P. 1
Otpornost materijala KNJIGA 2011

Otpornost materijala KNJIGA 2011

4.0

|Views: 12,031|Likes:
Published by Aleksandar Arsov

More info:

Published by: Aleksandar Arsov on Mar 14, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/01/2015

pdf

text

original

I

SADRŽAJ
1. PREDMET I ZADACI OTPORNOSTI MATERIJALA.......................................................1
1.2.FIZIČKE OSOBINE MATERIJALA.......................................................................3
1.3. OBLIK TELA.............................................................................................................4
1.4. SPOLJAŠNJE SILE...................................................................................................5
1.5 UNUTRAŠNJE SILE I NAPONI...............................................................................7
2. DEFORMACIJE......................................................................................................................11
2.1 Dužinska deformacija (dilatacija e)……………………………............…………12
2.2 Ugaona, smičuća deformacija, deformacija klizanja .............................................13
3. PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA...........................................................14
4. VEZA NAPONA I DEFORMACIJE – HUKOV ZAKON..................................................15
5. POASONOV KOEFICIJENT……………………………...........................................…….17
6. ZAPREMINSKA – KUBNA DILATACIJA……………...........................................……..18
7. DOZVOLJENI NAPON I STEPEN SIGURNOSTI.............................................................20
8. OPŠTI SLUČAJ OPTEREĆENJA LINIJSKIH NOSEĆIH
ELEMENATA..............................................................................................................................22
9. NAPREZANJE U PODUŽNOM PRAVCU..........................................................................24
9.1 Aksijalno naprezanje – Presečne sile………………..................………………….24
9.2 Aksijalno naprezanje – Pretpostavka o naponima i pretpostavka o
deformacijama (pretpostavka o ravnim poprečnim presecima).................................26
9.3 Aksijalno naprezanje – Hukov zakon…………………………….……………….27
9.4 Aksijalno naprezanje – Naponi, deformacije, izduženja ......................................27
9.5 Sen Venanov princip ………………………………………………….……………29
9.6 Koncentracija napona...............................................................................................31
9.7 Dimenzionisanje aksijalno napregnutih štapova ……………...............…………32
9.8 Uticaj temperature …………………………………....................…………………33
II

9.9 Uticaj sopstvene težine …………………….……………………………………….35
9.10 Uticaj centrifugalnih sila ………........……………………………………………38
9.11 Aksijalno naprezanje – Statička neodređenost.....................................................42
9.12 Aksijalno naprezanje – Statički određeni i statički neodređeni sistemi štapova,
Plan pomeranja................................................................................................................45
10. ANALIZA STANJA NAPONA I DEFORMACIJA…………………………..………….47
10.1 Jednoosno naprezanje – Naponi u kosom preseku……………….……………..47
10.2 Ravansko stanje napona…………………………………………………………..53
10.3 Ekstremne vrednosti normalnih napona ?............................................................57
10.4 Tangencijalni naponi (naponi smicanja, smičući naponi) za ravni glavnih
normalnih napona? .........................................................................................................60
10.5 Ekstremne vrednosti napona smicanja ? ……………...............………………..61
10.6 Dvoosno naprezanje.................................................................................................65
10.7 Specijalni slučajevi dvoosnog naprezanja ……………..........…………………..67
10.8 Dvoosno naprezanje – Transformacija napona....................................................68
10.9 Čisto smicanje...........................................................................................................69
10.10 Čisto smicanje – Transformacija napona …………….............………………..69
10.11 Čisto smicanje – Glavni normalni naponi …………..........……………………69
10.12 Čisto smicanje – Deformacije...............................................................................70
10.13 Deformacije i Hukov zakon pri ravanskom stanju napona...............................73
10.14 Ravansko stanje napona – Transformacija deformacija pri rotaciji
koordinatnog sistema ………………………………………….....................………….75
10.15 Prostorno stanje napona i deformacija…………………………………………76
10.16 Prostorno stanje napona i deformacija – Uticaj temperature...........................78
10.17 Ravansko stanje deformacija……………………………………………………78
10.18 Elipse, elipsoidi i Morovi krugovi napona i deformacija………………….…..80
III

10.19 Morov krug napona u slučaju ravanskog stanja napona ..................................80
10.20 O predznacima napona........................................................................................81
11. TEHNIČKO SMICANJE......................................................................................................86
11.1 Zakovane veze..........................................................................................................87
11.2 Zavarene veze...........................................................................................................88
11.3 Osovinice preko kojih se prenosi vučna sila …………............................………89
11.4 Zavrtnjevi preko kojih se prenosi obrtni moment …..............................……….89
12. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POPREČNIH PRESEKA..............................90
12.1 Statički moment………………………………………………….………………..91
12.2 Aksijalni momenti inercije……………………………………………………..…92
12.3 Centrifugalni moment inercije................................................................................93
12.4 Polarni moment inercije..........................................................................................94
12.5 Opšti izraz za geometrijske karakteristike poprečnih preseka...........................94
12.6 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika ………………………….….95
12.7 Promena momenata inercije pri translaciji koordinatnog sistema…………….96
12.8 Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema………………100
12.9 Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeI
x
iI
y
...............................102
12.10 Kojoj od ekstremnih vrednosti odgovara ϕ=α ? ..........................................102
12.11 Koje izraze koristiti za određivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih
momenata inercije ?.......................................................................................................104
12.12 Maksimalna vrednost centrifugalnog momenata inercijeI
xy
.........................105
12.13 Koji izraz koristiti za određivanje maksimalnog centrifugalnog momenta
inercije ? .......................................................................................................................105
12.14 Morov krug inercije…………………………………………………………….107
12.15 Poluprečnici inercije…………………………………………..………………..108
12.16 Elipsa inercije……………………………………………….…………………..108
IV

12.17 Dodatne geometrijske karakteristike poprečnih preseka……………………109
12.18 Aksijalni otporni momenti za ose x i y ……………………………………....109
12.19 Polarni otporni moment za pol O ......................................................................110
13. UVIJANJE............................................................................................................................112
13.1 Konvencija o predznaku momenta uvijanja………...................................……112
13.2 Uvijanje štapova kružnog poprečnog preseka....................................................113
13.3 Uvijanjem štapova kružnog poprečnog preseka – Pretpostavke......................114
13.4 Uvijanjem štapova kružnog poprečnog preseka – Jednačine ravnoteže..........116
13.5 Uvijanjem štapova kružnog poprečnog preseka – Veza između ugla klizanja i
ugla uvijanja...................................................................................................................117
13.6 Uvijanje štapova kružnog poprečnog preseka – Relativni ugao uvijanja........118
13.7 Uvijanje štapova kružnog poprečnog preseka – Ugao uvijanja........................119
13.8 Uvijanje štapova kružnog poprečnog preseka – Naponi smicanja...................121
13.9 Dimenzionisanje vratila kružnog i kružno-prstenastog poprečnog
preseka............................................................................................................................122
13.10 Provere vratila…………………………………………….…………………….124
13.11 Uštede u materijalu korišćenjem šupljih vratila……...............………………125
13.12 Problemi uvijanja štapova………………………………..................…………129
14. SAVIJANJE………………………………………………...........................................…..132
14.1 Čisto savijanje…………………………………………..................................…..133
14.2 Čisto savijanje – Pretpostavke..............................................................................133
14.3 Savijanje silama…………………………………………...……………………..141
14.4 Savijanje silama – Pretpostavke...........................................................................142
14.5 Savijanje silama – Naponi smicanja.....................................................................144
14.6 Savijanje silama – Dokaz o postojanju naponi smicanja...................................146
14.7 Savijanje silama – Napon smicanja za proizvoljnu tačku..................................146
V

14.8 Savijanje silama – raspodela napona smicanje po visini poprečnih preseka
greda................................................................................................................................149
14.9 Savijanje silama – Glavni naponi.........................................................................154
14.10 Savijanje – Dimenzionisanje grednih nosača…………..................………….157
14.11 Savijanje silama – Lokalni naponi.....................................................................158
14.12 Savijanje – Stepen korišćenja poprečnih preseka.............................................159
14.13 Savijanje – Idealni oblik grednih nosača...........................................................162
14.14 Savijanje – Ojačavanje nosača lamelama..........................................................166
14.15 Savijanje – Provere..............................................................................................170
14.16 Deformisanje greda pri savijanju.......................................................................171
14.17 Granični uslovi za prostu gredu i konzolu.........................................................174
14.18 Deformisanje pri savijanju – Kontinualno opterećena prosta greda (q=const,
A=const)..........................................................................................................................175
14.19 Deformisanje pri savijanju – Prosta greda opterećena koncentrisanim
momentom (A=const)....................................................................................................177
14.20 Deformisanje pri savijanju – Konzola opterećena silom na slobodnom kraju
(A=const).........................................................................................................................179
14.21Deformisanje pri savijanja–Prosta greda opterećena koncentrisanom
silom................................................................................................................................181
14.22 DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNIH LINIJA..........................182
14.23 REŠENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA ELASTIČNIH LINIJA ....182
14.24 REŠENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA ELASTIČNIH LINIJA ....182
14.25 KLEPŠOV POSTUPAK ………………………………………………………185
14.26 Savijanje - Statički određeni neprekidni gredni nosači sa Gerberovim
zglobovima......................................................................................................................188
14.27 Savijanje – Statički neodređeni problem…………………………………….197
14.28Koso savijanje………………………………………………………………...….203
VI

14.29 PRETPOSTAVKE ZA SLUČAJ ČISTOG SAVIJANJA …………………...204
14.30 PRETPOSTAVKE ZA SLUČAJ SAVIJANJE SILAMA ...............................204
14.31 Normalni naponi pri kosom savijanju……………………………………..…207
14.32 Koso savijanje – Neutralna osa..........................................................................207
14.33 Postupak proračuna greda izloženih kosom savijanju.....................................208
15 EKSCENTRIČNO ZATEGNUTI ILI PRITISNUTI ŠTAPOVI……………………….208
15.1 Ekscentrično opterećena stubna bušilica ……………………………………....208
15.2 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Normalni naponi……………..209
15.3 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Neutralna osa…………………211
15.4 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Dimenzionisanje……………...215
15.5 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Jezgro preseka..........................216
16. STABILNOST LINIJSKIH NOSEĆIH ELEMENATA..................................................217
16.1 Izvijanje u elastičnoj oblasti..................................................................................220
16.2 Ojlerova hiperbola.................................................................................................226
16.3 Izvijanje – Omega postupak.................................................................................228
17. ENERGETSKI METODI..................................................................................................230
17.1 Deforrmacijski rad – Potencijalna energija deformacije...................................231
17.2 Deformacijski rad izražen pomoću spoljašnjih sila............................................231
17.3 Deformacijski rad izražen pomoću unutrašnjih sila – Napona.........................235
17.4 Specifični deformacijski rad.................................................................................238
17.5 Deformacijski rad izražen preko presečnih sila..................................................239
17.6 Opšti izraz za deformacijski rad izražen preko presečnih sila.........................246
17.7 Deformacijski rad pri opštem slučaju opterećenja izražen preko presečnih
sila....................................................................................................................................247
17.8 Teoremi o uzajamnosti..........................................................................................248
17.9 Deformacijski rad i dopunski rad........................................................................256
VII

17.10 Primena deformacijskog rada (Potencijalne energije deformacije)...............260
17.11 Primena dopunskog rada....................................................................................262
17.12 Koeficijenti elastičnosti i krutosti.......................................................................270
17.13 Primena energetskih metoda za određivanje pomeranja kod Statički
određenih konstrukcija.................................................................................................272
17.14 Metod jediničnih opterećenja – Maksvel-Morov metod, Maksvel-Morovi
integrali...........................................................................................................................276
17.15 Primena energetskih metoda za rešavanje statički neodređenih
konstrukcija....................................................................................................................280
17.16 Princip minimuma potencijalne energije deformacije (deformacijskog
rada)................................................................................................................................284
17.17 Kanonske jednačine metoda sila........................................................................285
17.18 Specifični deformacijski rad promene zapremine i promene oblika.............287
19 SLOŽENA NAPREZANJA.................................................................................................292
OTPORNOST MATERIJALA

1
1. PREDMET I ZADACI OTPORNOSTI MATERIJALA
 Otpornost materijala je posebna nauĉna disciplina kojom su obuhvaćeni inţenjerski
metodi proraĉuna:
 Ĉvrstoće,
 Krutosti i
 Stabilnosti
delova mašina i konstrukcija.
 Ĉvrstoća je sposobnost konstrukcije da izdrţi zadato opterećenje, a da joj pri tome
naponi ne preĊu odreĊenu granicu i da ne doĊe do njenog popuštanja.
 Krutost je sposobnost konstrukcije da se odupre opterećenjima i da se ne deformiše
iznad odreĊene granice.
 Stabilnost je sposobnost konstrukcije da zadrţi ravnoteţni oblik pri deformacijama
koje odgovaraju zadatom opterećenju.
 Osim naziva OTPORNOST MATERIJALA koji je tradicionalan i ne odgovara
stavrnosti, u literaturi se srećemo i sa nazivom NAUKA O ĈVRSTOĆI.
 U svetskoj literaturi srećemo sljedeće nazive:
 STRENGTH OF MATERIALS (na engleskom)
 СОПРОТИВЛЕНИЕ МАТЕРИЯЛОВ (na ruskom)
 FESTIGKEITSLEHRE (na nemaĉkom)
 RESISTANCE DES MATERIAUX (na francuskom)
 Otpornost materijala predstavlja osnovu za:
 Proraĉun mašinskih elemenata i
 Teoriju konstrukcija.
 MeĊutim, kao što je Otpornost materijala neĉemu osnova, tako i ona ima svoje
osnove.
 Njene osnove su:
 Matematika (u teorijskom smislu)
OTPORNOST MATERIJALA

2
 Mehanika (u teorijskom smislu)
 Fizika (u teorijskom i eksperimentalnom smislu)
 Nauka o materijalima (u teorijskom i eksperimentalnom smislu)
 Osvrnimo se na Mehaniku kao teorijsku osnovu, ito na njena dva dela:
 Statiku i
 Dinamiku.
 Statika prouĉava zakone slaganja sila i uslove ravnoteţe materijalnih tela pod
dejstvom sila.
 Dinamika prouĉava kretanje materijalne taĉke i materijalnih tela pod dejstvom sila.
 Materijalna tela koja su predmet statike i dinamike, posmatraju se kao kruta tela.
 Kruto telo je telo koje se pri delovanju spoljašnjih sila ne menja oblik (ne deformiše
se), tj. rastojanje mu se izmeĊu bilo koje dve taĉke ne menja.
 Suprotno krutom telu je ĉvrsto ili deformabilno telo.
 Ĉvrsto telo je telo koje pri delovanju spoljašnjih sila menja oblik (deformiše se) tako
da mu se rastojanje izmeĊu bilo koje dve taĉke generalno razlikuje od rastojanja
koje je bilo pre dejstva sila.
 Otpornost materijala prouĉava ĉvrsta tela.
 Svakom ĉvrstom telu mogu se pridruţiti sljedeća tri parametra:
 Opterećenje (spoljašnje sile),
 Geometrija (dimenzionisani oblik) i
 Materijalnost (materijal sa svojim osobinama).
 Iz “igre” sa ova tri parametra proizilaze zadaci Otpornosti materijala.
Prvi zadatak
Poznati su opterećenje i materijal od kojeg će se izraditi neka konstrukcija ili neki
njen deo, zadatak je da se odredi geometrija sa kojom će biti zadovoljeni uslovi
ĉvrstoće, krutosti i stabilnosti.
NAPOMENA: Ovaj zadatk se ĉesto sreće pri projektovanju novih mašina i ureĊaja
i još se zove zadatkom dimenzionisanja.
OTPORNOST MATERIJALA

3
Drugi zadatak
Poznati su geometrija i opterećenje konstrukcije. Zadatak je da se odredi raspodela
napona i deformacija i na sonovu toga odabere materijal potrebne ĉvrstoće.
Treći zadatak
Poznati su geometrija i materijal za izradu. Zadatak je da se sprovede analiza
napona i deformacija i na osnovu toga odredi dozvoljeno opterećenje konstrukcije.
 Glavni zadatak Otpornosti materijala je iznalaţ enje povoljne geometrije
konstrukcija i delova koji ih ĉine, uz što je moguće manji utrošak materijala, a da
uslovi ĉvrstoće, krutosti i stabilnosti pri zadatom opterećenju budu zadovoljeni.
1.2 FIZIĈKE OSOBINE MATERIJALA
 Ako se sve taĉke ĉvrstog tela po rasterećenju vraćaju u prvobitane poloţaje kaţ e se
da je materijal od kojeg je telo napravljeno, elastiĉan.
 Materijal moţe biti:
 Idealno elastiĉan i
 Delimiĉno elastiĉan.
 Eksperimentima je pokazano da su do odreĊene granice elastiĉni:
 Ĉelik,
 Liveno gvoţĊe,
 Drvo,
 Kamen.
 Materijal je neelastiĉan (plastiĉan) ako se sve taĉke ĉvrstog tela po rasterećenju ne
vrate u prvobitne poloţaje, zbog ĉega telo ostaje trajno deformisano.
 Viskoelastiĉani materijali su materijali kod kojih dolazi do puzanja (pri
konstantnom opterećenju ĉvrstog tela imamo rast deformacija u vremenu) i
relaksacije (u deformisanom ĉvrstom telu naponi opadaju u vremenu).
 Materijal ĉvrstog tela je homogen ako su mu sve ĉestice iste. U suprotnom je
nehomogen (ĉestice su mu meĊusobno razliĉite).
 Materijal je izotropan ako su mu fiziĉke osobine svake ĉestice u svim proizvoljno
izabranim pravcima iste. U suprotnom je anizotropan.
OTPORNOST MATERIJALA

4
 Materijal je ortotropan (ortogonalno izotropan), tj. ima razliĉite fiziĉke osobine u
dva ili tri ortogonalna pravca (npr. kompoziti)
1.3 OBLIK TELA
 Većina rešenja Otpornosti materijala odnosi se na trodimenzionalna tela
jednostavnijeg oblika kao što su:
 Štapovi,
 Grede,
 Ploĉe i
 Ljuske.
 Štapovi i grede spadaju u linijske noseće elemente i kod njih je jedna dimenzija
(duţina) znatno veća od druge dve (širine i visine).
 Štap je kao linijski noseći element opterećen samo u jednom ito poduţnom pravcu,
zateznom ili pritisnom silom ili momemtom uvijanja.
 Greda moţ e biti opterećena i upravno na poduţnu osu.
 Zavisno od oblika osa štapovi (grede) mogu biti:
 Pravi,
 Blago zakrivljeni,
 Krivi,
 Prostorno savijeni.
 Primer uvijenog štapa je burgija.
 Površinski noseći elementi su ploĉe i ljuske. Kod njih je jedna dimenzija (debljina)
znatno manja od druge dve (širine i duţine).
 Ploĉe su ravni površinski noseći elementi, dok su ljuske zakrivljeni površinski noseći
elementi sa srednjim površinama podjednako udaljenim od spoljnih površina.
 Na ovom kursu Otpornosti materijala uglavnom će se razmatrati:
 Pravi štapovi (grede) i
 Ravanske ili prostorne konstrukcije sastavljene od više pravih štapova
(greda).
OTPORNOST MATERIJALA

5


1.4 SPOLJAŠNJE SILE
 Spoljašnje sile koje deluju na konkretno ĉvrsto telo mogu biti:
 Površinske i
 Zapreminske.
 Površinske sile su posledica kontakta konkretnog ĉvrstog tela sa drugim telima i
sredinom koja ga okruţuje.
OTPORNOST MATERIJALA

6
 U zapreminske sile ubrajamo:
 Teţinu (sile gravitacije),
 Centrifugalne sile,
 Inercijalne sile,
 Sile magnetnog privlaĉenja (odbijanja).
 Površinske sile se u proraĉunima inţenjerskih konstrukcija (u zadacima otpornosti
materijala) prikazuju kao kontinualna (konstantna ili promenljiva) opterećenja.
 Za primere nekih od površinskih sila mogu se uzeti:
 Pritisak teĉnosti,
 Pritisak gasa,
 Teţina snega,
 Pritisak vetra, ...
 U poseban sluĉaj spoljašnjih sila spadaju koncentrisana opterećenja (koncentrisane
sile i koncentrisani momenti) koja su rezultat uprošćavanja i svoĊenja na taĉku.
 Zapreminske sile deluju na svaku ĉesticu ĉvrstog tela i srazmerne su njegovoj masi.
 Prema naĉinu delovanja u vremenu spoljašnje sile mogu biti:
 Statiĉke i
 Dinamiĉke.
 Statiĉke sile se ne menjaju u vremenu. Postepeno rastu do neke konaĉne (radne)
vrednosti, a zatim ostaju konstantne, pa se zato pojave ubrzanja i inercijalnih sila
moţe zanemariti.
 Dinamiĉke sile mogu biti:
 Udarne (trenutne, kratkotrajne) i
 Promenljive u vremenu (stohastiĉki promenljive ili promenljive po
odreĊenom zakonu).
OTPORNOST MATERIJALA

7


1.5 UNUTRAŠNJE SILE I NAPONI
 Unutar ĉvrstog tela opterećenog spoljašnjim silama, izmeĊu delića (kristala,
molekula, atioma), pojavljuju se dodatne unutrašnje sile koje se protive delovanju
spoljašnjih sila.
 Za opisivanje unutrašnjih sila uveden je pojam napona.
 Da bi opisali unutrašnje sile i objasnili pojam napona posluţićemo se metodom
fiktivnog (zamišljenog) preseka.

OTPORNOST MATERIJALA

8



OTPORNOST MATERIJALA

9
Posmatrano na nivou Dekartovog koordinatnog sistema, moguće je generisati sliku napona
u tom sistemu.

 Kroz proizvoljnu taĉku opterećenog ĉvrstog tela moţ e se posmatrati beskonaĉno
mnogo zamišljenih preseka sa beskonaĉno mnogo normala n i napona p
n
.
 Dokazano je kako je dovoljno je pznavati komponente ukupnih napona p
ni
(i=1,2,3)
za 3 meĊusobno ortogonalna preseka da bi se odredili komponentni naponi za bilo
koji proizvoljni presek.
 Za ĉvrsto telo u Dekartovom koordinatnom sistemu tri meĊusobno ortogonalna
preseka treba posmatrati kao preseke dobijene ravnima paralelnim ravnima tog
sistema.
 Devet (3x3=9) komponenti napona vezanih za ravni xy, yz, i zx Dekartovog
koordinatnog sistema jesu komponente tenzora napona.
 Tenzorom napona se definiše naponsko stanje u proizvoljnoj taĉki opterećenog
ĉvrstog tela.
OTPORNOST MATERIJALA

10


OTPORNOST MATERIJALA

11


2. DEFORMACIJE
 Ĉvrsta tela opterećena spoljašnjim silama menjaju oblik i dimenzije (deformišu se).
 Za opisivanje promene oblika i dimenzija uveden je pojam deformacija.
 U opštem sluĉaju razlikujemo:
 Duţinsku i
 Ugaonu deformaciju.






OTPORNOST MATERIJALA

12
Duţinska deformacija (dilatacija e)




OTPORNOST MATERIJALA

13
Ugaona, smiĉuća deformacija, deformacija klizanja

 Ugaona deformacija je vezana za taĉku i ravan.
 Za taĉku T(x,y,z) i ravni xy, yz, zx Dekartovog koordinatnog sistema, ugaone
deformacije oznaĉavamo sa

 Kao što tenzor napona definiše naponsko stanje u proizvoljnoj taĉki opterećenog
ĉvrstog tela, tako tenzor deformacija definiše deformaciono stanje.


zx yz xy
γ , γ , γ
OTPORNOST MATERIJALA

14
3. PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA
 Pretpostavke o materijalu:
 Materijal je neprekidan,
 Materijal je homogen i izotropan
 Materijal je linearno elastiĉan
 Pretpostavke o deformacijama:
 Deformacije su male u poreĊenju sa dimenzijama tela
 ε ~ 0.001 (0.1 %)
 Pretpostavke o silama:
 Spoljašnje sile su statiĉke.
 Pretpostavka o nezavisnosti delovanja opterećenja (princip superpozicije):
 Ukupan rezultat uticaja svih opterećenja jednak je algebarskom zbiru
uticaja svih pojedinaĉnih opterećenja.
 Pretpostavka o uslovima ravnoteţ e:
 Uslovi ravnoteţe se definišu uvek u odnosu na oblik i dimenzije konstrukcije
pre njene deformacije.

OTPORNOST MATERIJALA

15
NEKE JEDINICE SI SISTEMA
SI Koristi se
Duţina m cm
Površina m
2
cm
2

Sila N kN
Moment Nm kNcm
Napon Pa* kN/cm
2

Linijsko
pomeranje
m cm
Ugaono pomeranje rad rad, stepen

4. VEZA NAPONA I DEFORMACIJE – HUKOV ZAKON
 Naponi i deformacije su posledica delovanja opterećenja (spoljašnjih sila) na
konkretnu konstrukciju.
 U kakvoj su vezi napon i deformacija?
 Robert Huk (Robert Hook, 1635-1703) je prvi eksperimentalno dokazao linearnu
zavisnost sile F i izduţenja opruge Dl. On je 1660. objavio rad pod naslovom “Ut
tensio sic vis” (“Onakva deformacija kakva sila”).
 Huk je ovu zakonitost formulisao 1676., a zvaniĉno ju je objavio 1678.
2
m
N
1 Pa 1 =
OTPORNOST MATERIJALA

16

• Linearna zavisnost izmeĊu sile i odgovarajuće deformacije koja vaţi za idealno
elastiĉno telo (do granice proporcionalnosti) poznata je kao Hukov zakon.
• Na osnovu slike zatezanja štapa silom F


σ - Normalni napon
E – Modul elastiĉnosti uveden od strane Tomasa Junga 1807.
OTPORNOST MATERIJALA

17
c - Duţinska deformacija (dilatacija)
5. POASONOV KOEFICIJENT
 Posmatrajmo deo zategnutog štapa kruţnog popreĉnog preseka.
 Neka je materijal štapa:
 Homogen,
 Izotropan i
 Idealno elastiĉan (do granice proporcionalnosti).

• Za izotropne materijale koji podleţu Hukovom zakonu, eksperimentalno je
ustanovljena veza popreĉne i poduţne dilatacije

• Koeficijent proporcionalnosti n u gornjem izrazu naziva se Poasonov koeficijent
(uveo ga Simon Dany Poisson 1828.).

. . poduž popreč
c v c · ÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

18
6. ZAPREMINSKA – KUBNA DILATACIJA
 Posmatrajmo ponovo deo zategnutog štapa kruţnog popreĉnog preseka.
 Neka je štap opterećen na zatezanje.



OTPORNOST MATERIJALA

19


ZADATAK
Na osnovu donje slike izvesti izraz za zapreminsku deformaciju.

OTPORNOST MATERIJALA

20
7. DOZVOLJENI NAPON I STEPEN SIGURNOSTI
 Zavisnost napona σ i specifiĉnog izduţ enja ε, moţe se predstaviti monotonom
naponsko-deformacionom krivom (inţ enjerskom krivom).
 Monotona naponsko-deformaciona kriva (inţenjerska kriva) dobija se ispitivanjem
materijala.
 Obiĉno se u tu svrhu koriste glatke cilindriĉne epruvete koje se izlaţu zatezanju ili
pritisku.
 Pri dobijanju monotone naponsko-deformacione krive zanemaruje se promena
popreĉnog preseka epruvete.
 Napon je jednak odnosu sile F i površine poĉetnog popreĉnog preseka A
0
, tj.



 Pri rešavanju problema ĉvrstoće konstrukcija, za materijale koji nemaju izraţ enu
granicu teĉenja, koristi se konvencionalna granica teĉenja R
p0,2
, kojoj odgovara
napon pri deformaciji ε = 0,2%
 U sluĉaju opterećenja na pritisak koristi se pritisna ĉvrstoća R
cm
.
0
A
F
= o
OTPORNOST MATERIJALA

21
 Konvencionalnoj granica gnjeĉenja R
cp
odgovara napon pri deformaciji ε = -0,2%.
 Doizvoljeni napon σ
d
predstavlja graniĉnu vrednost napona sa kojom se garantuje
nosivost konkretne konstrukcije.
 Ovaj napon je uveden zbog:
 Sluĉajnog prekoraĉenja proraĉunskog opterećenja,
 Realne nehomogenosti meterijala,
 Korozije koja izaziva smanjenje popreĉnih preseka.
 Dozvoljeni napon se izraĉunava korišćenjem sljedećih izraza:


• U prethodnom izrazu S (S>1) je stepen ili koeficijent sigurnosti (S nema dimenziju).
• Proraĉunski napon uporeĊen sa dozvoljenim naponom:




S
R
e
d
= o
S
R
m
d
= o
d prorač
o o s
.
OTPORNOST MATERIJALA

22
8. OPŠTI SLUĈAJ OPTEREĆENJA LINIJSKIH NOSEĆIH
ELEMENATA
 Posmatraćemo linijski noseći element proizvoljno opterećen koncentrisanim silama.
 Koristeći metod zamišljenog preseka, linijski noseći element podelimo na dva dela
(deo I i deo II).
 Zamišljeni popreĉni presek je normalan na poduţnu osu koja je prava i prolazi kroz
teţišta svih popreĉnih preseka.

OTPORNOST MATERIJALA

23


 Iz prethodnog zakljuĉujemo da se opšti sluĉaj opterećenja (naprezanja) linijskih
nosećih elmenata moţe posmatrati kao zbir pojedinaĉnih naprezanja:
 Poduţnog (aksijalnog) naprezanja,
 Uvijanja i
 Savijanja.
OTPORNOST MATERIJALA

24
 Sile u popreĉnom preseku (preseĉne sile) moţemo izraziti pomoću napona.
 Na taj naĉin se dobija 6 uslova (jednaĉina) ravnoteţe.

9. NAPREZANJE U PODUŢNOM PRAVCU
 Naprezanje u poduţnom pravcu (aksijalno naprezanje) imamo kod štapova
opterećenih poduţnim silama.

9.1 Aksijalno naprezanje – Preseĉne sile
 Samo je poduţna sila razliĉita od nule, a sve ostale sile jednake su nuli.



Preseĉne sile N(z) – Primer 1
0
0
0
= = =
= =
=
t y X
y x
M M M
T T
N
OTPORNOST MATERIJALA

25




Preseĉne sile N(z) – Primer 2





Preseĉne sile N(z) – Primer 3
( ) ( ) ( ) F F F z N
A
= ÷ ÷ = ÷ ÷ =
F F
A
=
( ) ( ) ( ) F F F z N
A
÷ = ÷ = ÷ =
F F
A
=
OTPORNOST MATERIJALA

26





9.2 Aksijalno naprezanje – Pretpostavka o naponima i pretpostavka o
deformacijama (pretpostavka o ravnim popreĉnim presecima)
 Normalni napon je razliĉit od nule, a tangencijalni naponi su jednaki nuli.




 Popreĉni preseci su pre deformisanja upravni na osu linijskog nosećeg elementa.
 Posle deformisanja, popreĉni preseci i dalje ostaju upravni na osu.
 Generalno se za deformacije moţe pretpostaviti:
F F
A
2 =
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) F F F F F z N
F F F z N
A BC
A AB
= + ÷ ÷ = + ÷ ÷ =
= ÷ ÷ = ÷ ÷ =
2
2 2
( ) 0 = = = z
z z
o o o
0 = =
zy zx
t t
OTPORNOST MATERIJALA

27


9.3 Aksijalno naprezanje – Hukov zakon
 Huhov zakon za sluĉaj aksijalnog naprezanja, definisan je na sljedeći naĉin:


 Napon σ
z
se menja od preseka do preseka.
 Za odreĊen presek napon σ
z
je konstantan.

9.4 Aksijalno naprezanje – Naponi, deformacije, izduţenja


z z
E c o · =
E
z
z
o
c =
¬
OTPORNOST MATERIJALA

28
Popreĉni presek je konstantan, A = const


Popreĉni presek je promenljiv, A = A(z)


OTPORNOST MATERIJALA

29
Normalna preseĉna sila N(z) = N = const i popreĉni presek A(z) = A = const



9.5 Sen Venanov princip
 U sluĉaju aksijalno napregnutih štapova, izrazi za napone σ
z


vaţe za mesta dovoljno udaljena od mesta delovanja opterećenja.
 Za primer ćemo posmatrati stvarne noseće elemente.
OTPORNOST MATERIJALA

30


Raspodela napona u stvarnom nosećem element
OTPORNOST MATERIJALA

31

 Dva statiĉki ekvivalentna opterećenja ĉija su delovanja ograniĉena na mali deo
konture, u taĉki dovoljno udaljenoj od mesta delovanja, izazivaju identiĉne napone.
 Ovo razmatranje, bez teorijskog dokaza, a eksperimentalno potvrĊeno, naziva se
Sen-Venanov princip (Saint-Venant, 1797-1886).
 Sen-Venanov princip za štap glasi:
 Dva statiĉki ekvivalentna opterećenja konkretnog štapa, u dovoljno
udaljenim presecima od mesta delovanja izazivaju iste napone.
9.6 Koncentracija napona
 Pri nagloj promeni dimenzija popreĉnih preseka štapova, treba voditi raĉuna o
pojavi koja se zove koncentarcija napona.
 Teorijski i eksperimentalno je dokazano da na mestima nagle promene dimenzija
popreĉnih preseka, zbog raznih zareza, prelaznih zaobljenja, otvora i sl., dolazi do
lokalnog povećanja napona.
 Posmatrajmo aksijalno napregnut štap sa jednim prelaznim zaobljenjem radijusa r
i izraţenom koncentracijom napona.
OTPORNOST MATERIJALA

32


9.7 Dimenzionisanje aksijalno napregnutih štapova
 Dimenzionisanje aksijalno napregnutih štapova (odreĊivanje površina popreĉnih
preseka) vrši se prema dozvoljenom naponu σ
d
.
OTPORNOST MATERIJALA

33

Ako su nam poznate sile N(z) za preseke štapa A(z) treba proveriti:

9.8 Uticaj temperature
 Fiziĉka karakteristika kojom se opisuje osetljivost materijala na promene
temperature naziva se koeficijent linearnog širenja α [K
-1
] (u literaturi se kod
štapova naziva i koeficijent temperaturskog izduţenja).
 Primera radi, koeficijent linearnog širenja za ĉelik iznosi:

Izraz za poduţnu deformacija c
T
, štapa u homogenom temperaturnom polju, kojem je sa
sobne temperature T, dignuta temperatura na (T+AT), glasi

1 6
10 5 12
-
K , α
÷
· =
T
T
A · =o c
OTPORNOST MATERIJALA

34


 Razmotrimo sada situaciju kad izduţ enje zagrijanog štapa ima ograniĉenje:
• Ograniĉenje dovoljno udaljeno i
• Ograniĉenje nije dovoljno udaljeno.
 Ako ograniĉenje nije dovoljno udaljeno onda će se štap osloniti na ograniĉenje
(oslonac) i u njemu će se zbog reakcija u osloncima pojaviti i naponi.
 Zbog ovog se uticaj temperature, pri projektovanju konstrukcija, mora uzeti u
obzir.
OTPORNOST MATERIJALA

35

Sluĉaj ΔT≠0, N(z)≠0


9.9 Uticaj sopstvene teţine
 Sopstvena teţina spada u grupu zapreminskih sila.
 Razmotrimo uticaj sopstvene teţine na štap popreĉnog preseka, A = const.
OTPORNOST MATERIJALA

36
 U razmatranje uvedimo sljedeće veliĉine:
 Specifiĉnu masu .................. ρ
 Ubrzanje zemljine teţ e ........ g
 Specifiĉnu teţinu .................. γ=ρ∙g


OTPORNOST MATERIJALA

37



OTPORNOST MATERIJALA

38

9.10 Uticaj centrifugalnih sila

OTPORNOST MATERIJALA

39








OTPORNOST MATERIJALA

40
Sluĉaj A(r) = A
















( )
}
· · · =
S
R
r
C
dr r A r F
2
e µ
( )
|
|
.
|

\
|
· · · =
s
R
r
C
r
A r F
2
2
2
e µ
¬
( )
|
|
.
|

\
|
÷ · · · =
2 2
2 2
r R
A r F
S
C
e µ
( )
(
(
¸
(

¸

|
|
.
|

\
|
÷ ·
· · ·
=
2
2
1
2
S
S
C
R
r R A
r F
e µ
¹
¹
OTPORNOST MATERIJALA

41

Sluĉaj štapa popreĉnog preseka A i duţine R
S


ZADATAK 1
Štap prikazan na slici, aksijalno je napregnut.

OTPORNOST MATERIJALA

42
1. Skicirati dijagram normalnih preseĉnih sila N(z).
2. Odrediti pomeranje taĉaka A, B, C, D, E i F.
3. Odrediti napon i deformaciju za presek definisan kordinatom z
F
= 2,5a .
ZADATAK 2
Štap prikazan na slici, opterećen je sopstvenom teţinom.
1. Skicirati raspodele napona, deformacija i
izduţenja .
2. Napisati izraze na osnovu kojih su skicirane
traţene raspodele.


9.11 Aksijalno naprezanje – Statiĉka neodreĊenost
 Konstrukcija je statiĉki odreĊena ako joj se sve nepoznate veliĉine (reakcije veza, i
sve preseĉne sile) mogu odrediti iz raspoloţivih uslova ravnoteţe.
 Ako je broj nepoznatih veliĉina n, a broj raspoloţivih statiĉkih uslova ravnoteţe s
tada k=n-s predstavlja stepen statiĉke neodreĊenosti koji je jednak broju
prekobrojnih veza.
 Stepen statiĉke neodreĊenosti k=n-s pokazuje koliko je puta posmatrana
konstrukcija neodreĊena.
 Ovaj stepen ukazuje na broj dopunskih uslova koje treba postaviti da bi odredili n
nepoznatih veliĉina za posmatranu konstrukciju.
 Dopunski uslovi proizilaze iz uslova deformacija .
 Za n=s imamo da je k=0 (u ovom sluĉaju konstrukcija je statiĉki odreĊena).
OTPORNOST MATERIJALA

43
 Pri rešavanju statiĉki neodreĊenih konstrukcija koristimo dva metoda, ito:
 Metod sila i
 Metod pomeranja.
 Princip nezavisnosti opterećenja je osnova za oba navedena metoda.
 Metod sila koji će se ovde koristiti objasnićemo na dva primera.
 Posmatraćemo:
 Statiĉki neodreĊen štap opterećen silom F i
 Statiĉki neodreĊen štap u homogenom temperaturnom polju.

Statiĉki neodreĊen štap opterećen silom F

OTPORNOST MATERIJALA

44

Statiĉki neodreĊen štap u homogenom temperaturnom polju


OTPORNOST MATERIJALA

45

9.12 Aksijalno naprezanje – Statiĉki odreĊeni i statiĉki neodreĊeni sistemi
štapova, Plan pomeranja
 Rešavanje problema sistema štapova, obiĉno se svodi se na iznalaţenje sila u
štapovima kao i iznalaţ enje pomeranja zajedniĉkih ĉvorova.
 U postupak rešavanja uvodi se plan pomeranja.
 Plan pomeranja objasnićemo na primeru sistema od dva štapa.


