obezbeuje strunu podrku Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Umreavanje kulturno-obrazovnih ustanova na teritoriji optine Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet kulturnih dogaanja osavremenjavanjem relevantnih ustanova, poveanjem broja zaposlenih strunih kadrova i postizanje uslova za masovnije ukljuivanje graanstva u kulturna deavanja Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti efikasnosti razmene informacija za 80% umreavanjem svih relevantnih ustanova do 2015. godine
OPIS Trenutna opremljenost raunarskom opremom ustanova na teritoroji optine Lapovo je tolika da zadovoljava minimalne sopstvene potrebe tih ustanova za stvaranje pojedinanih baza podataka, za jednostavno voenje poslova i za prijem elektronske pote bez koje nema osnovnih aktivnosti. Aktivnosti: Nabavka nedostajue raunarske opreme: po dva kompjutera nove generacije sa svim softverskim programima, za sledee ustanove: KTC Stefan Nemanja, Optinska biblioteka Slovo, Deija ustanova Naa mladost vrti, osnovna i srednja kola, Centar za socijalni rad, Crveni krst. Nabavka mrene opreme i povezivanje iste u jedinstven sistem Analiza postojeih podataka svih ustanova Formiranje jedinstvene baze podataka za sve ustanove Obuka za rad za zaposlene koji e raditi na auriranju i odravanju baze podataka OEKIVANI REZULTATI Nabavljena nedostajua raunarska oprema za relevantne ustanove (10 raunara) Nabavljena mrena oprema i povezana u sistem Analizirane postojee baze podataka Formirana jedinstvena baza podataka Obueni radnici za auriranje i odravanje baze podataka OEKIVANI PARTNERI KTC Stefan Nemanja Optinska biblioteka Slovo Deija ustanova Naa mladost vrti Osnovna i srednja kola Centar za socijalni rad Crveni krst USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost svih ustanova za umreavanje VREDNOST PROJEKTA 21.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka u organizovanju zajednikih kulturnih i obrazovnih programa kao to su festivali, predstave, koncerti i drugo.
FAKTORI RIZIKA Nedostatak novanih sredstava Nezaintresovanost uesnika za zajedniki rad

NAZIV PROJEKTA Izrada optinskog sajta za praenje i promociju kulturnih, sportskih, turistikih i drugih nepolitikih sadraja OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet kulturnih dogaanja osavremenjavanjem relevantnih ustanova, poveanjem broja zaposlenih strunih kadrova i postizanje uslova za masovnije ukljuivanje graanstva u kulturna deavanja Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti efikasnosti razmene informacija za 80% umreavanjem svih relevantnih ustanova do 2015. godine
OPIS Optina, kao glavni informativni i usluni centar, nema opremu, niti strune kadrove za brzo usluivanje graana i turista, kako informacijama, tako i dokumentima koja se potrauju od istih. Zato je potrebno nabaviti i umreiti odgovarajuu opremu i izraditi optinski sajt za praenje i promociju kulturnih, sportskih, turistikih i drugih potrebnih nepolitikih sadraja. Aktivnosti: Analiza postojeih kulturnih, sportskih i turistikih sadraja na godinjem nivou, koje e sainiti adekvatne ustanove tj. njihove slube. Predlog na osnovu analize za obogaivanjem sadraja na godinjem nivou takoe u izradi adekvatnih slubi navedenih slubi. Izrada sajta od strane firme koja poseduje odgovarajuu licencu Odravanje i auriranje sajta novim deavanjima od strane zaposlenog strunog kadra u optini Lapovo OEKIVANI REZULTATI Analizirani postojei kulturni, sportski i turistiki sadraji Uraen predlog obogaivanja sadraja Izraen sajt OEKIVANI PARTNERI KTC Stefan Nemanja Optinska biblioteka Slovo Deija ustanova Naa mladost vrti Osnovna i srednja kola Sportske organizacije i klubovi USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost svih ustanova za rad na izradi i odravanju sajta VREDNOST PROJEKTA 8.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka od strane zaposlenog strunog kadra u optini Lapovo i svih ustanova meusobno
FAKTORI RIZIKA Nedostatak novanih sredstava Nezaintresovanost uesnika za zajedniki rad

NAZIV PROJEKTA Rekonstrukcija prilaza javnih ustanova na teritoriji optine Lapovo za lica sa posebnim potrebama i ugradnja lifta u KTC-u za potrebe galerije OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podizanje svesti stanovnitva i ukljuivanje lica sa posebnim potrebama u redovne tokove ivota optine Lapovo Podnosilac KTC Stefan Nemanja Operativni cilj iz Strategije Unaprediti prostorne kapacitete i tehniku opremljenost relevantnih ustanova za 50% do 2015. godine
OPIS Trenutno u Optini i ostalim javnim ustanovama ne postoje uraeni prilazi za osobe sa posebnim potrebama odnosno prilazne rampe sa ogradama. Kako je aktuelna potreba, a culju pokazivanja brige prema ranjivim slojevima stanovnitva, lokalna samouprava bi trebalo da da primer ostalim ustanovama i da dobije ovakav prilaz. Aktivnosti: Sprovoenje javnih nabavki Izbor izvoaa radova Demontaa postojeih delova ivinjaka i neravnina puta Ugradnja rampi u svim ustanovama od javnog znaaja (KTC, biblioteka, pota, osnovna i srednja kola) Nabavka i ugradnja lifta u KTC Stefan Nemanja OEKIVANI REZULTATI Ugraene rampe u svim napomenutim ustanovama i ugraen lift u KTC Stefan Nemanja za potrebe galerije i transport lica sa posebnim potrebama OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Novi vek DOPRINOS PARTNERA Obezbeivanje graevinskih dozvola Sprovoenje javnih nabavki Izbor izvoaa radova Obezbeenje finansijskih sredstava FAKTORI RIZIKA Nedostatak novanih sredstava
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Uraena projektno-tehnika dokumentacija Obezbeenje graevinkse dozvole Sprovedene javne nabavke Izabrani izvoai radova VREDNOST PROJEKTA 21.000 evra TRAJANJE 12 meseci
NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Rekonstrukcija i adaptacija kotlarnice i grejnih instalacija u zgradi KTC-a OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Stvaranje uslova za nesmetan rad KTC Stefan Nemanja i rad svih sekcija i udruenja preko cele godine Podnosilac KTC Stefan Nemanja Operativni cilj iz Strategije Unaprediti prostorne kapacitete i tehniku opremljenost relevantnih ustanova za 50% do 2015.
OPIS Stvaranje uslova za grejanje na gas (ekonominiji izvor) radi organizovanja kulturnih manifestacija (koncerti, predstave...) u toku grejne sezone. Kontinuirani rad svih sekcija i udruenja tokom cele godine i osnivanje novih sekcija i studija. Smanjenje trokova struje ime bi se znaajno utedelo i broj posetilaca kulturnih dogaanja bi se poveao. Aktivnosti: Skidanje i demontaa postojeeg kotla Pratei graevinski radovi i postavljanje kotla na gas kao i postavljanje gasne instalacije (cevi i radijatori) na drugom i treem spratu Centra. Fasadni radovi: gipsiranje i gletovanje zidova razruenih u demontai, kreenje istih ienje i odvoenje uta i smea. OEKIVANI REZULTATI Montiran kotao na gas kao i postavljene gasne instalacije (cevi i radijatori) na drugom i treem spratu Centra Zagipsirani, izgletovani i okreeni zidovi Oieno i odveen ut i smee. OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Novi Vek DOPRINOS PARTNERA Optina Lapovo e obezbediti potrebne dozvole za gradnju i obezbeivati normalan, i u roku, prenos novanih sredstava JP Novi Vek e vriti nadzor graevinskih radova FAKTORI RIZIKA Inflacija i nedostatak sredstava
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Pribavljanje potrebnih dozvola za gradnju i prikljuak na gasnu instalaciju. VREDNOST PROJEKTA 16.810 evra TRAJANJE 6 meseci
NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Opremanje binskog prostora KTC-a nedostajuom tehnikom opremom SVRHA PROJEKTA Stvaranje uslova za kvalitetno odvijanje pozorinih predstava, reprodukcija pozorinih efekata /muzikih dogadjaja i reprodukcije filmova Podnosilac KTC Stefan Nemanja Operativni cilj iz Strategije Unaprediti prostorne kapacitete i tehniku opremljenost relevantnih ustanova za 50% do 2015. godine.
OPIS U cilju kvalitetnog odvijanja pozorinih predstava, reprodukcije pozorinih efekata (muzikih kulisa, ozvuavanje), snimanje muziko-scenskih programa, poboljavanja meusobne komunikacija osoblja u tehnikoj realizaciji scenskih dogaaja kao i radno ozvuavanje pozornice za potrebe proba, neophodno je modernizovati i opremiti KTC. Akrivnosti: U pozorinoj sali KTC-a, pored dramskih predstava uobiajeno se realizuju i razliiti muzikoscenski programi za iju izvedbu je potrebno ugraditi itav korpus tehnolokih sistema: Audio sistem Signalno-komunikacioni sistem Sistem scenske rasvete Sistem scenske mehanizacije OEKIVANI REZULTATI Postavljena scenska rasveta Postavljena scenska mehanizacija Uveden audio sistem Uveden signalno-komunikacioni sistem Ureen unutranji dekor bine (uraeni molerski i zidarski radovi) Postavljeno bioskopsko projekciono PVC platno sa rolo mehanizmom OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Novi Vek USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Koordinisati proceduru uvoza skupocene opreme u inostranstvu na vreme VREDNOST PROJEKTA 144.500 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE Vano je napomenuti da sva scenska tehnika, koja treba da se montira, proizvodi u inostranstvu i da njen uvoz i nabavku vri Kinoakustika Panevo DOPRINOS PARTNERA Nadzor ininjera iz JP Novi Vek i materijalna podrka optine Lapovo FAKTORI RIZIKA Neblagovremeni prenos novanih sredstava iz optinskog budeta