OTPORNOST MATERIJALA

46


ZADATAK 1
Na slici je prikazan sistem štapova opterećen silom F.

Odrediti:
1. Preseĉne sile.
2. Napone i deformacije.
3. Pomeranje ĉvora C.









A E
l S
l
·
·
= A
¢
o
cos
1
l
CC
C
A
= =
OTPORNOST MATERIJALA

47
ZADATAK 2
Na slici je prikazan vezan sistem štapova , preko krute grede opterećen silom F.
Odrediti:
1. Preseĉne sile.
2. Napone i deformacije.
3. Pomeranje taĉaka A, B i C.



10. ANALIZA STANJA NAPONA I DEFORMACIJA
 Razmatranja u ovom delu odnosiće se na:
 Jednoosno naprezanje (naprezanje u 1 pravcu),
 Ravansko stanje napona,
 Ravansko stanje deformacija,
 Dvoosno naprezanje (naprezanje u 2 pravca),
 Ĉisto smicanje,
 Prostorno stanje napona i deformacija,
 Troosno naprezanje (naprezanje u 3 pravca)
 Elipse, elipsoide i Morove krugove napona i deformacija.
10.1 Jednoosno naprezanje – Naponi u kosom preseku
 Jednoosno naprezanje odnosi se na aksijalno (poduţno) napregnute (opterećene)
štapove.
 Da bi smo odredili naponsko stanje u nekoj taĉki aksijalno (poduţno) napregnutog
štapa potrebno je poznavati sve vektore napona u svim mogućim pravcima vezanim
za tu taĉku.
 Za poĉetak posmatrajmo prizmatiĉni štap.
OTPORNOST MATERIJALA

48
 Štap presecimo zamišljenom kosom ravni koja je odreĊena normalom n.
 Rezultat takvog presecanja je zamišljeni kosi presek koji prizmatiĉni štap deli na
levi i desni deo.
 Normala n zamišljene kose ravni sa osom z zaklapa ugao ¢.

 Radi jednostavnosti prikaţimo samo glavni pogled prizmatiĉnog štapa .

 Ako levi i desni deo štapa zamišljeno razdvojimo, onda njihov meĊusobni uticaj
nademeštamo suprotno usmerenim unutrašnjim silama sa kojima će razdvojeni
delovi štapa biti u stanju ravnoteţe.

 Ove unutrašnje sile mogu se posmatrati kao zamišljene (fiktivne) spoljašnje sile,
kako za levi tako i za desni deo štapa.
 Uoĉimo sada jedan elementarni deo na levom delu našeg štapa.
OTPORNOST MATERIJALA

49
 Ovaj elementarni deo se zahvaljujući metodu preseka, moţe izdvojiti i zasebno
posmatrati.

 Prouĉimo uslove pod kojima će izdvojeni elementarni deo štapa biti u stanju
ravnoteţe.
 Kao prvo, izdvojeni elementarni deo moţ e biti u stanju ravnoteţe ako je pravac
napona p
n
kolinearan sa osom z.




OTPORNOST MATERIJALA

50

 Kada će naponi σ
n
i τ
n
imati maksimalne vrednost i?

 U svrhu daljih analiza posmatraćemo aksijalno napregnut pljosnati štap.

OTPORNOST MATERIJALA

51
 Opet radi jednostavnosti, prikaţimo glavni pogled ovog štapa sa uoĉenim i
izdvojenim kvadratnim elementarnim delom kojem su 4 strane definisane
normalama n
1
, n
2
, n
3
i n
4
.
 Na stranama kvadratnog elementarnog dela definisanim pomenutim normalama
imamo:
 Normalne napone ........... σ
n1
, σ
n2
, σ
n3
, σ
n4
i
 Tangencijalne napone ..... τ
n1
, τ
n2
, τ
n3
, τ
n4
.

 Analizirajmo stanje ravnoteţe tankog elementarnog dela na ovoj slici.
 PoĊimo od onog što već znamo, a to su izrazi za napone u kosom preseku aksijalno
napregnutog štapa (kosi presek je odreĊen normalom n koja sa osom z zaklapa ugao
¢).






OTPORNOST MATERIJALA

52
















( )
¢ o t
¢ o o
2 sin
2
1
2 cos 1
2
1
z n
z n
=
+ =
( ) ¢ o o 2 cos 1
2
1
+ =
z n
2
3
2
4
3
2
1
t
¢ ¢
t ¢ ¢
t
¢ ¢
¢ ¢
+ =
+ =
+ =
=
( )
( ) ( )
( ) ¢ t ¢
t
¢ ¢
¢ t ¢ t ¢ ¢
¢ t ¢
t
¢ ¢
¢ ¢
2 cos 3 2 cos
2
3
2 cos 2 cos
2 cos 2 2 cos 2 cos 2 cos
2 cos 2 cos
2
2 cos 2 cos
2 cos 2 cos
4
3
2
1
÷ = + =
|
.
|

\
|
+ =
= + = + =
÷ = + =
|
.
|

\
|
+ =
=
4 2
3 1
n n
n n
o o
o o
=
=
¬
?
?
?
?
4
3
2
1
=
=
=
=
n
n
n
n
o
o
o
o
OTPORNOST MATERIJALA

53

10.2 Ravansko stanje napona
 Dobar deo mašinskih i graĊevinskih konstrukcija, kao što su
 Rezervoari teĉnosti i gasa,
 Brodske i avionske konstrukcje,
 Mostovi,
 Oplata mašina alatki i ţeljezniĉkih vagona, ...
napravljeni su i od površinskih nosećih elemenata (tankih ploĉa ili ljuski).
 Zbog male debljine ovih nosećih elemenata moţ e se pretpostaviti da im je raspodela
napona po debljini ravnomerna.
 Posmatrajmo tanku pravougaonu ploĉu u kojoj je zbog opterećenja, izazvano
ravansko stanje napona.
 Naponi σ
x
, σ
y
i τ ove ploĉe, svedeni su na srednju površinu.




OTPORNOST MATERIJALA

54

 I ovde ćemo radi jednostavnosti posmatrati glavni pogled ploĉe sa uoĉenim i
izdvojenim elementarnim delom.

OTPORNOST MATERIJALA

55



OTPORNOST MATERIJALA

56


Odavde proizilazi logiĉan zakljuĉak da je zbir normalnih napona, za bilo koji par
meĊusobno upravnih osa koje prolaze kroz jednu taĉku, isti.
OTPORNOST MATERIJALA

57

10.3 Ekstremne vrednosti normalnih napona ?


OTPORNOST MATERIJALA

58


 Ekstremne vrednosti normalnih napona nazivaju se glavni normalni naponi.
 Ravni u kojima ti naponi deluju nazivaju se glavne ravni ili ravni glavnih normalnih
napona.
 Odgovarajući pravci nazivaju se glavni pravci ili pravci glavnih normalnih napona.

OTPORNOST MATERIJALA

59

NAPOMENE







OTPORNOST MATERIJALA

60
10.4 Tangencijalni naponi (naponi smicanja, smiĉući naponi) za ravni
glavnih normalnih napona?






OTPORNOST MATERIJALA

61
10.5 Ekstremne vrednosti napona smicanja ?








OTPORNOST MATERIJALA

62

 Ravni u kojima deluju ekstremni naponi smicanja nazivaju se ravnima ekstremnih
napona smicanja.
 U kom meĊusobnom poloţaju stoje ravni glavnih normalnih napona i ravni
ekstremnih napona smicanja?





y x
xy
tg
o o
t
o
÷
=
2
2
xy
y x
tg
t
o o
|
2
2
÷
÷ = 1 2 2 ÷ = · | o tg tg
¬
¹
|
.
|

\
|
+ ± =
4
t
| o
OTPORNOST MATERIJALA

63


Veza izmeĊu t
max,min
i o
1,2
kod ravanskog stanja napona definisana je dakle izrazom


Pošto predznak tangencijalnog napona nema fiziĉkog znaĉenja (za izotropne materijale)
obe njegove ekstremne vrednosti moţemo oznaĉiti sa t
max


2
2 1
min max,
o o
t
÷
± =
( )
2
2
max
4
2
1
xy y x
t o o t + ÷ =
2
2 1
max
o o
t
÷
=
OTPORNOST MATERIJALA

64
Ravansko stanje napona moţemo posmatrati kao jedno sloţeno naprezanje kod kojeg se
stanje napona definiše tenzorom




OTPORNOST MATERIJALA

65




10.6 Dvoosno naprezanje
 Dvoosno naprezanje ili naprezanje u dva pravca srećemo kod površinskih nosećih
elemenata (npr. ploĉa).
 Posmatrajmo tanku ploĉu napregnutu u x i y pravcu.







| |
(
¸
(

¸

=
y xy
yx x
o t
t o
o
(
¸
(

¸

y
x
o
o
0
0
(
¸
(

¸

0
0
xy
yx
t
t
=
+
OTPORNOST MATERIJALA

66

 Razmotrimo sada deformisanje izdvojenog elementarnog dela na bazi principa
superpozicije.







x
c
E
x
o
E
y
o
v ÷
=
+
y
c
E
x
o
v ÷
E
y
o
= +
OTPORNOST MATERIJALA

67

Iz razmatranja deformisanja izdvojenog elementarnog dela, dvoosno napregnute tanke
ploĉe, slede veze deformacija i napona

10.7 Specijalni sluĉajevi dvoosnog naprezanja




OTPORNOST MATERIJALA

68

10.8 Dvoosno naprezanje – Transformacija napona






( ) ( )
( ) ¢ o o t
¢ o o o o o
2 sin
2
1
2 cos
2
1
2
1
y x xy
y x y x x
÷ ÷ =
÷ + + =
OTPORNOST MATERIJALA

69
10.9 Ĉisto smicanje
 Podsetimo se na ĉinjenicu da smo saglasno principu superpozicije ravansko stanje
napona, posmatrano kao sloţeno naprezanje, razloţili na:
 Naprezanje u dva pravca i
 Ĉisto smicanje (naprezanje na ĉisto smicanje).
 Sada se pozabavimo problemom ĉistog smicanja.
10.10 Ĉisto smicanje – Transformacija napona

10.11 Ĉisto smicanje – Glavni normalni naponi



OTPORNOST MATERIJALA

70

10.12 Ĉisto smicanje – Deformacije
 Osvrnimo se na kvadratni elementarni deo ploĉe izloţen ĉistom smicanju.
 Deformisanje navedenog elementa moţ emo definisati:
 Promenom pravog ugla izmeĊu meĊusobno normalni strana, za ugao
klizanja γ i
 Promenom duţina dijagonala d za Δd.





OTPORNOST MATERIJALA

71


Pri ĉistom smicanju u ravnima zaokrenutim za ¢=±t/4 u odnosu na uoĉeni poduţni pravac,
pojaviće se samo normalni naponi intenziteta t.
U jednom pravcu je zatezanje, a u drugom pritisak (ovo jednu dijagonalu izduţuje, a
drugu skraćuje).
U ravnima najvećeg napona smicanja nema normalnih napona. Ovakvo stanje naprezanja
naziva se ĉisto smicanje.
Prisetimo se sada specijalnog sluĉaja dvoosnog naprezanja

Hukov zakon koji povezuje deformacije i napone za ovaj sluĉaj dvoosnog naprezanja glasi

o o o = ÷ =
y x
OTPORNOST MATERIJALA

72



Na osnovu ove
slike i ovako
definisnog
Hukovog zakona
moţemo zakljuĉiti
da kod ĉistog

smicanja vaţi


 Modul klizanja G je fiziĉka karakteristika materijala koja povezuje napon smicanja
i odgovarajuću ugaonu deformaciju.
 Isti se izraţ ava u MPa ili drugim jedinicama kao i modul elastiĉnosti E.
 Zavisnost napona smicanja od ugaone deformacije moţe se dobiti eksperimentalno.
 t-γ kriva koja se pri tome dobije, sliĉna je o-c krivoj (inţenjerskoj naonsko-
deformacionoj krivoj) sa kojom smo se ranije upoznali.
 Za dobijanje t-γ krive konkretnog metalnog materijala koriste se tanke cevi koja se
izlaţu uvijanju momentom M
t
.
( )
0
1
=
+ = ÷ =
xy
y x
E
¸
v
o
c c
( ) v
t
c + = 1
E
OTPORNOST MATERIJALA

73

10.13 Deformacije i Hukov zakon pri ravanskom stanju napona
 Deformacije pri ravanskom stanju napona odredićemo na odnovu saznanja o
deformacijama pri dvoosnom naprezanju i ĉistom smicanju.
 To isto vaţi i za Hukov zakon.




Ravansko stanje napona – Poduţna deformacija c
x




x
c
E
x
o
E
y
o
v ÷
=
+
+
0
0
y
c
E
x
o
v ÷
E
y
o
=
+ +
OTPORNOST MATERIJALA

74

Ravansko stanje napona – Poduţna deformacija c
y




Ravansko stanje napona – Ugaona deformacija γ
Iz prethodnog proizilazi da Hukov zakon koji povezuje deformacije i napone kod
ravanskog stanja napona, ima oblik






Hukov zakon koji povezuje napone i deformacije kod ravanskog stanja napona.
G
t
¸
0 0
=
+ +
( )
( )
¸ t t
vc c
v
o
vc c
v
o
· = =
+
÷
=
+
÷
=
G
E
E
xy
x y y
y x x
2
2
1
1
( )
( )
G
E
E
xy
y x y
y x x
t
¸ ¸
o vo c
vo o c
= =
+ ÷ =
÷ =
1
1
:
OTPORNOST MATERIJALA

75
10.14 Ravansko stanje napona – Transformacija deformacija pri rotaciji
koordinatnog sistema

Sabiranjem prva dva izraza dobijamo prvu invarijantu deformacija

Izrazi su napisani na osnovu sliĉnosti sa transformacionim izrazima za napone.

Ako prva dva izraza pomnoţimo, a treći kvadriramo i rezultate tih operacija oduzmemo,
dobićemo drugu invarijantu deformacija





I ovi izrazi su napisani na osnovu sliĉnosti sa transformacionim izrazima za napone.


c
c c c c
1
I
y x y x
= + = +
c
¸ c c ¸ c c
2
2 2
2
1
2
1
I
xy y x xy y x
=
|
.
|

\
|
÷ · =
|
.
|

\
|
÷ ·
( ) ( )
2
2
2 , 1
2
1
2
1
xy y x y x
¸ c c c c c + ÷ ± + =
y x
xy
tg
c c
¸
¢
÷
= 2
OTPORNOST MATERIJALA

76
10.15 Prostorno stanje napona i deformacija
 U najvećem broju sluĉajeva imamo posla sa prostornim stanjem napona i
deformacija.
 Prostorno stanje napona i deformacija za Dekartov koordinatni sistem definišu
odgovarajući tenzori,
Tenzor napona



Tenzor deformacija




Hukov zakon sluĉaju prostornog stanja napona i deformacija, na osnovu onoga što smo
spoznali kod ravanskog stanja napona, glasi






Ovaj oblik Hukovog zakona povezuje
deformacije i napone.

| |
(
(
(
¸
(

¸

=
z zy zx
yz y yx
xz xy x
o t t
t o t
t t o
o
| |
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
z zy zx
yz y yx
xz xy x
c ¸ ¸
¸ c ¸
¸ ¸ c
c
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
( ) | |
( ) | |
( ) | |
G
G
G
E
E
E
zx
zx
yz
yz
xy
xy
y x z z
x z y y
z y x x
t
¸
t
¸
t
¸
o o v o c
o o v o c
o o v o c
=
=
=
+ ÷ =
+ ÷ =
+ ÷ =

1

1

1
OTPORNOST MATERIJALA

77










Hukov zakon koji povezuje napone i deformacije (temperatura nije uzeta u obzir)
Hukov zakon u sluĉaju troosnog naprezanja (tri ose su pravci glavnih normalnih napona)













( ) ( )
( ) ( ) | |
( ) ( )
( ) ( ) | |
( ) ( )
( ) ( ) | |
zx zx
yz yz
xy xy
y x z z
x z y y
z y x x
G
G
G
E
E
E
¸ t
¸ t
¸ t
c c v c v
v v
o
c c v c v
v v
o
c c v c v
v v
o
=
=
=
+ + ÷
÷ +
=
+ + ÷
÷ +
=
+ + ÷
÷ +
=
1
2 1 1
1
2 1 1
1
2 1 1
( ) | |
( ) | |
( ) | |
G
G
G
E
E
E
zx
zx
yz
yz
xy
xy
y x z z
x z y y
z y x x
t
¸
t
¸
t
¸
o o v o c
o o v o c
o o v o c
=
=
=
+ ÷ =
+ ÷ =
+ ÷ =

1

1

1
¬
( )( )
( ) ( ) | |
( )( )
( ) ( ) | |
( )( )
( ) ( ) | |
0
0
0
1
2 1 1
1
2 1 1
1
2 1 1
31
23
12
2 1 3 3
1 3 2 2
3 2 1 1
=
=
=
+ + ÷
÷ +
=
+ + ÷
÷ +
=
+ + ÷
÷ +
=
t
t
t
c c v c v
v v
o
c c v c v
v v
o
c c v c v
v v
o
E
E
E
OTPORNOST MATERIJALA

78
10.16 Prostorno stanje napona i deformacija – Uticaj temperature










Za odreĊivanje glavnih normalnih napona o
1
, o
2
i o
3
, za sluĉaj troosnog stanja napona, koristi se
kubna jednaĉina

Invarijante napona



Glavni tangencijalni naponi


10.17 Ravansko stanje deformacija
 Ravansko stanje deformacija se javlja kod tela sa velikom dimenzijom u pravcu
jedne ose.
 Primer su kontinualno opterećeni gredni nosaĉi.
 Ravansko stanje deformacija imamo na mestima dovoljno uidaljenim od oslonaca.
( ) | |
( ) | |
( ) | |
G
G
G
T
E
T
E
T
E
zx
zx
yz
yz
xy
xy
y x z z
x z y y
z y x x
t
¸
t
¸
t
¸
o o o v o c
o o o v o c
o o o v o c
=
=
=
A + + ÷ =
A + + ÷ =
A + + ÷ =

1

1

1
( ) ( )
( ) ( ) | |
( ) ( )
( ) ( ) | |
( ) ( )
( ) ( ) | |
zx zx
yz yz
xy xy
y x z z
x z y y
z y x x
G
G
G
T
E E
T
E E
T
E E
¸ t
¸ t
¸ t
o
v
c c v c v
v v
o
o
v
c c v c v
v v
o
o
v
c c v c v
v v
o
=
=
=
A
÷
÷ + + ÷
÷ +
=
A
÷
÷ + + ÷
÷ +
=
A
÷
÷ + + ÷
÷ +
=

2 1
1
2 1 1

2 1
1
2 1 1

2 1
1
2 1 1
¬
0
3 2
2
1
3
= ÷ + ÷
o o o
o o o I I I
2 2 2
3
2 2 2
2
1
2
xy z zx y yz x zx yz xy z y x
zx yz xy x z z y y x
z y x
I
I
I
t o t o t o t t t o o o
t t t o o o o o o
o o o
o
o
o
÷ ÷ ÷ + =
÷ ÷ ÷ + + =
+ + =
2
3 2
23
o o
t
÷
± =
2
3 1
13
o o
t
÷
± =
2
2 1
12
o o
t
÷
± =
OTPORNOST MATERIJALA

79
Hukov zakon za ravansko stanje deformacija:





Hukov zakon za prostorno stanje deformacija:


( ) | |
( ) | |
G
E
E
xy
xy
x z y y
z y x x
t
¸
o o v o c
o o v o c
=
+ ÷ =
+ ÷ =

1

1
OTPORNOST MATERIJALA

80
10.18 Elipse, elipsoidi i Morovi krugovi napona i deformacija
 Grafiĉko predstavljanje stanja napona i stanja deformacija u proizvoljnoj taĉki
opterećenog deformabilnog tela, vrši se elipsama, elipsoidima i Morovim
krugovima.
 Elipsama predstavljamo dvodimenzionalne sluĉajeve.
 Elipsoidima predstavljamo trodimenzionalne sluĉajeve.
 Morovim krugovima moguće je predstaviti jednodimenzionalne, dvodimenzionalne i
trodimenzionalne sluĉajeve.
10.19 Morov krug napona u sluĉaju ravanskog stanja napona
 Poći ćemo od izraza za transformaciju napona pri rotaciji koordinatnog sistema:

















( ) ( )
( ) ¢ t ¢ o o t
¢ t ¢ o o o o o
2 cos 2 sin
2
1
2 sin 2 cos
2
1
2
1
xy y x xy
xy y x y x x
+ ÷ ÷ =
+ ÷ + + =
( )
2
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ¢ t ¢ ¢ t o o ¢ o o t
¢ t ¢ ¢ t o o ¢ o o o o o
2 cos 2 cos 2 sin 2 sin
2
1

2 sin 2 cos 2 sin 2 cos
2
1
2
1
2 2 2
2
2
2 2 2
2 2
xy xy y x y x xy
xy xy y x y x y x x
+ ÷ ÷
(
¸
(

¸

÷ ÷ =
+ ÷ +
(
¸
(

¸

÷ =
(
¸
(

¸

+ ÷
( ) ( )
2
2
2
2
2
1
2
1
xy y x xy y x x
t o o t o o o + ÷ = +
(
¸
(

¸

+ ÷
( ) +
¹
¹
OTPORNOST MATERIJALA

81

10.20 O predznacima napona
 O predznacima napona postoji dogovor (konvencija).
 Razlikovaćemo dve konvencije o predznacima.
 Jednu koja se odnosi na analitiĉki i drugu koja se odnosi na grafiĉki metod
prikazivanja napona.

OTPORNOST MATERIJALA

82
Sada za primer, grafiĉki, pomoću Morovog kruga, predstavimo naponsko stanje stanje u
nekoj taĉki središnje površine ploĉe.
Neka su za kvadratni elementarni deo poznati normalni i tangencijalni naponi σ
x
, σ
y
i τ.


OTPORNOST MATERIJALA

83

Za odreĊivanje pravaca glavnih normalnih napona σ
1
i σ
2
koristimo pol P.



OTPORNOST MATERIJALA

84
Pravci glavnih normalnih napona σ
1
i σ
2
?

Ugao 2o
1
i o
1
?

OTPORNOST MATERIJALA

85
Izaberimo sada proi-zvoljnu taĉku H.

Pravac napona σ
H
? Naponi σ
H
i t
H
?

OTPORNOST MATERIJALA

86
 Sliĉan Morovom krugu napona je Morov krug deformacija.
 Kod Morovog kruga napona u σ-τ koordinatnom sistemu, ispod σ ose se crtaju
tangencijalni naponi koji obrću suprotno kazaljci na ĉasovniku, a iznad
tangencijalni naponi koji obrću u smeru kazaljke na ĉasovniku.
 Kod Morovog kruga deformacija u ε-(1/2)¸ sistemu, pozitivna ugaona deformacija
se nanosi iznad ε ose, a negativna ispod.
Glavni naponi kod ravanskog stanja napona su ose elipse definisane jednaĉinom



Glavni naponi kod prostornog stanja napona su ose elipsoida definisanog jednaĉinom



11. TEHNIĈKO SMICANJE
 Ĉisto smicanje je u praksi vrlo tešo ostvariti.
 Isto je skoro uvek je povezano sa savijanjem.
 U većini sluĉajeva savijanje je dominantno.
 Ponekad je situacija obrnuta.
 Pri seĉenju štapa, osim smicanja, javlja se i
savijanje momentom M, stim što je smicanje jaĉe
izraţ eno.


1
2
2
2
2
1
2
= +
o
q
o
ç
1
2
3
2
2
2
2
2
1
2
= + +
o
,
o
q
o
ç
OTPORNOST MATERIJALA

87
Sliĉnu situaciju imamo i u sluĉaju probijanja otvora na limovima.

 Probleme tehniĉkog smicanja imamo kod:
 Zakovanih veza (sa jednoseĉnim ili višeseĉnm zakivcima),
 Zavarenih veza,
 Osovinica preko kojih se prenosi vuĉna sila,
 Zavrtnjeva preko kojih se prenosi obrtni moment.
11.1 Zakovane veze

OTPORNOST MATERIJALA

88

11.2 Zavarene veze







OTPORNOST MATERIJALA

89
11.3 Osovinice preko kojih se prenosi vuĉna sila

11.4 Zavrtnjevi preko kojih se prenosi obrtni moment






OTPORNOST MATERIJALA

90
12. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POPREĈNIH
PRESEKA

 Popreĉni presek je geometrijska figura (slika) u preseĉnoj ravni koja je normalna
na osu štapa ili grede, odnosno srednju površinu ploĉe ili ljuske.
 U svrhu analize razliĉitih vidova naprezanja linijskih i površinskih nosećih
elemenata, potrebno je poznavati geometrijske karakteristike popreĉnih preseka.
 Što se tiĉe geometrijskih karakteristika popreĉnih preseka obradićemo:
 Površinu,
 Statiĉki moment,
 Aksijalni moment inercije (tromosti),
 Centrifugalni moment inercije i
 Polarni moment inercije,
 Posmatraćemo proizvoljni popreĉni presek u xy ravni Dekartovog koordinatnog
sistema.
Površina popreĉnih preseka
Površina proizvoljnog popreĉnog
preseka definisana je izrazom


Dimenzija površine je

NAPOMENA: Površine popreĉnih
preseka se koriste pri rešavanju
problema aksijalnog naprezanja i
tehniĉkog smicanja.

}
=
A
dA A
OTPORNOST MATERIJALA

91

12.1 Statiĉki momenti

Statiĉki momenti proizvoljnog popreĉnog
preseka, za ose x i y, definisani su izrazima



Dimenzija ovih momenata je


Vezu statiĉkih momenata popreĉnog
preseka i koordinata njegovog teţišta x
T
i y
T

definišu izrazi

Za sluĉaj da su ose x i y ujedno i teţišne ose
}
}
· =
· =
A
y
A
x
dA x S
dA y S
OTPORNOST MATERIJALA

92
 Statiĉki moment popreĉnog preseka, za posmatranu osu, predstavlja geometrijsku
karakteristiku jednaku proizvodu veliĉine površine popreĉnog preseka i rastojanja
njegovog teţišta od posmatrane ose.
12.2 Aksijalni momenti inercije

Aksijalni momenti inercije proizvoljnog
popreĉnog preseka, za ose x i y, definisani su
izrazima




Dimenzija ovih momenata je

 Aksijalni moment inercije popreĉnog preseka, za posmatranu osu, predstavlja
geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu površine popreĉnog preseka i
kvadrata rastojanja njegovog teţišta od posmatrane ose.






}
}
· =
· =
A
y
A
x
dA x I
dA y I
2
2
OTPORNOST MATERIJALA

93
12.3 Centrifugalni moment inercije
Centrifugalni moment inercije proizvoljnog poprečnog
preseka, za par upravnih osa x i y, definisan je izrazom


Dimenzija ovog momenata je




 Centrifugalni moment inercije popreĉnog preseka, za par posmatranih upravnih
osa, predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu površine
popreĉnog preseka i rastojanja njegovog teţišta od para posmatranih upravnih osa.
Centrifugalni moment inercije za presek sa
makar jednom osom simetrije, jednak je nuli.



}
· =
A
xy
dA xy I
}
· =
A
xy
dA xy I
] [ ] [
4 2
L L L L = · ·
¹
¦
¹
¦
´
¦
<
=
>
0
0
0
xy
I
2 1
2 1
2 1
x x
y y
dA dA dA
÷ =
=
= =
0 = =
}
xy xy
dI I
0
2 2 2 1 1 1
= + = dA y x dA y x dI
xy
¹
¹
OTPORNOST MATERIJALA

94
12.4 Polarni moment inercije
Polarni moment inercije površine
proizvoljnog popreĉnog preseka (moment
inercije za pol O) definisan je izrazom




 Polarni moment inercije površine popreĉnog preseka, za posmatrani pol,
predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku zbiru aksijalnih momenata
inercije za ose kojima je posmatrani pol koordinatni poĉetak (ishodište).
12.5 Opšti izraz za geometrijske karakteristike popreĉnih preseka
Geometrijske karakteristike koje smo razmatrali generalno moţemo definisati
momentom (m+n)-tog reda datog u obliku:
OTPORNOST MATERIJALA

95

12.6 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika
 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika odnosi se na sloţene popreĉne
preseke.
 Za primer ćemo posmatrati jedan sloţeni presek.




OTPORNOST MATERIJALA

96

 Ako se sloţeni popreĉni presek sastoji od n pojedinaĉnih delova onda oznaka za
sabiranje u izrazima sa prethodnog slajda dobija oblik


 Za oslabljen popreĉni presek, nekad je prikladnije geometrijske karakteristike
izraziti kao razliku geometrijskih karakteristika pojedinih delova.

12.7 Promena momenata inercije pri translaciji koordinatnog sistema
 Neka su u xy koordinatnmom sistemu poznati momenti inercije I
x
, I
y
, I
xy
.
 Potraţimo momente inercije I
ç
, I
q
, I
çq
u çq krdinatnom sistemu kojem su ose
paralelne sa osama xy koordinatnog sistema (koji je nastao translacijom xy
koordinatnog sistema).
¿
=
n
i 1
OTPORNOST MATERIJALA

97
Izrazi za momente inercije I
ç
, I
q
i I
çq

proizvoljnog popreĉnog preseka, u çq
koordinatnom sistemu, po definiciji glase









OTPORNOST MATERIJALA

98

Izraz za polarni moment inercije I
01
,
proizvoljnog popreĉnog preseka u çq
koordinatnom sistemu, po definiciji glasi









Do izraza kojim je definisana promena polarnog
momenta inercije pri translaciji koordinatnog
sistema

( )
x y
S b S a A r I I · + · · + · + = 2
2
0 01
( ) ( )
( ) ( ) ( )
( )
x y
x y y x
y y x x
S b S a A r I
S b S a A b a I I
S a A a I S b A b I I
· + · + · + =
= · + · · + · + + + =
= · + · + + · + · + =
2
2
2 2
2
0
2 2
2 2
01
¬
¹
OTPORNOST MATERIJALA

99

Ako se saglasno ovoj slici koordinatni poĉetak O
podudara sa teţištem T, onda vaţi:



 Momenti inercije popreĉnog preseka, za osu koja ne prolazi kroz njegovo teţište,
jednaki su zbiru momenata inercije za paralelnu teţišnu osu i poloţajnih momenta
inercije.
 Ovo pravilo o raĉunanju momenta inercije, po autoru Štajneru, zove se Štajnerovo
pravilo ili Štajnerov teorem.


OTPORNOST MATERIJALA

100
12.8 Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema
 Neka su u xy koordinatnmom sistemu poznati momenti inercije I
x
, I
y
, I
xy
.
 Potraţimo momente inercije I
x
,I
y
,I
xy
uxy krdinatnom sistemu kojem su ose
paralelne sa osama xy koordinatnog sistema (koji je nastao translacijom xy
koordinatnog sistema).
Veza koordinata taĉaka, uxy i xy
kordinatnim sistemima, prema slici levo,
definisana je izrazima



OTPORNOST MATERIJALA

101


Sliĉno kao kod napona, sabiranjem prva dva izraza dobijamo prvu invarijantu momemata
inercije


Ponov, sliĉno kao kod napona, ako prva dva izraza pomnoţimo, a treći izraz kvadriramo i
rezultate tih operecija oduzmemo, dobićemo drugu invarijantu momenata inercije

1 0
· = = + = + I I I I I
y x y x
2
2 2
· = ÷ = ÷
xy y x xy y x
I I I I I I
OTPORNOST MATERIJALA

102
12.9 Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeI
x
iI
y

Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeI
x
iI
y
odredićemo iz uslova da je prvi
izvod po υ funkcija



jednak nuli (0).









proizilazi da se ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije (max i min) odnose na
koordinatni sistem koji je u odnosu na xy koordinatni sistem zarotiran za ugao ¢.
12.10 Kojoj od ekstremnih vrednosti odgovara ¢=o ?
Odgovor na ovo pitanje dobićemo na osnovu analize drugih izvoda po ¢, ovih funkcija



( ) ( )
( ) ( ) ¢ ¢
¢ ¢
2 sin 2 cos
2
1
2
1
2 sin 2 cos
2
1
2
1
xy y x y x y
xy y x y x x
I I I I I I
I I I I I I
+ ÷ ÷ + =
÷ ÷ + + =
( ) ( )
( ) ( ) ¢ ¢
¢ ¢
2 sin 2 cos
2
1
2
1
2 sin 2 cos
2
1
2
1
xy y x y x y
xy y x y x x
I I I I I I
I I I I I I
+ ÷ ÷ + =
÷ ÷ + + =
|
|
.
|

\
|
¢ d
d
( ) 0 2 cos 2 2 sin = ÷ ÷ ÷ = ÷ = ¢ ¢
¢ ¢
xy y x
y
x
I I I
d
I d
d
I d
y x
xy
I I
I
tg
÷
÷ =
2

¹
¬
( ) ( )
( ) ( ) ¢ ¢
¢ ¢
2 sin 2 cos
2
1
2
1
2 sin 2 cos
2
1
2
1
xy y x y x y
xy y x y x x
I I I I I I
I I I I I I
+ ÷ ÷ + =
÷ ÷ + + =
OTPORNOST MATERIJALA

103
PoĊimo od ovog što već imamo









U ovom izrazu ćemo razlikovati dva sluĉaja:


Rotacijom x ose za ugao o dobija se osax
za koju aksijalni moment inercije I
x
ima maximalnu (max) vrednost.

( ) ¢ ¢
¢ ¢
2 cos 2 2 sin
xy y x
y
x
I I I
d
I d
d
I d
÷ ÷ ÷ = ÷ =
|
|
.
|

\
|
¢ d
d
¹
( ) 0 2 cos 4 2 sin 2
2
2
2
2
= ÷ ÷ ÷ = ÷ = ¢ ¢
¢ ¢
xy y x
y
x
I I I
d
I d
d
I d
( ) | |
y x
xy y x
y
x
I I
I I I
d
I d
d
I d
÷
· + ÷ · ÷ = ÷ =
¢
¢ ¢
2 cos
4 2
2
2
2
2
2
¹
x y
y x
I I
I I
>
>
) 2
) 1
OTPORNOST MATERIJALA

104
Rotacijom y ose za ugao o dobija
se osay za koju aksijalni moment inercije I
y
ima maximalnu (max) vrednost.
12.11 Koje izraze koristiti za odreĊivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih
momenata inercije ?


Ovo su izrazi za odreĊivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih momenata inercije.
OTPORNOST MATERIJALA

105
12.12 Maksimalna vrednost centrifugalnog momenata inercijeI
xy
Maksimalnu verednost centrifugalnog momenta inercijeI
xy
odredićemo iz uslova da je
prvi izvod po υ, funkcije

jednak nuli (0).







Odavde zakljuĉujemo da ćemo maksimalnu vrednost momenta inercije I
xy
imati za neki
ugao ¢=|.
12.13 Koji izraz koristiti za odreĊivanje maksimalnog centrifugalnog
momenta inercije ?

( ) ¢ ¢ 2 cos 2 sin
2
1
xy y x xy
I I I I + ÷ =
( ) ¢ ¢
¢
2 sin 2 2 cos 2
2
1
· ÷ · ÷ =
xy y x
xy
I I I
d
I d
xy
y x
I
I I
tg
2
2
÷
= ¢ ¬
( ) ¢ ¢ 2 cos 2 sin
2
1
xy y x xy
I I I I + ÷ =
|
|
.
|

\
|
¢ d
d
¹
( ) 0 2 sin 2 2 cos = ÷ ÷ = ¢ ¢
¢
xy y x
xy
I I I
d
I d
¹
OTPORNOST MATERIJALA

106





Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije jesu vrednosti glavnih momenata
inercije I
1,2
kojima odgovaraju glavne ose inercije (1) i (2).
Ako su ose x i y težišne ose, onda se moţe govoriti i o glavnim težišnim momentima inercije i
odgovarajućim glavnim težišnim osama inercije i tada imamo:








Za par glavnih teţišnih osa inercije centrifugalni moment inercije jednak je nuli (0).

( ) ( )
2
2
2 , 1 min max,
4
2
1
2
1
xy y x y x
I I I I I I I + ÷ ± + = =
( )
2
2
max ,
4
2
1
|
xy y x xy xy
I I I I I + ÷ = =
=| ¢
y x
I I > ) 1
¬
( )
( )
( ) 0
12
2 min
1 max
= =
= =
= =
=
=
=
I I
I I I
I I I
xy
y
x
o ¢
o ¢
o ¢
¢
¢
¢
x y
I I > ) 2
¬
( )
( )
( ) 0
12
1 max
2 min
= =
= =
= =
=
=
=
I I
I I I
I I I
xy
y
x
o ¢
o ¢
o ¢
¢
¢
¢
OTPORNOST MATERIJALA

107
12.14 Morov krug inercije
 Promenu momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema moguće je predstaviti
grafiĉki korišćenjem Morovog kruga inercije (tromosti).
 Morov krug inercije sliĉan je Morovom krugu napona i Morovom krugu
deformacija.
 Tvrdnju o sliĉnosti pozkrepićemo sliĉnošću odgovarajućih izraza za napone i
momente inercije.










( ) ( )
( ) ( )
2
2
2
2
2
1
4
2
1
2
1
4
2
1
2
1
xy y x y x
xy y x y x
I I I I I I
I I I I I I
+ ÷ ÷ + =
+ ÷ + + =
( ) ( )
( ) ( )
2
2
2
2
2
1
4
2
1
2
1
4
2
1
2
1
xy y x y x
xy y x y x
t o o o o o
t o o o o o
+ ÷ ÷ + =
+ ÷ + + =
( )
2
2
max
4
2
1
xy y x
t o o t + ÷ =
( )
2
2
max , ' '
4
2
1
xy y x y x
I I I I + ÷ =
1 2 1
I
y x
= + = + o o o o
1 2 1
I = + = +
y x
I I I I
OTPORNOST MATERIJALA

108
ZAPAŢANJE:
PotvrĊuje se sliĉnost izraza za glavne napone i glavne momenata inercije !
 Morovog kruga inercije se crta u I
x
/I
y
– I
xy
koordinatnom sistemu.
 Iznad I
x
/I
y
ose nanose se pozitivne vrednosti momenta I
xy
, a ispod negativne.
 Glavne teţišne momente inercije i glavne teţišne ose inercije odreĊujemo na
potpuno identiĉan naĉin kao što odreĊujemo glavne napone i pravce glavnih
napona.
12.15 Polupreĉnici inercije
Polupreĉnik inercije je veliĉina koja se odreĊuje pomoću izraza


Dimenzija polupreĉnika inercije je:


Za teţišne ose x i y: Za glavne teţišne ose (1) i (2):



12.16 Elipsa inercije
 Elipsa inercije prostire se u pravcu prostiranja površine popreĉnog preseka.
 Jednaĉina navedene elipsa je oblika:

A
I
i =
0 > i
A
I
i
A
I
i
y
y
x
x
=
=
min
2
2
max
1
1
i
A
I
i
i
A
I
i
= =
= =
OTPORNOST MATERIJALA

109
12.17 Dodatne geometrijske karakteristike popreĉnih preseka
 Ostalo nam je još da obradimo dodatne geometrijske karakteristike popreĉnih
preseka, ito:
 Aksijalni otprni moment (otporni moment za osu) i
 Polarni otporni moment.
12.18 Aksijalni otporni momenti za ose x i y





Aksijalni otporni momenti W
x
i W
y
za ose x i y koriste se pri rešavanju problema savijanja.




max
y
I
w
x
x
=
max
x
I
w
y
y
=
OTPORNOST MATERIJALA

110
12.19 Polarni otporni moment za pol O



Polarni otporni moment W
0
koiste se pri rešavanju problema uvijanja.
ZADATAK 1
Odrediti geometrijske karakteristike popreĉnih preseka datih na slici.




max
0
0
µ
I
w =
OTPORNOST MATERIJALA

111
ZADATAK 2
Na slici je prikazana je geometrijska fugura.

1. Odrediti vrednosti momenata inercije I
x
, I
y
i I
xy
za teţišne ose x i y.
2. Odrediti vrednosti i pravce glavnih teţišnih momenta inercije.
3. Nacrtati pravce glavnih teţišnih momenata inercije i elipsu inercije.










OTPORNOST MATERIJALA

112
13. UVIJANJE
 Problem uvijanja se javlja kod mašinskih elemanata koji prenose snagu obrtanjem.
 Element oblika štapa koji prenosi snagu obrtanjem zove se vratilo.
 Dakle, vratila su opterećen na uvijanje.
 Element oblika štapa, koji se obrće a na prenosi snagu, već je napregnut na
savijanje, zove se osovina.
 Izraz za snagu koja se prenosi obrtanjem glasi:
P – Snaga u [W]
M
t
– Obrtni (torzioni) moment (moment uvijanja) u [Nm]
e - Ugaona brzina u [rad∙s
-1
]
 Ugaona brzina ω zavisi od uĉestanosti obrtanja n i iznosi:
n – Uĉestanost obrtanja u [s
-1
]
13.1 Konvencija o predznaku momenta uvijanja
 Moment uvijanja (torzije) M
t
je pozitivan (+) ako mu je smer suprotan smeru
kazaljke na ĉasovniku.
 Moment uvijanja M
t
je negativan (-) ako mu se smer podudara sa smerom kazaljke
na ĉasovniku.

Predznak o momentu uvijanja UvoĊenjem ovakvih oznaka moguće je
uspostaviti sliĉnost sa predznacima normalnih preseĉnih sila kod aksijalno napregnutih
štapova.
U popreĉnom preseku štapa napregnutog na uvijanje, pojaviće se samo moment uvijanja
(torzije), a sve ostale preseĉne sile biće jednake su nuli

e · =
t
M P
n · = t e 2
OTPORNOST MATERIJALA

113
Moment uvijanja moţe biti:
1) Koncentricani M
t
(deluje u ravni
upravnoj na poduţnu osu štapa) i
2) Kontinualni m (konstantan po duţini
štapa ili je u funkciji od koordinate z)


13.2 Uvijanje štapova kruţ nog popreĉnog preseka
 Da bi se problem uvijanja štapova kruţnog popreĉnog preseka lakše shvatio, za
primer ćemo uzeti štap sa uoĉenom izvodnicom AA’.
Štap kruţnog popreĉnog preseka sa uoĉenom
izvodnicom AA’






0
0
0
0
0
0
=
=
=
=
=
=
t
y
x
y
x
M
M
M
N
T
T
OTPORNOST MATERIJALA

114
 Ako posmatrani štap napregnemo na uvijanje on će se deformisati.
 Izvodnica AA’ će zauzeti poloţaj AA”.
Deformacija štapa je definisana uglom klizanja ¸ (za
izvodnicu AA’ ugao klizanja je ¸
R
jer se ista nalazi na
omotaĉu valjka polupreĉnika R).
Ugao klizanja ¸ izaziva rotaciju kraja štapa
definisanu priraštajem du, ugla uvijanja u.


13.3 Uvijanjem štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Pretpostavke
 Da bi se rešili problemi uvijanja štapova kruţnog popreĉnog preseka, uvedene su
sljedeće pretpostavke:
 Pretpostavka o naponima,
 Pretpostavka o deformacijama i
 Pretpostavka o proširenom Hukovom zakonu.
Pretpostavka o naponima
 U popreĉnom preseku štapa izloţenog samo uvijanju imamo napone smicanja.
 Svi ostali naponi jednaki su nuli (0).





0
0
0
0
=
=
=
=
z
z
zy
zx
o
t
t
t
OTPORNOST MATERIJALA

115

 Na štapu sa kruţnim popreĉnim presekom, izloţenom uvijanju uoĉimo zamišljeni
element duţine dz.

 Iz uoĉenog zamišljenog elementa, na udaljenosti µ od ose, izdvojimo zamišljeni cevni
element debljine dµ, a zatim iz njega izdvojimo zamišljeni elementarni deo.
OTPORNOST MATERIJALA

116

 Iz pretpostavke da se na popreĉnom preseku štapa, pri delovanju momenta
uvijanja, pojavljuju samo naponi smicanja, na udaljenosti µ veliĉina ovih napona
jednaka t
µ
.
Pretpostavka o deformacijama
 Popreĉni preseci štapa kruţnog popreĉnog preseka, ravni i upravni na osu štapa pre
delovanja momenta uvijanja, ostaju ravni i upravni na osu štapa i posle delovanja
momenta uvijanja.
 Promena duţina svih izvodnica štapa pri delovanju momenta uvijanja moţe se
zanemariti (izvodnice ostaju pribliţno iste i posle delovanja momenta uvijanja).
Pretpostavka o proširenom Hukovom zakonu
Ako za aksijalno napregnut štap vaţi Hukov zakon u obliku
onda za štap izloţ en uvijanju vaţi prošireni Hukov zakon formulisan na naĉin

13.4 Uvijanjem štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Jednaĉine ravnoteţe
 Podsetimo se jednaĉina ravnoteţe u sluĉaju opšteg opterećenja linijskih mosećih
elemenata.

c o · = E
OTPORNOST MATERIJALA

117





 Jednaĉine ravnoteţ e kod štapova kruţnog popreĉnog preseka koji su opterećeni na
uvijanje imaju oblik

13.5 Uvijanjem štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Veza izmeĊu ugla
klizanja i ugla uvijanja
 Zamislimo da smo iz štapa izloţenog uvijanju izdvojili neki unutrašnji valjak duţine
dz i polupreĉnika µ.
 Uoĉena izvodnica AB ovog unutrašnjeg valjka zbog deformisanja se premesti u
poloţaj AB
1
.

( )
} }
} }
} }
= · ÷ · =
= · ÷ =
= · =
A A
t zx zy z
A
y z
A
y zy
A
x z
A
x zx
M y dA x dA N dA
M x dA T dA
M y dA T dA
t t o
o t
o t
) 6 ) 3
) 5 ) 2
) 4 ) 1
OTPORNOST MATERIJALA

118
13.6 Uvijanje štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Relativni ugao uvijanja





OTPORNOST MATERIJALA

119



13.7 Uvijanje štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Ugao uvijanja
U svrhu izvoĊenja izraza za odreĊivanje ugla uvijanja poći ćemo od izraza za relativni
ugao uvijanja




( )
( )
( )
( )
dz
z d
z I G
z M
z
t
u
u =
·
=
0
'
¹
OTPORNOST MATERIJALA

120



Ugao uvijanja na duţini z


Za ukupnu duţinu štapa ugao uvijanja iznosi




( ) ( )
( )
( )
dz
z I G
z M
dz z z d
t
·
·
= · =
0
'
u u
¹
( ) ( )
( )
( )
} }
·
·
= · =
z
t
z
dz
z I G
z M
dz z z
0 0 0
'
u u
( ) ( )
( )
( )
} }
·
·
= · = =
l
t
l
dz
z I G
z M
dz z l z
0 0 0
'
u u
OTPORNOST MATERIJALA

121
13.8 Uvijanje štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Naponi smicanja
Za izvoĊenje izraza pomoću kojeg ćemo odrediti napone smicanja štapa kruţnog
popreĉnog preseka, koji je napregnut na uvijanje, iskoristićemo izraz




Uproizvoljnom preseku štapa maksimalni napon smicanja iznosiće

Najveća vradnost napona smicanja na rasponu štapa napregnutog na uvijanje je na mestu
za koje vaţi

Za

Korišćenjem izraza dolazi se do raspodele napona smicanja po
popreĉnom preseku.

( ) ( ) z G G z
z
'
, u µ ¸ µ t
µ
· · = · =
( )
( )
( ) z I G
z M
z
t
0
'
·
= u
( )
( )
( )
µ µ t · =
z I
z M
z
t
z
0
, ¬
( )
( )
( ) z W
z M
z
t
z
0
max
= t
( )
( )
max
0
max ,
|
|
.
|

\
|
=
z W
z M
t
z
t
( ) const I z I = =
0 0
¬
( ) const z W =
0
0
max ,
max ,
W
M
t
z
= t ¬
( )
( )
( )
µ µ t · =
z I
z M
z
t
z
0
,
OTPORNOST MATERIJALA

122

13.9 Dimenzionisanje vratila kruţ nog i kruţ no-prstenastog popreĉnog
preseka
 Dimenzionisanje vratila kruţnog i kruţno-prstenastog popreĉnog preseka vrši se:
 Prema dozvoljenom naponu smicanja (τ
d
) i
 Prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja (u’
d
).
Dimenzionisanje prema dozvoljenom naponu smicanja
Za ovaj kriterijum dimenzionisanja vaţi:


Za vratilo kruţnog popreĉnog preseka
(puno vratilo) polarni otporni
moment je: Potreban preĉnik punog vratila



( )
( )
( )
d
t
z W
z M
z t t s
|
|
.
|

\
|
=
max
0
max
¬ ( )
( )
d
t
z M
z W
t
>
0
¬
( )
d
t
z M d
t
t
>
16
3
( )
3

16
d
t
z M
d
t t
>
¹
16
3
0
t d
W =
OTPORNOST MATERIJALA

123




Za vratilo kruţno-prstenastog popreĉnog preseka (šuplje vratilo) polarni otporni moment
je:

Potreban preĉnik šupljeg vratila:

Odnos unutrašnjeg d
u
i vanjskog d = d
v
preĉnika šupljeg vratila

Dimenzionisanje prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja
Za ovaj kriterijum dimenzionisanja vaţi:


Za vratilo kruţnog popreĉnog preseka (puno vratilo) polarni moment inercije je:

Potreban preĉnik punog vratila:




Za vratilo kruţno-prstenastog popreĉnog preseka (šuplje vratilo) polarni moment inercije
je:


¬
( )
( )
d
t
z M
z W
t
>
0
( )
( )
( )
d
t
z W
z M
z t t s
|
|
.
|

\
|
=
max
0
max
( )
( )
d
t
z M d
t
¢
t
> ÷
4
3
1
16
| |
4
3
0
1
16
¢
t
÷ =
d
W
( )
( )
3
4
1
16
¢ t t ÷
>
d
t
z M
d
d
d
d
d
u
v
u
= = ¢
¬
( )
( )
( )
'
max
0
max
'

d
t
z I G
z M
z u u s
|
|
.
|

\
|
=
( )
( )
'
0

d
t
G
z M
z I
u
>
( )
'
4
32
d
t
G
z M d
u
t
>
32
4
0
t d
I =
( )
4
'
d
32
u t G
z M
d
t
>
¬ ( )
( )
( )
'
max
0
max
'

d
t
z I G
z M
z u u s
|
|
.
|

\
|
= ( )
( )
'
0

d
t
G
z M
z I
u
>
( )
( )
'
4
4

1
32
d
t
G
z M d
u
¢
t
> ÷
( )
4
4
0
1
32
¢
t
÷ =
d
I
OTPORNOST MATERIJALA

124

Potreban preĉnik šupljeg vratila:

13.10 Provere vratila
 Ĉesto je za konkretno vratilo potrebnmo izvršiti proveru, ito:
 Proveru ĉvrstoće,
 Proveru krutosti i
 Proveru nosivosti.
Provera čvrstoće
τ
d
– Dozvoljeni (dopušteni) napon smicanja


Za A=const
Provera krutosti
τ
d
– Dozvoljeni (dopušteni) relativni ugao uvijanja

Za I
0
=const

Provera nosivosti
Prema dozvoljenom naponu smicanja τ
d


Prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja u’
d




( )
( )
4
4 '
d
1
32
¢ u t ÷
>
G
z M
d
t
( )
( )
( )
d
t
z
z W
z M
z t t s
|
|
.
|

\
|
=
max
0
max
d
t
W
M
t s
0
max ,
( )
( )
d
t
z I G
z M
'
max
0
max
'
u u s
|
|
.
|

\
|
·
=
d
t
I G
M
'
0
max ,
max
'
u u s
·
=
( )
d t
W z M t · s
0
( )
d
t
I G z M
'
0
u · · s
OTPORNOST MATERIJALA

125

13.11 Uštede u materijalu korišćenjem šupljih vratila
Podsetomo se da je napon smicanja t
z
(z), pri uvijanju vratila, linearna funkcija od
polupreĉnika njegovog kruţnog popreĉnog preseka.



Raspodela napona smicanja pri uvijanju vratila kruţnog popreĉnog preseka prikazana je
grafiĉki.
Grafiĉki prikaz raspodele napona smicanja smicanja pri uvijanju vratila kruţnog
popreĉnog preseka

ZAPAŢANJE: Unutrašnji deo vratila je manje napregnut
na uvijanje od spoljašnjeg dela.
IDEJA: Uz malo povećanje spoljašnjeg preĉnika i primenu
kruţno-prstenastog popreĉnoh preseka ostvariti uštedu u
materijalu.


Posmatrajmo dva vratila od istog materijala, kruţnog i kruţno-prstenastog popreĉnog
preseka !
( )
( )
( )
µ t · =
z I
z M
z
t
z
0
R s s 0 µ
OTPORNOST MATERIJALA

126

Kružni i kružno-prstenasti poprečni presek vratila
Zone (oblasti) iskorišćenosti materijala kod punih vratila ?

Razmotrimo sluĉaj vratila V1 kruţnog i vratila V2 kruţno-prstenastog popreĉnog preseka
koja su od istog materijala, iste duţine i istog momenta uvijanja M
t
.
OTPORNOST MATERIJALA

127

Da bi vratila V1 i V2 imala istu nosivost, potrebno je da im maksimalni naponi smicanja
imaju istu vrednost.

Koristeći oznake na slici sa prethodnog slajda odredimo odnose:
Preĉnika: Teţina: Uglova uvijanja:

Odnos preĉnika (kriterijum dozvoljenog napona smocanja t
d
!




Odnos teţina (prema izrazima za izraĉunavanje teţina)!





( ) ( ) 2 1
max max
V V t t =
2
1
d
d
2
1
Q
Q
2
1
u
u
( )
3
4
3
4
d
3
d
2
1
1
1
16

16
¢
¢ t t
t t
÷ =
÷
=
t
t
M
M
d
d
¬
2 1
d d <
3
2
d
d
= ¢
2 2 2
1 1 1
2
1
l A
l A
Q
Q
· ·
· ·
=
¸
¸
( )
2 2
2
2
1
2
3
2
2
2
1
2
3
2
2
2
1
2
1
2
1
1
4 4
4
¢ t t
t
÷
=
÷
=
÷
= =
d
d
d d
d
d d
d
A
A
Q
Q
2 1
2 1
¸ ¸ =
= l l
OTPORNOST MATERIJALA

128
¸
1
, ¸
2
– Specifiĉne teţine vratila V1 i V2
l
1
, l
2
– Duţine vratila V1 i V2
A
1
, A
2
– Površine popreĉnih preseka vratila V1 i V2








ZAKLJUĈAK: Sa šupljim vratilom je ostvarena ušteda u materijalu.


Odnos uglova uvijanja (prema izrazima za izraĉunavanje uglova uvijanja) !










( )
2
2
2 1
2
1
1 ¢ ÷
=
d d
Q
Q
¬ ( ) ( ) ( )
( )
( )
3
2
2
2
3
3
2
2
2
2
2
2
3
2
4
2
1
1
1
1
1 1
1
1
¢
¢
¢
¢ ¢
¢
¢
÷
+
=
=
÷
+ ÷
=
÷
÷
=
Q
Q
3
4
2
1
1 ¢ ÷ =
d
d
2 1
Q Q >
¹
2
'
2
1
'
1
2
1
l
l
·
·
=
u
u
u
u
¬
1 , 0
2 , 0
2 , 0
1 , 0
2
1


I
I
I G
M
I G
M
t
t
= =
u
u
¬
( )
32
1
32
4
1
4
4
2
2
1
t
¢
t
u
u
d
d
÷
=
2 1
2 , 0
'
1
1 , 0
'
1


l l
I G
M
I G
M
t
t
=
=
=
u
u
( )
4
4
2
2 , 0
4
1
1 , 0
1
32
32
¢
t
t
÷ =
=
d
I
d
I
1
2
3
4
2
1
1
1
d
d
=
÷
=
¢
u
u
OTPORNOST MATERIJALA

129







ZAKLJUĈAK: Uz uštedu materijala, kod šupljeg vratila imamo i veću krutost.

13.12 Problemi uvijanja štapova
 Problemi uvijanja koje ćemo rešavati odnose se na:
 Štapove kruţnog i kruţno-prstenastog popreĉnog preseka (površina preseka
A=const),
 Štapove kruţnog i kruţno-prstenastog popreĉnog preseka (površina preseka
A≠const).
 Sliĉno kao i problemi aksijalnog naprezanja štapova i problemi uvijanja štapova
mogu biti:
 Statiĉki odreĊeni i
 Statiĉki neodreĊeni.
Primer statiĉki odreĊenog i statiĉki neodreĊenog štapa opterećenog na uvijanje
( )
4
4
1
2
2
1
1 ¢
u
u
÷
|
|
.
|

\
|
=
d
d
3
4
2
1
1 ¢ ÷ =
d
d
¬
( )
( )
( )
( )
3
4
3
4
3
4
4
3
4
3
4
4
4
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
¢
¢
¢
¢
¢
¢
u
u
÷
=
÷
=
=
÷
÷
=
÷
÷
=
2 1
u u >
OTPORNOST MATERIJALA

130

Statički neodreĎen problem uvijanja – Metod sila


OTPORNOST MATERIJALA

131


ZADATAK 1
Na slici je prikazan štap opterećen na uvijanje.

1. Odrediti preseĉne momente uvijanja M
t
(z), relativne uglove uvijanja u’(z), uglove
uvijanja u(z), maksimalne napone smicanja t
max
(z) i nacrtati odgovarajuće
dijagrame.
2. Prema dozvoljenom naponu na uvijanje t
d
= 5 kN/cm
2
i prema dozvoljenom
relativnom uglu uvijanja u’
d
= 1,5 °/m, odrediti potrebne preĉnike štapa na delovima
i (usvojene vrednosti preĉnika zaokruţiti na cele mm).





OTPORNOST MATERIJALA

132
14. SAVIJANJE
 U posebnu grupu mašinskih elemenata opterećenih na savijanje spadaju:
 Vratla i
 Osovine.
 Vratila su u opštem sluĉaju, osim na savijanje, opterećena još na zatezanje (pritisak)
i na uvijanje.
 Prema principu nezavisnosti, svako od opterećenja, moţe se razmatrati odvojeno.
 Sa zatezanjem (pritiskom), odnosno sa aksijalnim ili poduţnim opterećenjem
(naprezanjem) već smo se upoznali.
 Upoznali smo se i sa naprezanjem na uvijanje.
 Aksijalno naprezanje i naprezanje na uvijanje odnosili su se na štapove kao linijske
noseće elemente.
 Naprezanje na savijanje ili samo, savijanje, odnosi se na linijske noseće elemente
koji se zovu grede (gredni nosaĉi).
 Poduţne ose štapova su pri aksijalnom naprezanju ili pri naprezanju na uvijanje
ostajale nepromenjene.
 Ravne grede sa svojim poduţnim osama, pri savijanju se zakrivljuju.
 Savijanje se moţ e podeliti na:
 Ĉisto savijanje i
 Savijanje silama.

OTPORNOST MATERIJALA

133
14.1 Ĉisto savijanje
 U svrhu razumevanja ovog problema, poći ćemo od opšteg sluĉaja opterećenja
grede.
 Izabraćemo jedan popreĉni presek grede (izabrani popreĉni presek).
 Iz grede ćemo izdvojiti deo koji sadrţi izabrani popreĉni presek, a zatim ćemo
posmatrati napone na tom preseku.
Naponi na izabranom popreĉnom preseku grede pri opštem sluĉaju opterećenja

Na izabranom popreĉnom preseku grede, pri opštem sluĉaju opterećenja , imamo napone:
Normalni napon tangencijalne napone
14.2 Ĉisto savijanje – Pretpostavke
 U svrhu rešavanja problema ĉistog savijanja, kao i kod drugih vidova naprezanja,
usvojene su izvesne pretpostavke, ito:
 Pretpostavka o naponima,
 Pretpostavka o deformacijama i
 Pretpostavka o vezi napona i deformacija.
Čisto savijanje – Pretpostavka o naponima
 U sluĉaju ĉistog savijanja grede, normalni napon je razliĉit od nule, dok su
tangencijalni naponi jednaki nuli.

z
o
( )
z zy zx
t t t , ,
OTPORNOST MATERIJALA

134


 Na osnovu pretpostavke o naponima, jednaĉine ravnoteţe za izabrani popreĉni
presek izdvojenog grednog dela, glase:





Čisto savijanje – Pretpostavka o deformacijama
 Jednostavnosti radi, posmatraćemo gredu konstantnog pravougaonog popreĉnog
preseka (A=const).
 Zamislimo da sve strane grede sadrţe ortogonalnu mreţu linija.
 Greda se, kako je već reĉeno, pri savijanju zakrivljuje, pa joj se na jednoj strani
poduţna vlakna izduţuju, a na drugoj skraćuju.
 Ak se poduţna vlakna na jednoj strani savijene grede izduţuju, a na drugoj
skraćuju, logiĉno je zakljuĉiti da u savijenoj gredi postoje vlakna koja nisu
promenila svoju duţinu.
 Ova vlakna ze sovu neutralna vlakna, a odgovarajuća površina koja ih sadrţi,
neutralna površina (neutralna ravan pre savijanja).
 Trag neutalne površine na yz ravni predstavlja neutralnu liniju n-n.
 Vratimo se na gredu sa ortogonalnom mreţom linija i pogledajmo šta se dešava sa
popreĉnim presecima.





0 =
z
o
0 = = =
z zy zx
t t t
( )
} }
} }
} }
= · ÷ · =
= · ÷ =
= = · =
A A
zx zy z
A
z
A
zy
A
x z
A
zx
y dA x dA dA
x dA dA
M y dA dA
0 ) 6 0 ) 3
0 ) 5 0 ) 2
0 ) 4 0 ) 1
t t o
o t
o t
OTPORNOST MATERIJALA

135
Popreĉni preseci grede opterećene na ĉisto savijanje ostaju ravni !!!

Popreĉni preseci grede pre (gore) i posle ĉistog savijanja (dole)
 Iz ĉinjenice da popreĉni preseci grede izloţ ene ĉistom savijanju, ostaju ravni, sledi


Na izolovanm grednom delu duţine dz, u ravni yz, posmatrajmo vlakno a-a na gornoj
strani grede, vlakno b-b na donjoj strani grede, neutralno vlakno n-n i vlakno c-c na
udaljenost y.






Izolovani gredni
element posle ĉistog savijanja
0 =
z
c
0 = =
zy zx
¸ ¸
( ) ( )
¢ µ
¢ µ ¢ µ
c
d
d d y
dz
dz
z

÷ +
=
A
=
y K
y
z
= =
µ
c
OTPORNOST MATERIJALA

136
µ - Radijus krivine (zakrivljenosti)
K – Krivina (zakrivljenost) jednaka reciproĉnoj vrednosti radijusa krivine (zakrivljenosti)

Čisto savijanje – Pretpostavka o vezi napona i deformacija
Vezu napona i deformacija u sluĉaju ĉistog savijanja grednih nosaĉa, definiše Hukovog
zakona

Kod ĉistog savijanja


Normalni napon σ
z
zavisi samo od koordinate y

Vratimo se ponovo na jednaĉine ravnoteţe





Normalni napon σ
z
srećemo u trećoj, ĉetvrtoj i petoj jednaĉini.
Pod kojim će uslovima pomenute jednačine biti zadovoljene?
z z
E c o · =
( ) ( ) z y y z K E σ
z z
, o = · · =
( ) y z K
y
z
· = =
µ
c
( ) const K z K = =
¹
( ) y
z z
o o =
( )
} }
} }
} }
= · ÷ · =
= · ÷ =
= = · =
A A
zx zy z
A
z
A
zy
A
x z
A
zx
y dA x dA dA
x dA dA
M y dA dA
0 ) 6 0 ) 3
0 ) 5 0 ) 2
0 ) 4 0 ) 1
t t o
o t
o t
OTPORNOST MATERIJALA

137

 Da bi treća jednaĉina ravnoteţ e bila zadovoljena potrebno je da osa x popreĉnog
preseka, oko koje se greda savija, bude teţišna osa, jer tada je statĉki moment S
x
za
tu osu jednak nuli (0).

 Da bi peta jednaĉina ravnoteţe bila zadovoljena potrebno je da ose x i y popreĉnog
preseka, budu glavne teţišne ose, jer tada je centrifugalni moment inercije I
xy

jednak nuli (0).
 Do sada smo pretpostavili da su površina popreĉnog preseka grede kao i aksijalni
moment inercije za osu x, konstante (A=const i I
x
=const).
OTPORNOST MATERIJALA

138
 Sada uzmimo da su A=const i I
x
=const .
 I u ovom sluĉaju, ako su ose x i y glavne teţišne ose, biće S
x
= 0 i I
xy
= 0.
 Samim tim biće zadovljene treća i peta jednaĉina ravnoteţe o kojima je već bilo reĉi.
 Ovakvo savijanje se zove savijanje oko glavne teţišne ose inercije.



OTPORNOST MATERIJALA

139
 Ako se gredni nosaĉ savija oko ose x koja je i teţišna i simetralna osa popreĉnog
preseka, onda u najudaljenijim suprotnim taĉkama preseka, od te ose, imamo
maksimalne vrednosti normalnih napona koje su u apsolutnom smislu jednake.
 Kod preseka kojima osa x jeste teţišna, ali nije simetralna osa, u najudaljenijim
taĉkama od te ose, u apsolutnom smislu imamo maksimalne vrednosti normalnih
napona koje nisu jednake.
 Pozitivne vrednosti normalnog napona odnose se na vlakna koja se izdužuju, a
negativne na vlakna koja se skraćuju.
 Prikaţimo to na primerima.
Primer 1: Rasodela normalnog napona po visini T-profilnog popreĉnog poreseka grednog
nosaĉa





OTPORNOST MATERIJALA

140
Primer 2: Rasodela normalnog napona po visini I-profilnog popreĉnog poreseka grednog
nosaĉa

Primer 3: Rasodela normalnog napona po visini pravougaonog popreĉnog poreseka
grednog nosaĉa

OTPORNOST MATERIJALA

141
 Iz raspodela napona na prethodnim slikama zakljuĉujemo sljedeće:
 Sva vlakna koja leţ e u ravni xz ostaj nepromenjene duţine.
 Ravan xz je neutralna ravan.
 Teţišna osa z koja leţi u neutralnoj ravni naziva se neutralna linija ili
elastiĉna linija.
 Napomena: Zakljuĉci i izrazi do kojih smo došli vaţe i u sluĉaju ĉistog savijanja
grede oko ose y, momentima M
y
.
14.3 Savijanje silama
 Savijanje grednih nosaĉa popreĉnim silama znatno je sloţenije od ĉistog savijanja.
 Naponi smicanja izazvani delovanjem popreĉnih sila, pojavljuju se u:
 Ravnima upravnim na osu z i
 Ravnima u pravcu ose z.
 Zato za posledicu imamo krivljenje (vitoperenje) popreĉnih preseka.
Krivljenje (vitoperenje) popreĉnih preseka grednog nosaĉa opterećenog na savijanje
popreĉnim silama oko ose x

Pri savijanju grednih nosaĉa silama, oko x ose, za preseseĉne sile vaţi:




( )
( )
0
0
0
= = = =
= =
= =
t y x
y y
x x
M M T N
z T T
z M M
OTPORNOST MATERIJALA

142
14.4 Savijanje silama – Pretpostavke
 I kod problema savijanja silama, kao i kod problema ĉistog savijanja, uvodimo:
 Pretpostavku o naponima,
 Pretpostavku o deformacijama i
 Pretpostavku o vezi napona i deformacija.
Savijanje silama – Pretpostavka o naponima
 Pri savijanju silama oko ose x (silama u ravni yz), u proizvoljnom popreĉnom
preseku upravnom na osu z, postoje moment savijanja M
x
i popreĉne sile T
y
i
logiĉno je pretpostaviti da su normalni napon i tanencijalni naponi u tom
popreĉnom preseku, generalno razliĉiti od nule.



Savijanje silama – Pretpostavka o deformacijama
 Zbog krivljenja (vitoperenja) popreĉnih preseka, a na osnovu pretpostavke o
naponima, da se zakljuĉiti da vaţi sljedeće:



 Za materijale koji se najĉešće koriste u tehnici eksperimentalno je utvrĊeno da
vitoperenje (izuzev kod tankozidnih greda) zanemarljivo malo utiĉe na poduţne
deformacije vlakana i raspodelu normalnih napona.
 Zbog ovoga se kod savijanja silama pretpostavlja da su:
Savijanje silama – Pretpostavka o vezi napona i deformacija
Vezu normalnog napona i poduţne deformacije (dilatacije) u sluĉaju savijanja grednih
nosaĉa silama, kao i u sluĉaju ĉistog savijanja, definiše Hukov zakon

0 =
z
σ
0
0
=
=
zy
zx
t
t
0 =
z
c
0
0
=
=
zy
zx
¸
¸
z z
E c o · =
OTPORNOST MATERIJALA

143
Pretpostavlja se da u sluĉaju savijanja grednih nosaĉa silama, kao i kod uvijanja, za
tangencijalne napone vaţi prošireni Hukov zakon


Savijanje silama – Normalni naponi
U sluĉaju savijanja grednih nosaĉa silama moment savijanja oko x ose

Pošto se uticaj popreĉnih sila na poduţne deformacije vlakana zanemaruje, normalni
naponi se kao i u sluĉaju ĉistog savijanja, mogu izraziti na naĉin:




Za I
x
=const duţ cele grede, imamo da je


Kao kod ĉistog savijanja, i kod savijanja silama, za y = y
max
, imamo maksimalnu vrednost
normalnog napona


Za I
x
=I
x
(z)=const vaţi:




NAPOMENA: Sliĉni izrazi vaţ e i u sluĉaju savijanja oko ose y, momentima savijanja M
y
.
zy zy
zx zx
G
G
¸ t
¸ t
· =
· =
( ) const z M M
x x
= =
( ) ( ) y z K E z σ
z z
· · = =o
( )
( )
y
I
z M
z σ
x
x
z z
· = =o
( )
( )
x
x
I
z M
z K E = ·
( )
( )
y
I
z M
z
x
x
z
· = o
( )
( ) ( )
max
max max ,
W
z M
y
I
z M
z
x
x
x
z
= · = o
( )
( )
( )
y
z I
z M
z y
x
x
z z
· = = , o o ( )
( )
( )
( )
( ) z W
z M
y
z I
z M
z
x
x
x
x
z
= · =
max max ,
o
( )
( )
max
max
|
|
.
|

\
|
=
z W
z M
x
x
o
OTPORNOST MATERIJALA

144
14.5 Savijanje silama – Naponi smicanja
 Uzmimo u razmatranje gredni element duţine dz.
 Neka je greda izloţena savijanju oko ose x pri ĉemu je M
x
=M
x
(z)=const.
 Gredni element duţine dz prikazan je na narednoj slici.
 Glavne teţišne ose izabranog popreĉnog preseka koji pripada tom grednom
elementu, jesu ose x i y.


Naponi smicanja tangiraju konturu
popreĉnog preseka.
Komponente ovih napona u taĉkama A
i B, u opštem sluĉaju ne moraju biti
jednake.
Veza izmeĊu komponenti t
zx
i t
zy

dinisana je izrazom



o t t tg
zy zx
· =
OTPORNOST MATERIJALA

145
 Posvetimo se sada projekcijama napona smicanja u pravcu ose y.
 Posmatraćemo gredu pravougaonog popreĉnog preseka izloţenu savijanju silama u
ravni yz.
Raspodela napona smicanja za pravougaoni popreĉni presek

Ovo se zasniva na ĉinjenici da su
vitoperenja popreĉnih preseka
zanemarivo mala.

Sprovedimo sada analizu napona smicanja za gredu sa jednostruko simetriĉnim
popreĉnim presekom (osa y je simetralna osa).
Na jednostruko simetriĉnom preseku posmatraćemo duţ AB na udaljenosti y od ose x.
Pravci napona smicanja se seku u taĉki O.

Primer jednostruko simetriĉnog preseka
sa raspodelom napona smicanja
za posmatranu duţ AB


0
zy
=
=
zx
t
t t
OTPORNOST MATERIJALA

146
14.6 Savijanje silama – Dokaz o postojanju naponi smicanja
 Posmatraćemo jednostruku konzolu sa pravougaonim popreĉnim presekom
površine b·h, na kraju opterećenu silo F, i dvostruku konzolu sa pravougaonim
popreĉnim presecima površine 2·[b·(h/2)], na isti naĉin opterećenu.
 Kod dvostruke konzole će se pojaviti klizanje na dodirnim površinama.
 Kod jednostruke konzole neće se pojaviti klizanje, ali će se zato pojaviti naponi
smicanja.

Uz dokaz o postojanju napona smicanja pri savijanju silama
14.7 Savijanje silama – Napon smicanja za proizvoljnu taĉku
 Posmatrajmo sada gredni element duţine dz sa simetriĉnim popreĉnim presecima
koji ga ograniĉavaju.
 Na udaljenosti y od ose x uoĉimo površinu dz·ç koja će gredni element podeliti na
gornji donji deo.
 Na gornjem delu popreĉnih preseka uoĉimo elementarne površine.
 Na jednu elementarnu površinu deluje napon o
z
a na drugu (o
z
+do
z
).
 Na gornjoj površini popreĉnog preseka deluje napon smicanja t
zy
.
 Na osnovu stava o konjugovanosti napona smicanja, na površini dz·ç delovaće
naponi smicanja t
yz
.
OTPORNOST MATERIJALA

147

Uz odreĊivanje napona smicanja za proizvoljnu taĉku, pri savijanju silama


OTPORNOST MATERIJALA

148
ZAKLJUĈAK: Za odreĊivanje napona smicanja u proizvoljnoj taĉki popreĉnog preseka
grede, izloţ ene savijanju silama, koristi se Formula Ţuravskog.
t
max
(z) za konkretno z grede konstantnog popreĉnog preseka (I
x
=const), izraĉunava se
pomoću izraza


t
max
u celoj gredi konstantnog popreĉnog preseka (I
x
=const), izraĉunava se pomoću izraza



Formula Ţuravskog za grede promenljivog popreĉnog preseka (I
x
= Ix(z)

= const) glasi



t
max
(z) za konkretno z grede promenljivog popreĉnog preseka (I
x
= Ix(z)

= const),
izraĉunava se pomoću izraza



t
max
u gredi promenljivog popreĉnog preseka (I
x
= Ix(z)

= const), izraĉunava se pomoću
izraza





( )
( )
( )

S
max
x
max
|
|
.
|

\
|
· =
ç
t
y
I
z T
z
x
y

S
max
x
max ,
max
|
|
.
|

\
|
· =
ç
t
x
y
I
T
( )
( )
( )
( )
( )

,
, S
,
x
|
|
.
|

\
|
· =
z y
z y
z I
z T
z y
x
y
zy
ç
t
( )
( )
( )
( )
( )

S
max
x
max
|
|
.
|

\
|
· =
z
z
z I
z T
z
x
y
ç
t
( )
( )
( )
( )

,
, S
max
x
max
|
|
.
|

\
|
· =
z y
z y
z I
z T
x
y
ç
t
OTPORNOST MATERIJALA

149
ZADATAK 1
Greda na Slici 1 opterećena je na savijanje silama F.

1. Odrediti poloţaj kritiĉnog (opasnog) popreĉnog preseka.
2. Nacrtati raspodelu normalnih napona po visini kritiĉnog popreĉnog preseka sa
upisanim vrednostima napona u taĉkama K i L.

14.8 Savijanje silama – raspodela napona smicanje po visini popreĉnih
preseka greda
 Da bi došli do raspodele napona smicanja po visini popreĉnog presek konkretne
grede, primenićemo formulu Ţuravskog.
 Primenu ove formule izvršićemo za
 Pravougaoni i
 Trougaoni popreĉni presek.
Raspodela napona smicanja po visini pravougaonog poprečnog preseka
Površina:
Aksijalni moment inercije za osu x:
Formula Ţuravskog:

ZAPAŢANJE: Raspodela napona smicanja t po visini
pravougaonog popreĉnog preseka je u direktnoj vezi sa
koliĉnikom
h b A · =
12
3
bh
I
x
=
|
|
.
|

\
|
=
ç
t
x
x
y
S
I
T
|
|
.
|

\
|
ç
x
S
OTPORNOST MATERIJALA

150
Statički moment površineA :






Za

ZAPAŢANJE: IzmeĊu y = -h/2 i y = h/2 mora postojati maksimalna vrednost napona
smicanja t = t
max
.
Maksimalni napon smicanja je u taĉki za koju je






ZAKLJUĈAK: Maksimalni napon smicanja je u težištu pravougaonog poprečnog preseka.