NAZIV PROJEKTA Izgradnja i opremanje garderoba KTC-a OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Stvaranje kvalitetnih uslova za odvijanje kulturnih sadraja na teritoriji optine Lapovo Podnosilac KTC Stefan Nemanja Operativni cilj iz Strategije Unaprediti prostorne kapacitete i tehniku opremljenost relevantnih ustanova za 50% do 2015. godine
OPIS Realizacijom projekta e se obezbediti kvalitetniji uslovi za obavljenje svih aktivnosti KTC-a, ime bi se unapredio rad istog, a poseenost stanovnitva predstavama i ostalim kulturnim manifestacijama bi se poveala. Aktivnosti: Izgradnja muke i enske garderobe sa sanitarnim vorom kao i sanitarni vor za posetioce Dogradnja hodnika za povezivanje sa binskim prostorom i opremanje istog prostora to podrazumeva: Nabavku ogledala, adekvatno osvetljenje, grejna tela, postavljanje laminatnih podova i kupovina nametaja (etiri stola i 24 stolice i ugradnja 6 iviluka) OEKIVANI REZULTATI Izgraena muka i enska garderoba sa sanitarnim vorom kao i sanitarni vor za posetioce Hodnik za povezivanje sa binskim prostorom i opremanje istog prostora to podrazumeva izgraen Ugraena ogledala i adekvatno osvetljenje i grejna tela za zimski period, odnosno, grejnu sezonu OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Novi Vek USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Dobijanje upotrebnih i graevinskih dozvola VREDNOST PROJEKTA 125.880 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Dobijanje otrebnih dozvola za gradnju kao i nadzor od strane JP Novi Vek FAKTORI RIZIKA Vremenske nepogode, zastoj pri prenosu novanih sredstava

NAZIV PROJEKTA Formiranje omladinskog deijeg pozorita kroz kolu glume i scenske umetnosti OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Stvaranje mogunosti i uslova za bavljenje omladine pozorinom umetnou. Podnosilac KTC Stefan Nemanja Operativni cilj iz Strategije Poveati ukljuenost graana u kulturnoumetnike aktivnosti za 80% do 2015. godine kroz podizanje svesti o kulturnim vrednostima.
OPIS Trenutno ne postoji organizovan sistem rada sa zainteresovanim grupama mladih. U budue bi se talentovana deca od petog razreda osnovne kole, do kraja etvrtog razreda srednje kole, kroz rad sa profesionalnim i amaterskim rediteljima, pripremili za omladinske predstave, ime bi se poveala kulturna ponuda i animirali graani za redovno praenje kulturnih programa. Aktivnosti: Formiranje omladinskog deijeg pozorita usledio bi kroz sledee aktinosti: Anketiranje mladih za bavljenje glumom anketom bi se dolo do zakljuka o zainteresovanosti mladih ljudi da naue neto novo o ivotu i radu u pozoritu Angaovanje strunih pedagoga i scenarista demonstratora i reisera kola glume je tako zamiljena da se, u toku pohaanja kursa, prolazi kroz sve faze nastupa u pozoritu od poznatih oblika glume, kao to je scenski nastup, italaka proba i drugi, do konkretnog nastupa na pozornici Za uenje je predvien period od 30 dana obuka Odrati zajedniki nastup svih odabranih na priredbi za javnost (priredba e biti pripremljena po svim elementima oglaavanja: plakate, broure, flajeri, pozivnice, lokalni mediji, kostimi i drugo) na kojoj e se prikazati postignuto Na kraju e Kulturno-turistiki centar Stefan Nemanja iz Lapova pozvati sve mlade da se aktivno ukljue i nastojati da se omasovi ovaj vid umetnosti i kulture OEKIVANI REZULTATI Anketirani mladi zinteresovani za bavljenje glumom Angaovani struni pedagozi, scenaristi i reiseri Odrana obuka u trajanju od 30 dana Odran zajedniki nastup svih odabranih na priredbi za javnost OEKIVANI PARTNERI KTC Stefan Nemanja Srednja i osnovna kola Optina Lapovo DOPRINOS PARTNERA Pruanje usluga korienja prostora i dodatne organizacije Pomo pri animiranju mladih za bavljenje pozoritem Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Neodazivanje mladih i nedostatak finansijskih sredstava (nemogunost blagovremenog prebacivanja namenskih sredstava iz optine)
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost i odaziv mladih
VREDNOST PROJEKTA 3.500 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Organizovanje radionice Ples kao deo opte kulture mladog oveka OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Stvaranje mogunosti i uslova za bavljenje omladine plesom u Lapovu kao delom opte kulture svakog mladog oveka Podnosilac KTC Stefan Nemanja Operativni cilj iz Strategije Poveati ukljuenost graana u kulturnoumetnike aktivnosti za 80% do 2015. godine kroz podizanje svesti o kulturnim vrednostima.
OPIS Trenutno ne postoji organizovan sistem koji bi omoguio zainteresovanima da se bave plesom. Projekat podrazumeva upoznavanje uenika osnovne i srednje kole i mladih u Lapovu sa plesnim oblicima i stvaranje interesa za bavljenje plesom, kako rekreativno tako i kao sportskom disciplinom. Aktivnosti: Kroz anketiranje mladih za bavljenje plesom i za uestvovanje u radionici bi se dolo do zakljuka o zainteresovanosti mladih ljudi da naue neto novo o plesu i da treniraju ples. Radionica je zamiljena kroz: Angaovanje strunih pedagoga i demonstratora svih poznatih oblika plesa kao to: su latinoameriki, standardni, drutveni i moderni plesovi i drugi Prezentacija plesova uesnicima radionice. Nakon toga se uesnici dele u radne grupe. Svaka radna grupa e odabrati po jedan ples iz svih prezentovanih plesova i nauiti jednu koreografiju. Organizovanje uenja plesova e trajati 20 dana Organizacija zajednikog nastupa svih grupa na priredbi za javnost (priredba e biti pripremljena po svim elementima oglaavanja: plakate, broure, flajeri, pozivnice, mediji, kostimi i drugo) na kojoj e se izabrati najuspenija grupa i nagraditi. Na kraju e Kulturno-turistiki centar Stefan Nemanja iz Lapova pozvati sve mlade da se aktivno ukljue u plesnu sekciju. OEKIVANI REZULTATI Okupljeni uenici, pripremljene koreografije za svaku grupu, uvebani uesnici radionica, odtampane plakate, broure i pozivnice, prezentovan rada svake grupe kroz nastup grupe. OEKIVANI PARTNERI KTC Stefan Nemanja Srednja i osnovna kola Kancelarija za mlade USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Angaovanje strunih pedagoga i demonstratora plesa VREDNOST PROJEKTA 3.000 evra TRAJANJE 3 meseca NAPOMENE U zavisnosti od interesovanja moe se produiti trajanje projekta. DOPRINOS PARTNERA Sprovoenje ankete i promovisanje plesa kao dela opte kulture maladih ljudi Oglaavanje, medijska promocija i uee u organizaciji zavrne priredbe FAKTORI RIZIKA Neadekvatan termin za odravanje workshopa i neodazivanje mladih posle izvrenog anketiranja.