A y S
i x
· =
|
.
|

\
|
÷ · = y
h
A
2
ç ( ) A y
S
i
x
· =
|
|
.
|

\
|
ç ç
1
|
.
|

\
|
÷ ÷ = y
h h
y
i
2 2
1
2
|
.
|

\
|
+ = y
h
y
i
2 2
1
( )
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷ · ·
|
.
|

\
|
+ = · =
|
|
.
|

\
|
y
h
y
h
A y
S
i
x
2 2 2
1 1 1
ç
ç ç ç
(
(
¸
(

¸

÷
|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
2
2
2 2
1
y
h S
x
ç
( ) y f
S
x
1
=
|
|
.
|

\
|
ç
2
h
y ± =
( ) 0 y
2
h
2
1
y f
ξ
S
2
2
1
x
=
(
(
¸
(

¸

÷
|
.
|

\
|
= =
|
|
.
|

\
|
( ) 0
'
1
= =
|
|
.
|

\
|
y f
S
dy
d
x
ç
( )
(
(
¸
(

¸

÷
|
.
|

\
|
= =
|
|
.
|

\
|
2
2
1
2 2
1
y
h
y f
S
x
ç
|
|
.
|

\
|
dy
d
( ) y y f
S
dy
d
x
÷ = =
|
|
.
|

\
|
'
1
ç
( ) 0
0
'
1
=
= y
y f
OTPORNOST MATERIJALA

151













Raspodela napona smicanja za pravougaoni popreĉni presek




0 = y
(
(
¸
(

¸

÷
|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
2
2
2 2
1
y
h S
x
ç
8
2
max
h S
x
=
|
|
.
|

\
|
ç
max
max
|
|
.
|

\
|
=
ç
t
x
x
y
S
I
T
12
3
bh
I
x
=
bh
T
h
bh
T
y y
· = · =
2
3
8
12
2
3
max
t
A
T
y
· =
2
3
max
t
12
3
bh
I
x
=
|
|
.
|

\
|
=
ç
t
x
x
y
S
I
T
(
(
¸
(

¸

÷
|
.
|

\
|
· =
2
2
3
2 2
1
12
y
h
bh
T
y
t
(
(
¸
(

¸

÷
|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
2
2
2 2
1
y
h S
x
ç
OTPORNOST MATERIJALA

152
Raspodela napona smicanja po visini trougaonog poprečnog preseka
Trougaoni popreĉni presek grede
Površina trougla:

Aksijalni moment inercije za osu x:





Formula Ţuravskog:











2
h b
A
·
=
36
3
bh
I
x
=
|
|
.
|

\
|
=
ç
t
x
x
y
S
I
T
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷ · = y h A
3
2
2
1
ç ( ) A y
S
i
x
· =
|
|
.
|

\
|
ç ç
1
|
.
|

\
|
÷ + = y h y y
i
3
2
3
1
|
.
|

\
|
+ = y
h
y
i
3 3
2
)
`
¹
¹
´
¦
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷ · ·
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
y h y
h S
x
3
2
2
1
3 3
2 1
ç
ç ç
|
.
|

\
|
÷ · ·
|
.
|

\
|
+ · =
|
|
.
|

\
|
y h y
h S
x
3
2
2
1
3 3
2 1
ç
ç ç
|
.
|

\
|
÷ + ÷ · =
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
+ · =
|
|
.
|

\
|
2 2
3
2
3
1
9
2
3
1
3
2
3 3
1
y hy hy h y h y
h S
x
ç
OTPORNOST MATERIJALA

153







ZAPAŢANJE: IzmeĊu y = -h/3 i y = 2h/3 mora postojati maksimalna vrednost napona
smicanja t = t
max
.
Maksimalni napon smicanja je u taĉki za koju je






ZAKLJUĈAK: Maksimalni napon smicanja nije u težištu trougaonog poprečnog preseka.








(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
2
2
9 3 2
27 h
y
h
y h S
x
ç
( ) y f
S
x
2
=
|
|
.
|

\
|
ç
h y
3
2
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
2
2
9 3 2
27 h
y
h
y h S
x
ç
0
3
2
=
|
|
.
|

\
|
= h y
x
S
ç
h y
3
1
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
2
2
9 3 2
27 h
y
h
y h S
x
ç
0
3
1
=
|
|
.
|

\
|
÷ = h y
x
S
ç
( ) 0
'
2
= =
|
|
.
|

\
|
y f
S
dy
d
x
ç
|
|
.
|

\
|
dy
d
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
2
2
9 3 2
27 h
y
h
y h S
x
ç
( ) y
h
y f
S
dy
d
x
3
2
9
'
2
÷ = =
|
|
.
|

\
|
ç
( ) 0
3
2
9
'
2
= ÷ = y
h
y f ¬
6
h
y =
¬
6
h
y =
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
2
2
9 3 2
27 h
y
h
y h S
x
ç
12
2
max
h S
x
=
|
|
.
|

\
|
ç
max
max
|
|
.
|

\
|
=
ç
t
x
x
y
S
I
T
36
3
bh
I
x
=
bh
T
h
bh
T
y y
3
12
36
2
3
max
= · = t
A bh 2 =
A
T
y
· =
2
3
max
t
OTPORNOST MATERIJALA

154






Raspodela napona smicanja povisini trougaonog popreĉnog preseka
ZADATAK 1
Pretpostaviti da je prosta greda izloţ ena savijanju silama i definisati raspodelu napona
smicanja po visini:
1. Kruţnog,
2. I-profilnog i
3. T-profilnog popreĉnog preseka.
14.9 Savijanje silama – Glavni naponi
 Pri savijanju silama izrazi za normalne napone i napone smicanja glase:


• Neka su primera radi, za bilo koji popreĉni presek kontinualno opterećene grede,
poznate raspodele raspodele normalnih napona i napona smicanja.

36
3
bh
I
x
=
|
|
.
|

\
|
=
ç
t
x
x
y
S
I
T
¬
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
+ · =
2
2
3
9 3 2
27
36
h
y
h
y h
bh
T
y
t
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
+ =
|
|
.
|

\
|
2
2
9 3 2
27 h
y
h
y h S
x
ç
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
+ · =
2
9 3 2
3
2
h
y
h
y
A
T
y
t
y
I
M
x
x
z
· = o
|
|
.
|

\
|
· =
ç
t
x
x
y
S
I
T
OTPORNOST MATERIJALA

155

Kontinualno opterećena greda

Normalni naponi i naponi smicanja po središnjem preseku kontinualno opterećene grede i
naponski elemenati
Glavni normalni naponi:

Pravci glavnih normalnih napona:






2 2
2 , 1
4
2
1
2
t o
o
o + ± =
z
z
z
tg
o
t
¢
2
2 =
OTPORNOST MATERIJALA

156

Normalni naponi i naponi smicanja po središnjem preseku kontinualno opterećene grede i
glavni naponski elemenati
 Dvije familije linija kojima se tangente poklapaju sa pravcima glavnih napona zovu
se trajektorije glavnih napona.
 Trajektorije glavnih napona se retko primenjuju.
 Praktiĉnije u praksi, za slikovit prikaz 1D, 2D i 3D naponskog stanja, jesu
izonaponske linije (linije duţ kojih izabrani napon ima istu vrednost).
Primer trajektorija glavnih normalnih napona, kontinualno opterećene konzole

Primer izonaponskih linija grede izloţene ĉistom savijanju

OTPORNOST MATERIJALA

157
NE PRIPADA PROBLEMIMA SAVIJANJA, A MOŢE BITI OD KORISTI !!!

Korišćenjem izonaponskih linija lako otkrivamo lokalnu koncentraciju napona.
14.10 Savijanje – Dimenzionisanje grednih nosaĉa
 U sluĉaju ĉistog savijanja grednih nosaĉa, proraĉunski napon ne sme preći vrednost
dozvoljenog napona na savijanje, tj. treba da vaţi

 U sluĉaju savijanja greda silama, osim normalnih napona imamo i napone smicanja,
i strogo posmatrano, radi se o sloţenom opterećenju.
 Inţ enjerski posmatrano, u većini sluĉajeva uticaj napona smicanja moţe se
zanemariti.
 Npr. za odnose:

 naponi smicanja se zanemaruju i usvoja se kriterijum dimenzionisanja prihvaćen
kod ĉistog savijanja.


d z
o o s
max ,
10 >
h
l
OTPORNOST MATERIJALA

158
Ako je osa x oko koje se vrši savijanje glavna težišna osa i osa simetrije onda generalno za
proraĉunski napon vaţi:

Kada je osa x oko koje se vrši savijanje glavna težišna osa, ali nije i osa simetrije onda
generalno za proraĉunski napon vaţi:

o
de
/ o
dp
..... Dozvoljeni napon na zatezanje / pritisak



NAPOMENA: Ovo se mora imati u vidu jer neki materijali ne podnose podjednako dobro
istovremeno naprezanje na pritisak i zatezanje (liveno gvoţĊe, beton, ...)
Greda konstantnog popreĉnog preseka:



NAPOMENA: Pri usvajanju dimenzija treba voditi raĉuna o stepenima sigurnosti,
standardima, propisima i sl.
14.11 Savijanje silama – Lokalni naponi
 PoĊimo od izraza za raspodelu normalnog napona po visini popreĉnih preseka
grednog nosaĉa

( )
( )
( )
( )
( )
d
x
x
x
x
y y
z W
z M
y
z I
z M
z y o o s = · =
=
max
max
,
( )
( )
de
x
x
y
z I
z M
o s ·
max , 2
( )
( )
dp
x
x
y
z I
z M
o s ·
max , 1
d
x
x
W
M
o s
max ,
d
x
x
M
W
o
max ,
> ¬
( )
( )
( )
y
z I
z M
z y
x
x
z z
· = = , o o
OTPORNOST MATERIJALA

159
 Saglasno Sen Venanovom principu ovaj izraz daje dosta dobre rezultate na mestima
dovoljno udaljenim od mesta delovanja opterećenja.
 Pri izvoĊenju izraza za normalni napon pretpostavka je da se vlakna grednog
nosaĉa ne izlaţu meĊusobnom pritisku.
 Ova pretpostavka je pri ĉistom savijanju potpuno prihvatljiva.
 Kod npr. kontinualno opterećenih grada u gornjim vlaknima bi se pojavio i
normalni napon o
y
.

Kontinualno opterećena greda
Iz inţenjerske prakse se zna da normalni napon o
y
iznosi 1-2 % od vrednosti normalnog
napona o
z
, pa se moţe zanemariti.
14.12 Savijanje – Stepen korišćenja popreĉnih preseka
 Izraz za raspodelu normalnog napona o
z
, savijanju izloţenih greda je linearna
funkcija koja za konkretan popreĉni presek zavisi od y koordinate.
 Podsetimo se raspodele normalnog napona za pravougaoni popreĉni presek grede
izloţene savijanju.




OTPORNOST MATERIJALA

160


Kontinualno opterećena greda


Zona slabog iskorišćenja
materijala

Raspodela normalnog napona za pravougaoni popreĉni presek grede (z=z
0
)

( )
y
I
z M
x
x
z z
z
· =
=
0
0
o
OTPORNOST MATERIJALA

161

Raspodela normalnog napona za
pravougaoni popreĉni presek grede (z=z
0
)
IDEJA: Središnji slabo iskorišćeni deo pravougaonog popreĉnog preseka izbaciti.

Novo rešenje sa boljim stepenom
iskorišdenjem materijala
Upotrebom I profila obezbeĊujemo veći stepen iskorišćenosti materijala.
Za 100 % iskorišćen I profil stepen iskorišćenost q nekog drugog profila, za iste površine
A, moţe se odrediti pomoću




q : 100 :
, x I x
W W =
100
,
· =
I x
x
W
W
q
OTPORNOST MATERIJALA

162
ZADATAK 2
Uzeti profil I30, pravougaoni profil h=3b i kruţ no-prstenasti profil, i za 100 % iskorišćen
profila I30, odrediti stepene iskorišćenosti ostalih profila iz uslova jednakosti površina.

14.13 Savijanje – Idealni oblik grednih nosaĉa
 U svrhu boljeg iskorišćenja materijala inţenjeri su se odavno zanimali oblicima
popreĉnih preseka grednih nosaĉa.
 Zanimali su ih idealni oblici popreĉnih preseka sa kojima će grede, uz najmanji
utrošak materijala, imati zahtevanu ĉvrstoću, krutost i stabilnost.
 Od ovoga se otišlo i dalje. Postavilo se pitanje idealnog oblika grede u celini.
 Uzmimo za primer vratilo koje je u praksi sloţeno opterećeno.
 Na osnovu principa nezavisnosti opterećenja, savijanje vratila posmatraćemo
odvojeno.
 Neka je vratilo konstantnog, kruţnog popreĉnog preseka.

Primer vratila opterećenog na savijanje






OTPORNOST MATERIJALA

163
ZAPAŢANJE: Levo i desno od mesta
maksimalnog momenta savijanja, greda ima
slabo iskorišćenje materijala.
Kriterijum dimenzionisanja:






Proraĉunski model vratila sa dijagramom
momenata savijanja (vratilo svedeno na prostu
gredu)
 Kod idealnog oblika vratila, svedenog na prostu gredu, popreĉni preseci su u
funkciji od z i saglasno tome vaţi:

 Najudaljenija vlakna od neutralne površine, pri savijanju su najbolje iskorišćena.
 Na osnovu ovoga da se zakljuĉiti da bi optimalni oblik grede ĉinila dva tanka lima
podjednako udaljena od neutralne ravan.

Idealni oblik grede

d
x
x
M
W
o
max ,
>
( )
( ) z f
z M
W
d
x
x
= >
o
OTPORNOST MATERIJALA

164

NEDOSTATAK:Cena ovakve grede je mnogo veća od cene prekomerno upotrebljenog
materijala, pa se ista ne primenjuje.
Primer odreĎivanja idealnog oblika grede

U prvom koraku ćemo definisati
proraĉunski model prikazanog
nosaĉa.

Gredni nosač kojem treba odrediti idealni oblik
OTPORNOST MATERIJALA

165

Levo i desno od preseka delovanja sile
F.


Proraĉunski model nosaĉa sa
dijagramom momenata savijanja








d ... Potreban preĉnik na mestu delovanja
sile F.
Iz uslova



( )
l
b a
F M z M
x
a z
x
·
· = =
=
max ,
d
x
x
M
W
o
max ,
> 3
32
d
l
b a F
d
o t · ·
· · ·
=
32
3
t d
W
x
=
( ) 3
32
z
l
b F
z d
d
·
· ·
· ·
=
o t
( )
d
x
x
z M
W
o
>
¬
OTPORNOST MATERIJALA

166
Levi podraspon grede


Desni podraspon grede





14.14 Savijanje – Ojaĉavanje nosaĉa lamelama
 Pravljenje grednih nosaĉa idealnog oblika moţ e se rešiti korišćenjem standardnih
profila koji se mogu ojaĉati limovima (lamelama).
 Ovi limovi se postavljaju na pojaseve profila, na gornju i donju stranu.
 Ojaĉavanje grednog nosaĉa lamelama, prikazano je na narednoj slici.

3
32
d
l
b a F
d
o t · ·
· · ·
=
( )
3
a
z
d z d =
( )
3
b
z
d z d =
OTPORNOST MATERIJALA

167

Ojaĉavanje grednog nosaĉa lamelama
Primer ojačavanja lamelama
 Vrednost maksimalnog normalnog napona treba smanjiti za 50%, ojaĉanjem grede
prikazane na narednoj slici.
 Ojaĉanje izvršiti sa dve lamele, sa gornje i donje strane (širina jednaka širini pojasa
profila).

Greda koju treba ojaĉati (dijagram momenata savijanja poznat)
 PoĊimo od uslova zadatka da maksimalni napon treba smanjiti za 50% (za
polovinu) i još poĊimo od izraza za maksimalni napon kod grede konstantnog
popreĉnog preseka.


Treba potražiti preseke sa duplo manjim momentima savijanja.
x
x
W
M
max ,
max
= o
x
x
x
x
W
M
W
M
1
2 2 2
max , max ,
max
· = =
o
¬
OTPORNOST MATERIJALA

168
Moment savijanja je za 50% (duplo) manji od maksimalnog je za preseke koji sadrţ e taĉku
K levo i taĉku K desno od oslonca B.

Potrebnu vrednost otpornog moment I profila u taĉkama K:


Preseci kod kojih je moment savijanja za 50% manji od maksimalnog

Potrebna duţina nosaĉa za ojaĉanje zbog simetrija iznosi:






2
max
4
1
2
1
a q M M
K
· ÷ = =
d
K
x
M
W
o
>
( ) a z a l
K
· = ÷ · = 59 , 0 2
0
( )
2 2
,
4
1
2
a q z
q
z Y z M
K K A levo K
· ÷ = ÷ · = a z s s 0
a a z
K
· = · = 707 , 0
2
2
OTPORNOST MATERIJALA

169
Dodavanjem lamela menje
se površina popreĉnog
preseka I profila.






Za








(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+ · · +
·
+ =
2
3
, 0
2 2 12
2
o
o
o h
b
b
I I
pr x x
( )
2
, 0
2
1
b h b I I
pr x x
+ · · + = o
0
12
3
~
·o b
( )
2
, 0
2
1
b h b I I
pr x x
+ · · + = o
max
0
0
y
I
W
x
x
=
2
2
max
o +
=
h
y
( )
2
2
2
1
2
,
0
o
o o
+
+ · · +
=
h
h b I
W
pr x
x
OTPORNOST MATERIJALA

170
Za h>> o iz







Debljina lima


14.15 Savijanje – Provere
 U nekim praktiĉnim sluĉajevima savijanja, potrebno je izvršiti provere, ito:
 Proveru ĉvrstoće,
 Proveru nosivosti i
 Proveru krutosti.
Provera ĉvrstoće, A=A(z)


Provera nosivosti, A=A(z)

Provera krutosti je vezana za deformacije i biće obraĊena posle analize deformisanja greda
izloţenih savijanju.


( )
2
2
1
2
,
max
0
0
o
o o
+
+ · · +
= =
h
h b I
y
I
W
pr x
x
x
h b W W
pr x x
· · + = o
2
1
, 0
d
pr x
a q
W
o 2
2
,
·
>
d
K
x
M
W
o
> ¬
¬
d
pr x
a q
h b W
o
o
2 2
1
2
,
·
> · · +
¬
h b
W
a q
pr x
d
·
|
|
.
|

\
|
÷
·
·
=
,
2
2
2
o
o
( )
( )
d
x
x
z W
z M
o o s
|
|
.
|

\
|
=
max
max
( )
( )
( )
( )
d
x
x
y
z y
z y S
z I
z T
t
ç
t s
|
|
.
|

\
|
· =
max
max
,
,
( ) ( )
d x x
z W z M o · s
OTPORNOST MATERIJALA

171
ZADATAK 3
Greda na Slici 1 je opterećena na savijanje.

1. Dimenzionisati kritiĉni popreĉni presek i preseke na udaljenosti l/4 od oslonca A i
oslonca B.
2. Odrediti I i U profile koji će osigurati nosivost grede.

14.16 Deformisanje greda pri savijanju
 Pri savijanju grede dolazi do promene njenog pravolinijskog oblika.
 Greda se deformiše (pojavljuju se ugibi i nagibi).
 Promena oblika greda opisuje se elastičnim linijama.

Primer elastiĉne linije




Elastiĉna linija je kriva ĉiji je krivina (zakrivljenost) definisana izrazom:



m 3 l
cm
kN
15 σ
2
d
=
=
( )
( )
( ) | | { }
2 3
2
'
"
1 z u
z u
z K
+
=
OTPORNOST MATERIJALA

172






Ovo je taĉna diferencijalna jednaĉina elastiĉne
linije iz koje se direktnim integraljenjem dolazi do ugiba u=u(z).
Osim što se pomere za u=u(z), teţišne taĉke popreĉnih preseka greda doţive i rotaciju za
izvestan ugao ¢ (translacija i rotacija).

Pomeranje i rotacija teţišnih taĉaka popreĉnih preseka grede i konzole

Nagib elastiĉne linije je definisan uglom


( )
( ) | | { }
( )
( )
( ) z f
z I E
z M
z u
z u
x
x
=
·
=
+
2 3
2
'
"
1
( ) z u tg
'
= ~ ¢ ¢
OTPORNOST MATERIJALA

173

Predznaci nagiba elastične linije

Za imamo da je

Taĉna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije.



Pribliţna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije.
Pošto su predznaci drugog izvoda i momenta savijanja uvek suprotni, pribliţna
diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije ima svoj konaĉan oblik
Nagib

Ugib

U svrhu rešavanja pribliţne diferencijalne jednaĉine elastiĉne linije


potrebno je poznavati: Moment savijanja oko težišne ose x
E - Modul elastičnosti i
Moment inercije poprečnog preseka za težišnu osu x

( )
A
z
z u o =
=0
'
( )
B
l z
z u | =
=
'
l u
1000
2
max
s
( ) | | 1 1
2
'
~ + z u
( )
( ) | | { }
( )
( )
( ) z f
z I E
z M
z u
z u
x
x
=
·
=
+
2 3
2
'
"
1
( )
( )
( )
( ) z f
z I E
z M
z u
x
x
=
·
± =
"
( )
( )
( )
( ) z f
z I E
z M
z u
x
x
=
·
÷ =
"
( ) ( ) ( )
1
'
C z dz z f z u + u = =
}
( ) ( ) ( ) ( )
2 1 1
C z C z dz C z z u + + = + u =
}
¢
( )
( )
( )
( ) z f
z I E
z M
z u
x
x
=
·
÷ =
"
( ) z M M
x x
=
( ) z I
x
OTPORNOST MATERIJALA

174
REZIME: Opšti izrazi za nagib i ugib savijene grede imaju oblik



Integracione konstante C
1
i C
2
, u ovim rešenjima pribliţne diferencijalne jednaĉine
elastiĉne linije,odreĊujemo iz graniĉnih uslova.
14.17 Granični uslovi za prostu gredu i konzolu

Graniĉni uslovi za prostu gredu glase:



Ugibi za oslonce jednaki su nuli (0).

Graniĉni uslovi za konzolu glase:


Za konzolu su nagib i ugib na mestu
ukleštenja jednaki nuli (0).
( ) ( ) ( )
1
'
C z dz z f z u + u = =
}
( ) ( ) ( ) ( )
2 1 1
C z C z dz C z z u + + = + u =
}
¢
( ) ( ) 0 0 0
2 1
0
= + · + =
=
C C z u
z
¢
( ) ( ) 0
2 1
= + · + =
=
C l C l z u
l z
¢
2 1
, C C
( ) ( ) 0 0 0
1
0
'
= · + =
=
C z u
z
¢
( ) ( ) 0 0 0
2 1
0
= + · + =
=
C C z u
z
¢
2 1
, C C
OTPORNOST MATERIJALA

175
14.18 Deformisanje pri savijanju – Kontinualno opterećena prosta greda
(q=const, A=const)

Reakcije u osloncima:

Moment savijanja oko ose x:


Kontinualno opteredena prosta greda (q=const, A=const)
Diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije:





Graniĉni uslovi: 0




ql Y Y
B A
2
1
= =
( )
2
2
z
q
z Y z M
A x
· ÷ · =
( )
2
2 2
z
q
z
ql
z M
x
· ÷ · =
( ) ( ) z M z u I E
x x
÷ =
"

¬
( )
2 "
2 2
z
q
z
ql
z u I E
x
+ ÷ =
( )
2
2 2
z
q
z
ql
z M
x
· ÷ · =
( )
1
3 2 '
6 4
C z
q
z
ql
z u I E
x
+ + ÷ =
( )
2 1
4 3
24 12
C z C z
q
z
ql
z u I E
x
+ + + ÷ =
¹
( )
( ) 0
0
0
=
=
=
=
l z
z
z u
z u
( )
2 1
4 3
24 12
C z C z
q
z
ql
z u I E
x
+ + + ÷ =
( ) 0 0 0
24
0
12
2 1
4 3
0
= + · + · + · ÷ =
=
C C
q ql
z u I E
z
x
0
2
= C
¬
( ) 0
24 12
1
4 3
= · + · + · ÷ =
=
l C l
q
l
ql
z u I E
l z
x
3
1
24
l
q
C =
¬
OTPORNOST MATERIJALA

176










0
24
2
3
1
=
=
C
l
q
C
( )
( )
2 1
4 3
1
3 2 '
24 12
6 4
C z C z
q
z
ql
z u I E
C z
q
z
ql
z u I E
x
x
+ + + ÷ =
+ + ÷ =
( )
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
|
.
|

\
|
÷ =
4 2
4
3 2
3
'
2
24

4 6 1
24

l
z
l
z
l
z
I E
l q
z u
l
z
l
z
I E
l q
z u
x
x
2
l
z =
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
=
4 2
4
4 2
24

l
z
l
z
l
z
I E
l q
z u
x
( )
x
mx
l z
I E
l q
f z u
384
5
4
2
= =
=
¹
0 = z
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
|
.
|

\
|
÷ =
3 2
3
'
4 6 1
24

l
z
l
z
I E
l q
z u
x
( )
x
z
A
I E
l q
z u
24

3
0
'
= =
=
o
¹
OTPORNOST MATERIJALA

177




14.19 Deformisanje pri savijanju – Prosta greda opterećena koncentrisanim
momentom (A=const)

Reakcije u osloncima:

Moment savijanja oko ose x:

Prosta greda opterećena koncentrisanim momentom
Diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije:





Graniĉni uslovi:



l z =
( )
x
l z
B
I E
l q
z u
24

3
'
÷ = =
=
| ( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
|
.
|

\
|
÷ =
3 2
3
'
4 6 1
24

l
z
l
z
I E
l q
z u
x
¬
l
M
Y Y
B A
+= |=
( ) z Y z M
A x
· =
( ) z
l
M
z M
x
· =
( ) ( ) z M z u I E
x x
÷ =
"

( ) z
l
M
z u I E
x
· ÷ =
"

( ) z
l
M
z M
x
· =
( )
1
2 '
2
C z
l
M
z u I E
x
+ ÷ =
( )
2 1
3
6
C z C z
l
M
z u I E
x
+ + ÷ =
( )
( ) 0
0
0
=
=
=
=
l z
z
z u
z u
( )
2 1
3
6
C z C z
l
M
z u I E
x
+ + ÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

178
Za z=0:

Za z=l:















( ) 0 0 0
6
2 1
3
0
= + · + · ÷ =
=
C C
l
M
z u I E
z
x
0
2
= C
¬
( ) 0
6
1
3
0
= · + · ÷ =
=
l C l
l
M
z u I E
z
x l
M
C
6
1
=
¬
0
6
2
1
=
=
C
l
M
C ( )
( )
2 1
3
1
2 '
6
2
C z C z
l
M
z u I E
C z
l
M
z u I E
x
x
+ + ÷ =
+ ÷ =
( )
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷ =
3
2
'
3
6

3 1
6

l
z
l
z
I E
l M
z u
l
z
I E
l M
z u
x
x
( ) 0 3 1
6

2
'
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷ =
l
z
I E
l M
z u
x
¬ 0 3 1
2
=
|
.
|

\
|
÷
l
z
¬
l z
3
3
=
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
=
3
3
6

l
z
l
z
I E
l M
z u
x
( )
x
l z
I E
l M
f z u
6

27
3
2
max
3
3 = =
=
:
OTPORNOST MATERIJALA

179







14.20 Deformisanje pri savijanju – Konzola opterećena silom na slobodnom
kraju (A=const)


Konzola opterećena silom na slobodnom
kraju (A=const)


Reakcije u osloncima:
Moment savijanja oko ose x:
Diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije:



( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷ =
2
'
3 1
6

l
z
I E
l M
z u
x
0 = z
( )
x
z
A
I E
l M
z u
6

0
'
= =
=
o
¬
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷ =
2
'
3 1
6

l
z
I E
l M
z u
x
l z =
( )
x
l z
B
I E
l M
z u
3

'
÷ = =
=
| ¬
F Y
A
|=
( )
A A x
M z Y z M ÷ · = ( ) l F z F z M
x
÷ =
( ) ( ) z M z u I E
x x
÷ =
"

¬
( ) l F z F z u I E
x

"
+ ÷ =
( ) l F z F z M
x
÷ =
( )
1
2 '

2
C z Fl z
F
z u I E
x
+ + ÷ =
( )
2 1
2 3

2 6
C z C z
l F
z
F
z u I E
x
+ +
·
+ ÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

180
Graniĉni uslovi:



















( )
( ) 0
0
0
0
'
=
=
=
=
z
z
z u
z u
( )
( )
2 1
3
1
2 '

2 6

2
C z C z
Fl
z
F
z u I E
C z Fl z
F
z u I E
x
x
+ + + ÷ =
+ + ÷ =
¹
( )
( ) 0 0 0
2
0
6
0 0 0
2
2 1
3 "
1
2 '
= + · + · + · ÷ =
= + · + · ÷ =
C C
Fl F
z u I E
C Fl
F
z u I E
x
x
0
2 1
= = C C
¬
0
2 1
= = C C
( )
( )
2 1
3
1
2 '

2 6

2
C z C z
Fl
z
F
z u I E
C z Fl z
F
z u I E
x
x
+ + + ÷ =
+ + ÷ =
( )
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
=
3 2
2
2
2
'
3
6

2
2

l
z
l
z
I E
l F
z u
l
z
l
z
I E
l F
z u
x
x
l z =
( )
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
=
3 2
2
2
2
'
3
6

2
2

l
z
l
z
I E
l F
z u
l
z
l
z
I E
l F
z u
x
x
( )
( )
x
l z
x
l z
I E
l F
f z u
I E
l F
z u
3

2

3
max
2
max
'
= =
= =
=
=
¢
OTPORNOST MATERIJALA

181
14.21Deformisanje pri savijanja–Prosta greda opterećena koncentrisanom silom
Prosta greda opterećena koncentrisanom silom
Reakcije u osloncima:










MOMENTI SAVIJANJA NA PODRASPONIMA



F
l
b
Y
A
=
F
l
a
Y
B
=
F
l
b
Y
A
=
( ) z F
l
b
z M
x
·
|
.
|

\
|
=
1 ,
( ) ( ) a z F z F
l
b
z M
x
÷ · ÷ ·
|
.
|

\
|
=
2 ,
OTPORNOST MATERIJALA

182
14.22 DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNIH LINIJA

14.23 REŠENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA ELASTIČNIH LINIJA
Podraspon 0 s z s a :






14.24 REŠENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA ELASTIČNIH LINIJA
Podraspon a s z s a+b :









( )
1
2 '
1
2
C z F
l
b
z u EI
x
+ ·
|
.
|

\
|
÷ =
( ) z F
l
b
z u EI
x
·
|
.
|

\
|
÷ =
"
1
¹
¹
( )
2 1
3
1
6
C z C z F
l
b
z u EI
x
+ · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( ) ( ) a z F z F
l
b
z u EI
x
÷ · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
"
2
( )
( )
3
2
2 '
2
2 2
C
a z
F z F
l
b
z u EI
x
+
÷
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
¹
¹
( )
( )
4 3
3
3
2
6 6
C z C
a z
F z F
l
b
z u EI
x
+ · +
÷
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

183
Graniĉni uslovi:
























( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
a z a z
l z
a z a z
z
z u z u
z u
z u z u
z u
= =
=
= =
=
=
=
=
=
| |
0 |
| |
0 |
2 1
2
'
2
'
1
0 1
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
a z a z
l z
a z a z
z
z u z u
z u
z u z u
z u
= =
=
= =
=
=
=
=
=
| |
0 |
| |
0 |
2 1
2
'
2
'
1
0 1
( )
2 1
3
1
6
C z C z F
l
b
z u EI
x
+ · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( ) 0 0 0
6
|
2 1
3
0 1
= + · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
=
C C F
l
b
z u EI
z x
0
2
= C
¹
¹
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
a z a z
l z
a z a z
z
z u z u
z u
z u z u
z u
= =
=
= =
=
=
=
=
=
| |
0 |
| |
0 |
2 1
2
'
2
'
1
0 1
( )
1
2 '
1
2
C z F
l
b
z u EI
x
+ ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
( )
3
2
2 '
2
2 2
C
a z
F z F
l
b
z u EI
x
+
÷
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
1
2 '
1
2
| C a F
l
b
z u EI
a z x
+ ·
|
.
|

\
|
÷ =
÷
( )
( )
3
2
2 '
2
2 2
| C
a a
F a F
l
b
z u EI
a z x
+
÷
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
= 3 1
C C =
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
a z a z
l z
a z a z
z
z u z u
z u
z u z u
z u
= =
=
= =
=
=
=
=
=
| |
0 |
| |
0 |
2 1
2
'
2
'
1
0 1
( )
2 1
3
1
6
C z C z F
l
b
z u EI
x
+ · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
( )
4 3
3
3
2
6 6
C z C
a z
F z F
l
b
z u EI
x
+ · +
÷
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

184


















Sloţeni postupak integracije diferencijalnih jednaĉina elastiĉnih linija za dva podraspona o
kojem je bilo reĉi, pojednostavio je KLEBŠ (njegov postupak sintegracije izuĉava se kao
KLEPŠOV postupak).





( ) 0
6
|
1
3
1
+ · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
=
a C a F
l
b
z u EI
a z x
( )
( )
4 1
3
3
2
6 6
| C a C
a a
F a F
l
b
z u EI
a z x
+ · +
÷
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
=
0
4
= C
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
a z a z
l z
a z a z
z
z u z u
z u
z u z u
z u
= =
=
= =
=
=
=
=
=
| |
0 |
| |
0 |
2 1
2
'
2
'
1
0 1
( )
( )
4 3
3
3
2
6 6
C z C
a z
F z F
l
b
z u EI
x
+ · +
÷
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
( )
0 0
6 6
|
3
3
3
2
= + · +
÷
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
=
l C
a l
F l F
l
b
z u EI
l z x
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ = =
l
b
l
b Fl
C C
3
2
3 1
6
( )
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
=
2 2
2
1
1
6 l
z
l
b
l
z
l
b
EI
Fl
z u
x
( )
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
|
.
|

\
|
÷
+
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
÷ =
3 2 2
3
2
1
6 l
a z
l
z
l
b
l
z
l
b
EI
Fl
z u
x
( )
2 2
3
6
|
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
=
=
l
b
l
a
EI
Fl
z u
x
a z
OTPORNOST MATERIJALA

185
14.25 KLEPŠOV POSTUPAK

N osnovu ĉinjenice da kod integracionih konstanti u diferencijalnim jednaĉinama elestiĉne
linije, u dva polja (podraspona) vaţe jednakosti

dolazimo do zakljuĉka da se dve diferencijalne jednaĉine mogu svesti na jednu










Integracione konstante C1 i C2 odreĊujemo iz graniĉnih uslova
F
l
b
Y
A
=
F
l
a
Y
B
=
4 2
3 1
C C
C C
=
=
( ) ( ) z-a |F z F
l
b
z u EI
x
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
"
( ) ( ) z-a |F z F
l
b
z u EI
x
· + ·
|
.
|

\
|
÷ =
"
( )
( )
2 2
2
1
2 '
z-a
|F C z F
l
b
z u EI
x
· + + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
( )
6 6
3
2 1
3
z-a
|F C z C z F
l
b
z u EI
x
· + + · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
¹
¹
( )
( )
6 6
3
2 1
3
z-a
|F C z C z F
l
b
z u EI
x
· + + · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

186

Za ovaj graniĉnu uslov iz



Za ovaj graniĉnu uslov iz














( )
( )
6 6
3
2 1
3
z-a
|F C z C z F
l
b
z u EI
x
· + + · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
( )
6
0 0
6
3
2 1
3
0
z-a
|F C C F
l
b
z u EI
z
x
· + + · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
=
¹
0
2
= C
( )
( )
6 6
3
2 1
3
z-a
|F C z C z F
l
b
z u EI
x
· + + · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
( )
6
0
6
3
1
3
l-a
|F l C l F
l
b
z u EI
l z
x
· + + · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
=
b a l = ÷
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ =
l
b
l
b Fl
C
3
2
1
6
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ =
l
b
l
b Fl
C
3
2
1
6
( )
( )
2 2
2
1
2 '
z-a
|F C z F
l
b
z u EI
x
· + + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
|
.
|

\
|
÷
· +
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
· ÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
÷ =
2 2 2
2
'
3 | 3 1
6 l
a z
l
z
l
b
l
b
EI
Fl
z u
x
¹
OTPORNOST MATERIJALA

187







Izrazi za nagib u’(z) i ugib u(z) proste grede
opterećene koncentrisanom silom F imaju
oblik











0
6
2
3
2
1
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ =
C
l
b
l
b Fl
C
¹
( )
( )
6 6
3
2 1
3
z-a
|F C z C z F
l
b
z u EI
x
· + + · + ·
|
.
|

\
|
÷ =
( )
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
|
.
|

\
|
÷
+
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
÷ =
3 2 2
3
| 1
6 l
a z
l
z
l
b
l
z
l
b
EI
Fl
z u
x
( )
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
|
.
|

\
|
÷
· +
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
· ÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
÷ =
2 2 2
2
'
3 | 3 1
6 l
a z
l
z
l
b
l
b
EI
Fl
z u
x
( )
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
|
.
|

\
|
÷
+
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
÷ =
3 2 2
3
| 1
6 l
a z
l
z
l
b
l
z
l
b
EI
Fl
z u
x
0 = z ( )
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
|
.
|

\
|
÷
· +
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
· ÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
÷ =
2 2 2
2
'
3 | 3 1
6 l
a z
l
z
l
b
l
b
EI
Fl
z u
x
( )
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+ ·
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
· = =
=
l
b
l
b
l
a
EI
Fl
z u
x
z A
1
6
|
2
0
'
o
OTPORNOST MATERIJALA

188













14.26 Savijanje - Statiĉki odreĊeni neprekidni gredni nosaĉi sa Gerberovim
zglobovima
 Sa aspekta STATIKE vrednost momenata savijanja u Gerberovim zglobovima
neprekidnih grednih nosaĉa, jednaka je nuli (0).
 Sa aspekata OTPORNOSTI MATERIJALA zglobna veza se ponaša kao elastiĉni
oslonac.
 Problemi u vezi sa proraĉunom deformacija nosaĉa sa zglobnim vezama, najlakše se
rešavaju zamišljenim rastavljanjem nosaĉa na osnovne podraspone tipa:
 Proste grede,
 Grede sa prepustima i
l z = ( )
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
|
.
|

\
|
÷
· +
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
· ÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
÷ =
2 2 2
2
'
3 | 3 1
6 l
a z
l
z
l
b
l
b
EI
Fl
z u
x
( )
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+ ·
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
· ÷ = =
=
l
a
l
b
l
a
EI
Fl
z u
x
l z B
1
6
|
2
'
|
a z =
( )
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
|
.
|

\
|
÷
+
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ ·
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
÷ =
3 2 2
3
| 1
6 l
a z
l
z
l
b
l
z
l
b
EI
Fl
z u
x
( )
2 2
3
6
|
|
.
|

\
|
·
|
.
|

\
|
· =
=
l
b
l
a
EI
Fl
z u
x
a z
OTPORNOST MATERIJALA

189
 Konzole.
 Da bi se rešio problem grednih nosaĉa sa Gerberovim zglobovima, potrebno je:
 Nosaĉ rastaviti na podraspone (proste grede, grede sa prepustima i konzole),
 Zglobnoj popreĉnoj sili Y
G
kod jednog od podraspona dodeliti ulogu reakcije
u elastiĉnom osloncu.
 Kod drugog , odgovarajućeg podraspona, popreĉnoj sili Y
G
dodeliti ulogu
koncentrisane sile.
Statiĉki odreĊen gredni nosaĉ sa zglobom G
PROSTA GREDA
Popreĉnoj sili Y
G
dodeljena uloga reakcije
u elastiĉnom osloncu.
Ppopreĉnoj sili Y
G
dodeljena uloga
koncentrisane sile.
GREDA SA PREPUSTOM



Primer nosaĉa sa zglobovima G
1
i G
2

GREDA SA PREPUSTOM



PROSTA GREDA



OTPORNOST MATERIJALA

190
Prosta greda G
2
D






Greda sa prepustom G
1
CG
2





Greda sa prepustom ABG
1









 Sa poznatim statiĉkim veliĉinama neprekidnih nosaĉa sa zglobovima, svedenih na
proste grede, grede sa prepustima i konzole, moţemo odrediti veliĉine deformacija
koje nas interesuju.
 U tablicama OTPORNOSTI MATERIJALA moguće je naći mnoštvo podataka o
ugibima i nagibima prostih greda i konzola.
 Od interesa je da još vidimo šta je sa gredama sa prepustima, ito gredama sa:
¿
= 0
D
M
¿
=
i
i
Y 0
2 G
D
Y
Y
¿
= 0
C
M
¿
=
i
i
Y 0
1 G
C
Y
Y
¿
= 0
A
M
¿
=
i
i
Y 0
B
A
Y
Y
OTPORNOST MATERIJALA

191
 Levim prepustom,
 Desnim prepustom i
 Sa dva prepusta.
LEVI PREPUST
 Na vertikalno pomeranje i rotaciju
prepusta utiĉe savijanje raspona AB.
 Savijanje prepusta se posmatra kao
savijanje konzole.
 Rotacija prepusta oko bliţeg oslonca
(oslonca A) definisana je nagibom o
A
proste
grede za taj oslonac.
 Ako bi raspona AB imao beskonaĉno
veliku krutost, deformisanje prepusta KA bi
se posmatralo kao deformisanje konzole.
 Konzolni ugib f
k
, krajnje taĉke K
prepusta, tada bi predstavljao sumu
konzolnih ugiba f
ki
od svakog i-tog
opterećenja.