NAZIV PROJEKTA Ispunjavanje republikog standarda za biblioteke uveanjem fonda knjiga za 30% OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podizanje kvaliteta kulturnih dogaanja osavremenjavanjem relevantnih ustanova i postizanje uslova za masovnije ukljuivanje graanstva u kulturna deavanja Podnosilac Optinska biblioteka Slovo Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati broj korisnika biblioteke za 50%, stvaranjem uslova za mobilnost biblioteke i ispunjavanjem republikog standarda za biblioteke.
OPIS Trenutno optinska biblioteka poseduje prostor koji zadovoljava potrebe korisnika. Ona poseduje svu tehniku opremu za normalno funkcionisanje. U svom sastavu ima i internet radionicuitaonicu. Ispunjavanjem republikog standarda za biblioteke podigao bi se kvalitet pruenih usluga prema korisnicima i omoguio pristup republikom fondu knjiga koji bi se ubrzano uveavao iz godine u godinu Aktivnosti: Analiza potreba za literaturom iz svih oblasti Nabavka odabrane literature (nauka, istorija, romani, kolski program...) OEKIVANI REZULTATI Nabavljen potreban broj knjiga iz svih oblasti (nauka, istorija, romani, kolski program...) OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo KTC Stefan Nemanja Srednja i osnovna kola USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za skladitenje knjiga Angaovanje strunih lica pri izboru literature VREDNOST PROJEKTA 6.000 evra TRAJANJE 3 meseca NAPOMENE U zavisnosti od interesovanja moe se produiti trajanje projekta. DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava

NAZIV PROJEKTA Nabavka i opremanje potrebnog vozila za mobilnu biblioteku OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poveanje dostupnosti bibliotekarskog fonda korisnicima na celoj teritoriji optine i podizanje kulturne svesti stanovnitva, na taj nain Podnosilac Optinska biblioteka Slovo Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati broj korisnika biblioteke za 50%, stvaranjem uslova za mobilnost biblioteke i ispunjavanjem republikog standarda za biblioteke.
OPIS Trenutno optinska biblioteka poseduje prostor koji zadovoljava potrebe korisnika, poseduju svu tehniku opremu za normalno funkcionisanje. Uvoenje usluge mobilne biblioteke poveala bi se dostupnost korisnicima na celoj teritoriji optine i omoguilo svim zainteresovanim, a manje pokretnim, grupama stanovnitva kompletnu uslugu biblioteke. Aktivnosti: Analiza adekvatnog vozila i opreme za nabavku Nabavka vozila Nabavka i ugradnja potrebne opreme u vozilu Obuka radnika za rad sa vozilom i opremom OEKIVANI REZULTATI Nakon analize potreba, nabavljeno vozilo i ugraena potrebna oprema za rad Obuen radnik da opsluuje korisnike mobilne biblioteke OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo KTC Stefan Nemanja USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost svih strana da uestvuju u projektu Finansijska sredtstva VREDNOST PROJEKTA 26.000 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Nezainteresovanost partnera

NAZIV PROJEKTA Osnivanje mukog i enskog odbojkakog kluba SVRHA PROJEKTA Stvoriti uslove za masovnije bavljenje kolskim i vankolskim sportskim aktivnostima u Lapovu korienjem prirodnih resursa i poveanjem broja adekvatnih sportskih terena, kao i strunih sportskih radnika. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2013. godine poveati broj mladih koji se profesionalno bave sportom za 60%, osnivanjem novih sportskih klubova.
OPIS Trenutno u optini postoji mali broj sportskih organizacija i klubova. Osnivanjem mukog i enskog odbojkakog kluba poveala bi se aktivnost mladih u sportskim deavanjima. Aktivnosti: Analiza potreba za osnivanje odbojkakog kluba Ureivanje sportskog terena i nabavka opreme za potrebe igranja odbojke Angaovanje strunih lica za rad odbojkakog kluba Promocija sporta po kolama OEKIVANI REZULTATI Ureen sportski teren Obezbeen prostor za uvanje opreme Angaovano struno lice Promovisan sport po kolama i upis polaznika OEKIVANI PARTNERI Srednja i osnovna kola Ostali optinski sportski klubovi i organizacije USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za skladistenje sportske opreme Angaovanje strunih lica VREDNOST PROJEKTA 16.000 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE U zavisnosti od interesovanja moe se produiti trajanje projekta. DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Nezainteresovanost mladih za ueem u sportskim aktivnostima