Rotacija prepusta duţine a nastaje usled
savijanja raspona AB, izazvanog od svih
opterećenja (ukljuĉujući i opterećenja
prepusta koja su redukovana na bliţi
oslonac).
 Kad bi prepust KA bio neopterećen,
on bi se zarotirao oko oslonca A za ugao o
A




¿
=
i
Ki K
f f
Konzolno Konzolno
OTPORNOST MATERIJALA

192
 Ukupan nagib o
A
, za oslonac A
grede sa levim prepustom, jednak je sumi i-
tih nagiba o
Ai
izavanih i-tim opterećenjima
grede AB.
 Pomeranje f
k
krajnje taĉke K
prepusta (pomeranje usled rotacije) je u
funkciji od nagiba o
A
i iznosi.




 Ukupno pomeranje f
k
krajnje taĉke K prepusta iznosi:




 Ugib ( f
z
) proizvoljne taĉke na rasponu AB jednak je zbiru i-tih (pojedinaĉnih)
ugiba ( f
zi
) izavanih i-tim (pojedinaĉnim) opterećenjima koja deluju na raspon AB,
ukljuĉujući i opterećenja koja su u vidu momenta savijanja M
A
, redukovana sa
prepusta na bliţi oslonac A.





a a f
i
Ai A K
· |
.
|

\
|
÷ = · ÷ =
¿
o o
rotacije Usled
a f f f f
i
Ai
i
Ki K K K
· |
.
|

\
|
÷ = + =
¿ ¿
o
Konzolno rotacije Usled Konzolno
( )
A z
i
zi z
M f f f + =
¿
OTPORNOST MATERIJALA

193
PRIMER GREDE SA LEVIM PREPUSTOM






Pomeranje krajnje taĉke K:


Na osnovu odgovarajućih tabliĉnih podataka izraz


Prelazi u oblik




Na osnovu opšteg izraza za sraĉunavanje ugiba f
z
proizvoljne taĉke na rasponu AB


sledi ugib za središnju taĉku C raspona
AB


( ) ( )
( ) ( ) ( )
| |
4
q Konzolno F Konzolno
l
f f f
A
M
A
M
A
q
A K K K
· + + ÷ + = o o o
( ) ( )
( ) ( ) ( )
| |
4
q Konzolno F Konzolno
l
f f f
A
M
A
M
A
q
A K K K
· + + ÷ + = o o o
4 3
32 4
6 24 4 8 4 3
2
3
4 3
l
EI
l
l
q
l
F
l
EI
M
l
EI
q l
EI
q l
EI
F
f
x x x x x
K
·
(
(
(
(
¸
(

¸

·
|
|
.
|

\
|
· + ·
÷ · + · ÷
|
.
|

\
|
· +
|
.
|

\
|
· =
( )
A z
i
zi z
M f f f + =
¿
( ) ( ) ( )
A
M
C
M
C
q
C C
l
z
z
f f f f f + + = =
=
2
OTPORNOST MATERIJALA

194




DESNI PREPUST
 Sliĉno gredi sa levim prepustom,
ukupno pomeranje krajnje taĉke K, desnog
prepusta, iznosi:




GREDA SA DVA PREPUSTA
 Uticaj desnog prepusta sa krajnjom
taĉkom D, na pomeranje krajnje taĉke L
levog prepusta, uzima se u obzir preko
opterećenja desnog prepusta redukovanih
na moment savijanja M
B
.



Je sabirak u




3
9
2
2
2 4
2 3
17
16
32 4
16 384
5
l
EI
F
EI
l
l
q
l
F
l
EI
M
l
EI
q
f
x x x x
C
·
·
=
·
|
|
.
|

\
|
· + ·
÷ · + · =
a f f f f
i
Bi
i
Ki K K K
· |
.
|

\
|
+ = + =
¿ ¿
|
Konzolno rotacije Usled Konzolno
( )
B
M
A
o
a f f f f
i
Ai
i
Li L L L
· |
.
|

\
|
÷ = + =
¿ ¿
o
Konzolno rotacije Usled Konzolno
OTPORNOST MATERIJALA

195
• Vaţi i suprotno: Uticaj levog
prepusta sa krajnjom taĉkom L, na
pomeranje krajnje taĉke D desnog
prepusta, uzima se u obzir preko
opterećenja levog prepusta redukovanih na
moment savijanja M
A
.


je sabirak u




GREDA SA ELASTIĈNIM OSLONCEM
 Kod greda sa Gerberovim zglobovima proraĉun deformacija je sliĉan prethodnim
objašnjenjima.
 MeĊutim, kod ovakvih greda imamo još rotaciju podraspona na kojem se nalazi
elastiĉni oslonac.
 Vratimo se sada na nosaĉ sa dva zgloba i razmotrimo jedan njegov podraspon sa
elastiĉnim osloncem.

( )
A
M
B
|
a f f f f
i
Bi
i
Di D D D
· |
.
|

\
|
+ = + =
¿ ¿
|
Konzolno rotacije Usled Konzolno
OTPORNOST MATERIJALA

196

Pomeranje od svih spoljašnjih sila koje deluju na gredu G
1
CG
2
.


ZADATAK 1
Na Slici 1 je prikazana kontinualno opterećena greda.

1. Odrediti q pri kojem će maksimalni
ugib I20 profilne grede iznositi f
max
=2 mm
ako je duţina grede l=5 m.
2. Odrediti napon σ
z
na mestu
maksimalnog ugiba.




a f f
i i
Ci G G
· |
.
|

\
|
+ =
¿ ¿
o
Konzolno
2
'
2
1 2
"
2 G G
f k f =
l
a
k ÷ =
2
"
2
'
2 2 G G G
f f f + =
1 1 G
i
zi z
f k f f
¿
+ =
l
z
k =
1
OTPORNOST MATERIJALA

197
14.27 Savijanje – Statiĉki neodreĊeni problemi
 Sve što smo do sada u vezi sa savijanjem izuĉavali odnosilo se na statiĉki odreĊene
probleme.
 Ovoga puta prelazimo na statiĉki neodreĊene probleme grednih nosaĉa izloţ enih
ĉistom savijanju ili savijanju silama.
 Sva opterećenja će i dalje pripadati jenoj ravni.
 U okviru ovog izlaganja srešćemo se sa grednim nosaĉima:
 Sa jednim rasponom i dopuštenim poduţnim pomeranjem,
 Sa jednim rasponom i spreĉenim poduţnim pomeranjem i sa
 Neprekidnim nosaĉima sa više raspona.

Gredni nosač sa jednim rasponom i dopuštenim podužnim pomeranjem
Ovaj neodreĊeni problem moţe rešiti uklanjanjem
suvišnih oslonaca.
Ovde je uklonjen oslonac B i za suvišnu nepoznatu
veliĉinu uzeta reakcija



Suvišnu nepoznatu veliĉinu

odredićemo iz uslova pomeranja kraja konzole




S F
B
=
S F
B
=
0 =
B
o
OTPORNOST MATERIJALA

198
Umetanje zgloba je drugi naĉin rešavanja
neodreĊenosti ovog grednog nosaĉa
Na mestu ukleštenja umetnut je zglob, a za
suvišnu nepoznatu veliĉinu uzet reaktivni
moment u ukleštenju A

koji se odreĊuje iz uslova da je nagib na mestu ukleštenja jednak nuli (0)
Zgloba se moţ e umetnuti na bilo koje mesto i
tako se na mnogo naĉina ovaj neodreĊen nosaĉ
moţe pretvoriti u odreĊen.
Prema ovoj slici, za ovako umetnuti zglob,
suvišna nepoznata je moment S koji kod
statiĉki neodreĊenog nosaĉa stvarno postoji i
koji bi se odredio iz uslova da da na mestu
umetnutog zgloba imamo nagibe

Gredni nosač sa jednim rasponom i sprečenim podužnim pomeranjem
Ovakav gredni nosaĉ, realno je 1x statiĉki
neodreĊen, meĊutim, zbog toga što su poduţne
komponente reakcija zanemarivo male u
odnosu na popreĉne, nosaĉ se bez njih pretvara
u statiĉki odreĊen.

Zanemarivanjem horizontalnih komponenti
reakcija sa satiĉki neodreĊenog problema,
prelazi se na statiĉki odreĊen problem.




S M
A
=
0 =
A
o
desno levo
o o ÷ = 0 =
ukuno
o
OTPORNOST MATERIJALA

199
U ovom sluĉaju poduţne komponente
reakcija ne smemo zanemariti.




Suvišna nepoznata veliĉina je


Suvišnu nepoznatu veliĉinu, horizontalnu
komponentu reakcije u osloncu B,

odredićemo iz uslova da je poduţno
pomeranja oslonca B


Gredni nosaĉ je 3x statiĉki
neodreĊen




Sniţenje nivoa neodreĊenosti
uvoĊenjem slobodnog
poduţnog pomeranja (gredni
nosaĉ postaje 2x neodreĊen)


S F
Bh
=
S F
Bh
=
0 =
Bh
o
OTPORNOST MATERIJALA

200

Gredni nosaĉ je 3x statiĉki
neodreĊen





Sada je nosaĉ statiĉki odreĊen.


Suvišne nepoznate veliĉine
odredićemo iz uslova pomeranja kraja
konzole



Gredni nosači sa više raspona (neprekidni gredni nosači)
Problem se moţe rešiti
uklanjanjem suvišnih
oslonaca.





3 2 1
/ / S S S
0
0
0
3
2
1
=
=
=
o
o
o
OTPORNOST MATERIJALA

201

Suvišne nepoznate veliĉine odredićemo iz uslova pomeranja

U sluĉaju opruţnih elastiĉnih oslonaca i-to pomeranje iznosi
c
i
... Krutost odgovarajuće opruge

Ovaj problem se moţe
rešiti i umetanjem
zglobova



Momente kao suvišne
nepoznate veliĉine

odredićemo iz uslova
jednakosti nagiba sa obe
strane zgloba


Ako se iz posmatranog neprekidnog nosaĉa izdvoje dva susedna raspona koja se zatim
razdvoje na zajedniĉkom osloncu, onda se moţe primeniti uslov
K
S S S ,..., ,
2 1
K i
i
,..., 1
0
=
= o
i i i
S c · = o
K
S S ,...,
1
( ) K k
k k
,..., 2 , 1 =
=
¿ ¿
o |
OTPORNOST MATERIJALA

202
Ako se iz posmatranog neprekidnog nosaĉa
izdvoje dva susedna raspona koja se zatim
razdvoje na zajedniĉkom osloncu, onda se
moţe primeniti uslov














Ovo je obrazac tri momenta (Klapejronov obrazac) koji se ispisuje za sve k=1,...,K (K=N-
2), što daje N-2 jednaĉine sa po tri nepoznata momenta po ĉemu je i obrazac dobio ime.
ZADATAK 1
Na Slici 1 je prikazan gredni nosaĉ opterećen sa q=5 kN/m i F=10 kN. Sila F je pod uglom
60° prema z osi. Popreĉni presek grede je pravougaonik bxh=5 cm x 10 cm. Duţina nosaĉa
je l=4 m.
1. Odrediti statiĉke veliĉine grednog
nosaĉa.

( ) ( )
( ) ( ) a opterecenj zadatih od M M
a opterecenj zadatih od M M
q
k k k k k
q
k k k k k
,
,
1
1
o o o
| | |
+ =
+ =
÷
÷
¿
¿
¿ ¿
¿ ¿
+
·
·
÷
·
·
=
+
·
·
÷
·
·
=
+
÷
÷
÷
÷ ÷
q
k
k
k k
k
k k
k
q
k
k
k k
k
k k
k
I E
l M
I E
l M
I E
l M
I E
l M
o o
| |
6 6
6 6
1
1
1
1
1 1
¿ ¿
÷ =
·
·
+
|
|
.
|

\
|
·
+
·
+
·
·
+
÷
÷
÷
÷ ÷
q
k
q
k
k
k k
k
k
k
k k
k
k k
I E
l M
I E
l
I E
l M
I E
l M
| o
6 3 3 3 6
1
1
1
1
1 1
OTPORNOST MATERIJALA

203
14.28Koso savijanje
 U prethodnim izlaganjima u vezi sa savijanjem grednih nosaĉa, razmatrani su
problemi:
 Ĉistog savijanja i
 Savijanja silama.
 Razmatrani su samo sluĉajevi savijanja oko jedne od glavnih teţišnih osa inercija.
 Druga teţišna osa inercije leţala je u ravni dejstva opterećenja.
 Pri savijanju silama oko ose x, u popreĉnim presecima smo imali:
 Popreĉne (transverzalne) sile T
y
(z) i
 Momente savijanja M
x
(z).
 Pri savijanju silama oko ose y, u popreĉnim presecima smo imali:
 Popreĉne (transverzalne) sile T
x
(z) i
 Momente savijanja M
y
(z).
U sluĉaju ĉistog savijanja, popreĉne sile bile su jednake nuli (0), a momenti savijanja bili su
konstantni.

Normalni naponi pri ĉistom savijanju odreĊivani su pomoću izraza


 U opštem sluĉaju savijanja, ravan dejstva opterećenja moţ e zaklapati proizvoljan
ugao sa glavnim teţišnim osama inercije.
 Takav sluĉaj savijanja zovemo koso savijanje.
 Pri razmatranju kosog savijanja ostajemo na istim pretpostavkama koje su vaţile i
u sluĉaju savijanja oko glavnih teţišnih osa inercije.
 Ovde ćemo se se ukratko prisetiti tih pretpostavki i prikazati tri primera kosog
savijanja.

const M
x
=
const M
y
=
( ) y y
I
M
z
x
x
z
o o = · = ( ) x x
I
M
z
y
y
z
o o = · =
OTPORNOST MATERIJALA

204
14.29 PRETPOSTAVKE ZA SLUĈAJ ĈISTOG SAVIJANJA
Pretpostavka o naponima:

Pretpostavka o deformacijama:

Veza napona i deformacija:

14.30 PRETPOSTAVKE ZA SLUĈAJ SAVIJANJE SILAMA
Pretpostavka o naponima:

Pretpostavka o deformacijama:

Veza napona i deformacija:

Za napone smicanja koristili smo Formule Ţuravskog










0 =
z
o 0 =
zx
t
0 =
zy
t
0 =
z
c
0 =
zx
¸
0 =
zy
¸
( ) y
I
M
y z K E E
x
x
z z
· = · · = · = c o
0 =
z
o 0 =
zx
t 0 =
zy
t
0 =
z
c 0 ~
zx
¸
0 ~
zy
¸
( ) y
I
M
y z K E E
x
x
z z
· = · · = · = c o
zx zx
G ¸ t · =
zy zy
G ¸ t · =
( )
( )
( )
|
|
.
|

\
|
· =
ç
t
y S
z I
z T
x
x
y
zy
( )
( )
( )
|
|
.
|

\
|
· =
ç
t
x S
z I
z T
y
y
x
zx
OTPORNOST MATERIJALA

205
Koso savijanje (Primer 1)

Koso savijanje (Primer 2)









OTPORNOST MATERIJALA

206
Koso savijanje (Primer 3)

 Sada se zadrţimo na ĉistom kosom savijanju grede proizvoljnog popreĉnog preseka.
 Glavne teţišne ose (1) i (2) oznaĉićemo sa (u) i (v).
 Ugao koji trag ravni opterećenja s-s zaklapa sa teţišnom osom 1, odnosno u,
oznaĉićemo sa ¢.
 Odgovarajući vektor momenta savijanja M mora biti upravan na trag ravni
opterećenja.
Proizvoljni popreĉni presek grede izloţene kosom savijanju

M/M ± (s-s)







¢
¢
cos
sin
· =
· ± =
M M
M M
v
u

OTPORNOST MATERIJALA

207
14.31 Normalni naponi pri kosom savijanju






Konaĉan izraz za normalne napone izazvane kosim savijanjem

14.32 Koso savijanje – Neutralna osa
Neutralna osa je skup taĉaka u kojima je normalni napon jednak nuli (0)


Normalni napon je jednak nuli (0) za


¢
¢
cos
sin
· =
· ± =
M M
M M
v
u

( ) ( )
v u
M M o o o + =
( ) v
I
M
M
u
u
u
· = o
( ) u
I
M
M
v
v
v
· ÷ = o
( ) ( )
v u
M M o o o + =
u
I
M
v
I
M
v
v
u
u
· ÷ · = o
¢
¢
cos
sin
· =
· ± =
M M
M M
v
u

( )
( ) u
I
M
M
v
I
M
M
v
v
v
u
u
u
· ÷ =
· =
o
o
|
|
.
|

\
|
· + · ± = u
I
v
I
M
v u
¢ ¢
o
cos sin
0
cos sin
=
|
|
.
|

\
|
· + · ± = u
I
v
I
M
v u
¢ ¢
o
0
cos sin
= · + · u
I
v
I
v u
¢ ¢
u
I
I
v
v
u
·
|
|
.
|

\
|
÷ = ¢ ctg
u k v · =
¢ ¢ tg ctg =
|
|
.
|

\
|
÷ =
v
u
I
I
k
OTPORNOST MATERIJALA

208
14.33 Postupak proračuna greda izloženih kosom savijanju
 Izraĉunati glavne teţišne momente inercije.
 Odrediti pravce glavnih teţišnih osa.
 Odrediti popreĉni presek sa najvećim momentom savijanja.
 U tom preseku odrediti poloţaj neutralne ose.
 Odrediti taĉke koje su najudaljenije od neutralne linije i nacrtati dijagram
raspodele napona po popreĉnom preseku.

15 EKSCENTRIĈNO ZATEGNUTI ILI PRITISNUTI ŠTAPOVI
 U poglavlju koje se odnosilo na poduţno ili aksijalno naprezanje štapova razmatrali
smo štapove kod kojih su opterećenja delovala duţ teţišne linije popreĉnih preseka.
 Ovo nam je dozvolilo da usvojimo pretpostavku o ravnomernoj raspodeli normalnih
napona po celom popreĉnom preseku.
 U praksi se mogu sresti delovi konstrukcija kod kojih je opterećenje paralelno
poduţnoj osi i u odnosu na nju ekscentriĉno pomereno.
15.1 Ekscentriĉno opterećena stubna bušilica

OTPORNOST MATERIJALA

209
Ekscentriĉno opterećeni elementi poluţnih mehanizama

15.2 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Normalni naponi
 Štap proizvoljnog popreĉnog preseka štapa moţ e biti opterećen zateznom ili
pritisnom silom F.
 Glavne teţišne ose popreĉnog preseka oznaĉimo sa u i v.
 Napadnu taĉku zatezne, odnosno pritisne sile oznaĉimo sa N
0
(u
0
, v
0
).
Sluĉaj ekscentriĉnog zatezanja

Da bi se rešio problem ekscentriĉnog zatezanja ili
ekscentriĉnog pritiska sila F se redukuje na teţište
popreĉnog preseka.





 Pri redukovanju sile na teţište popreĉnog preseka dobija se poduţna sila i spreg koji
izaziva ĉisto koso savijanje.
OTPORNOST MATERIJALA

210
 Pogodno je moment sprega razloţiti na dve komponente, M
u
i M
v
, koje savijaju oko
glavnih teţišnih osa.

Ekscentriĉno zatezanje:

Ekscentriĉni pritisak:





 Redukcijom ekscentriĉne zatezne ili pritisne sile iz napadne taĉke u teţište
popreĉnog preseka dobijamo sloţ eno naprezanje koje se sastoji od:
 Poduţnog (aksijalnog) naprezanja i
 Dva savijanja oko glavnih teţišnih osa.
Prema principu nezavisnosti opterećenja, moţ e se napisati da poduţna sila u štapu izaziva
napon

Napon od momenata savijanja iznosi:








0
v F M
u
· ± =
0
u F M
v
· = 
( )
A
F
F ± = o
( ) u
I
M
v
I
M
M M
v
v
u
u
v u
· ÷ · = , o
0
0
u F M
v F M
v
u
· ± =
· ± =
( ) u
I
u F
v
I
v F
M M
v u
v u
·
·
± ·
·
± =
0 0
, o
OTPORNOST MATERIJALA

211
Napon o od sloţenog naprezanja, jednak je zbiru napona o(F) i napona o(M
u
, M
v
)











A ................ Površina popreĉnog preseka
i
u
, i
v
.......... Glavni polupreĉnici inercije
F ................ Zatezna (pritisna) sila
N(u
0
, v
0
) .... Napadna taĉka sile
(u,v) ........... Koordinate zaĉke u kojoj se
traţi napon.
15.3 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Neutralna osa
Linija koja spaja taĉke u kojima je vrednost normalnog napona jednaka nuli (0)
je neutralna osa.

Normalni napon je jednak nuli (0) za


Jednaĉina neutralne ose

( ) ( )
v u
M M F , o o o + =
( )
A
F
F ± = o
( ) u
I
u F
v
I
v F
M M
v u
v u
·
·
± ·
·
± =
0 0
, o
u
I
u F
v
I
v F
A
F
v u
·
·
± ·
·
± ± =
0 0
o
u
I
u F
v
I
v F
A
F
v u
·
·
± ·
·
± ± =
0 0
o
|
|
.
|

\
|
· + · + ± = v
i
v
u
i
u
A
F
u v
2
0
2
0
1 o
¬
A i I
A i I
v v
u u
· =
· =
2
2
0 1
2
0
2
0
=
|
|
.
|

\
|
· + · + ± = v
i
v
u
i
u
A
F
u v
o
0 1
2
0
2
0
= · + · + v
i
v
u
i
u
u v
¬
1
2
0
2
0
= · ÷ · ÷ v
i
v
u
i
u
u v
OTPORNOST MATERIJALA

212

Jednaĉina neutralne ose (segmentni oblik)

Poloţ aj neutralne ose u odnosu na napodnu taĉku sile


 Neutralna osa deli popreĉni presek na dva dela, na zategnuti i pritisnuti deo.
 Neutralna osa uvek prolazi kroz kvadrant suprotan kvadrantu u kojem je napadna
taĉka zatezne (pritisne) sile.
 Zavisno od poloţaja napadne taĉke, dijagram raspodele normalnih napona u
popreĉnom preseku moţe imati razliĉite oblike.
 Poloţ aji neutralnih osa u odnosu na napadnu taĉku sile, sa raspodelom napona, dati
su na narednim slikama.







1
2
0
2
0
= · ÷ · ÷ v
i
v
u
i
u
u v
¬
1
0 0
= +
b
v
a
u
0
2
0
u
i
a
v
÷ =
0
2
0
v
i
b
u
÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

213
Poloţ aj neutralne ose i dijagram raspodele napona



Poloţ aj napadne taĉke N
0
proizvoljan.







Napadna taĉka N
0
na glavnoj teţišnoj osi v.












OTPORNOST MATERIJALA

214
Poloţ aj neutralne ose i dijagram raspodele napona

Poloţ aj neutralne ose i dijagram raspodele napona






OTPORNOST MATERIJALA

215
Poloţ aj neutralne ose i dijagram raspodele napona




N
0
i teţište se podudaraju.





15.4 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Dimenzionisanje
 Maksimalni normalni napon je u najudaljenijim taĉkama od neutralne ose i isti se
koristi za dimenzionisanje ekscentriĉno zategnutih (pritisnutih) štapova.
Dozvoljeni napon na zatezanje jednak dozvoljenom naponu na pritisak:

Kod krtih ili krto-plastiĉnih materijala dozvoljeni naponi na zatezanje o
d,z
i pritisak o
d,p
se
razlikuju

Obiĉno je
Zbog ovoga se moraju proveriti naponi u najudaljenijim taĉkama od neutralne linije, tj.
treba da naponi u najudaljenijim taĉkama zadovolje uslove:






d
o o s
max
p d z d , ,
o o =
z d p d , ,
o o >
p d p
z d z
, max ,
, max ,
o o
o o
s
s
OTPORNOST MATERIJALA

216
15.5 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Jezgro preseka
 Pitanje: Gde se nalaze napadne taĉke za koje bi napon po celom preseku imao isti
znak?
 U traganju za odgovorom dovoljno se zadrţati na graniĉnom sluĉaju jer tada
problem postaje inverzan problemu odreĊivanja neutralne ose za poznatu napadnu
taĉku.
 Povuĉemo n
j
(j=1,2,3,...) tangenti popreĉnog preseka sa odseĉcima na glavnim
teţišnim osama, a
j
i b
j
.
Jednaĉina neutralne ose (segmentni oblik)
Uz odreĊivanje jezgra preseka



Uzima se onoliko tangenti koliko je potrebno da
taĉke N
j
(j=1,2,3,...) ĉine vrhove zatvorenog
poligona koji se zove jezgro preseka (najmanje
3 tangente).



ZADATAK 2
Na Slici 1 je prikazan popreĉni presek ekscentriĉno zategnutog kratkog štapa.

1. Definisati jednaĉinu neutralne ose za poznatu
napadnu taĉku sile.
2. Odrediti jezgro preseka.


1
0 0
= +
b
v
a
u
j
u
j
j
v
j
b
i
v
a
i
u
2
2
÷ =
÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

217
16. STABILNOST LINIJSKIH NOSEĆIH ELEMENATA

 U poĉetku smo rekli da je Otpornost materijala posebna nauĉna disiplina kojom su
obuhvaćeni metodi proraĉuna:
 Ĉvrstoće,
 Krutosti i
 Stabilnosti
delova mašina i konstrukcija.
 Do sada smo prouĉavali napone i deformacije kod:
 Aksijalno opterećenih štapova (zategnutih i pritisnutih),
 Smicanja (ĉistog i tehniĉkog),
 Štapova opterećenih na uvijanje,
 Savijanja grednih nosaĉa i konzola( ukljuĉujući i Gerberove gredne nosaĉe)
 Pri tome su nas interesovale ĉvrtoća i krutost.
 U ovom delu ćemo se upoznati sa stabilnošću štapova kao linijskih nosećih elemenata.
 Razmotrićemo uslove pod kojima dolazi do gubitka elastiĉne stabilnosti štapova
konstantnog popreĉnog preseka.
 Štap sa poduţ nom osom kao idealno pravom linijom i pravcem dejstva pritisne sile
podudarnim sa tom osom, predstavlja prosti štap.
 Sila pri kojoj dolazi do savijanja, odnosno izvijanja konkretnog štapa, naziva se kritiĉna
sila izvijanja, a odgovarajuće naprezanje (opterećenje) naprezanje (opterećenje) na
izvijanje.
 Na naredni slikama su primeri konstrukcija kod kojih moţe doći do izvijanja kad
opterećenje dostigne kritiĉnu vrednost.





OTPORNOST MATERIJALA

218
Hidrocilindar

Izvijanje nastupa kada sila F dostigne kritiĉnu vrednost F
kr
, tj. kada je F = F
kr
.
Ravna rešetka
Izvijanje nastupa kad pritisna sila u
nekom od štapova dostigne kritiĉnu
vrednost F = F
kr
.
NAPOMENA: Primenom metoda
Statike potrebno je otkriti pritisnute
štapove.

Ram
Izvijanje vertikalnih štapova će nastupiti pri
F = F
kr
.







 Eksperimentalnim ispitivanjem je dokazano da se savijanje štapa u sluĉaju izvijanja
vrši oko ose sa najmanjim momentom inercija I
2
= I
min
.
 Pre nego što uĊemo dublje u problem izvijanja, na dva primera krutih tela,
objasnićemo pojamove:
OTPORNOST MATERIJALA

219
 Stabilne,
 Labilne i
 Indiferentne ravnoteţe.
 Stabilna ravnoteţa: Po prestanku dejstva poremećajne sile telo se vraća u prvobitan
ravnoteţni poloţaj.
 Labilna ravnoteţa: Po prestanku dejstva poremećajne sile telo se udaljava od
prvobitnog ravnoteţnog poloţaja dok se ne umiri u novom ravnoteţnom poloţ aju.
 Indiferentna ravnoteţa: Po prestanku dejstva poremećajne sile telo zauzima novi
ravnoteţni poloţaj blizak prvobitnom ravnoteţ nom poloţaju.
Mogući sluĉajevi ravnoteţe valjka

Mogući sliĉajevi ravnoteţe štapa


OTPORNOST MATERIJALA

220
16.1 Izvijanje u elastiĉnoj oblasti
 U ovom sluĉaju, kad pritisna sila F dostigne kritiĉnu vrednost F
kr
, moguće je da
štap ostane prav ili da se izvije (iz pravog preĊe u izvijeni oblik).
 Iz pravog u izvijeni oblik štap prelazi pri uvoĊenju malog popreĉnog poremećaja.
 Tada mu osa kao idealno prava linija prelazi u krivu liniju u = u(z).
 Zavisno od naĉina oslanjanja štapa razlikujemo ĉetiri osnovna sluĉaja izvijanja.
Prvi slučaj izvijanja
 Posmatrajmo štap koji je zglobno oslonjen na oba kraja pre i posle dostizanja
kritiĉne sile F = F
kr
.
Izvijanje štapa pre (gore) i posle dostizanje kritiĉne sile (dole)

Pribliţna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije:


Moment savijanja iznosi:



Homogena diferencijalna jednaĉina drugog reda sa konstantnim koeficijentima.


( ) ( ) z M z u EI
x
÷ = ·
"
min
( ) ( ) z u F z u EI · ÷ = ·
"
min
( ) ( ) z u F z M
x
· =
( ) ( ) 0
"
min
= · + · z u F z u EI
¬
( ) ( ) z u F z u EI · ÷ = ·
"
min
( ) ( ) 0
2 "
= + z u k z u
min
2
I E
F
k =
OTPORNOST MATERIJALA

221
0



Za integracionu konstantu C
1
moţe se reći da je neodreĊena jer za z=l/2 imamo:


Za n=1 elastiĉna linija ima oblik polutalasa sinusoide i predstavlja tzv. osnovni harmonik.
Za n=2,3,4, ... dobijamo harmonike višeg reda.
Osnovni harmonik i harmonici višeg reda


Drugi slučaj izvijanja
 Razmotrimo sluĉaj štapa koji je na jednom kraju uklešten, a na drugom slobodan.
¬
t n kl =
l
n
k
t
=
( ) kz C kz C z u cos sin
2 1
+ =
( ) z
l
n
C z u u
t
sin
1
= =
( ) 0
1 max
2
= = =
=
C f z u
l z
OTPORNOST MATERIJALA

222
 Graniĉni uslovi i opterećenje štapa su isti kao kod zglobno oslonjenog štapa duţine
2l,
 Jedino graniĉni uslovi na polovini raspona tog štapa odgovaraju graniĉnim
uslovima ukleštene konzole.
Štap na jednom kraju uklešten, a na drugom slobodan

Najmanja vrednost kritiĉne sile u
ovom sluĉaju iznosi:









Treći slučaj izvijanja
 Razmotrimo sluĉaj obostrano ukleštenog štapa.
 Rrastojanje izmeĊu prevojnih taĉaka elastiĉne linije, zbog simetrije iznosi l/2.
 Zbog toga što je u prevojnim taĉkama elastiĉne linije moment savijanja jednak nuli
(0), središnji deo štapa će se ponašati kao zglobno oslonjen štap.





( )
2
min
2
2

l
I E
F F
kr
t
= =
OTPORNOST MATERIJALA

223
Obostrano uklešten štap izloţen izvijanju
Kritiĉna sila za obostrano
uklešten štap iznosi:









Četvrti slučaj izvijanja
 Razmotrimo štap koji je na jednom kraju uklešten, a na drugom zglobno oslonjen.
Štap na jednom kraju uklešten, a na drugom zglobno oslonjen

Moment savijanja:

Pribliţna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije:


( )
2
min
2
2 l
I E
F F
kr
t
= =
( )
2
min
2
5 , 0

l
I E
F
kr
t
=
( ) ( ) z Y z u F z M
A
· + · =
( ) ( ) z Y z u F z u EI
A
· ÷ · ÷ = ·
"
min
OTPORNOST MATERIJALA

224






Homogena diferencijalna jednaĉina ĉetvrtog reda



Opšte rešenje homogene diferencijalne jednaĉine ĉetvrtog reda sa konstantnim
koeficijentima je oblika:

Integracione konstante u ovoj jednaĉini odredićemo iz graniĉnih uslova:








( ) ( ) z Y z u F z u EI
A
· ÷ · ÷ = ·
"
min
( )
( )
( ) ( )
A
Y z u F z T
dz
z dM
z u EI + · ÷ = ÷ = ÷ = ·
' "'
min
dz
d
dz
d
( )
( )
( ) z u F
dz
z dT
z u EI
IV "
min
· ÷ = ÷ = ·
( ) ( ) 0
" 2
= + z u k z u
IV
( ) ( ) 0
" 2
= + z u k z u
IV
min
2
I E
F
k =
( )
4 3 2 1
cos sin C z C kz C kz C z u + + + =
( )
( )
( )
( ) 0
0
) 0 ( 0
0
'
0
"
0
=
=
= =
=
=
=
=
=
l z
l z
A
z
z
z u
z u
M z u
z u
( )
4 3 2 1
cos sin C z C kz C kz C z u + + + =
( )
( )
( )
( ) 0
0
) 0 ( 0
0
'
0
"
0
=
=
= =
=
=
=
=
=
l z
l z
A
z
z
z u
z u
M z u
z u
( )
3 2 1
'
sin cos C kz k C kz k C z u + · · ÷ · · =
( ) kz k C kz k C z u cos sin
2
2
2
1
"
· · ÷ · · ÷ =
¹
¹
OTPORNOST MATERIJALA

225















Da bi postojao ugib, integracione konstante u ovom sistemu moraju biti razliĉitte od nule


Ovo je transcedentna jednaĉina kojoj je najmanji koren






( )
( ) kz k C kz k C z u
C z C kz C kz C z u
cos sin
cos sin
2
2
2
1
"
4 3 2 1
· · ÷ · · ÷ =
+ + + =
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) 0 0 cos 0 sin
0 0 0 cos 0 sin
2
2
2
1
0
"
4 3 2 1
0
= · · · ÷ · · · ÷ =
= + · · + · + · =
=
=
k k C k k C z u
C k C k C k C z u
z
z
0 = z
¹
0
0
2
2
4 2
= ·
= +
k C
C C
0
0
4
2
=
=
C
C
¹
¬
l z =
( )
( )
3 2 1
'
4 3 2 1
sin cos
cos sin
C kz k C kz k C z u
C z C kz C kz C z u
+ · · ÷ · · =
+ + + =
( )
( ) 0 cos
0 sin
3 1
'
3 1
= + =
= + =
=
=
C kl k C z u
l C kl C z u
l z
l z
0 =
0 =
0 =
0
1 cos
sin
=
(
¸
(

¸

=
kl k
l kl
D kl tgkl =
0
0
3
1
=
=
C
C
kl tgkl = 493 , 4 ~ kl
min
2
I E
F
k =
2
2
191 , 20
l
k ~
2
min
19 , 20
l I E
F
=
2
min
19 , 20
l
I E
F
kr
· =
( )
2
min
2
7 , 0 l
EI
F
kr
t
~
OTPORNOST MATERIJALA

226
Redukovane duţine za ĉetiri osnovna sluĉaja izvijanja


16.2 Ojlerova hiperbola
 Koristeći pojam redukovane duţine, l
r
, moţemo napisati opšti izraz za kritiĉnu silu
izvijanja.


Ovde uvedimo pojam vitkost štapa ì
r
:

Minimalni polupreĉnik inercije






2
min
2

r
kr
l
I E
F
t
=
2
min
2

r
kr
l
I E
F
t
=
min
i
l
r
r
= ì
A
I
i
min
min
=
OTPORNOST MATERIJALA

227




Izraza za kritiĉni napon σ
kr
pri kojem dolazi do izvijanja
štapova


U teoriji izvijanja ovaj izraz predstavlja Ojlerovu hiperbolu.


Granicu do koje vaţi izraz za kritiĉni napon izvijanja

σ
P
... Granica proporcionalnosti
ì
P
... Vitkost na granici proporcionalnosti

ZAKLJUĈAK:
Izvijanje u neelestiĉnoj oblasti imamo za

Izvijanje u neelastiĉnoj oblasti
Za štapove kod kojih je
izraz za kritiĉnu silu izvijanja
jer neupotrebljiv jer smo tada u neelastiĉnoj oblasti.
 Rešiti problem izvijanja u neelastiĉnoj oblasti, znaĉi primeniti teoriju elasto-
plastiĉnosti.
 Zbog komplikovanosti matematiĉkog aparata, za izvijanje štapova u neelastiĉnoj
oblasti koristimo empirijske izraze za izraĉunavanje vrednosti kritiĉnog napona.
 Na osnovu eksperimenata, Tetmajer je definisao linearnu zavisnost izmeĊu
kritiĉnog napona izvijanja σ
kr
i vitkosti ì.

2
min
2

r
kr
l
I E
F
t
=
min
i
l
r
r
= ì ¬
2
min
2 2
i l
r r
· = ì
A
I
i
min
2
min
=
A
I
l
r r
min
2 2
· = ì
¬
2
2
A
r
kr
E
F
ì
t ·
=
2
2

r
kr
E
A
F
ì
t
=
¹
2
2

r
kr
kr
E
A
F
ì
t
o = =
:
2
2
r
kr
E
ì
t
o =
P
P
kr
E
o
ì
t
o = =
2
2
P r
ì ì =
P
P
E
o
t ì =
P r
ì ì >
p r
ì ì <
2
min
2

r
kr
l
I E
F
t
=
OTPORNOST MATERIJALA

228
Linearna zavisnost kritiĉnog napona izvijanja , prema TETMAJERU, glasi
B , C ... Konstante koje zavise od vrste materijala.
Bolja aproksimacija se dobija ako se koristi nelinearna zavisnost kritiĉnog napona
izvijanja i vitkosti

Dţonson-Ostenfeldova (Johnson-Ostenfeld) parabola

16.3 Izvijanje – Omega postupak
 Jedan od najjednostavnijih postupaka za izraĉunavanje vrednosti kritiĉnog napona
izvijanja, zasnovan na stvarnoj pritisnoj sili, je omega postupak.


Podaci o koeficijentu e , za razne materi-jale, mogu se naći u tablicama (priruĉni-cima).
o
dc
... Dozvoljeni napon na pritisak
o
dk
... Dozvoljeni napon na izvijanje

Stabilnost nosećih ĉeliĉnih konstrukcija
 Stabilnost nosećih ĉeliĉnih konstrukcije se proverava i za to postoje odgovarajući
standardi.


Najveća pritisna za noseće ĉeliĉne konstrukcije izraĉunava se iz uslova:




ì o C B
kr
÷ =
m
kr
C B ì o ÷ = 2 = m
2
ì o C B
kr
÷ =
dc kr
A
F
o e o s · =
1 > =
dk
dc
o
o
e
v
o
v
o
o o
v
N
A
N
i
d i kr
= = s =
,
kr
kr
A
F
F o
v v
1
= s
OTPORNOST MATERIJALA

229





Koeficijenti N se za linije iz dijagrama , takoĊe mogu naći u tablicama (priruĉnicima).


v
o
v
o
o o
v
N
A
N
i
d i kr
= = s =
,
( ) ì N N =
E
ì
ì
ì =
v
t ì
E
E
=
OTPORNOST MATERIJALA

230
ZADATAK 1
Na Slici 1 je prikazan U20 profilni stub.
1. Odrediti kritiĉnu silu izvijanja stuba sa slike za h = 2 m i h = 1 m, ako
su:
E= 2·10
5
MPa
σ
P
= 180 MPa
σ
T
= 220 MPa
σ
0
= 310 MPa




17. ENERGETSKI METODI
 U prethodnim tematskim jedinicama sreli smo se sa statiĉki neodreĊenim
problemima kod:
 Poduţno (aksijalno) opterećenih štapova,
 Štapova opterećenih na uvijanje i
 Grednih nosaĉa opterećenih na savijanje.
 Za rešavanje ovih problema korišćen je metod sila, a dopunski uslovi su se odnosili
na pomeranja.
 MeĊutim, postoji niz neodreĊenih problema koji se na taj naĉin ne mogu rešiti.
 U delu koji sledi, pokazaćemo da se većina problema, kod koji se traţe pomeranja,
najlakše rešava primenom energetskih metoda, bilo da isti pripadaju grupi statički
odreĎenih ili grupi statički neodreĎenih problema.
 Osim za odreĊivanje pomeranja i sila u konstrukcijama, energetski metodi su
osnova za prouĉavanje stabilnosti konstrukcija.
 Pribliţna rešenja u vezi sa analizom deformacija, stabilnosti i oscilacija (vibracija)
elastiĉnih tela, takoĊe se baziraju na energetskim metodima.
OTPORNOST MATERIJALA

231
 U svrhu rešavanja izvesnih tehniĉkih problema, ostalo nam je da se upoznamo sa
pristupima zasnovanim na energetskim metodima.
 Ovo podrazumeva i upoznavanje sa bitnim i veoma korisnim teoremima.

17.1 Deforrmacijski rad – Potencijalna energija deformacije
 Delovi mašina i konstrukcija, usled opterećenja kojima su izloţ eni, menjaju oblik
(deformišu se).
 Napadne taĉke sila će se pomeriti, i na tim pomeranjima, sile će izvršiti odreĊeni
rad.
 To će u posmatranom mašinskom delu izazvati promenu energije (potencijalne,
kinetiĉke, toplotne).
 Ako napadne sile, svoje pune vrednosti dostiţu postepeno, i ako se za vreme
odrţavanja ravnoteţe mogu zanemariti ubrzanja taĉaka posmatranog mašinskog
dela (ili konstrukcije), onda se moţ e reći da je ukupna promena energije
deformisane konstrukcije jednaka ukupnoj promeni potencijalne energije.
 Pod pretpostavkom da je konstrukcija izraĊena od idealno elastičnog materijala,
moţe se govoriti o unutrašnjoj ili potencijalnoj energiji elastiĉne deformacije.
 Umesto pojma potencijalne energije elastiĉne deformacije, u tehnici se koristi i
pojam deformacijskog rada.
 Ako sa rad spoljašnjih sila oznaĉimo sa R, a potencijalnu energiju elastiĉne
deformacije - deformacijski rad, sa A
d
, onda na osnovu zakona o oĉuvanju energije
moţemo napisati da je
Predstavlja zapis Klapejronovog teorema definisanog na sljedeći naĉin. Rad izvršen od
strane spoljašnjih sila na elastičnom telu (konstrukciji) za vreme njegovog deformisanja,
jednak je deformacijskom radu (potencijalnoj energiji deformacije) akumuliranom u
posmatranom elastičnom telu.

17.2 Deformacijski rad izraţen pomoću spoljašnjih sila
 Jednostavnosti radi, poći ćemo od poduţno opterećene opruge i poduţno
opterećenog štapa.
d
A R =
OTPORNOST MATERIJALA

232


Pomeranje napadne taĉke sile F,
oznaĉeno sa o, u oba sluĉaja je
jednako.
Za krutost opruge k i proizvoljno
pomeranje napadne taĉke sile,


U krajnjem poloţaju imaćemo


Zavisnost sile i pomeranja je linearna !!!
Na celom pomeranju o, od
poĉetka delovanja sile (F=0), do
njene krajnje vrednosti F,
izvršeni rad će iznositi




Ako se iz proizvoljnog poloţaja o
z
, napadna taĉka sile pomerila za do
z
sila će na tom
pomeranju izvršiti rad koji će iznositi
o o s s
z
0
z z
k F o · =
z z
F
k
· =
1
o
o · = k F F
k
· =
1
o
¬
( )
}
= =
o
o o
0
d F A R
d
( ) o o d F dA dR
d
· ~ =
OTPORNOST MATERIJALA

233

Linearna zavisnost sile i pomeranja

Za ĉvrsto telo (konstrukciju), kojem se materijal ponaša po Hukovom zakonu (linearno
elastiĉno se ponaša), rad koji izvrši spoljašnja sila F na pomeranju o iznosi

i isti jednak je površini trougla u dijagramu


( )
}
= =
o
o o
0
d F A R
d
o F A R
d
2
1
= =
OTPORNOST MATERIJALA

234

Ovo predstavlja Klapejronovog stav.
Rad spoljašnje sile pri statičkom opterećenju konstrukcije sa linearno elastičnim ponašanjem,
jednak je polovini proizvoda krajnjih vrednosti sile i pomeranja njene napadne tačke, tj.,
polovini vrednosti koju bi imao, kada bi sila od početka delovala u punom iznosu




Deformacijski rad je kvadratna funkcija pomeranja.


Deformacijski rad je kvadratna funkcija spoljašnje sile.



o F A R
d
2
1
= =
o F A R
d
2
1
= =
o · = k F
2
2
o k
A
d
=
o F A R
d
2
1
= = F
k
1
= o
k
F
A
d
2
2
=
OTPORNOST MATERIJALA

235
17.3 Deformacijski rad izraţen pomoću unutrašnjih sila – Napona
 Ĉvrsto telo (konstrukcija) usled delovanja spoljašnjih sila menja oblik i dimenzije i u
svim njegovim delovima se akumulira potencijalna energija jednaka
deformacijskom radu.
 U svrhu izvoĊenja izraza za deformacijski rad, kod najopštijeg sluĉaja naprezanja,
najpre ćemo izvesti odgovarajuće izraze za jednostavne sluĉajeve.
Deformacijski rad usled normalnih napona
 Posmatraćemo zapreminski element izolovan iz opterećenog ĉvrstog tela
(konstrukcije), kojem je zapremina dV = dx dy dz i na koji deluje normalni napon u
jednom (z) pravcu.

Izolovani zapreminski element na koji deluje normalni napon jednom (z) pravcu
Proizvod normalnog napona o
z
i površine dxdy , moţe se
posmatrati kao spoljašja sila koja pri postepenom poratu
opterećenja ĉvrstog tela (konstrukcije), raste od nule (0) do
vrednosti o
z
dxdy .
Duţina elementa dz će se usled delovanja sile o
z
dxdy uvećati
za A(dz)



( )
z
dz
dz
c =
A
¬
( ) dz dz
z
c = A
OTPORNOST MATERIJALA

236



Izraz za deformacijski rad izraţen preko normalnog napona o
z
i deformacije ε
z
.
Deformacijski rad usled napona smicanja
 I ovde ćemo posmatrati zapreminski element izolovan iz opterećenog ĉvrstog tela
(konstrukcije), kojem je zapremina dV = dx dy dz i na koji deluju samo naponi
smicanja.

Izolovani zapreminski element na koji deluju samo naponi smicanja

Ako na stranicama zapreminskog elementa deluju samo naponi
smicanja, koji pripadaju istoj ravni (ravni koja je paralelna sa
ravni yz), moţe se prihvatiti da na stranici dxdz postoji
smiĉuća sila koja raste od nule (0) do t
yz
dxdz




( ) dz dz
z
c = A ( ) ( ) dz dxdy dA
z d
A · = o
2
1
( ) dz dxdy dA
z z d
c o · =
2
1
dxdydz dA
z z d
c o
2
1
=
dxdydz dV =
dV dA
z z d
c o
2
1
=
OTPORNOST MATERIJALA

237
Usled delovanja ove sile, pravi uga izmeĊu y i z pravca će se
promeniti za ugao klizanja ¸
yz
i napadna taĉka te iste sile će
se pomeriti za o









Izraz za deformacijski rad izraţen preko napona smicanja t
yz
i deformacije klizanja ¸
yz
.
Deformacijski rad pri složenom opterećenju
 Generalno se moţ e reći da na stranama zapreminskog elementa, izolovanog iz
opterećenog ĉvrstog tela (konstrukcije), postoje sve komponente tenzora napona [σ]

Izolovani zapreminski element na koji deluju sve komponente tenzora napona [σ]

dy
tg
yz yz
o
¸ ¸ = ~ dy
yz
¸ o =
o t · = dxdz dA
yz d
2
1
dy dxdz dA
yz yz d
¸ t · =
2
1
dxdydz dA
yz yz d
¸ t
2
1
=
dV dA
yz yz d
¸ t
2
1
=
| |
(
(
(
¸
(

¸

=
z zy zx
yz y yx
xz xy x
o t t
t o t
t t o
o
OTPORNOST MATERIJALA

238
Na osnovu izraz za deformacijski rad izraţ en preko normalnog napona o
z
i deformacije ε
z


i na osnovu izraza za deformacijski rad izraţ en preko napona smicanja t
yz
i deformacije
klizanja ¸
yz


moţe se doći do izraza za deformacijske radove izraţ ene preko ostalih komponenti tenzora
napona i odgovarajućih deformacija, a zatim uz podršku principa superpozicije i do izraza
za deformacijski rad pri sloţenom opterećenju


17.4 Specifiĉni deformacijski rad
 Specifiĉni deformacijski rad (A
d
’) predstavlja deformacijski rad (dA
d
) sveden na
jedinicu zapremine i saglasno ovome moţemo napisati da je.








Za sluĉaj u kojem se pojavljuje normalni naponi u jednom pravcu, specifiĉni deformacijski
rad iznosi

dV dA
z z d
c o
2
1
=
dV dA
yz yz d
¸ t
2
1
=
( )dV dA
zx zx yz yz xy xy z z y y x x d

2
1
¸ t ¸ t ¸ t c o c o c o + + + + + =
dV
dA
dA
d
d
=
'
dV
dA
zx zx yz yz xy xy
z z y y x x d
)
2
1
¸ t ¸ t ¸ t
c o c o c o
+ + +
+ + + = (
)
2
1
'
zx zx yz yz xy xy
z z y y x x d
A
¸ t ¸ t ¸ t
c o c o c o
+ + +
+ + + = (
oc
2
1
'
=
d
A
OTPORNOST MATERIJALA

239
Za sluĉaj u kojem se pojavljuju naponi smicanja u jednoj ravni, specifiĉni deformacijski
rad iznosi

Ovim se ustvari proširuje Klapejronov stav izraţ en u obliku
Od ranije su nam poznati izrazi kojima je definisan izvorni Hukov zakon



17.5 Deformacijski rad izraţen preko preseĉnih sila
 Razmatrajući sluĉaj opšteg opterećenja linijskih nosećih elemenata pokazali smo da
ima šest (6) preseĉnih sila:
 Normalna preseĉna sila N,
 Preseĉni moment uvijanja (torzije) M
t
,
 Preseĉni moment savijanja M
x
,
 Preseĉni moment savijanja M
y
,

2
1
'
=
d
A
o F A R
d
2
1
= =
OTPORNOST MATERIJALA

240
 Popreĉna preseĉna sila T
x
i


 Popreĉna preseĉna sila T
y
.


Specifični deformacijski rad izražen preko presečne normalne sile N
 U popreĉnim presecima poduţno napregnutog štapa pojavljuje se samo preseĉna
sila N(z) i odgovarajući normalni napon o
z
(z).
 Napona smicanja t jednak je nuli (0).

Uz analizu deformacijskog rada
izraţ enog preko preseĉne normalne
sile




OTPORNOST MATERIJALA

241



Deformacijski rad izražen preko presečnog momenta uvijanja
 U popreĉnim presecima štapa napregnutog na uvijanje pojavlju se samo preseĉni
momenti uvijanja M
t
(z) i odgovarajući napon smicanja t
z
(µ,z).
 Normalni napon o
z
jednak je nuli (0).

Uz analizu deformacijskog rada
izraţ enog preko preseĉnog momenta
uvijanja












( ) const F z N = =
const EA =
( )
( )
dz
z A E
z N
A
l
N d

2
1
0
2
,
}
=
EA
l F
A
d
2
2
=
( )
G
z
A
z
M d
t
2
2
'
,
t
=
( )
( )
( )
µ µ t · =
z I
z M
z
t
z
0
,
( )
( )
2
2
0
2
'
,
2
µ · =
z I G
z M
A
t
M d
t
( )
}
=
z A
dAdz dV
}
=
V
'
d,M M d
dV A A
t t

2
1
,
( )
( )
( )
} }
· =
l
z A
t
M d
dz dA
z I G
z M
A
t
0
2
2
0
2
,

2
1
µ
( )
( )
dz
z I G
z M
A
l
t
M d
t

2
1
0 0
2
,
}
=
OTPORNOST MATERIJALA

242




Deformacijski rad izražen preko presečnog momenta savijanja
 Kod greda izloţenih ĉistom savijanju kao i savijanju silama, u popreĉnim presecima
je pojavljuju preseĉni momenti savijanja M
x
(z) ili M
y
(z) i dogovarajući naponi
o
z
(y,z).

Uz analizu deformacijskog rada izraţenog preko preseĉnih momenata savijanja





Deformacijski rad usled momenta savijanja M
x




Deformacijski rad usled momenta savijanja M
y




( ) const M z M
t
= =
const GI =
0
( )
( )
dz
z I G
z M
A
l
t
M d
t

2
1
0 0
2
,
}
=
0
2
,
2GI
l M
A
t
M d
=
( )
E
z
A
z
M d
x
2
2
'
,
o
=
( )
( )
( )
y
z I
z M
z y
x
x
z
· = , o
( )
( )
2
2
2
'
,
2
y
z I E
z M
A
x
x
M d
x
· = ¬
( )
}
=
z A
dAdz dV
}
=
V
'
d,M M d
dV A A
x x

2
1
,
( )
( )
( )
} }
· =
l
z A x
x
M d
dz dA y
z I E
z M
A
x
0
2
2
2
,

2
1 ( )
( )
dz
z I E
z M
A
l
x
x
M d
x

2
1
0
2
,
}
=
:
( )
( )
dz
z I E
z M
A
l
y
y
M d
y

2
1
0
2
,
}
=
OTPORNOST MATERIJALA

243


Deformacijski rad izražen preko presečnih poprečnih sila
 Kod greda izloţenih savijanju silama, u popreĉnim presecima je pojavljuju preseĉni
momenti savijanja M
x
(z) ili M
y
(z) i odgovarajuće popreĉne sile T
y
(z) i T
x
(z).
 Usled pojave popreĉnih sila u popreĉnim presecima se pojavljuju naponi smicanja
T
zy
(z) ili T
zx
(z).

Uz deformacijski rad izraţ en preko preseĉnih popreĉnih sila






( )
G
z
A
z
T d
y
2
2
'
,
t
=
( )
( )
( )
|
|
.
|

\
|
=
ç
t
x
x
y
zy
S
z I
z T
z
( )
( )
2
2
2
'
,
2
|
|
.
|

\
|
=
ç
x
x
y
T d
S
z I G
z T
A
y
( )
}
=
z A
dAdz dV
}
=
V
'
d,M M d
dV A A
t t

2
1
,
OTPORNOST MATERIJALA

244


K
x
i K
y
su koeficijenti oblika popreĉnog preseka.






OTPORNOST MATERIJALA

245




ZADATAK 1
Odrditi koeficijente oblika K
x
pravougaonog i kruţnog popreĉnog preseka

Slika 1 – Pravougaoni i kruţni popreĉni presek
OTPORNOST MATERIJALA

246
17.6 Opšti izraz za deformacijski rad izraţen preko preseĉnih sila
 Na osnovu napred izloţ enog moţe se napisati i opšti izraz za deformacijski rad
izražen preko bilo koje od pesečnih sila, a izvršen na elementarnom delu štapa
(grede) duţine ds





s ... Koordinata duţ štapa,
a
m
/b
m
... Granice intervala u kojima se menja
bilo koja od veliĉina F(s)/c(s)/J(s),
F(s) ... Bilo koja od 6 preseĉnih sila,
c(s) ... Odgovarajuća fiziĉka karaktristika,
J(s) ... Odgovarajuća geometrijska


F(s
)
N(z
)
M
t
(z
)
M
x
(z
)
M
y
(z
)
T
y
(z) T
x
(z)
c(s) E G E E G G
J(s)
A(z
)
I
0
(z) I
x
(z) I
y
(z)
A(z)/K
x

A(z)/K
y


( )
( ) ( )
ds
s J s
s F
dA
d
c
2
2
1
=
( )
( ) ( )
¿
}
=
=
n
m
b
a
d
m
m
ds
s J s
s F
A
1
2
2
1
c
( )
( ) ( )
¿
}
=
=
n
m
b
a
d
m
m
ds
s J s
s F
A
1
2
2
1
c
( )
( ) ( )
¿
}
=
=
n
m
b
a
d
m
m
ds
s J s
s F
A
1
2
2
1
c
OTPORNOST MATERIJALA

247
17.7 Deformacijski rad pri opštem sluĉaju opterećenja izraţen preko
preseĉnih sila
 U izvesnim sluĉajevima se na popreĉnom preseku linijskog nosećeg elmenta mogu
pojaviti sve preseĉne sile koje deluju na elementarnom delu dužine dz.
 Tada će na osnovu nezavisnosti opterećenja (principa superpozicije) deformacijski
rad biti jednak zbiru deformacijskih radova od svih presečnih sila, na elementarnom
delu duţine dz.



dA
d
... Elementarni deformacijski rad u jednom zapreminskom elementu









A
d
... Ukupni deformacijski rad na celoj duţini linijskog nosećeg elementa.
Za konstrukciju sastavljenu od n delova (štapova i greda) vaţi




) ( ) ( ) (
) ( ) ( ) (
x d y d y d
x d t d d d
T dA T dA M dA
M dA M dA N dA dA
+ + +
+ + + =
dz
GA
T
dz
GA
T
dz
EI
M
dz
EI
M
dz
GI
M
dz
EA
N
dA
y
x
x
y
y
y
x
t t
d
2 2 2

2 2 2
2
2 2
2
0
2 2
+ + +
+ + + =
( ) ( ) ( )
( ) ( )
( )
} } }
} } }
+ + +
+ + + =
l
y
x
l
x
y
l
y
y
l
x
x
l
t
l
d
dz
GA
z T
dz
GA
z T
dz
EI
z M
dz
EI
z M
dz
GI
z M
dz
EA
z N
A
0
2
0
2
0
2
0
2
0 0
2
0
2
2 2
1
2 2
1
2 2
1

2 2
1
2
1
2
1
( ) ( ) ( )
( ) ( )
( )
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
= = =
= = =
+ + +
+ + + =
n
m
b
a y
x
n
m
b
a x
y
n
m
b
a y
y
n
m
b
a x
x
n
m
b
a
t
n
m
b
a
d
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
dz
GA
z T
dz
GA
z T
dz
EI
z M
dz
EI
z M
dz
GI
z M
dz
EA
z N
A
1
2
1
2
1
2
1
2
1
0
2
1
2
2 2
1
2 2
1
2 2
1

2 2
1
2
1
2
1
OTPORNOST MATERIJALA

248
ZADATAK 2
Na donjoj slici imamo štap i gredu pravougaonog popreĉnog peseka i iste duţine.


Odrediti ukupne deformacijske radove
štapa i grede za l=3m, F=25 kN, M=25
kNm i popreĉni presek (10 cm ×18 cm).


Slika 2 – Štap i greda



17.8 Teoremi o uzajamnosti
 Dva su teorema o uzajamnosti koji se primenjuju pri rešavanju velikog broja
problema Otpornosti materijala i Teorije elastiĉnosti, i to:
 Teorem o uzajamnosti radova i
 Teorem o uzajamnosti pomeranja.

Teorem o uzajamnosti radova
 Naslovni teorem je opšti teorem otpornosti materijala i primenjuje se na sve sisteme
opterećenja za koje se moţe primeniti princip nezavisnosti opterećenja (princip
superpozicije).
 Za primer uzmimo gredu opterećenu sa dve koncentrisane sile.


OTPORNOST MATERIJALA

249
Uz teorem o uzajamnosti
radova



 Uopštenja radi, taĉke u kojima deluju dve sile pratićemo pod onakama i i j.
 U tom sluĉaju ćemo koncentrisane sile pratiti pod oznakama S
i
i S
j
.
 Prema principu nezavisnosti opterećenja posmatraćemo prvo delovanje sile S
i
u
taĉki i , koja postepenim rastom nule (0) do pune vrednosti, pomeri taĉku i za o
i
(S
i
).
 Usled delovanja sile S
i
pomeriće se i taĉka j za o
j
(S
i
).

Sluĉaj grede na koju deluje samo sila
S
i




Na pomeranju o
i
(S
i
), sila S
i
će pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvršiti rad

koji je jednak površini trougla

 Sada zamislimo da smo gredi dodali silu S
j
koja će takoĊe rasti od nule (0) do svoje
pune vrednosti.
 Sila S
j
će taĉku j pomeriti za o
j
(S
j
), a taĉku i za o
i
(S
j
).
( )
i i i
S S o
2
1
OTPORNOST MATERIJALA

250
 Sila S
i
će u svom punom iznosu, posle dodavanja sile S
j
, nastaviti da vrši rad na
pomeranju o
i
(S
j
).

Greda sa punom vrednošću sile S
i
i
dodatom silom S
j
koja je porasla do
svoje pune vrednosti




Na pomeranju o
i
(S
j
), sila S
i
će sa svojom punom vrednošću izvršiti rad
koji je jednak površini pravougaonika.

Na pomeranju o
j
(S
j
), sila S
j
će pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvršiti rad
koji je jednak površini trougla.


Sile S
i
i S
j
, zajedno će izvršiti rad



( )
j i i
S S o
( )
j j j
S S o
2
1
( ) ( ) ( )
j j j j i i i i i d
S S S S S S A o o o
2
1

2
1
+ + =
OTPORNOST MATERIJALA

251
 Prema principu nezavisnosti opterećenja moţemo redosled sila promeniti i prvo
posmatrati delovanje sile S
j
u taĉki j, koja će postepenim rastom nule (0) do pune
vrednosti, pomeriti taĉku j za o
j
(S
j
).
 Usled delovanja sile S
j
pomeriće se i tačka i za o
i
(S
j
).
Slučaj grede na koju deluje samo sila S
j




Na pomeranju o
j
(S
j
), sila S
j
će pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvršiti rad koji
je, sliĉno kao i u prethodnom sluĉaju, jednak površini trougla.

 Sada zamislimo da smo gredi dodali silu S
i
koja će takoĊe rasti od nule (0) do svoje
pune vrednosti.
 Sila S
i
će taĉku i pomeriti za o
i
(S
i
), a taĉku j za o
j
(S
i
).
 Sila S
j
će u svom punom iznosu, posle dodavanja sile S
i
, nastaviti da vrši rad na
pomeranju o
j
(S
i
).

Greda sa punom vrednošću sile S
j
i
dodatom silom S
i
koja je porasla do
svoje pune vrednosti




Na pomeranju o
j
(S
i
), sila S
j
će sa svojom punom vrednošću izvršiti rad koji je jednak
površini pravougaonika.




( )
j j j
S S o
2
1
( )
i j j
S S o
OTPORNOST MATERIJALA

252

Sile S
j
i S
i
, zajedno će izvršiti rad


Sile S
i
i S
j
, zajedno će izvršiti rad


Zbog nezavisnosti od redosleda sledi
Ovo predstavlja Beti-Rejlijev teorem
o uzajamnosti radova.

Ovo je proširenje Beti-Rejlijev teorema o uzajamnosti radova na sistem.

Teorem o uzajamnosti radova – Primer
Koristeći izraz


( ) ( ) ( )
j i i i j j j j j d
S S S S S S A o o o
2
1

2
1
+ + =
( ) ( ) ( )
j j j j i i i i i d
S S S S S S A o o o
2
1

2
1
+ + =
( ) ( )
i j j j i i
S S S S o o =
( ) ( )
¿ ¿
= =
=
m
j
i j j
m
j
j i i
S S S S
1 1
o o
( ) ( ) ( )
j j j j i i i i i d
S S S S S S A o o o
2
1

2
1
+ + =
OTPORNOST MATERIJALA

253
odrediti deformacijski rad grede

REŠENJE







Teorem o uzajamnosti pomeranja
 Teorem o uzajamnosti pomeranja moţe se na sliĉan naĉin izvesti kao i teorem o
uzajamnosti radova.
 S’ druge strane, teorem o uzajamnosti pomeranja moţe se posmatrati i kao poseban
sluĉaj teorema o uzajamnosti radova kod kojeg su sile S
i
i S
j
imaju jedinične
vrednosti.
 U svrhu izvoĊenja teorema o uzajamnosti pomeranja uvešćemo pojam uticajnih
(Maksvelovih) koeficijenata elastiĉnosti o
ij
.



( )
EI
Fl
S
48
3
1 1
= o ( )
EI
Ml
S
16
2
2 1
÷ = o
( )
EI
Ml
S
3
2 2
= o ( ) ( ) ( )
2 2 2 2 1 1 1 1 1

2
1

2
1
S S S S S S A
d
o o o + + =
EI
Ml
M
EI
Ml
F
EI
Fl
F A
d
3 2
1

16 48 2
1
2 3
+
|
|
.
|

\
|
÷ + =
( )
EI
Fl
S
16
2
1 2
÷ = o
EI
l M
EI
FMl
EI
l F
A
d
6 16 96
2 2 3 2
+ ÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

254
Uz izvoĊenje teorema o uzajamnosti pomeranja

Uticajni koeficijent elastiĉnosti o
ij
predstavlja
pomeranje proizvoljne taĉke i u pravcu delovanja
sile S
i
, usled delovanja jediniĉne sile S
j
=1.
Vaţi i obrnuto - Uticajni koeficijent elastiĉnosti o
ji

predstavlja pomeranje proizvoljne taĉke j u pravcu
delovanja sile S
j
, usled delovanja jediniĉne sile
S
i
=1.
Imajući u vidu šta uticajni koeficijenti elastiĉnosti
predstavljaju, za pomeranja na slici moţ emo
napisati da iznose

Izraz za teorem o uzajamnosti radova

Jednakost uticajnih koeficijenata predstavlja teorem o uzajamnosti pomeranja (poznat i
kao Maksvelov teorem o uzajamnosti ).
 U linearno elstičnom telu (konstrukciji), pomeranje proizvoljne tačke i u pravcu
delovanja sile S
i
, izazvano jediničnim koncentrisanim opterećenjem (silom ili
momentom) S
j
koje deluje u tački j, jednako je pomeranju tačke j u pravcu delovanja
sile S
j
, izazvanom jediničnim koncentrisanim opterećenjem S
i
= 1 koje deluje u tački i.
 Na osnovu ovoga, moţe se reći da uticajni koeficijenti elastiĉnosti imaju osobinu
simetriĉnosti.
Korišćenjem uticajnih koeficijenata elastiĉnosti, pomeranje o
i
, proizvoljne taĉke i, izazvano
delovanjem sila S
1
, S
2
, ..., S
j
, ..., S
n
, iznosi



Teorem o uzajamnosti pomeranja – Primer
Koristeći izraz

( )
( )
i ji i j
j ij j i
S S
S S
o o
o o
=
=
( ) ( )
i j j j i i
S S S S o o =
i j j i
S S S S
ji ij
o o =
ji ij
o o =
n j i
S S S S
in ij 2 i2 1 i1
o o o o o + · · · + + · · · + + =
¿
=
=
n
j
j i
S
1
ij
o o
( ) ( )
i j j j i i
S S S S o o =
OTPORNOST MATERIJALA

255
dokazati teorem o uzajamnosti pomeranja i odrediti uticajne koeficijente elastiĉnosti za
gredu

REŠENJE




Ovim je dokazan teorem o uzajamnosti pomeranja za gredu na slici.
Uvedimo sada jediniĉne sile






Ovim je dokazana simetriĉnost uticajnih elestiĉnih koeficijenata za gredu na slici.



( )
( )
EI
Ml
S
EI
Fl
S
3
48
2 2
3
1 1
=
=
o
o
( )
( )
EI
Fl
S
EI
Ml
S
16
16
2
1 2
2
2 1
÷ =
÷ =
o
o
( ) ( )
1 2 2 2 1 1
S S S S o o =

16 16
2 2
|
|
.
|

\
|
÷ =
|
|
.
|

\
|
÷
EI
Fl
M
EI
Ml
F

16 16
2 2
EI
Fl
M
EI
Ml
F =
1
1
2
1
= =
= =
S M
S F
( )
( )
EI
Fl
S
EI
Ml
S
16
16
2
1 2
2
2 1
÷ =
÷ =
o
o ( )
( )
EI
l
S
EI
l
S
16
1
16
1
2
1 2
2
2 1
· ÷ =
· ÷ =
o
o
( )
( ) 1
1
1 2 21
2 1 12
= =
= =
S
S
o o
o o
EI
l
16
2
21 12
÷ = =o o
OTPORNOST MATERIJALA

256
17.9 Deformacijski rad i dopunski rad
 Pre svega, prisetimo se osnovnih sluĉajeva naprezanja sa poznatim izrazima kojima
se definiše meĊusobna zavisnost sila i pomeranja njihovih napadnih taĉaka.
Aksijalno naprezanje štapa

Uvijanje štapa

Savijanje konzole

Savjanje grede

 U svim navedenim sluĉajevima naprezanja, sreli smo se sa koncentrisanim
opterećenjima S (silama ili momentima).
 Zavisnost izmeĊu sila i pomeranja njihovih napadnih taĉaka i obrnuto je linearna.
 U nekim sluĉajevima ova veza moţe biti i nelinearna.


EA
l
F l = A
l
EA
l F A =
0
GI
l
M = u
l
GI
M
0
u =
EI
l
F f
3
3
=
3
3
l
EI
f F =
EI
l
M
3
= ¢
l
EI
M
3
¢ =
OTPORNOST MATERIJALA

257
PRIMER NELINEARNE ZAVISNOSTI
Odrediti pomeranje srednjeg zgloba 2-štapnog sistema

REŠENJE

Plan pomeranja

Sile u štapovima


( )
2
2
2
l l l ÷ A + = o
| cos 2
2 1
F
F F = =
| cos 2
1
EA
Fl
EA
l F
l = = A
l l l
o o
| ~
A +
= cos
o EA
Fl
l
2
2
= A
OTPORNOST MATERIJALA

258




Ovo je primer geometrijske nelinearnosti.
 U nekim sluĉajevima se moţ e pojaviti i fiziĉka nelinearnost (materijal se ponaša
nelinearno elastiĉno).
 U bilo kojem sluĉaju nelinearnosti govorimo o nelinearnom elastiĉnom ponašanju i
meĊusobna zavisnost sile i pomeranje njene napadne taĉke je nelinearna.

Dijagramski prikaz nelinearnog
ponašanja



Šrafirane površine na slici predstavljaju
deformacijski rad A
d
(levo) i dopunski
rad A*
d
(desno).

Deformacijski rad
 Zanemarivanjem kinetiĉke i toplotne energije, prihvatamo da se ukupan rad
spoljašnjih sila pretvara u potencijalnu energiju deformacije – deformacijski rad.
 Priraštaj rada spoljašnjih sila, jednak priraštaju deformacijskog rada, za telo
(konstrukciju) sa nelinearno elastiĉnim ponašanjem, dat je izrazom






( )
2
2
2
l l l ÷ A + = o
( )
( ) l l l l l
l l l l l
A ~ A A + =
= ÷ A + A + =
2 2
2
2
2
2 2
o
o EA
Fl
l
2
2
= A
l lA = 2
2
o
EA
F
l
3 3
= o
¬
3
3
o
l
EA
F =
3
EA
F
l = o
( ) o o d S dA dR
d
= =
OTPORNOST MATERIJALA

259
Priraštaj deformacijskog rada:

Ukupni deformacijski rad iznosiće



Dopunski rad
 Za telo (konstrukciju) sa nelinearnim elastiĉnim ponašanjem i zavisnošću izmeĊu
pomeranja i sile, moţ emo definisati priraštaj tzv. dopunskog rada

Priraštaj dopunskog rada:

Ukupni dopunski rad iznosiće




Dopunski rad nma jasan fiziĉki smisao,
ali je prema slici levo jasno, da zbir ova
dva rada iznosi


( ) o o d S dA
d
=
( )
}
=
o
o o
0
d S A
d
( ) dS S dA
d

*
o =
( ) dS S dA
d

*
o =
( )
}
=
S
d
dS S A
0
*
o
o S A A
d d
= +
*
OTPORNOST MATERIJALA

260

Deformacijski i dpunski rad u sluĉaju nelinearnog (levo) i linearnog elastiĉnog ponašanja
ponašanja tela (desno)


Deformacijski i dopunski rad su u sluĉaju linearnog elastiĉnog ponašanja jenaki i iznose



17.10 Primena deformacijskog rada (Potencijalne energije deformacije)
 Posmatraćemo proizvoljno opterećen deo konstrukcije sastavljene od linijskih
nosećih elemenata (štapova, greda).

Proizvoljno opterećen deo konstrukcije






Na deo konstrukcije deluju koncentrisanih opterećenja (sila ili momenata)




o S A A
d d
2
1
*
= =
) ,..., 2 , 1 ( n i S
i
=
OTPORNOST MATERIJALA

261
Ponašanje je nelinearno elastiĉno

Neka je za svaku od sila




Ukupan deformacijski rad dela konstrukcije iznosi



Pod pretpostavkom da jedino pomeranje o
i
proizvoljne taĉke i u kojoj deluje sila S
i
, doţivi
promenu pomeranja do
i
u pravcu delovanja sile S
i
, a sva ostala pomeranja ostanu
nepromenjena, tj. imamo da je


Promena ukupnog deformacijskog rada







Ovo predstavlja Prvi Kastiljanov teorem (ili Lagranţov ili Lagranţ-Kastiljanov teorem)

( )
i i i
S S o =
( ) ( ) ( ) ( ) | |
n n i i d d
S S S S A A o o o o , , , , ,
2 2 1 1
· · · · · · =
( )
n i d d
A A o o o o ,..., ,..., ,
2 1
=
0 ... ...
0
1 1 2 1
= = = = = = =
=
+ ÷ n i i
i
d d d d d
d
o o o o o
o
i i d
d S dA o =
( )
n i d d
A A o o o o ,..., ,..., ,
2 1
=
¿
=
c
c
=
n
i
i
i
d
d
d
A
dA
1
o
o 0 ... ...
0
1 1 2 1
= = = = = = =
=
+ ÷ n i i
i
d d d d d
d
o o o o o
o
i
i
d
d
d
A
dA o
o c
c
=
i i d
d S dA o =
n i S
A
i
i
d
,..., 2 , 1 = =
c
c
o
OTPORNOST MATERIJALA

262
 Prvi kastiljanov teorem glasi: Ako se potencijalna enrgija deformacije ,
deformacijski rad, akumuliran u elastiĉnoj konstrukciji, izrazi kao funkija
pomeranja (linijskih ili ugaonih) o
i
(i=1,2,...,n), onda je parcijalni izvod
deformacijskog rada A
d
po i-tom pomeranju i-te taĉke jednak odgovarajućem i-tom
koncentrisanom opterećenju (sili ili momentu) S
i
koje deluje u i-toj taĉki, a u smeru
tog pomeranja.
 Prvi kastiljanov teorem predstavlja osnovu za metod pomeranja.

17.11 Primena dopunskog rada
 Sada ćemopretpostaviti da se iz poznate veze
 Moţe uspostaviti veza
Ponašanje je nelinearno elastiĉno


Ukupan dopunski rad iznosi



( )
i i i
S S o =
( )
i i i
S o o =
( )
i i i
S o o =
( ) ( ) ( ) ( ) | |
n n i i d d
S S S S A A o o o o , , , , ,
2 2 1 1
* *
· · · · · · =
( )
n i d d
S S S S A A ,..., ,..., ,
2 1
* *
=
OTPORNOST MATERIJALA

263
Za sluĉaj

promena ukupnog dopunskog rada će iznositi








Ovo predstavlja Groti-Engeserov teorem koji vaţi za bilo kakvu elastiĉnu konstrukciju.
 Groti-Engeserov teorem glasi: Ako se dopunski rad A*
d
izrazi ka funkcija
koncentrisanih opterećenja S
i
(i=1,2,...,n) onda je parcijalni izvod tog rada po i-tom
koncentrisanom opterećenju (sili ili momentu) koje deluje u i-toj taĉki, jednak i-tom
pomeranju o
i
u pravcu i smeru sile S
i
koja u i-toj taĉki deluje.
 Ovaj teorem predstavlja osnovu za metod sila.
 Ako je u pitanju linearno elastiĉno ponašanje konstrukcije onda su dopunski i
deformacjski rad jednaki

Ovo predstavlja Drugi Kastiljanov teorem koji vaţi samo za linearno elastiĉnu
konstrukciju.
0 ... ...
0
1 1 2 1
= = = = = = =
=
+ ÷ n i i
i
dS dS dS dS dS
dS
i i d
dS dA o =
*
( )
n i d d
S S S S A A ,..., ,..., ,
2 1
* *
=
¿
=
c
c
=
n
i
i
i
d
d
dS
S
A
dA
1
*
*
0 ... ...
0
1 1 2 1
= = = = = = =
=
+ ÷ n i i
i
dS dS dS dS dS
dS
i
i
d
d
dS
S
A
dA
c
c
=
*
*
i i d
dS dA o =
*
( ) n i
S
A
i
i
d
,..., 2 , 1
*
= =
c
c
o
d d
A A =
*
n i
S
A
S
A
i
i
d
i
d
,..., 2 , 1
*
= =
c
c
=
c
c
o
¹
OTPORNOST MATERIJALA

264
 Drugi Kastiljanov teorem glasi: Ako se u linearno elastiĉnoj konstrukciji
deformacijski rad A
d
izrazi kao funkcija sila, koje deluju na konstrukciju, onda je
parcijalni izvod tog rada po i-tom koncentrisanom opterećenju S
i
koje deluje u i-toj
taĉki, jednak i-tom pomeranju o
i
, a u smeru delovanja tog opterećenja.
 U sluĉaju linearno elastiĉnog ponašanja konstrukcije moguće je primeniti oba
Kastiljanova teorema.
 Jedan naĉin izvoĊenja ovih teorema već je izloţ en.
 Sada ćemo oba Kastiljanova teorema izvesti na jedan drugi naĉin.
 U svrhu izvoĊenja drugog Kastiljanovog teorema posmatraćemo prostu gredu
opterećenu sa tri (3) koncentrisane sile.