NAZIV PROJEKTA Osnivanje mukog i enskog koarkakog kluba OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poboljati uslove za masovnije bavljenje kolskim i vankolskim sportskim aktivnostima u Lapovu korienjem prirodnih resursa i poveanjem broja adekvatnih sportskih terena, kao i strunih sportskih radnika. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2013. godine poveati broj mladih koji se profesionalno bave sportom za 60%, osnivanjem novih sportskih klubova.
OPIS Trenutno u optini postoji mali broj sportskih organizacija i klubova. Osnivanjem mukog i enskog koarkakog kluba poveala bi se aktivnost mladih u sportskim deavanjima. Atkivnosti: Analiza potreba za osnivanjem koarkakog kluba Ureivanje sportskog terena i nabavka opreme za potrebe igranja koarke Angazovanje strunih lica za rad koarkakog kluba Promocija sporta po kolama OEKIVANI REZULTATI Ureen sportski teren Obezbeen prostor za uvanje opreme Angaovano struno lice Promovisan sport po kolama i upis polaznika OEKIVANI PARTNERI Srednja i osnovna kola Ostali optinski sportski klubovi USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za skladitenje sportske opreme Angaovanje strunih lica VREDNOST PROJEKTA 19.000 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE U zavisnosti od interesovanja moe se produiti trajanje projekta. DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Nezainteresovanost mladih za sportskim sadrajima

NAZIV PROJEKTA Izgradnja teniskih terena sa mogunou pokrivanja balon halom OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poboljati uslove za masovnije bavljenje kolskim i vankolskim sportskim aktivnostima u Lapovu korienjem prirodnih resursa i poveanjem broja adekvatnih sportskih terena, kao i strunih sportskih radnika. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti kapacitete javnih sportskih terena za potrebe svih graana Lapova za bavljenje amaterskim i profesionalnim sportom za 60% do 2015. godine.
OPIS Trenutno u optini ne postoji dovoljan broj sportskih terena za amatersko i profesionalno bavljenje sportom. Izgradnjom novih sportskih terena u optini, poveale bi se sportske aktivnosti i animirali mladi i rekreativni sportisti za razvoj sporta na teritoriji optine. Aktivnosti: Analiza potreba za izgradnjom teniskih terena Izgradnja teniskih terena i nabavka opreme za potrebe igranja Promocija sporta po kolama i gradu OEKIVANI REZULTATI Izgraeni teniski tereni Obezbeen prostor za uvanje opreme Promovisan sport po kolama OEKIVANI PARTNERI Srednja i osnovna kola, ostali optinski sportski klubovi USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeeno zemljite za izgradnju terena Obezbeena ekonomska sredstva za izgradnju VREDNOST PROJEKTA 23.000 evra TRAJANJE 3 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Nezainteresovanost mladih za sportskim sadrajima

NAZIV PROJEKTA Izgradnja sportskog terena sa vetakom travom za mali fudbal i tenis i pokrivanje istog balon halom OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Poboljati uslove za masovnije bavljenje kolskim i vankolskim sportskim aktivnostima u Lapovu korienjem prirodnih resursa i poveanjem broja adekvatnih sportskih terena, kao i strunih sportskih radnika. Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti kapacitete javnih sportskih terena za potrebe svih graana Lapova za bavljenje amaterskim i profesionalnim sportom za 60% do 2015. godine.
OPIS Trenutno u optini ne postoji dovoljan broj sportskih terena za amatersko i profesionalno bavljenje sportom. Izgradnjom novih sportskih terena u optini poveale bi se sportske aktivnosti i animirali mladi i rekreativni sportisti za razvoj sporta na teritoriji optine. Aktivnosti: Izgradnja terena i nabavka potrebne pratee opreme Nabavka i montaa balon hale OEKIVANI REZULTATI Izgraen teren Obezbeen prostor za uvanje opreme Izraena balon hala OEKIVANI PARTNERI Srednja i osnovna kola Ostali optinski sportski klubovi USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeeno zemljite za izgradnju terena Obezbeena ekonomska sredstva za izgradnju VREDNOST PROJEKTA 31.000 evra TRAJANJE 3 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak sredstava Nezainteresovanost mladih za sportskim sadrajima