Uz izvoĊenje drugog Kastiljanovog teorema
Usled sila F
i
(i=1,2,3) nastaju pomeranja o
i
(F
j
) (i,j=1,2,3) za koja vaţi



 Sada, kako smo to i ranije radili, zamislimo da na gredu prvo deluje sila F
1
od nule
do svoje krajnje vrednosti, zatim sila F
2
od nule do svoje krajnje vrednosti i na
kraju sila F
3
od nule do svoje krajnje vrednosti.
 Saglasno ovakvom posmatranju delovanja napadnih sila grede, definisaćemo izraz
za deformacijski rad A
d
.
3 33 2 32 1 31 3
3 23 2 22 1 21 2
3 13 2 12 1 11 1
F F F
F F F
F F F
o o o o
o o o o
o o o o
+ + =
+ + =
+ + =
3 , 2 , 1 F
3
1
ij
= =
¿
=
i
j
j i
o o
¬
OTPORNOST MATERIJALA

265

Deformacijski rad za gredu na slici iznosi











Deformacijski rad izraţen
kao kvadratna forma sila






( ) ( ) ( )
( ) ( )
( )
3 3 3
3 2 2 2 2 2
3 1 1 2 1 1 1 1 1
2
1

2
1

2
1
F F
F F F F
F F F F F F A
d
o
o o
o o o
+
+ + +
+ + + =
( ) 3 , 2 , 1 F
3
1
ij
= =
¿
=
i
j
j i
o o
( ) ( ) ( )
( ) ( )
( )
3 3 3
3 2 2 2 2 2
3 1 1 2 1 1 1 1 1
2
1

2
1

2
1
F F
F F F F
F F F F F F A
d
o
o o
o o o
+
+ + +
+ + + =
2
3 33
3 2 23
2
2 22
3 1 13 2 1 12
2
1 11
2
1

2
1

2
1
F
F F F
F F F F F A
d
o
o o
c o o
+
+ + +
+ + + =
OTPORNOST MATERIJALA

266
Iz



Deformacijski rad je funkcija sila.

















Ovim je izveden drugi Kastiljanov teorem koji vaţi samo za sisteme sa linearnim elastiĉnim
ponašanjem.
 U svrhu izvoĊenja prvog Kastiljanovog teorema posmatraćemo prostu gredu
opterećenu sa dve (2) koncentrisane sile.
2
3 33
3 2 23
2
2 22
3 1 13 2 1 12
2
1 11
2
1

2
1

2
1
F
F F F
F F F F F A
d
o
o o
c o o
+
+ + +
+ + + =
( ) ( ) 3 , 2 , 1 = = i F A A
i d d
2
3 33
3 2 23
2
2 22
3 1 13 2 1 12
2
1 11
2
1

2
1

2
1
F
F F F
F F F F F A
d
o
o o
o o o
+
+ + +
+ + + =
3 33 2 32 1 31
3
3 23 2 22 1 21
2
3 13 2 12 1 11
1
F F F
F
A
F F F
F
A
F F F
F
A
d
d
d
o o o
o o o
o o o
+ + =
c
c
+ + =
c
c
+ + =
c
c
3 33 2 32 1 31
3
3 23 2 22 1 21
2
3 13 2 12 1 11
1
F F F
F
A
F F F
F
A
F F F
F
A
d
d
d
o o o
o o o
o o o
+ + =
c
c
+ + =
c
c
+ + =
c
c
3 33 2 32 1 31 3
3 23 2 22 1 21 2
3 13 2 12 1 11 1
F F F
F F F
F F F
o o o o
o o o o
o o o o
+ + =
+ + =
+ + =
3
3
2
2
1
1
o
o
o
=
c
c
=
c
c
=
c
c
F
A
F
A
F
A
d
d
d
3 , 2 , 1 = =
c
c
i
F
A
i
i
d
o
OTPORNOST MATERIJALA

267

Uz izvoĊenje prvog Kastiljanovog teorema
Izrazi za pomeranja: odnosno
















Uticajni koeficijenti krutosti


2 22 1 21 2
2 12 1 11 1
F F
F F
o o o
o o o
+ =
+ =
2 2 22 1 21
1 2 12 1 11
F F
F F
o o o
o o o
= +
= +
2 2 22 1 21
1 2 12 1 11
F F
F F
o o o
o o o
= +
= +
22 21
12 11
o o
o o
= D
2
12 22 11
o o o ÷ = D
22 2
12 1
1
o o
o o
= D
2 21
1 11
2
o o
o o
= D
2 12 1 22 1
o o o o ÷ = D
¬
1 21 2 11 2
o o o o ÷ = D
¬
D
D
F
D
D
F
2
2
1
1
=
=
2 12 1 22 1
o o o o ÷ = D
1 21 2 11 2
o o o o ÷ = D
2
11
1
21
2
2
12
1
22
1


o
o
o
o
o
o
o
o
D D
F
D D
F
+
|
.
|

\
|
÷ =
|
.
|

\
|
÷ + =
2 22 1 21 2
2 12 1 11 1


o o
o o
k k F
k k F
+ =
+ =
( ) 2 , 1
2
1
= =
¿
=
i k F
j
j
ij i
o
2
12 22 11
o o o ÷ = D
ji ij
k k =
OTPORNOST MATERIJALA

268

Deformacijski rad za gredu na slici iznosi




















2
2 22 2 1 12
2
1 11
2
1
2
1
F F F F A
d
o o o + + =
2
2 22 2 1 12
2
1 11
2
1
2
1
F F F F A
d
o o o + + =
2
2
2 2
1
1 2
1
2
2 1
1
1 1
o o o
o o o
c
c
c
c
+
c
c
c
c
=
c
c
c
c
c
c
+
c
c
c
c
=
c
c
F
F
A F
F
A A
F
F
A F
F
A A
d d d
d d d
( ) ( )
( ) ( )
2
2
2 22 1 21
2
1
2 12 1 11
2
1
2
2 22 1 21
1
1
2 12 1 11
1
o
o o
o
o o
o
o
o o
o
o o
o
c
c
+ +
c
c
+ =
c
c
c
c
+ +
c
c
+ =
c
c
F
F F
F
F F
A
F
F F
F
F F
A
d
d
2 22 1 21 2
2 12 1 11 1


o o
o o
k k F
k k F
+ =
+ =
21
1
2
11
1
1
k
F
k
F
=
c
c
=
c
c
o o
22
2
2
12
2
1
k
F
k
F
=
c
c
=
c
c
o o
2 22 1 21 2
2 12 1 11 1
F F
F F
o o o
o o o
+ =
+ =
( ) ( )
( ) ( )
2
2
2 22 1 21
2
1
2 12 1 11
2
1
2
2 22 1 21
1
1
2 12 1 11
1
o
o o
o
o o
o
o
o o
o
o o
o
c
c
+ +
c
c
+ =
c
c
c
c
+ +
c
c
+ =
c
c
F
F F
F
F F
A
F
F F
F
F F
A
d
d
22 2 12 1
2
21 2 11 1
1

k k
A
k k
A
d
d
o o
o
o o
o
+ =
c
c
+ =
c
c
OTPORNOST MATERIJALA

269





Ovim je izveden prvi Kastiljanov teorem.

Primer primene prvog Kastiljanovog teorema i Groti-Engeserovog teorema
Za dvoštapni sistem

odrediti deformacijski i dopunski rad, a zatim primeniti prvi Kastiljanov teorem i Groti-
Engeserov teorem.

Klasiĉanim pristupom, za ovaj problem smo dobili
meĊusobne zavisnosti sile F i pomeranja njene
napadne taĉke o





Deformacijski rad:

2 22 1 21 2
2 12 1 11 1


o o
o o
k k F
k k F
+ =
+ =
22 2 12 1
2
21 2 11 1
1

k k
A
k k
A
d
d
o o
o
o o
o
+ =
c
c
+ =
c
c
2
2
1
1
F
A
F
A
d
d
=
c
c
=
c
c
o
o
( ) 2 , 1 = =
c
c
i F
A
i
i
d
o
( )
3

EA
F
l F = =o o
( )
3
3
o o
l
EA
F F = =
( ) o o
o
d F A
d

0
}
= o o
o
d
l
EA
A
d

0
3
3 }
=
4
3
4
o
l
EA
A
d
=
OTPORNOST MATERIJALA

270
Prvi Kastiljanov teorem:




Dopunski rad:



Groti-Engeserov teorem



NAPOMENA: Drugi Kastiljanov teorem, ovde se ne moţ e primeniti jer je meĎusobna veza
sile i pomeranja, nelinearna.

17.12 Koeficijenti elastiĉnosti i krutosti
 Uopštavanjem posmatranih primera moguće je doći do još nekih zakljuĉaka.
Uopštavanje pomeranja:

Uopštavanje uticajnih koeficijenata elastiĉnosti:




4
3
4
o
l
EA
A
d
=
3
3
o
o l
EA A
d
=
c
c
F
A
d
=
c
c
o
¬
3
3
o
l
EA
F =
( ) dF F A
F
d

0
*
}
= o
( )
3

EA
F
l F = =o o
3
4
*

4
3
EA
F
l A
d
=
dF
EA
F
l A
F
d

0
3
*
}
=
3
4
*

4
3
EA
F
l A
d
=
o =
c
c
F
A
d
*
¬
3
*

EA
F
l
F
A
d
=
c
c
3
EA
F
l = o
( ) n i
n
j
j i
,..., 2 , 1 F
1
ij
= =
¿
=
o o
( ) n j i
S
j
i
,..., 2 , 1 ,
ij
=
c
c
=
o
o
OTPORNOST MATERIJALA

271



Uopštavanje sila:

Uopštavanje uticajnih koeficijenata krutosti:



Fiziĉko znaĉenje uticajnih koeficijenata krutosti: Uticajni koeficijenti krutosti k
ij

predstavljaju koncentrisano opterećenje (silu ili momemt) koje mora da deluje u tački i da bi
izazvalo odgovarajuće jedinično pomeranje (linijsko ili ugaono) u tački j , pri čemu su
pomeranja ostalih tačaka jednaka nuli (0).




Ilustracija uticajnih koeficijenata
elastiĉnosti


( ) n i
S
A
i
d
,..., 2 , 1
i
= =
c
c
o
( ) n j i
S
j
i
,..., 2 , 1 ,
ij
=
c
c
=
o
o
( ) n j i
S S
A
j i
d
,..., 2 , 1 ,
2
ij
=
c c
c
= o
( ) n i k S
j
n
j
ij i
,..., 2 , 1
1
= =
¿
=
o
( ) n j i k
ij
,..., 2 , 1 ,
S
j
i
=
c
c
=
o
( ) n j i k
ij
,..., 2 , 1 ,
S
j
i
=
c
c
=
o
( ) n i S
A
i
d
,..., 2 , 1
i
= =
c
c
o
( ) n j i k
i
ij
,..., 2 , 1 ,

A
j
d
2
=
c c
c
=
o o
OTPORNOST MATERIJALA

272


Ilustracija uticajnih koeficijenata krutoski

17.13 Primena energetskih metoda za odreĊivanje pomeranja kod Statiĉki
odreĊenih konstrukcija
Primena drugog Kastiljanovog teorema
 Kod jednostavnijih sluĉajeva, sa do dva opterećenja, drugi Kastiljanov teorem je
moguće direktno primeniti.
Direktnom primenom drugog Kastiljanovog teorema, odrediti pomeranja napadne taĉaka
koncentrisanih opterećenja

OTPORNOST MATERIJALA

273






Primena prvog Kastiljanovog teorema i Groti-Engeserovog teorema
Primeniti naslovne teoreme na dvoštapni sistem

Prvi Kastiljanov teorem:

Groti-Engeserov teorem:

 Kod sloţenijih konstrukcija, ili pri postojanju više opterećenja, izraĉunavanje
deformacijskog rada se usloţnjava i traje.
 Ako je npr. treba naći pomeranje proizvoljne taĉke, jednostavnije je naći izvod
izraza kojim je definisan deformacijski rad.
 Objasnimo ovo korišćenjem opšteg izraza za deformacijski rad.
EA
l F
A
d
2
2
=
0
2
2GI
l M
A
d
=
¬ ( ) )
2
2
l z
EA
Fl
EA
l F
F F
A
d
= = =
|
|
.
|

\
|
c
c
=
c
c
o
¬
( ) )
2
0 0
2
l z
GI
Ml
GI
l M
M M
A
d
= = =
|
|
.
|

\
|
c
c
=
c
c
u
4
3
4
o
l
EA
A
d
=
3
4
*

4
3
EA
F
l A
d
=
F
l
EA
l
EA A
d
= =
|
.
|

\
|
c
c
=
c
c
3
3
4
3
4
o o
o o
o = =
|
|
.
|

\
|
c
c
=
c
c
3 3
4 *

4
3
EA
F
l
EA
F
l
F F
A
d
OTPORNOST MATERIJALA

274
Opšti izraz za deformacijski rad:


Za opšti sluĉaj opterećenja moţe se napisati:






Ovde je pretpostavljeno da preseĉne sile zavise od z.
Ako se poduţne i popreĉne sile zanemare dobiće se:




Savijanje oko x ose - Proizvoljno promenljivog popreĉnog preseka:


Savijanje oko x ose – Savojna krutost nije ista za celu gredu:


Savijanje oko x ose – Isti materijal i isti popreĉni presek grede:


( )
( ) ( )
ds
s J s
s F
A
n
m
d

2
1
1
b
a
2 m
m
¿
}
=
=
c
( )
( ) ( )
( )
¿
}
c
c
=
c
c
=
m
b
a i i
d
i
m
m
ds
S
s F
s J s
s F
S
A

c
o
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
+
c
c
+
c
c
+
+
c
c
+
c
c
+
+
c
c
+
c
c
=
c
c
=
m
b
a i
x
m
y
x
m
b
a i
y
m x
y
m
b
a i
y
m
y
y
m
b
a i
x
m x
x
m
b
a i
t
m
t
m
b
a i m i
d
i
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
dz
S
T
GA
T
dz
S
T
GA
T
dz
S
M
EI
M
dz
S
M
EI
M
dz
S
M
GI
M
dz
S
N
EA
N
S
A



0
o
( )
( ) ( )
¿
}
¿
}
¿
}
+
c
c
+
c
c
+
+
c
c
=
c
c
=
m
b
a i
y
m
y
y
m
b
a i
x
m x
x
m
b
a i
t
m
t
i
d
i
m
m
m
m
m
m
dz
S
M
EI
M
dz
S
M
EI
M
dz
S
M
GI
M
S
A


0
o
( )
¿
}
c
c
=
m
b
a i
x
m x
x
i
m
m
dz
S
M
EI
M
o
( )
¿
}
c
c
=
m
b
a i
x
x
m x
i
m
m
dz
S
M
M
EI

1
o
¿
}
c
c
=
m
b
a i
x
x
x
i
m
m
dz
S
M
M
EI

1
o
OTPORNOST MATERIJALA

275
 Ako je potrebno odrediti pomeranje taĉke i u kojoj ne deluje odgovarajuće
koncentrisano opterećenje, u toj taĉki treba dodati fiktivno (zamišljeno) nulto
koncentrisano opterećenje S
i
.
 Nakon toga primeniti odgovarajuće izraze.
 Objasnimo to na jednom primeru.
PRIMER: Primenom Kastiljanovog teorema odrediti nagib na mestu levog oslonca grede
sa prepustom



Reakcije:




l
M Fa
F Y
l
M Fa
Y
A
B
A
A
+
+ =
+
÷ =
( )
( )
¿
}
c
c
= =
c
c
=
m
b
a A m A
d
A
m
m
dz
M
M
EI
z M
M
A
0 ¢
OTPORNOST MATERIJALA

276

m z
m
(EI)
m
M(z
m
)
cM(z
m
)/cM
A

1 0, l 2EI M
A
- (Fa+M
A
)z
1
/l 1-z
1
/l
2 0, a EI - Fz
2
0




17.14 Metod jediniĉnih opterećenja – Maksvel-Morov metod, Maksvel-Morovi
integrali
 Izraĉunati deformacijski rad izraţ en preko preseĉnih veliĉina, preseĉne veliĉine (sile
i momente) treba poznavati.
 Osvrnimo se sada na deo neke konstrukcije koji je izloţen savijanju.

Moment u naznaĉenom preseku iznosi

dz
l
z
z
l
Fa
EI
l
A
1
2
1
1
0
1
|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ =
}
¢
EI
Fal
A
12
÷ = ¢
¬
( ) ( ) ( )
2 2 2 2 1 1 1
M z a F z a a F M z M ÷ + ÷ + + + =
OTPORNOST MATERIJALA

277











Moment savijanja M(z) koji potiĉe od jediniĉne sile S
i
=1.





( ) ( ) ( )
2 2 2 2 1 1 1
M z a F z a a F M z M ÷ + ÷ + + + =
( )
( ) 1 1
1
1
= = =
c
c
M za z M
M
z M
( )
( ) 1
1 2 1
1
= = + + =
c
c
F za z M z a a
F
z M
( )
( ) ( ) 1
2 2
2
= = + ÷ =
c
c
F za z M z a
F
z M
( )
( ) 1 1
2
2
= = ÷ =
c
c
M za z M
M
z M
( )
( ) ( ) z M S za z M
S
z M
i
i
= = =
c
c
1
OTPORNOST MATERIJALA

278

Zanemarene poduţne i popreĉne sile:




Ovo je metod jediniĉnih opterećenja ili Maksvel-Morov metod.
 Redosled primene Maksvel-Morovog metoda:
1. Sa konstrukcije ukloniti opterećenja i u taĉki ĉije se pomeranje traţi dodati
jediniĉno opterećenje (silu ili moment),
2. Ustanoviti broj polja u kojima se menjaju vrednosti preseĉnih veliĉina
(moment savijanja kod savijanja),
3. Odrediti reakcije u osloncima od zadatih opterećenja i dodatog jediniĉnog
opterećenja,
4. U svim poljima ispisati izraze za preseĉne sile (momente savijanja kod
savijanja) usled zadatih opterećenja,
5. U svim poljima ispisati izraze za preseĉne sile (momente savijanja kod
savijanja) usled jediniĉnog opterećenja.
( )
( ) ( )
¿
}
¿
}
¿
}
+ +
+ =
m
b
a
yi
m
y
q
y
m
b
a
xi
m x
q
x
m
b
a
ti
m
q
t
i
m
m
m
m
m
m
dz M
EI
M
dz M
EI
M
dz M
GI
M


0
o
OTPORNOST MATERIJALA

279
 PRIMER: Primenom Maksvel-Morovog metoda odrediti ugib kraja grede sa
prepustom


m z
m
(EI)
m
M
q
(z
m
)
M
C
(z
m
)
1 0, l 2EI M- Mz
1
/l -az
1
/l
2 0, a EI 0


-1· z
2






l
M
Y Y
q
B
q
A
÷ = ÷ =
l
a
Y Y
B A
·
÷ = ÷ =
1
1
0
1
1
2
1
dz
l
a
l
z
M
EI
f
l
C
}
|
.
|

\
|
÷
|
.
|

\
|
÷ =
EI
Mla
f
C
12
÷ =
¬
OTPORNOST MATERIJALA

280
17.15 Primena energetskih metoda za rešavanje statiĉki neodreĊenih
konstrukcija
 Najpre smo upoznali sa statiĉki nodreĊenim štapovima opterećenim na
zatezanje/pritisak i na uvijanje.
 Posle toga smo se upoznali sa statiĉki neodreĊenim grednim nosaĉima.
 Ovoga puta ćemo se upoznati sa sloţenijim statiĉki neodreĊenim konstrukcijama –
Okvirima (ramovima).

Stepen neodreĊenosti okvira (1) iznosi

Ravanski okvir 1 sluĉaj
Pretvaranje 1× statiĉki neodreĊenog okvira (1) u statiĉki odreĊen okvir:
(1.1) Desni zglobni nepomiĉni oslonac pretvoren u pomiĉni.
(1.2) Levi zglobni nepomiĉni oslonac pretvoren u pomiĉni.
(1.3) Umetnut zglob.
Stepen neodreĊenosti okvira (2) iznosi



Ravanski okvir 2 sluĉaj
Pretvaranje 2× statiĉki neodreĊenog okvira (2) u statiĉki odreĊen okvir:
(2.1) Uklonjen desni zglobni nepomiĉni oslonac.
(2.2) Ukleštenje pretvoreno u zglobnim nepomiĉnim oslonac , a desni zglobni nepomiĉni
oslonac pretvoren u pomiĉni.
(2.3) Ukleštenje pretvoreno u zglobni pomiĉni oslonac.
1 3 4 = ÷ = ÷ = s n k
2 3 5 = ÷ = ÷ = s n k
OTPORNOST MATERIJALA

281
Stepen neodreĊenosti okvira (3)
iznosi



Ravanski okvir 3 sluĉaj
Pretvaranje 3× statiĉki neodreĊenog okvira (3) u statiĉki odreĊen okvir:
(3.1) Uklonjeno desno ukleštenje.
(3.2) Levo ukleštenje pretvoreno u zglobni nepomiĉnim oslonac, a desno zglobni pomiĉni
oslonac.
(3.3) Izvršeno presecanje i dobijena dva statiĉki odreĊena sklopa.

Sve reakcije okvira sa zatvorenom
konturom (4) mogu se odrediti iz
uslova ravnoteţe.


’Ravanski okvir 4 sluĉaj
U zatvorenoj konturi postoje tri nepoznate preseĉne veliĉine pa je okvir (4) spoljašnje
statiĉki odreĊen
i 3× unutrašnje statiĉki neodreĊen
(4.1) i (4.2) Okvir se presecanjem pretvara u unutrašnje statiĉki odreĊen okvir.

Ravanski okvir – 5. Sluĉaj



3 3 6 = ÷ = ÷ = s n k
3 =
sp
n
3 =
un
n
OTPORNOST MATERIJALA

282
Pretvaranje 3× spoljašnje i 3× unutrašnje statiĉki neodreĊenog okvira (5) u statiĉki
odreĊen okvir:
(5.1) Uklonjeno desno ukleštenje i izvršeno presecanje zatvorene konture.
(5.2) Sa dva presecanja dobili smo dva statiĉki odreĊena sklopa.
 Napomene:
 Kod statiĉki neodreĊenih grednih nosaĉa pri primeni metoda sila dovoljno je
bilo ukloniti suvišne veze i time se statiĉki neodreĊeni gredni nosaĉi
pretvarali u statiĉki odreĊene (dopunski uslovi su definisani preko
pomeranja).
 Pomeranje proizvoljne taĉke statiĉki neodreĊene konstrukcije moguće je
odrediti direktnom primenom drugog Kastiljanovog teorema i Maksvel-
Morovog metoda.
Na primeru statiĉki neodreĊene konstrukcije, proširićemo dosad steĉena saznanja.


Broj spoljašnjih nepoznatih n
sp
, broj unutrašnjih nepoznatih n
un
i ukupan broj nepoznatih
n, broj uslova ravnoteţe s i stepen neodreĊenosti k jednak broju suvišnih nepoznatih, za
konstrukciju (6):

OTPORNOST MATERIJALA

283








Deset suvišnih veza ovde je uklonjeno na naĉin (6.1) i saglasno ovom dopunski uslovi
definisani preko pomeranja, glase

Uopšten zapis dopunskih uslova definisani preko pomeranja:


Broj elastiĉnih oslonaca je:
Drugi Kastiljanovog teorem:

10 3 13
3
13 3 10
3
10 1 1 3 3 2
= ÷ = ÷ =
=
= + = + =
=
= + + + + =
s n k
s
n n n
n
n
u sp
un
sp
¹
´
¦
=
=
=
10
9 ,..., 2 , 1 0
0
i za
i za
i
i
o
o
¹
´
¦
+ + =
=
=
k p p i za
p i za
i
i
,..., 2 , 1
,..., 2 , 1 0
0
o
o
p k ÷
( ) k i
S
A
i
d
i
,..., 2 , 1 =
c
c
= o
OTPORNOST MATERIJALA

284

Drugi Kastiljanovog teorem za konstrukciju (6), prema (6.1):


Uopšteno, za sve nepomiĉne oslonce imali bi:

17.16 Princip minimuma potencijalne energije deformacije (deformacijskog
rada)
Uopšteni dopunski uslovi definisani, za sve nepomiĉne oslonce:
predstavljaju i uslove potrebne da potencijalna energija deformacije (deformacijski rad)
ima stacionarnu vrednost (koja je minimalna kada se konstrukcija nalazi u stanju ravnoteže).
Ovo je princip minimuma deformacijskog rada (princip Manabrea i Kastiljana).
Iz principa minimuma deformacijskog rada (principa Manabrea i Kastiljana), izvodi se
zakljuĉak:
Ako su u posmatranoj konstrukciji sa linearnim ponašanjem, pomeranja koja odgovaraju
suvišnim nepoznatim veličinama jednaka nuli (0), onda suvišne nepoznate S
i
,S
j
,...,S
k
imaju
vrednosti za koje je potencijalna energija deformacije minimalna.
Princip minimuma deformacijskog rada je samo specijalan sluĉaj opštijeg principa
minimuma dopunskog rada iz kojeg se izvodi se zakljuĉak:
Ako su pomeranja koja odgovaraju suvišnim nepoznatim veličinama jednaka nuli (0), onda za
konstrukciju sa proizvoljnim elastičnim ponašanjem suvišne nepoznate S
i
,S
j
,...,S
k
imaju
vrednosti za koje je dopunski rad minimalan.

( ) 10 ,..., 2 , 1 =
c
c
= i
S
A
i
d
i
o
¹
´
¦
=
=
=
c
c
=
10
9 ,..., 2 , 1 0
0
i za
i za
S
A
i i
d
i
o
o
( ) k i
S
A
i
d
,..., 2 , 1 0 = =
c
c
( ) k i
S
A
i
d
,..., 2 , 1 0 = =
c
c
OTPORNOST MATERIJALA

285
17.17 Kanonske jednaĉine metoda sila
Saglasno pomeranju proizvoljne taĉke konstrukcije u funciji od uticajnih koeficijenata
elastiĉnosti i koncentrisanih opterećenja, dopunske uslove napišimo u obliku









Ovo je sistem kanonskih jednaĉina metoda sila.
o
ij
i A
i
(i=1,2,...,k), u navedenom sistemu, moţemo odrediti primenom Maksvel-Morovog
metoda (primenom Maksvel-Morovih integrala).

Primena Maksvel-Morovog metoda za odreĎivanje uticajnih koeficijenata
elstičnosti
Na osnovu, od ranije poznate uopštene formulacije Maksvel-Morovog metoda, za
pomeranja od zadatih opterećenja moţemo napisati


Za o
ij
jednako pomeranju i-te taĉke usled delovanja jediniĉne sile S
j
=1, F
q
u ovom izrazu
moţemo zameniti preseĉnom veliĉinom usled jediniĉne sile S
j
=1 i dobiti:


( ) ( ) k i ili S
i i j
k
j
ij i
,..., 2 , 1 0
0
1
= = A + =
¿
=
o o o
¹
´
¦
+ + =
=
= A + =
¿
=
k p p i za
p i za
S
i
i j
k
j
ij i
,..., 2 , 1
,..., 2 , 1 0
0 1
o
o o
( )
( )
( )
( )
k k k kk j kj k k
i i k ik j ij i i
k k j j
k k j j
S S S S
S S S S
S S S S
S S S S
0 2 2 1 1
0 2 2 1 1
02 2 2 2 2 22 1 21
01 1 1 1 2 12 1 11
, 0 ... ...
, 0 ... ...
, 0 ... ...
, 0 ... ...
o o o o o
o o o o o
o o o o o
o o o o o
= A + + + + + +
÷ ÷ ÷
= A + + + + + +
÷ ÷ ÷
= A + + + + + +
= A + + + + + +
( )
ds F
J
F
i
m
b
a m
q
q
i i
m
m


¿
}
= = A
c
o
( ) ( )
ji j
m
b
a m
i
i
m
b
a m
j
ij
ds F
J
F
ds F
J
F
m
m
m
m
o
c c
o = = =
¿
}
¿
}


OTPORNOST MATERIJALA

286
Opšti sluĉaj opterećenja:






Savijanje sa uvijanjem (zanemarene normalne i popreĉne preseĉne veliĉine ):




Savijanje oko jedne ose:
Proizvoljno promenljiv popreĉni presek.

Savojna krutost nije ista.

Isti materijal i isti popreĉni presek.


NAPOMENA:
Kanonske jednačine metoda sila sa Maksvel-Morovoim metodom za odreĎivanje o
ij
i A
i

(i=1,2,...,k) u njima, doživele su primenu kod ravanskih linijskih konstrukcija (sa proizvoljnim
opterećenjima, opterećenjima u ravni konstrukcije i opterećenjima ravni koja je normalna na
ravan konstrukcije (pogledati preporučenu literaturu).

( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
dz T
G
T
dz T
G
T
dz M
E
M
dz M
E
M
dz M
G
M
dz N
E
N
xj
m
b
a
m
xi
yj
m
b
a m
yi
yj
m
b
a
m
yi
xj
m
b
a m
xi
tj
m
b
a m
ti
j
m
b
a m
i
ij
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m

A A


I I


I A
y x
y x
0
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
¿
}
+ +
+ + +
+ + = o
( )
( )
( )
( )
( )
( ) z T T
z T T
z M M
z M M
z M M
z N N
x x
y y
y y
x x
t t
=
=
=
=
=
=
( ) ( )
( )
dz M
G
M
dz M
E
M
dz M
E
M
tj
m
b
a m
ti
yj
m
b
a
m
yi
xj
m
b
a m
xi
ij
m
m
m
m
m
m

I


I I
0
y x
¿
}
¿
}
¿
}
+
+ + = o ( )
( )
( ) z M M
z M M
z M M
t t
y y
x x
=
=
=
( )
dz M
E
M
j
m
b
a m
i
ij
m
m

I
¿
}
= o
( )
dz M M
E
j
m
b
a
i
m
ij
m
m

I
1
¿
}
= o
dz M M
E
j
m
b
a
i ij
m
m

I
1
¿
}
= o
( ) z M M =
OTPORNOST MATERIJALA

287
17.18 Specifiĉni deformacijski rad promene zapremine i promene oblika
Proizvoljni zapreminski element ĉvrstog opterećenog tela


posle deformisanja imaće zapreminu











Ovo se dobije posle zanemarivanja malih veliĉina višeg reda !!!
U sluĉaju koordinatnog sistema kojem su ose pravci glavnih dilatacija vaţi





dxdydz dV =
( ) | || || | ) ( ) ( ) ( dz dz dy dy dx dx dV dV A + A + A + = A +
( )
(
¸
(

¸

+ ·
(
¸
(

¸

+ ·
(
¸
(

¸

+ = A +
dz
(dz)
dz
dy
(dy)
dy
dx
(dx)
dx dV dV
Δ Δ Δ
1 1 1
( ) ( )( )( ) dxdydz dV dV
z y x
1 1 1 c c c + + + = A +
dxdydz dV =
( ) ( )( )( )dV 1 1 1
z y x
dV dV c c c + + + = A +
( )
( )( )( )
z y x
dV
dV
c c c + + + =
A
+ 1 1 1 1
( )
( )( )( )
z y x
dV
dV
c c c + + + =
A
+ 1 1 1 1
( )
V
dV
dV
c =
A
z y x V
c c c c + + =
3 2 1
c c c c + + =
V
( ) | |
( ) | |
( ) | |
2 1 3 3
1 3 2 2
3 2 1 1

1

1

1
o o v o c
o o v o c
o o v o c
+ ÷ =
+ ÷ =
+ ÷ =
E
E
E
OTPORNOST MATERIJALA

288
Srednji napon σ
s
:



Modul zapreminske deformacije ili modul kompresije.




Srednja deformacija ε
s







Specifiĉni deformacijski rad


Sa poznatim glavnim normalnim naponima izraz za specifiĉni deformacijski rad glasi


3
3 2 1
o o o
o
+ +
=
s
( )
3 2 1
2 1
o o o
v
c + +
÷
=
E
V
( )
s V
E
o
v
c
2 1 3 ÷
=
( ) v 2 1 3 ÷
=
E
K
V s
K c o =
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
+
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
¸
(

¸

s
s
s
s
s
s
o o
o o
o o
o
o
o
o
o
o
3
2
1
3
2
1
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
3
3 2 1
c c c
c
+ +
=
s
3 2 1
c c c c + + =
V s V
c c 3 =
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
+
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
¸
(

¸

s
s
s
s
s
s
c c
c c
c c
c
c
c
c
c
c
3
2
1
3
2
1
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
( )
zx zx yz yz xy xy z z y y x x d
A ¸ t ¸ t ¸ t c o c o c o + + + + + =
2
1
'
( )
3 3 2 2 1 1
'
2
1
c o c o c o + + =
d
A
OTPORNOST MATERIJALA

289














Specifiĉni deformacijski rad moţemo predstaviti kao zbir dva dela

Koristeći srednji napon i zapreminsku deformaciju , rad utrošen na promenu zapremine
moţemo izarziti u obliku



( ) | |
( ) | |
( ) | |
2 1 3 3
1 3 2 2
3 2 1 1

1

1

1
o o v o c
o o v o c
o o v o c
+ ÷ =
+ ÷ =
+ ÷ =
E
E
E
( ) | |
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1
'
2
2
1
o o o o o o v o o o + + ÷ + + =
E
A
d
( ) | |
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1
'
2
2
1
o o o o o o v o o o + + ÷ + + =
E
A
d
( ) ( ) | |
( ) ( ) | |
( ) ( ) | |
2 1 3
2
3
1 3 2
2
2
3 2 1
2
1
1
1
1
1
1
1
c c v c v
v
o
c c v c v
v
o
c c v c v
v
o
+ + ÷
÷
=
+ + ÷
÷
=
+ + ÷
÷
=
E
E
E
( )
( )( )
( )
(
¸
(

¸

+ +
÷
+ + +
÷ +
÷
=
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1
'

1
2
2 1 1 2
1
c c c c c c
v
v
c c c
v v
v E
A
d
V s
V
d A c o
2
1 ) (
'
=
OTPORNOST MATERIJALA

290














3-osno stanje napona

2-osno stanje napona

1-osno stanje napona

3-osno stanje napona

2-osno stanje napona

1-osno stanje napona
3
3 2 1
o o o
o
+ +
=
s
( )
3 2 1
2 1
o o o
v
c + +
÷
=
E
V
V s
V
d A c o
2
1 ) (
'
= ( )
2
3 2 1
) (
'
6
2 1
o o o
v
+ +
÷
=
E
A
V
d
V s
V
d A c o
2
1 ) (
'
=
( )
( )
3 2 1
2 1 3
c c c
v
c o + +
÷
= =
E
K
v s
( )
( )
2
3 2 1
) (
'
2 1 6
c c c
v
+ +
÷
=
E
A
V
d
( ) | |
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1
'
2
2
1
o o o o o o v o o o + + ÷ + + =
E
A
d
( )
2
3 2 1
) (
'
6
2 1
o o o
v
+ +
÷
=
E
A
V
d
) (
'
) (
' '
O
d
V
d
d
A A A + =
) (
' '
) (
'
V
d
d
O
d A A A ÷ =
( ) ( ) ( ) | |
2
1 3
2
3 2
2
2 1
) (
'
6
1
o o o o o o
v
÷ + ÷ + ÷
+
=
E
A
O
d
( ) | |
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1
'
2
2
1
o o o o o o v o o o + + ÷ + + =
E
A
d
( )
2 1
2
2
2
1
'
2
2
1
o o v o o ÷ + =
E
A
d
2 '
2
1
o
E
A
d
=
( )
2
3 2 1
) (
'
6
2 1
o o o
v
+ +
÷
=
E
A
V
d
( )
2
2 1
) (
'
6
2 1
o o
v
+
÷
=
E
A
V
d
2
) (
'
6
2 1
o
v
E
A
V
d
÷
=
OTPORNOST MATERIJALA

291
3-osno stanje napona

2-osno stanje napona

1-osno stanje napona

Hidrostatiĉko stanje napona:





ZAPAŢANJE: Ukupan specifični deformacijski rad jednak je specifičnom deformacijskom
radu utrošenom na promenu zapremine i pri hidrostatiĉkom stanju napona nema promene
oblika.