NAZIV PROJEKTA Inovacija turistikih sadraja u okviru manifestacije Meunarodna izloba elezniara umetnika OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podizanje nivoa kulturne svesti stanovnitva optine Lapovo i privlaenje turista sa podruja izvan teritorije optine Podnosilac KTC Stefan Nemanja Operativni cilj iz Strategije Do 2013. godine poveati broj turistikokulturnih manifestacija za 50%
OPIS Postojeoj manifestaciji Meunarodna izloba elezniara umetnika Grad muzej eleznice Lapovo, koja se u saradnji sa KTC-om odrava jednom godinje, treba poveana medijska podrka radi uspostavljanja tradicije za budue generacije umetnika. U te svrhe neophodna je izrada, kompletno ureenog, sajta za reklamu ove turistike manifestacije. Priredba e biti pripremljena po svim elementima oglaavanja: plakate, broure, flajeri, pozivnice, mediji, nabavka i ugradnja plazma bilborda za oglaavanje istog. Aktivnosti: Podii nivo oglaavanja preko strunije i novo ureene web prezentacije i sajta KTC-a Izrada viejezinog i visoko-tiranog kataloga Pozivanje nacinalne televizije i lokalnih medija Organizovanje prateih sadraja tj. koncerta koji bi ukljuivao 20 izvoaa ozbiljne, klasine, muzike (filharmonija ili gudaki orkestar iz Srbije) i spremljene bogate trpeze srpskih nacionalnih jela i pia Odlazak na jezero radi pecanja, spremanja ribljih orbi i gulaa, jahanje konja, uenje ovih vetina... OEKIVANI REZULTATI Izraen web sajt Uraen viejezini katalog Prireen koncert Praenje dogaanja preko javnih medija lokalnih i nacionalnih Prireen turistiki dan sa svim prateim aktivnostima OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Ribolovako i Lovako udruenje USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeivanje sredstava VREDNOST PROJEKTA 6.000 evra TRAJANJE 3 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka Struna i logistika podrka prilikom organizovanja manifestacije FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Podrka Udruenju likovnih umetnika Svetlost kroz edukaciju, opremanje prostora za izradu umetnikih radova i organizacija likovne kolonije OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podizanje kvaliteta i unapreivanje turistike i kulturne ponude optine Lapovo
Podnosilac KTC Stefan Nemanja Udruenje likovnih umetnika Svetlost Operativni cilj iz Strategije Do 2013. poveati broj turistiko-kulturnih manifestacija za 50%.
OPIS Udruenje likovnih umetnika Svetlost e urediti adekvatni radni prostor u KTC-u i nabaviti potreban repromaterijal za rad. Pozivanjem renomiranih umetnika organizovae edukaciju i kroz druenje poveati broj svojih lanova kao i proizvesti broj gotovih finaliziranih umetnikih predmeta, odnosno suvenira. Stvaranje likovne kolonije koja e okupiti najvie deset umetnika iz Srbije (etiri-pet ) i inostranstva (etiri-pet) i stvoriti novi turistiki dogaaj. Aktivnosti: Ureenje prostorije u KTC-u (bojenje zidova i plafona, ugradnja laminata, rasvete) Nabavka nedostajue opreme (radni stolovi, stolice, tafelaji) Edukacija zainteresovanih za metodologiju izrade umetnikih predmeta OEKIVANI REZULTATI Struno obueni lanovi na metodologiji izrade umetnikih predmeta Nabavljeni materjali, sprave i oprema za izradu umetnikih predmeta Adaptiran i ureen prostor, stvoren legat umetnikih dela u vlasnitvu KTC-a Stvorena nova turistika atrakcija sa dugotrajnim efektom OEKIVANI PARTNERI Udruenje likovnih umetnika Srbije KTC Stefan Nemanja DOPRINOS PARTNERA Udruenje obezbeuje uee lanova umetnika u izradi umetnikih predmeta Kulturno-turistiki centar ustupa prostoriju za rad i izlobeni prostor (galeriju) FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost lanova Udruenja
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor u KTC-u VREDNOST PROJEKTA 14.790 evra TRAJANJE 6 meseci
NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Stvaranje uslova i organizovanje manifestacije Ribolovaki dani na jezeru Petica OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unapreenje kulturno-sportskih sadraja na teritoriji optine Lapovo uz stvaranje ire turistike ponude Podnosilac Ribolovako udruenje Morava Operativni cilj iz Strategije Proiriti turistiku infrastrukturu za 30% do 2015. godine izgradnjom smetajnih kapaciteta i pratee infrastrukture
OPIS Trenutno ribolovako udruenje funckionie samostalno. Ureenjem jezera stvorie se uslovi za ire delovanje udruenja i povezivanje sa KTC-om i drugim relevantnim udruenjima a samim tim i poveanje turistikih sadraja. Aktivnosti: Tehnikom mehanizacijom oistiti i srediti od otpadaka Jezero Petica Proiriti kapacitete, odnosno, produbiti i spojiti jezero Urediti staze oko jezera u duini 750 m Sagraditi pistu za odravanje republikih takmienja u ribolovu u svim kategorijama Instalirati pratee sadraje: montirati deset montanih baraka, izgraditi trim stazu, urediti i montirati sanitarne vorove, instalirati strujne i vodene instalacije i prikljuiti vodu i struju Realizovati program takmienja (priredba e biti pripremljena po svim elementima oglaavanja: plakate, broure, flajeri, pozivnice, mediji, oprema i drugo) na kojoj e se proglasiti najuspenija grupa i pojedinci i nagraditi OEKIVANI REZULTATI Oieno priobalje jezera Petica Izmontirano 10 brvnara Organizovano takmienje i nagraeni najuspeniji ribolovci u svim kategorijama OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo KTC Stefan Nemanja DOPRINOS PARTNERA Reenje imovinsko-pravnih odnosa na kojoj se nalazi jezero Dobijanje potrebnih dozvola za postavljanje brvnara FAKTORI RIZIKA Nereavanje imovisko-pravnih odnosa.
USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Dozvola vodoprivrede za ureenje priobalja jezera Petica VREDNOST PROJEKTA 60.600 evra TRAJANJE 12 meseci
NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Rekonstrukcija obale Velike Morave i izgradnja kompleksa Moravski san OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unapreenje kulturno-sportsko-turistikih sadraja na teritoriji optine kroz poveanje i aktiviranje manifestacija iz ovih oblasti Podnosilac Ribolovako udruenje Morava Operativni cilj iz Strategije Proiriti turistiku infrastrukturu za 30% do 2015.godine izgradnjom smetajnih kapaciteta i pratee infrastrukture
OPIS Trenutno ribolovako udruenje funckionie samostalno. Ureenjem priobalja Morave stvorie se uslovi za ire delovanje udruenja i povezivanje sa KTC-om i drugim relevantnim udruenjima, a samim tim i poveanje turistikih sadraja. Aktivnosti: Tehnikom mehanizacijom oistiti priobalje, poravnati teren Izbetonirati postolja za montane drvene kuice Nabaviti jedanaest montanih drvenih kuica Nabaviti i montirati sanitarne vorove Instalirati strujne i vodene instalacije Prikljuiti vodu i struju Realizovati program takmienja (priredba e biti pripremljena po svim elementima oglaavanja: plakate, broure, flajeri, pozivnice, lokalni mediji, oprema i drugo) na kojoj e se proglasiti najuspenija grupa i pojedinci i nagraditi iste OEKIVANI REZULTATI Oieno priobalje reke Velike Morave Izmontirane brvnare Instalirana vodovodna i strujna instalacija Organizovano takmienje Nagraeni najuspeniji ribolovci u svim kategotegorijama OEKIVANI PARTNERI KTC Stefan Nemanja Optina Lapovo USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Reavanje imovinsko-pravnih odnosa . Dobijanje graevinskih dozvola VREDNOST PROJEKTA 36.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA KTC Stefan Nemanja izrauje kampanju oglaavanja Optina Lapovo e obezbediti vlasnike papire FAKTORI RIZIKA Nemogunost reavanja imovinsko-pravnih odnosa

NAZIV PROJEKTA Podizanje kapaciteta odseka za hitnu medicinsku pomo u ustanovi i na terenu i kuno leenje u Domu zdravlja Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom odseka permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga. Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2013. godine unaprediti postojei nivo usluga: kunog leenja, hitne pomoi, rehabilitacije i laboratorijske dijagnostike za 30%.
OPIS Zbrinjavanje tekih bolesnika i nepokretnih pacijenata u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Za ovu delatnost neophodno je proirenje u pogledu kadrova (time bi se podigao kvalitet rada i dosta uinilo na prevenciji stanja ovih pacijenata). Aktivnosti: Angaovati dva doktora medicine Angaovati dva medicinska tehniara Sprovesti rad na terenu OEKIVANI REZULTATI Angaovano dva doktora medicine Angaovano dva medicinska tehniara Obavljen rad na terenu Usluzeno 1.000 pacijenata OEKIVANI PARTNERI Centar za socijalni rad Optina Lapovo USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeeno vozilo Zainteresovanost svih uesnika za rad VREDNOST PROJEKTA 27.500 evra TRAJANJE 11 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Podizanje nivoa usluga rehabilitacije u Domu zdravlja Lapovo OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom odseka, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga. Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2013. godine unaprediti postojei nivo usluga: kunog leenja, hitne pomoi, rehabilitacije i laboratorijske dijagnostike za 30%.
OPIS Zbrinjavanje tekih bolesnika i nepokretnih pacijenata u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Za ovu delatnost neophodno je proirenje kapaciteta objekta Doma zdravlja ime bi se podigao kvalitet rada i dosta uinilo na prevenciji stanja ovih pacijenata. Aktivnosti: Ureenje prostorije za rehabilitaciju: Zamena prozora i vrata Skidanje obloga zidova, dezinfekcija, gletovanje i bojenje zidova Skidanje postojee obloge poda i ugradnja vinfleks ploa Rekonstrukcija rasvete Nabavka 4 bolnika kreveta sa prateom opremom OEKIVANI REZULTATI Ureena i opremljena prostorija za rehabilitaciju Omoguena kvalitetnija briga o pacijentima OEKIVANI PARTNERI Centar za socijalni rad Optina Lapovo USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeena prostorija u Domu zdravlja VREDNOST PROJEKTA 7.500 evra TRAJANJE 3 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Stvaranje uslova za upuivanje lekara na specijalizaciju (opta) OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati broj specijalista za 30%.
OPIS Usled geografskog poloaja, blizine autoputa i eleznike pruge javlja se potreba za formiranjem specijalistike slube opte medicine. Za nju je potrebno osposobljavanje lekara u pogledu odgovarajue specijalizacije, obezbeivanjem potrebnih finansijskih sredstava za finansiranje svakog lekara koji se opredeli za specijalizaciju, i njegovo motivisanje ka linom usavravanju. Aktivnosti: Slanje doktora medicine na odobrene specijalizacije Obezbeivanje adekvatne kadrovske zamene za vreme trajanja specijalizacije OEKIVANI REZULTATI Dobijanje adekvatnih usluga iz specijalistikih oblasti u Domu zdravlja Lapovo Obezbeena adekvatna kadrovska zamena za vreme trajanja specijalizacije OEKIVANI PARTNERI Ministarstvo zdravlja Partnerske zdravstvene ustanove Optina Lapovo USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU elja radnika za daljim strunim usavravanjem VREDNOST PROJEKTA 25.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Stvaranje uslova za upuivanje lekara na specijalizaciju (urgentna) OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga. Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine poveati broj specijalista za 30%.
OPIS Usled geografskog poloaja, blizine autoputa i eleznike pruge javlja se potreba za formiranjem urgentne slube. Za nju je potrebno osposobljavanje lekara u pogledu odgovarajue specijalizacije obezbeivanjem potrebnih finansijskih sredstava za svakog lekara, sa teritorije optine, koji se opredeli za specijalizaciju, i njegovo motivisanje ka linom usavravanju. Aktivnosti: Slanje doktora medicine na odobrene specijalizacije u oblasti urgenetne medicine Obezbeivanje adekvatne kadrovske zamene za vreme trajanja specijalizacije OEKIVANI REZULTATI Dobijanje usluge iz specijalistike oblasti u domu zdravlja Lapovo Obezbeena adekvatna kadrovska zamena za vreme trajanja specijalizacije OEKIVANI PARTNERI Ministarstvo zdravlja Partnerske zdravstvene ustanove Optina Lapovo USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU elja radnika za daljim strunim usavravanjem VREDNOST PROJEKTA 25.000 evra TRAJANJE 36 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Pohaanje kursa citoloke dijagnostike za ginekologiju i postavljanje istog za stalnu obuku na godinjem nivou OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga. Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti medicinske programe edukacije postojeih kadrova do kraja 2015. godine, poveanjem broja sati edukacije po zaposlenom i novih programa obuke za 40%.
OPIS Cilj pohaanja ovog kursa je preventivni rad u spreavanju karcinoma materice koji su trenutno u porastu i koji se kasno dijagnostikuju (veliki su i trokovi pregleda preparata na Papanikolau). Ranom dijagnostikom efikasnost leenja je mnogo vea. Za realizaciju pohaanja ovog kursa je potrebno obezbediti finansijku podrku i omoguiti stalnu obuku na godinjem nivou - organizovati vie kurseva godinje. Aktivnosti Pohaanje kursa za citoskrinere cervikalne citologije Polaganje ispita za citoskrinera cervikalne citologije Dobijanje certifikata OEKIVANI REZULTATI Zavren kurs za citoskrinere cervikalne citologije Polaganje ispita za citoskrinera cervikalne citologije Deljenje certifikata Smanjeni dosadanji trokovi OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Druge institucije zdravstvenog sistema USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost zapoljenih u Domu zdravlja za stalnim usavravanjem VREDNOST PROJEKTA 16.000 evra TRAJANJE 10 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Neizanteresovanost Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Edukacija putem kongresa i seminara koji se zahtevaju u procesu licenciranja medicinskih radnika OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga. Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Unaprediti medicinske programe edukacije postojeih kadrova do kraja 2015. godine, poveanjem broja sati edukacije po zaposlenom i novih programa obuke za 40%.
OPIS Cilj edukacije putem kongresa i seminara je sticanje neophodnih novih saznanja, razmenjivanje iskustva meu kolegama i primenjivanje saznanja u svakodnevnoj praksi radi podizanje kvaliteta pruenih usluga prema stanovnitvu. Ovo sve obezbeuje medicinskim ranicim licence za nesmetan rad, a graanstvu, kvalitetnije usluge. Aktivnosti: Pohaanje seminara Aktivno uee na kongresima medicinskih radnika OEKIVANI REZULTATI Steena nova struna primenljiva znanja Poboljan kvalitet usluga za graane OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Druge institucije zdravstvenog sistema USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost zaposlenih u Domu zdravlja za stalnim usavravanjem VREDNOST PROJEKTA 9.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Neizanteresovanost Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Analiza zdravstvenog stanja stanovnitva i pravljenje programa razvoja Doma zdravlja u Lapovu u skladu sa pojavama savremenih zaraznih bolesti OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga. Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Zadovoljiti minimum 50% novih potreba stanovnitva za zdravstvenim uslugama do 2012. godine putem izrade dve analize postojeih i potencijalnih potreba za zdravstvenim uslugama
OPIS Cilj ovog projekta je praenje zdravstvenog stanja pacijenata, utvrivanje kritinih grupa, procena njihovog zdravstvenog stanja i preduzimanje odreenih koraka na poboljanju ukupnog zdravstvenog stanja stanovnitva. Ova analiza bi ukazala i na mogue pretnje irenja infektivnih oboljenja. Analiza bi se pravila uz pomo strunjaka za socijalne analize i koristila bi se lokalna strategija socijalne zatite u optini Lapovo. Aktivnosti: Formiranje realne slike zdravstvenog stanja stanovnitva izradom analize korisnika zdravstvenih usluga Adekvatno sprovoene smernica dobijenih od nadlenih institucija Organizacija implemenatcije steenih znanja, baziranih na sprovedenoj analizi OEKIVANI REZULTATI Uraena analiza i dobijeni rezultati na osnovu kojih se pravi strategija rada Doma zdravlja Sprovedene smernice dobijene od nadlenih institucija Organizovan proces implementacije OEKIVANI PARTNERI DOPRINOS PARTNERA Socijalna sluba Struna i logistika podrka sa svojim bazama podataka o stanovnitvu Nadlene institucije: Ministarstvo zdravlja Institut za javno zdravlje Kragujevac Republiki institut za javno zdravlje Srbije USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost svih uesnika u analizi za to realniju predstavu o stvarnom stanju u zdravstvu i socijalnoj zatiti na teritoriji optine VREDNOST PROJEKTA 20.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost partnera za aktivnim ueem u analizi Nezainteresovanost stanovnitva za sopstveno zdravlje

NAZIV PROJEKTA Analiza potreba buduih zaposlenih korisnika u industrijskoj zoni u Lapovu za zdravstvenom zatitom OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga. Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Zadovoljiti minimum 50% novih potreba stanovnitva za zdravstvenim uslugama do 2012. godine putem izrade dve analize postojeih i potencijalnih potreba za zdravstvenim uslugama.
OPIS Cilj ovog projekta je analiza i praenje zdravstvenog stanja radnika u industrijskoj zoni, potom, utvrivanje grupa korisnika koji su izloeni tetnim uticajima na radnom mestu, procena njihovog zdravstvenog stanja, praenje istog i preduzimanje odreenih koraka na poboljanju ukupnog zdravstvenog stanja zaposljenih. Ova analiza bi ukazala i na mogue pretnje irenja infektolokih oboljenja. Analiza bi se pravila uz pomo strunjaka za socijalne analize i koristila bi se lokalna strategija socijalne zatite u optini Lapovo. Aktivnosti: Analiza trenutnog zdravstvenog stanja ciljnih grupa Uvoenje redovnih preventivnih pregleda ciljnih grupa Dijagnostikovanje bolesti i naina leenja ciljnih grupa OEKIVANI REZULTATI Uraena analiza zdravstvenog stanja radnika Identifikovana grupa radnika koja je izloena tetnim uticajima na radu Procenjeno zdravstveno stanje radnika i njihovo konstantno praenje uz preduzimanje odreenih koraka ka poboljanju zdravstevnog stanja svih zaposlenih OEKIVANI PARTNERI Sluba za zdravstvenu zatitu radnika USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zainteresovanost svih uesnika u analizi za to realniju sliku o zdravstvenom stanju zaposlenih DOPRINOS PARTNERA Struna i logistika podrka sa svojim bazama podataka o stanovnitvu FAKTORI RIZIKA Nezainteresovanost partnera za aktivno uee u analizi Nezainteresovanost radnika za sopstveno zdravlje
VREDNOST PROJEKTA 12.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE

NAZIV PROJEKTA Projekat uspostavljanja pomoi u kui i uvoenje participacije i plaanja iste OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Obezbediti neophodnu pomo licima sa posebnim potrebama i starim licima Podnosilac Socijalna sluba Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine organizovati sistem drutvene brige i poveati broj institucionalnih i vaninstitucionalnih mehanizama podrke ranjivim grupama stanovnitva za 50%
OPIS Na teritoriji optine Lapovo postoji odreen broj starih lica i lica sa posebnim potrebama kojima je neophodno pruiti pomo u kui, istovremeno i licima koja su sama, a u mogunosti su da plate uslugu. Sve ovo bi doprinelo poveanju brige o ovim ranjivim grupacijam i olakalo im u velikoj meri svakodnevni ivot. Aktivnosti: Nabavka jednog vozila Obuka za rad na terenu Organizacija poseta ranjivim grupama stanovnitva plan rada i poseta OEKIVANI REZULTATI Nabavljeno vozilo Obueno ljudstvo za rad na terenu Organizovan i pripremljen plan rada i poseta ranjivim slojevima stanovnitva OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Crveni krst USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Volja svih uesnika za rad na projektu VREDNOST PROJEKTA 15.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava Nezainteresovanost uesnika

NAZIV PROJEKTA Projekat uspostavljanja narodne kuhinje na teritoriji optine OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Obezbediti neophodnu pomo licima sa nedovoljnim primanjima, starim licima i licima sa posebnim potrebama u vidu obezbeivanja obroka preko narodne kuhinje Podnosilac Socijalna sluba Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine organizovati sistem drutvene brige i poveati broj institucionalnih i vaninstitucionalnih mehanizama podrke ranjivim grupama stanovnitva za 50%
OPIS Na teritoriji optine Lapovo postoji odreen broj starih lica, lica sa posebnim potrebama i lica na ivici egzistencije kojima je neophodno pruiti pomo u prehrani. Da bi se ova slika promenila, i pokazala briga o ovim slojevima stanovnitva, neophodno je formiranje narodne kuhinje koja bi odgovarajuom dinamikom usluivala stanovnitvo ovih kategorija. Aktivnosti: Opremanje prostora za skladitenje namirnica i spremanje hrane Obuka za rad u narodnoj kuhinji Pripremanje organizacije rada kuhinje Otvaranje narodne kuhinje OEKIVANI REZULTATI Opremljen prostor za rad kuhinje Obueno ljudstvo za rad u narodnoj kuhinji Pripremljena organizaciona struktura za rad u kuhinji Otvorena narodna kuhinja OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo Crveni krst USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen prostor za formiranje narodne kuhinje VREDNOST PROJEKTA 25.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka, obezbeivanje prostora Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava Nezainteresovanost partnera

NAZIV PROJEKTA Opremanje laboratorije u Domu zdravlja u Lapovu nedostajuom opremom OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine unaprediti medicinsku i tehniko-tehnoloku opremljenost Doma zdravlja za 60%
OPIS Laboratorijska sluba u Domu zdravlja u Lapovu je optereena velikim brojem zahteva za raznim analizama. Neke od analiza nisu mogue da se obave na analizatoru koji poseduje Dom zdravlja. Zato graani Lapova moraju da te analize obavljaju u Kragujevcu. Iz prethodnih razloga je potrebna nabavka jednog savremenijeg analizatora. Mnoge od obaveznih laboratorijskih analiza na primarnom nivou se ne obavljaju zbog nedostatka ovih aparata. Aktivnosti: Raspisivanje javnih nabavki Izbor najpovoljnijeg ponuaa Nabavka biohemijskog analizatora Nabavka aparata za faktore koagulacije Nabavka plamenog spektrofotometra OEKIVANI REZULTATI Nabavljen biohemijski analizator Nabavljen aparat za faktore koagulacije Nabavljen plameni spektrofotometar OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen radni prostor u Domu zdravlja za biohemijski analizator, aparat za faktore koagulacije i plameni spektrofotometar VREDNOST PROJEKTA 25.000 evra TRAJANJE 3 meseca NAPOMENE
DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Opremanje sale za fizioterapeuta OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Podii kvalitet zdravstvenih usluga modernizacijom opreme, permanentnom edukacijom medicinskog i nemedicinskog osoblja i optimizacijom medicinskih usluga. Podnosilac Dom zdravlja Lapovo Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine unaprediti medicinsku i tehniko - tehnoloku opremljenost Doma zdravlja za 60%
OPIS S obzirom na sve vee zahteve graana za organizovanjem slube fizioterapije u Lapovu, optina Lapovo je donela odluku da se opremi sala Doma zdravlja za fizioterapiju. Za opremanje je potrebna specijalizovana oprema za tu delatnost, koja bi omoguila adekvatne uslove za rad. Aktivnosti: Nabavka opreme: Galvan digitalni Soft tuch podeavanje intenziteta TENS 2 nezavisna kanala sa modulacijom silikonske elektrode Dijadinamik sa Galvanom digitalni programabilni, automatsko prebacivanje polova sa postepenim smanjenjem poveanjem intenziteta Ultrazvuk sa Dijadinamikom SONODINATOR Magnet dvokanalni NF/VF sa prostirkom, dve antene i jastuiem Interferentne struje Digitalizovane (etvoropolne, dvopolne, terapija srednje-rekventnim strujama, vektor) Laser 100mW 780nm digitalizovan, zadavanje doze u dulima, automatsko proraunavanje vremena za tip glave Toplica za parafin 3.6kg, digitalni displeji temperature i digitalno podeavanje Eksponencijalne struje Lampa IR i UV Runi dinamometar OEKIVANI REZULTATI Nabavljena sva nedostajua oprema Opremljena sala Doma zdravlja za fizioterapiju. OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Obezbeen funkcionalni prostor za opremanje sale za fizioterapeuta VREDNOST PROJEKTA 15.000 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava

NAZIV PROJEKTA Renoviranje poslovne zgrade u ulici Njegoevoj broj 25, kao preduslov za formiranje samostalnog Centra za socijalni rad OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unapreenje usluga socijalne zatite, i stavljanje optine Lapovo u ravnopravan poloaj na mapi centara za socijalni rad u Srbiji Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Formiranje samostalnog Centra za socijalni rad do kraja 2012. godine.
OPIS Ne postoji adekvatan poslovni prostor za obavljanje delatnosti Centra za socijalni rad. Zgrada koja je planirana za ove namene je u neupotrebljivom stanju bez kompletnog renoviranja. Ukoliko optina Lapovo eli da poseduje sopstveni, samostalan, Centar za socijalni rad, ovo je prvi, i osnovni, preduslov, odnosno, kompletno renoviranje i adaptiranje zgrade za potrebe funkcionisanja budueg, samostalnog, Centra za socijalni rad optine Lapovo. Aktivnosti: Rekonstrukcija elektro instalacije Rekonstrukcija kanalizacije, sanitarnog vora Uvoenje centralnog grejanja sa prikljukom na gas Renoviranje enterijera i fasade OEKIVANI REZULTATI Obezbeen adekvatan poslovni prostor veliine 150 m, kao preduslov za formiranje samostalnog CSR Stvoreni potrebnih uslovi za rad kompletno rekonstruisana i opremljena zgrada za potrebe rada centra OEKIVANI PARTNERI JP Novi Vek Nadlena ministarstva i druge relevantne institucije iz ove oblasti USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Zgrada je vanknjino vlasnitvo optine Lapovo VREDNOST PROJEKTA 15.000 evra TRAJANJE 12 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka (veinsko uee lokalne samouprave) Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Neregulisani imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Opremanje poslovnog prostora tehnikom opremom i kancelarijskim nametajem u ulici Njegoevoj broj 25, za potrebe samostalnog Centra za socijalni rad OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Unapreenje usluga socijalne zatite, i stavljanje optine Lapovo u ravnopravan poloaj na mapi centara za socijalni rad u Srbiji Podnosilac Optina Lapovo Operativni cilj iz Strategije Formiranje samostalnog Centra za socijalni rad do kraja 2012. godine.
OPIS Ne postoji adekvatno opremljen poslovni prostor za obavljanje delatnosti CSR, zgrada koja je planirana za ove namene je nije opremljena. Ukoliko optina Lapovo eli da poseduje sopstveni, samostalan, Centar za socijalni rad, jedan od osnovnih preduslova je kompletno opremanje zgrade za potrebe funkcionisanja budueg, samostalnog, Centra za socijalni rad optine Lapovo. Naime, zgrada zahteva opremljenost u skladu sa aktuelnim standardima i potrebama jednog centra. Aktivnosti: Opremanje enterijera Nabavka potrebnog kancelarijskog nametaja Nabavka raunarske opreme sa licenciranim softverom Opremanje telefonskim prikljucima, brzim internetom OEKIVANI REZULTATI Obezbeen adekvatano opremljen poslovni prostor kao preduslov za formiranje samostalnog Centra za socijalni rad Stvorani adekvatni uslova rada OEKIVANI PARTNERI Nadlena ministarstva i druge relevantne institucije iz ove oblasti USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Renovirana poslovna zgrada koja je vanknjino vlasnitvo optine Lapovo VREDNOST PROJEKTA 5.000 evra TRAJANJE 3 meseca NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska i logistika podrka (uglavnom lokalna samouprava daje sredstva) FAKTORI RIZIKA Neregulisani imovinsko-pravni odnosi

NAZIV PROJEKTA Projekat uklanjanja arhitektonskih barijera OBLAST - podvui Infrastruktura Poljoprivreda Turizam Privreda i preduzetnitvo Zdravstvo i socijalna zatita Obrazovanje Kultura Sport SVRHA PROJEKTA Obezbediti neophodnu pomo starim licima i licima sa posebnim potrebama u vidu uklanjanja arhitektonskih barijera u saobraaju i tako im omoguiti lake kretanje kroz saobraaj Podnosilac Socijalna sluba Operativni cilj iz Strategije Do 2015. godine organizovati sistem drutvene brige i poveati broj institucionalnih i vaninstitucionalnih mehanizama podrke ranjivim grupama stanovnitva za 50%
OPIS Na teritoriji optine Lapovo postoji odreen broj starih lica i lica sa posebnim potrebama kojima je neophodno omoguiti nesmetanu kretnju kroz saobraaj, omoguiti im da sami obavljaju svoje potrebe u gradu i na taj nain im pruiti moralnu podrku. Ovo sve ukazuje na brigu ovih slojeva stanovnitva i na stvaranje njihovog poverenja u institucionalne mehanizme optine. Aktivnosti: Analiza postojeih arhitektonskih barijera u gradu Raspisivanje javnih nabavki za izvoae radova Izbor najpovoljnijih izvoaa Izvoenje radova na uklanjanju arhitektonskih barijera OEKIVANI REZULTATI Uraena analiza arhitektonskih barijera i dat predlog reenja istih, kao osnova za kasnije raspisivanje konkursa za odabir izvoaa i izvoenje radova Izvedeni radovi na uklanjanju arhitektonskih barijera OEKIVANI PARTNERI Optina Lapovo JP Novi Vek USLOVI ZA IMPLEMENTACIJU Finansijska sredstva VREDNOST PROJEKTA 15.000 evra TRAJANJE 6 meseci NAPOMENE DOPRINOS PARTNERA Finansijska podrka Struna i logistika podrka FAKTORI RIZIKA Nedostatak finansijskih sredstava i nezainteresovanost

Strategija Opstine Lapovo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Strategija Opstine Lapovo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA OPTINE LAPOVO

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA

World Commission on Enviroment and Development, 1987.

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA

Institucionalni okvir i Strategija odrivog razvoja

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA

Metodologija izrade Strategije odrivog razvoja

Proces izrade Strategije odrivog razvoja po fazama i prateim procesima

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA

Faze procesa stratekog planiranja

Socio ekonomska analiza optine Lapovo

Socio ekonomska analiza

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA

SOCIO - EKONOMSKA ANALIZA OPTINE LAPOVO

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

Osnovni geografski i istorijski podaci

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

ume i umsko zemljite um. umsko Svega ume Kultura zem.

Ostalo zemljite Za ost. Neplodno Svrhe

Minerali, mineralne, geotermalne vode i drugi potencijalni resursi

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

Izvor: Republiki zavod za statistiku

3000 2000 1000 0

Izvor: Republiki zavod za statistiku

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

Odnos urbanog i ruralnog stanovnitva

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Izvor: Republiki zavod za statistiku

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

2,0% 4,1% 3,0%

Bez kolske spreme

Vie obrazovanje Visoko obrazovanje Nepoznato

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Stanovnitvo prema aktivnosti, po popisu 2002.

Lica sa linim prihodom 1711

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Izvor: Republiki zavod za statistiku

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Izvor: Republiki zavod za statistiku

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

Srednja struna sprema

STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Socio-ekonomska analiza

Ljudski resursi i trite rada

Broj zaposl. na 1000 stan.

Br. zaposl. na 1000 stan.

2254 2204 2161 2191 2140 1755

23,5 22,7 22,8 25,2 24,8 29,9

2064 2004 1945 1956 1857 1546

190 200 216 235 283 209

248 269 169 272 268 204

Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda

Finansijske i dr. usluge