( ) ( ) ( ) | |
2
1 3
2
3 2
2
2 1
) (
'
6
1
o o o o o o
v
÷ + ÷ + ÷
+
=
E
A
O
d
( )
2 1
2
2
2
1
) (
'
3
1
o o o o
v
÷ +
+
=
E
A
O
d ( )
2 1
2
2
2
1
) (
'
6
1
o o o o ÷ + =
G
A
O
d
2
) (
'
3
1
o
v
E
A
O
d
+
=
2
) (
'
6
1
o
G
A
O
d =
( )G E 1 2 v + =
3 2 1
o o o o = = =
s
( ) | |
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1
'
2
2
1
o o o o o o v o o o + + ÷ + + =
E
A
d
( )
2 '
2
2 1 3
s d
E
A o
v ÷
=
( ) ( )
2 '
2
2 1 3
s
V
d
E
A o
v ÷
=
( )
2
3 2 1
) (
'
6
2 1
o o o
v
+ +
÷
=
E
A
V
d
OTPORNOST MATERIJALA

292
19 SLOŢENA NAPREZANJA
 Na poĉetku kursa OTPORNOSTI MATERIJALA upoznali smo se sa pojmom
napona i deformacija.
 Napone i deformacije prouĉavali smo kod:
 Aksijalnog naprezanja,
 Smicanja,
 Uvijanja,
 Savijanja i
 Izvijanja.
 U svakom od sluĉajeva nabrojanih naprezanja postavljalo se pitanje nosivosti
konstrukcija.
 Kod aksijalno napregnutih štapova dovoljno jebilo uporediti stvarni napona sa
nekom graniĉnom vrednošću.
 Traţilo se da stvarni napon bude manji ili jednak graniĉnoj vrednost (da je ne
prekoraĉi).
 Zavisno od toga šta uzimamo za graniĉnu vrednost, kod aksijalno napregnutih
štapova moguće je definisati nekoliko kriterijuma.
Graniĉna vrednost je zatezna ćvrstoća R
m
– Kriterijum zatezne ĉvrstoće
Graniĉna vrednost je granica teĉenja R
eH
ili konvencionalna granica teĉenja R
p0.2

Kriterijum teĉenja


Graniĉna vrednost je dozvoljeni napon o
d
definisan na osnovu zatezne ĉvrstoće ili granice
teĉenja i stepena sigurnosti - Kriterijum dozvoljenog napona
U oblasti do garnice proporcionalnosti o
P
, gde vaţi Hukov zakon, moţe se definisati
graniĉna vrednost deformacija

Graniĉna vrednost napona smicanja je
m
R s
max
o
2 . 0 max
max
p
eH
R
R
s
s
o
o
d
o o s
max
E
max
max
o
c =
2
max
z
o
t =
OTPORNOST MATERIJALA

293
Graniĉna vrednost ukupnog specifiĉnog deformacijskog rada
Monotona naponsko-deformaciona kriva

Specifiĉni deformacijski rad jednak je
površini osenĉenog trougla.
Graniĉna vrednost specifiĉnog deformacijskog rada za promenu oblika, pri aksijalnom
naprezanju štapova iznosi

 Kod aksijalno napregnutih štapova normalni napon s
z
jednak je glavnom
normalnom naponu s
1
.
 Kod dvoosnog naprezanja (ravnog stanja napona) imamo dva glavna normalna
napona.

 U opštem sluĉaju srećemo se sa problemima 3-osnog stanja napona.

Troosno stanje napona: Naponi na pozitivnim
stranama zapreminskog elementa



2
'
z z
d
A
o c ·
=
2
'
o c ·
=
d
A
( ) 2
2
'
3
1
6
z
z O
d
E G
A o
v o +
= =
1
o o =
z
( ) ( )
2 2
2 , 1
4
2
1
2
1
t o o o o o + ÷ ± + =
y x y x
OTPORNOST MATERIJALA

294
Troosno stanje napoana - Tenzor napona




Troosno stanje napoana - Tenzor deformacija



Za odreĊivanje glavnih normalnih napona o
1
, o
2
i o
3
, za sluĉaj 3-osnog stanja napona,
koristi se kubna jednaĉina
Invarijante napona



Glavni tangencijalni naponi:


 U sluĉaju 2-osnog ili 3-osnog stanja napona problem odreĊivanja graniĉnog stanja
sa kojim bi se poredili naponi je znatno sloţ eniji.
 Pri 2-osnom i 3-osnom stanju napona graniĉno stanje definišu funkcije






| |
(
(
(
¸
(

¸

=
z zy zx
yz y yx
xz xy x
o t t
t o t
t t o
o
| |
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
z zy zx
yz y yx
xz xy x
c ¸ ¸
¸ c ¸
¸ ¸ c
c
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
0
3 2
2
1
3
= ÷ + ÷
o o o
o o o I I I
2 2 2
3
2 2 2
2
1
2
xy z zx y yz x zx yz xy z y x
zx yz xy x z z y y x
z y x
I
I
I
t o t o t o t t t o o o
t t t o o o o o o
o o o
o
o
o
÷ ÷ ÷ + =
÷ ÷ ÷ + + =
+ + =
2
3 2
23
o o
t
÷
± =
2
1 3
31
o o
t
÷
± =
2
2 1
12
o o
t
÷
± =
( ) 0 ,
2 1
= o o F
( ) 0 , ,
3 2 1
= o o o F
OTPORNOST MATERIJALA

295
Graniĉno stanje kod 2-osnog stanja napona

ZAPAŢANJE: Dozvoljeno
stanje napona je u sluĉaju kad
se taĉka nalazi unutar graniĉne
krive ili na graniĉnoj krivoj.





Graniĉno stanje kod 3-osnog stanja napona


ZAPAŢANJE: Dozvoljeno stanje
napona je u sluĉaju kad se taĉka
nalazi unutar graniĉne površine
ili na graniĉnoj površini.




 Da bi se odredio najpovoljniji odnos glavnih normalnih napona pri 2-osnom i 3-
osnom stanju napona, do zatezne ĉvrstoće ili do granice teĉenja, trebalo bi izvesti
mnogo eksperimenata.
 Zbog ovog se postavilo pitanje korišćenja rezultata strandardnih ispitivanja
materijala na zatezanje, u svrhu procene razaranja konstrukcija.
 Neki od mogućih vidova razaranja su:
OTPORNOST MATERIJALA

296
 Razaranje materijala ili konstrukcije usled loma (pojave novih ili proširenja
postojećih naprslina).
 Razaranje materijala ili konstrukcije usled teĉenja materijala (teĉenje moţ e
da izazove brzo iscrpljivanje konstrukcije nekad praćeno i promenom oblika
preko prihvatljivih granica).
 Razaranje usled izvijanja (gubitak stabilnosti delova moţ e da izazove
povećanje elastiĉnih i plastiĉnih deformacija iznad prihvatljivih
granica).
 Razaranje usled prkoraĉenja dozvoljenih napona i deformacija.
 Za nas je interesantno razaranje usled prekoraĉenja dozvoljenih napona i
deformacija.
 Kod sloţenih naprezanja treba odrediti idealni napon o
i
(u literaturi se umesto
pojma idealni napon može sresti i pojam ekvivalentni napon) koji bi se uporeĊivao sa
dozvoljenim naponom pri aksijalnom naprezanju.
 Ovaj problem se rešava primenom hipoteza o razaranju materijala meĊu kojima
su:
 Hipoteza najvećeg normalnog napona,
 Hipoteza najveće deformacije,
 Hipoteza najvećeg napona smicanja,
 Hipoteza graničnog elastičnog stanja – Morova hipoteza,
 Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada,
 Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada utrošenog na promenu
oblika.

Hipoteza najvećeg normalnog napona
 Ova hipoteza smatra se najstarijom i retko se primenjuje (potiĉe od Galileja, a
dpunili su je Lame, Navije i Rankin).
 Prema hipotezi najvećeg normalnog napona, granično stanje u materijalu pri
složenom naprezanju nastupa, kada najveći glavni normalni napon dostigne vrednost
dozvoljenog napona pri aksijanom naprezanju.
OTPORNOST MATERIJALA

297
Za napone zatezanja o
1
>o
2
>o
3
koristimo
Za napone pritiska o
3
<o
2
<o
1
koristimo
Za napon zatezanja o
1
>0 i napon pritiska o
3
<0 koristimo

ZAPAŢANJA:
1. Kod hipoteze najvećeg glavnog normalnog napona koriste se samo dva glavna
napona, a treći se ne koristi.
2. Eksperimentima je dokazano da stanje materijala zavisi od svih napona.
3. Ova hipoteza daje dobre rezultate kod krtih materijala i to kad je jedan glavni
napon po apsolutnoj vrednosti znatno veći od druga dva.
U sluĉaju ravanskog stanja napona (savijanja silama) koristimo sljedeće izraze




Kod ĉistog smicanja koristimo


Hipoteza najveće linearne deformacije
 Hipotezu je postavio Mariot, a dopunili su je Sen-Venan, Ponsle i Grashof.
 Hipoteza glasi: Granično stanje materijala, pri složenom naprezanju nastupa, kada
linijska deformacija dostigne vrednost granične deformacije pri aksijalnom
naprezanju.
3-osno stanje napona



e d e i , 1 max ,
o o o o s = =
c d c i , 3 max ,
o o o o s = =
c d c i
e d e i
, 3 max ,
, 1 max ,
o o o o
o o o o
s = =
s = =
c d c i
e d e i
,
2 2
2 max ,
,
2 2
1 max ,
4
2
1
2
1
4
2
1
2
1
o t o o o o o
o t o o o o o
s + ÷ = = =
s + + = = =
c d c i
e d e i
, 2 max ,
, 1 max ,
o t o o o
o t o o o
s ÷ = = =
s = = =
( ) | |
( ) | |
E E E
E E E
c d
c d
c i
c i
e d
e d
e i
e i
,
, 2 1 3 3 min
,
,
,
, 3 2 1 1 max
,
,
1
1
o
c o o v o c c
o
c
o
c o o v o c c
o
c
= s + ÷ = = = =
= s + ÷ = = = =
OTPORNOST MATERIJALA

298
2-osno stanje napona











Sen-Venanovi izrazi

Ĉisto smicanje:
v=0,3
o
1
= - o
2
= t



Hipoteza najvećeg napona smicanja
 Hipotezu je definisao Kulon i ista glasi: Granično stanje materijala pri složenom
naprezanju nastupa kada najveći napon smicanja dostigne vrednost najvećeg napona
smicanja pri aksijalnom naprezanju.




( )
( )
E E E
E E E
c d
c d
c i
c i
e d
e d
e i
e i
,
, 1 2 2 min
,
,
,
, 2 1 1 max
,
,
1
1
o
c vo o c c
o
c
o
c vo o c c
o
c
= s ÷ = = = =
= s ÷ = = = =
E E E
E E E
c d
c d
c i
c i
e d
e d
e i
e i
,
,
2 2
2 min
,
,
,
,
2 2
1 max
,
,
4
2
1
2
1 1
4
2
1
2
1 1
o
c t o
v
o
v
c c
o
c
o
c t o
v
o
v
c c
o
c
= s
|
.
|

\
|
+
+
÷
÷
= = = =
= s
|
.
|

\
|
+
+
+
÷
= = = =
c d c i
e d e i
,
2 2
,
,
2 2
,
4
2
1
2
1
4
2
1
2
1
o t o
v
o
v
o
o t o
v
o
v
o
s +
+
÷
÷
=
s +
+
+
÷
=
3 , 0 = v
c d c i
e d e i
,
2 2
,
,
2 2
,
4 65 , 0 35 , 0
4 65 , 0 35 , 0
o t o o o
o t o o o
s + ÷ =
s + + =
( )
( )
c d c i
e d e i
, ,
, ,
3 , 1 1
3 , 1 1
o t t v o
o t t v o
s ÷ = + ÷ =
s = + =
3 , 1
3 , 1
,
,
,
,
c d
c i
e d
e i
o
t
o
t
s
s
e i max, max
t t t s =
OTPORNOST MATERIJALA

299

2-osno stanje napona:













Savijanje silama (o
x
= o, o
y
= 0):




( )
( )
2
4
2
1
2 2
2
4
2
1
2 2
,
max,
2
2
2 1
max
,
,
,
max,
2
2
2 1
max
,
,
c d
c y x
c i
c i
e d
e y x
e i
e i
o
t t o o
o o
t
o
t
o
t t o o
o o
t
o
t
= s + ÷ ÷ =
÷
÷ = = =
= s + ÷ =
÷
= = =
¹
( )
( )
2
4
2
1
2 2
2
4
2
1
2 2
,
max,
2
2
2 1
max
,
,
,
max,
2
2
2 1
max
,
,
c d
c y x
c i
c i
e d
e y x
e i
e i
o
t t o o
o o
t
o
t
o
t t o o
o o
t
o
t
= s + ÷ ÷ =
÷
÷ = = =
= s + ÷ =
÷
= = =
( )
( ) ( )
c d y x c i
e d y x e i
,
2
2
2 1 ,
,
2
2
2 1 ,
4
4
o t o o o o o
o t o o o o o
s + ÷ ÷ = ÷ ÷ =
s + ÷ = ÷ =
( )
c d c i
e d e i
,
2 2
2 1 ,
,
2 2
2 1 ,
4
4
o t o o o o
o t o o o o
s + ÷ = ÷ ÷ =
s + = ÷ =
OTPORNOST MATERIJALA

300
ZAPAŢANJE: Hipoteza najvećeg napona smicanja kod plastičnih materijala ima dobru
saglasnost sa eksperimentima.
Morova hipoteza
 Morova hipoteza glasi: Granično stanje materijala pri složenom naprezanju nastupa
onda kada Morov krug napona, koji odgovara konkretnom tenzoru napona, dodirne
graničnu krivu.
 Pri sloţ enom stanju napona napon o
2
malo utiĉe na graniĉne vrednosti napona pri
kojima dolazi do razaranja.
 Sa dovoljnom taĉnošću smatramo da granicu razaranja odreĊuju naponi o
1
i o
3
.
 Ovim se se odreĊivanje graniĉnog stanja kod troosnog stanja napona svodi na
ravansko stanje napona.
 Morov krug, pri kojem za odreĊenu kombinaciju napona o
1
i o
3
, nastupa graniĉno
stanje u materijalu, zovemo graniĉni Morov krug.
 Familija ovih krugova je izmeĊu dveju envelopa, koje predstavljaju graniĉne krive.
Morova hipoteza – Graniĉno stanje



OTPORNOST MATERIJALA

301
Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada
 Ovu hipotezu je postavio Beltrami i ista glasi: Granično stanje materijala pri
složenom naprezanju nastupa kada specifični deformacijski rad dostigne vrednost
specifičnog rada pri aksijalnom naprezanju.

3-osno stanje napona:








2-osno stanje napona:




ZAPAŢANJE: Hipoteza najvećeg specifiĉnog deformacijskog rada nije potvrĊena
eksperimentima pa se skoro i ne primenjuje.

Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada utrošenog na promenu
oblika
 Ovu hipotezu je postavio Huber, a razradili su je fon Mizes i Henki i ista glasi:
Granično stanje materijala pri složenom naprezanju nastupa kada specifični
deformacijski rad utrošen na promenu oblika, dostigne vrednost specifičnog rada
utrošenog na promenu oblika pri aksijalnom naprezanju.



'
,
'
e d d
A A =
( ) | |
E E E
A
d i
d
2
2
2
1
2
2
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1
2
'
o
o o o o o o v o o o
o
s + + ÷ + + = =
¹
( )
( )
c d c i
e d e i
, 1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1 ,
, 1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1 ,
2
2
o o o o o o o v o o o o
o o o o o o o v o o o o
s + + ÷ + + ÷ =
s + + ÷ + + =
c d c i
e d e i
, 2 1
2
2
2
1 ,
, 2 1
2
2
2
1 ,
2
2
o o vo o o o
o o vo o o o
s ÷ + ÷ =
s ÷ + =
( ) ( ) O
e d
O
d
A A
'
,
'
=
OTPORNOST MATERIJALA

302
3-osno stanje napona:



1-osno stanje napona:









2-osno stanje napona:



Ĉisto smicanje:


ZAPAŢANJE: Hipoteza najvećeg specifiĉnog deformacijskog rada utrošenog na promenu
oblika ima dobru saglasnost sa eksperimentima i praktiĉno je potisnula hipotezu najvećeg
specifiĉnog rada (uključena su sva tri glavna normalna napona).

Savijanje sa uvijanjem
 Problem savijanja sa uvijanjem je tipiĉan za vratila (elemente koji sluţe za prenos
snage obrtanjem).
 MeĊutim uz savijanje i uvijanja, vratila su u najopštijem sluĉaju, izloţ ena
zatezanju i pritisku izazvanom dejstvom aksijalnih sila.
 U kritiĉnom preseku vratila opterećenih na svijanje i uvijanje imamo

( )
( ) ( ) ( ) | |
2
1 3
2
3 2
2
2 1
'
6
1
o o o o o o
v
÷ + ÷ + ÷
+
=
E
A
O
d
( ) 2 2
1
'
3
1
3
1
d
O
d
E E
A o
v
o
v +
=
+
=
( ) ( ) ( ) | |
2
2
1 3
2
3 2
2
2 1
2
3
1
6
1
6
1
d i
E E E
o
v
o o o o o o
v
o
v +
s ÷ + ÷ + ÷
+
=
+
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
c d c i
e d e i
,
2
1 3
2
3 2
2
2 1 ,
,
2
1 3
2
3 2
2
2 1 ,
2
2
2
2
o o o o o o o o
o o o o o o o o
s ÷ + ÷ + ÷ ÷ =
s ÷ + ÷ + ÷ =
c d c i
e d e i
,
2
2 2 1
2
1 ,
,
2
2 2 1
2
1 ,
o o o o o o
o o o o o o
s + ÷ ÷ =
s + ÷ =
c d c i
e d e i
, ,
, ,
3
3
o t o
o t o
s ÷ =
s =
OTPORNOST MATERIJALA

303




 Da bi odredili rezultirajući idealni (ekvivalentni) napon za kritiĉni presek, treba
primeniti neku od izloţenih hipoteza o razaranju materijala.
Vratilo kruţnog popreĉnog preseka - Hipoteza najvećeg normalnog napona






Idealni moment pri savijanju sa uvijanjem:
Vratilo kruţnog popreĉnog preseka - Hipoteza najveće linearne deformacije







Vratilo kruţnog popreĉnog preseka - Hipoteza najvećeg napona smicanja


x
t t
x
f
W
M
W
M
W
M
2
0
max
max
= = =
= =
t t
o o
e d i ,
2 2
4
2
1
2
1
o t o o o s + + =
x
t t
x
f
W
M
W
M
W
M
2
0
max
max
= = =
= =
t t
o o
( )
2 2
2
1
t f f i
M M M M + + =
e d i ,
2 2
4
2
1
2
1
o t o
v
o
v
o s +
+
+
÷
=
x
t t
x
f
W
M
W
M
W
M
2
0
max
max
= = =
= =
t t
o o
2 2
2
1
2
1
t f f i
M M M M +
+
+
÷
=
v v
2 2
65 , 0 35 , 0
t f f i
M M M M + + =
3 , 0 = v
e d i ,
2 2
4 o t o o s + =
OTPORNOST MATERIJALA

304




Vratilo kruţnog popreĉnog preseka - Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada







Vratilo kruţnog popreĉnog preseka - Hipoteza najvećeg specifiĉnog deformacijskog rada
utrošenog na promenu oblika

x
t t
x
f
W
M
W
M
W
M
2
0
max
max
= = =
= =
t t
o o
2 2
t f i
M M M + =
e d i , 2 1
2
2
2
1
2 o o vo o o o s ÷ + =
¹
( )
e d i ,
2 2
1 2 o t v o o s + + =
x
t t
x
f
W
M
W
M
W
M
2
0
max
max
= = =
= =
t t
o o
( )
2 2
1
2
1
t f i
M M M v + + =
e d i , 2 1
2
2
2
1
o o o o o o s ÷ + =
e d i ,
2
3 o t o o s + =
x
t t
x
f
W
M
W
M
W
M
2
0
max
max
= = =
= =
t t
o o
2 2
4
3
t f i
M M M + =

II
9.9 Uticaj sopstvene težine …………………….……………………………………….35 9.10 Uticaj centrifugalnih sila ………........……………………………………………38 9.11 Aksijalno naprezanje – Statička neodređenost.....................................................42 9.12 Aksijalno naprezanje – Statički određeni i statički neodređeni sistemi štapova, Plan pomeranja................................................................................................................45 10. ANALIZA STANJA NAPONA I DEFORMACIJA…………………………..………….47 10.1 Jednoosno naprezanje – Naponi u kosom preseku……………….……………..47 10.2 Ravansko stanje napona…………………………………………………………..53 10.3 Ekstremne vrednosti normalnih napona ?............................................................57 10.4 Tangencijalni naponi (naponi smicanja, smičući naponi) za ravni glavnih normalnih napona? .........................................................................................................60 10.5 Ekstremne vrednosti napona smicanja ? ……………...............………………..61 10.6 Dvoosno naprezanje.................................................................................................65 10.7 Specijalni slučajevi dvoosnog naprezanja ……………..........…………………..67 10.8 Dvoosno naprezanje – Transformacija napona....................................................68 10.9 Čisto smicanje...........................................................................................................69 10.10 Čisto smicanje – Transformacija napona …………….............………………..69 10.11 Čisto smicanje – Glavni normalni naponi …………..........……………………69 10.12 Čisto smicanje – Deformacije...............................................................................70 10.13 Deformacije i Hukov zakon pri ravanskom stanju napona...............................73 10.14 Ravansko stanje napona – Transformacija deformacija pri rotaciji koordinatnog sistema ………………………………………….....................………….75 10.15 Prostorno stanje napona i deformacija…………………………………………76 10.16 Prostorno stanje napona i deformacija – Uticaj temperature...........................78 10.17 Ravansko stanje deformacija……………………………………………………78 10.18 Elipse, elipsoidi i Morovi krugovi napona i deformacija………………….…..80

III
10.19 Morov krug napona u slučaju ravanskog stanja napona ..................................80 10.20 O predznacima napona........................................................................................81 11. TEHNIČKO SMICANJE......................................................................................................86 11.1 Zakovane veze..........................................................................................................87 11.2 Zavarene veze...........................................................................................................88 11.3 Osovinice preko kojih se prenosi vučna sila …………............................………89 11.4 Zavrtnjevi preko kojih se prenosi obrtni moment …..............................……….89 12. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POPREČNIH PRESEKA..............................90 12.1 Statički moment………………………………………………….………………..91 12.2 Aksijalni momenti inercije……………………………………………………..…92 12.3 Centrifugalni moment inercije................................................................................93 12.4 Polarni moment inercije..........................................................................................94 12.5 Opšti izraz za geometrijske karakteristike poprečnih preseka...........................94 12.6 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika ………………………….….95 12.7 Promena momenata inercije pri translaciji koordinatnog sistema…………….96 12.8 Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema………………100 12.9 Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeIx iIy...............................102 12.10 Kojoj od ekstremnih vrednosti odgovara ϕ=α ? ..........................................102 12.11 Koje izraze koristiti za određivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih momenata inercije ?.......................................................................................................104 12.12 Maksimalna vrednost centrifugalnog momenata inercijeIxy.........................105 12.13 Koji izraz koristiti za određivanje maksimalnog centrifugalnog momenta inercije ? .......................................................................................................................105 12.14 Morov krug inercije…………………………………………………………….107 12.15 Poluprečnici inercije…………………………………………..………………..108 12.16 Elipsa inercije……………………………………………….…………………..108

IV
12.17 Dodatne geometrijske karakteristike poprečnih preseka……………………109 12.18 Aksijalni otporni momenti za ose x i y ……………………………………....109 12.19 Polarni otporni moment za pol O ......................................................................110 13. UVIJANJE............................................................................................................................112 13.1 Konvencija o predznaku momenta uvijanja………...................................……112 13.2 Uvijanje štapova kružnog poprečnog preseka....................................................113 13.3 Uvijanjem štapova kružnog poprečnog preseka – Pretpostavke......................114 13.4 Uvijanjem štapova kružnog poprečnog preseka – Jednačine ravnoteže..........116 13.5 Uvijanjem štapova kružnog poprečnog preseka – Veza između ugla klizanja i ugla uvijanja...................................................................................................................117 13.6 Uvijanje štapova kružnog poprečnog preseka – Relativni ugao uvijanja........118 13.7 Uvijanje štapova kružnog poprečnog preseka – Ugao uvijanja........................119 13.8 Uvijanje štapova kružnog poprečnog preseka – Naponi smicanja...................121 13.9 Dimenzionisanje vratila kružnog i kružno-prstenastog poprečnog preseka............................................................................................................................122 13.10 Provere vratila…………………………………………….…………………….124 13.11 Uštede u materijalu korišćenjem šupljih vratila……...............………………125 13.12 Problemi uvijanja štapova………………………………..................…………129 14. SAVIJANJE………………………………………………...........................................…..132 14.1 Čisto savijanje…………………………………………..................................…..133 14.2 Čisto savijanje – Pretpostavke..............................................................................133 14.3 Savijanje silama…………………………………………...……………………..141 14.4 Savijanje silama – Pretpostavke...........................................................................142 14.5 Savijanje silama – Naponi smicanja.....................................................................144 14.6 Savijanje silama – Dokaz o postojanju naponi smicanja...................................146 14.7 Savijanje silama – Napon smicanja za proizvoljnu tačku..................................146

V
14.8 Savijanje silama – raspodela napona smicanje po visini poprečnih preseka greda................................................................................................................................149 14.9 Savijanje silama – Glavni naponi.........................................................................154 14.10 Savijanje – Dimenzionisanje grednih nosača…………..................………….157 14.11 Savijanje silama – Lokalni naponi.....................................................................158 14.12 Savijanje – Stepen korišćenja poprečnih preseka.............................................159 14.13 Savijanje – Idealni oblik grednih nosača...........................................................162 14.14 Savijanje – Ojačavanje nosača lamelama..........................................................166 14.15 Savijanje – Provere..............................................................................................170 14.16 Deformisanje greda pri savijanju.......................................................................171 14.17 Granični uslovi za prostu gredu i konzolu.........................................................174 14.18 Deformisanje pri savijanju – Kontinualno opterećena prosta greda (q=const, A=const)..........................................................................................................................175 14.19 Deformisanje pri savijanju – Prosta greda opterećena koncentrisanim momentom (A=const)....................................................................................................177 14.20 Deformisanje pri savijanju – Konzola opterećena silom na slobodnom kraju (A=const).........................................................................................................................179 14.21Deformisanje pri savijanja–Prosta greda opterećena koncentrisanom silom................................................................................................................................181 14.22 DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNIH LINIJA..........................182 14.23 REŠENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA ELASTIČNIH LINIJA ....182 14.24 REŠENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA ELASTIČNIH LINIJA ....182 14.25 KLEPŠOV POSTUPAK ………………………………………………………185 14.26 Savijanje - Statički određeni neprekidni gredni nosači sa Gerberovim zglobovima......................................................................................................................188 14.27 Savijanje – Statički neodređeni problem…………………………………….197 14.28Koso savijanje………………………………………………………………...….203

VI
14.29 PRETPOSTAVKE ZA SLUČAJ ČISTOG SAVIJANJA …………………...204 14.30 PRETPOSTAVKE ZA SLUČAJ SAVIJANJE SILAMA ...............................204 14.31 Normalni naponi pri kosom savijanju……………………………………..…207 14.32 Koso savijanje – Neutralna osa..........................................................................207 14.33 Postupak proračuna greda izloženih kosom savijanju.....................................208 15 EKSCENTRIČNO ZATEGNUTI ILI PRITISNUTI ŠTAPOVI……………………….208 15.1 Ekscentrično opterećena stubna bušilica ……………………………………....208 15.2 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Normalni naponi……………..209 15.3 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Neutralna osa…………………211 15.4 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Dimenzionisanje……………...215 15.5 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Jezgro preseka..........................216 16. STABILNOST LINIJSKIH NOSEĆIH ELEMENATA..................................................217 16.1 Izvijanje u elastičnoj oblasti..................................................................................220 16.2 Ojlerova hiperbola.................................................................................................226 16.3 Izvijanje – Omega postupak.................................................................................228 17. ENERGETSKI METODI..................................................................................................230 17.1 Deforrmacijski rad – Potencijalna energija deformacije...................................231 17.2 Deformacijski rad izražen pomoću spoljašnjih sila............................................231 17.3 Deformacijski rad izražen pomoću unutrašnjih sila – Napona.........................235 17.4 Specifični deformacijski rad.................................................................................238 17.5 Deformacijski rad izražen preko presečnih sila..................................................239 17.6 Opšti izraz za deformacijski rad izražen preko presečnih sila.........................246 17.7 Deformacijski rad pri opštem slučaju opterećenja izražen preko presečnih sila....................................................................................................................................247 17.8 Teoremi o uzajamnosti..........................................................................................248 17.9 Deformacijski rad i dopunski rad........................................................................256

... Maksvel-Morovi integrali..........276 17....12 Koeficijenti elastičnosti i krutosti..............14 Metod jediničnih opterećenja – Maksvel-Morov metod...........18 Specifični deformacijski rad promene zapremine i promene oblika...............................VII 17.......................280 17.................................13 Primena energetskih metoda za određivanje pomeranja kod Statički određenih konstrukcija..........................................................................................................................................16 Princip minimuma potencijalne energije deformacije (deformacijskog rada).........260 17..........................................................................262 17.......11 Primena dopunskog rada.......................17 Kanonske jednačine metoda sila...........................................272 17......................285 17.......................15 Primena energetskih metoda za rešavanje statički neodređenih konstrukcija..............10 Primena deformacijskog rada (Potencijalne energije deformacije)...................................................................................287 19 SLOŽENA NAPREZANJA.......................292 .............................................284 17......................................................................................270 17............................................................................................................

 Krutosti i  Stabilnosti delova mašina i konstrukcija. PREDMET I ZADACI OTPORNOSTI MATERIJALA  Otpornost materijala je posebna nauĉna disciplina kojom su obuhvaćeni inţenjerski metodi proraĉuna:  Ĉvrstoće. a da joj pri tome naponi ne preĊu odreĊenu granicu i da ne doĊe do njenog popuštanja.  Ĉvrstoća je sposobnost konstrukcije da izdrţi zadato opterećenje. tako i ona ima svoje osnove.  Njene osnove su:  Matematika (u teorijskom smislu) 1 .  Krutost je sposobnost konstrukcije da se odupre opterećenjima i da se ne deformiše iznad odreĊene granice.OTPORNOST MATERIJALA 1.  MeĊutim.  U svetskoj literaturi srećemo sljedeće nazive:  STRENGTH OF MATERIALS (na engleskom)  СОПРОТИВЛЕНИЕ МАТЕРИЯЛОВ (na ruskom)  FESTIGKEITSLEHRE (na nemaĉkom)  RESISTANCE DES MATERIAUX (na francuskom)  Otpornost materijala predstavlja osnovu za:  Proraĉun mašinskih elemenata i  Teoriju konstrukcija. u literaturi se srećemo i sa nazivom NAUKA O ĈVRSTOĆI. kao što je Otpornost materijala neĉemu osnova.  Stabilnost je sposobnost konstrukcije da zadrţi ravnoteţni oblik pri deformacijama koje odgovaraju zadatom opterećenju.  Osim naziva OTPORNOST MATERIJALA koji je tradicionalan i ne odgovara stavrnosti.

 Materijalna tela koja su predmet statike i dinamike.  Svakom ĉvrstom telu mogu se pridruţiti sljedeća tri parametra:  Opterećenje (spoljašnje sile). 2 . ito na njena dva dela:  Statiku i  Dinamiku.  Dinamika prouĉava kretanje materijalne taĉke i materijalnih tela pod dejstvom sila.OTPORNOST MATERIJALA  Mehanika (u teorijskom smislu)  Fizika (u teorijskom i eksperimentalnom smislu)  Nauka o materijalima (u teorijskom i eksperimentalnom smislu)  Osvrnimo se na Mehaniku kao teorijsku osnovu. posmatraju se kao kruta tela.  Iz “igre” sa ova tri parametra proizilaze zadaci Otpornosti materijala.  Suprotno krutom telu je ĉvrsto ili deformabilno telo. tj.  Ĉvrsto telo je telo koje pri delovanju spoljašnjih sila menja oblik (deformiše se) tako da mu se rastojanje izmeĊu bilo koje dve taĉke generalno razlikuje od rastojanja koje je bilo pre dejstva sila.  Kruto telo je telo koje se pri delovanju spoljašnjih sila ne menja oblik (ne deformiše se).  Otpornost materijala prouĉava ĉvrsta tela.  Statika prouĉava zakone slaganja sila i uslove ravnoteţe materijalnih tela pod dejstvom sila. krutosti i stabilnosti. rastojanje mu se izmeĊu bilo koje dve taĉke ne menja. Prvi zadatak Poznati su opterećenje i materijal od kojeg će se izraditi neka konstrukcija ili neki njen deo. NAPOMENA: Ovaj zadatk se ĉesto sreće pri projektovanju novih mašina i ureĊaja i još se zove zadatkom dimenzionisanja.  Geometrija (dimenzionisani oblik) i  Materijalnost (materijal sa svojim osobinama). zadatak je da se odredi geometrija sa kojom će biti zadovoljeni uslovi ĉvrstoće.

3 .  Eksperimentima je pokazano da su do odreĊene granice elastiĉni:  Ĉelik. zbog ĉega telo ostaje trajno deformisano. Treći zadatak Poznati su geometrija i materijal za izradu. U suprotnom je anizotropan. 1.  Materijal moţe biti:  Idealno elastiĉan i  Delimiĉno elastiĉan.  Liveno gvoţĊe.  Viskoelastiĉani materijali su materijali kod kojih dolazi do puzanja (pri konstantnom opterećenju ĉvrstog tela imamo rast deformacija u vremenu) i relaksacije (u deformisanom ĉvrstom telu naponi opadaju u vremenu). Zadatak je da se sprovede analiza napona i deformacija i na osnovu toga odredi dozvoljeno opterećenje konstrukcije.2 FIZIĈKE OSOBINE MATERIJALA  Ako se sve taĉke ĉvrstog tela po rasterećenju vraćaju u prvobitane poloţaje kaţ e se da je materijal od kojeg je telo napravljeno. uz što je moguće manji utrošak materijala. elastiĉan. U suprotnom je nehomogen (ĉestice su mu meĊusobno razliĉite).  Materijal je izotropan ako su mu fiziĉke osobine svake ĉestice u svim proizvoljno izabranim pravcima iste. Zadatak je da se odredi raspodela napona i deformacija i na sonovu toga odabere materijal potrebne ĉvrstoće.  Materijal je neelastiĉan (plastiĉan) ako se sve taĉke ĉvrstog tela po rasterećenju ne vrate u prvobitne poloţaje.OTPORNOST MATERIJALA Drugi zadatak Poznati su geometrija i opterećenje konstrukcije. a da uslovi ĉvrstoće. krutosti i stabilnosti pri zadatom opterećenju budu zadovoljeni.  Materijal ĉvrstog tela je homogen ako su mu sve ĉestice iste.  Drvo.  Glavni zadatak Otpornosti materijala je iznalaţ enje povoljne geometrije konstrukcija i delova koji ih ĉine.  Kamen.

zateznom ili pritisnom silom ili momemtom uvijanja.  Površinski noseći elementi su ploĉe i ljuske.  Štap je kao linijski noseći element opterećen samo u jednom ito poduţnom pravcu.  Primer uvijenog štapa je burgija.  Grede. dok su ljuske zakrivljeni površinski noseći elementi sa srednjim površinama podjednako udaljenim od spoljnih površina.  Na ovom kursu Otpornosti materijala uglavnom će se razmatrati:  Pravi štapovi (grede) i  Ravanske ili prostorne konstrukcije sastavljene od više pravih štapova (greda). 4 .  Ploĉe su ravni površinski noseći elementi. ima razliĉite fiziĉke osobine u dva ili tri ortogonalna pravca (npr.  Krivi.  Ploĉe i  Ljuske.3 OBLIK TELA  Većina rešenja Otpornosti materijala odnosi se na trodimenzionalna tela jednostavnijeg oblika kao što su:  Štapovi.  Zavisno od oblika osa štapovi (grede) mogu biti:  Pravi.  Štapovi i grede spadaju u linijske noseće elemente i kod njih je jedna dimenzija (duţina) znatno veća od druge dve (širine i visine). Kod njih je jedna dimenzija (debljina) znatno manja od druge dve (širine i duţine). kompoziti) 1.  Greda moţ e biti opterećena i upravno na poduţnu osu.OTPORNOST MATERIJALA  Materijal je ortotropan (ortogonalno izotropan).  Blago zakrivljeni. tj.  Prostorno savijeni.

 Površinske sile su posledica kontakta konkretnog ĉvrstog tela sa drugim telima i sredinom koja ga okruţuje.4 SPOLJAŠNJE SILE  Spoljašnje sile koje deluju na konkretno ĉvrsto telo mogu biti:  Površinske i  Zapreminske. 5 .OTPORNOST MATERIJALA 1.

 Statiĉke sile se ne menjaju u vremenu. kratkotrajne) i  Promenljive u vremenu (stohastiĉki promenljive ili promenljive po odreĊenom zakonu). Postepeno rastu do neke konaĉne (radne) vrednosti.  Inercijalne sile.  Sile magnetnog privlaĉenja (odbijanja).  Teţina snega. 6 ..  Pritisak vetra.. pa se zato pojave ubrzanja i inercijalnih sila moţe zanemariti.OTPORNOST MATERIJALA  U zapreminske sile ubrajamo:  Teţinu (sile gravitacije).  U poseban sluĉaj spoljašnjih sila spadaju koncentrisana opterećenja (koncentrisane sile i koncentrisani momenti) koja su rezultat uprošćavanja i svoĊenja na taĉku.  Dinamiĉke sile mogu biti:  Udarne (trenutne.  Centrifugalne sile.  Za primere nekih od površinskih sila mogu se uzeti:  Pritisak teĉnosti. .  Pritisak gasa. a zatim ostaju konstantne.  Zapreminske sile deluju na svaku ĉesticu ĉvrstog tela i srazmerne su njegovoj masi.  Površinske sile se u proraĉunima inţenjerskih konstrukcija (u zadacima otpornosti materijala) prikazuju kao kontinualna (konstantna ili promenljiva) opterećenja.  Prema naĉinu delovanja u vremenu spoljašnje sile mogu biti:  Statiĉke i  Dinamiĉke.

 Da bi opisali unutrašnje sile i objasnili pojam napona posluţićemo se metodom fiktivnog (zamišljenog) preseka.  Za opisivanje unutrašnjih sila uveden je pojam napona. atioma). pojavljuju se dodatne unutrašnje sile koje se protive delovanju spoljašnjih sila. 7 .5 UNUTRAŠNJE SILE I NAPONI  Unutar ĉvrstog tela opterećenog spoljašnjim silama.OTPORNOST MATERIJALA 1. molekula. izmeĊu delića (kristala.

OTPORNOST MATERIJALA 8 .

moguće je generisati sliku napona u tom sistemu.  Dokazano je kako je dovoljno je pznavati komponente ukupnih napona pni (i=1.2.  Za ĉvrsto telo u Dekartovom koordinatnom sistemu tri meĊusobno ortogonalna preseka treba posmatrati kao preseke dobijene ravnima paralelnim ravnima tog sistema.3) za 3 meĊusobno ortogonalna preseka da bi se odredili komponentni naponi za bilo koji proizvoljni presek. 9 . i zx Dekartovog koordinatnog sistema jesu komponente tenzora napona.  Kroz proizvoljnu taĉku opterećenog ĉvrstog tela moţ e se posmatrati beskonaĉno mnogo zamišljenih preseka sa beskonaĉno mnogo normala n i napona p n.  Devet (3x3=9) komponenti napona vezanih za ravni xy. yz.OTPORNOST MATERIJALA Posmatrano na nivou Dekartovog koordinatnog sistema.  Tenzorom napona se definiše naponsko stanje u proizvoljnoj taĉki opterećenog ĉvrstog tela.

OTPORNOST MATERIJALA 10 .

 Za opisivanje promene oblika i dimenzija uveden je pojam deformacija. 11 .  U opštem sluĉaju razlikujemo:  Duţinsku i  Ugaonu deformaciju.OTPORNOST MATERIJALA 2. DEFORMACIJE  Ĉvrsta tela opterećena spoljašnjim silama menjaju oblik i dimenzije (deformišu se).

OTPORNOST MATERIJALA Duţinska deformacija (dilatacija e) 12 .

y. tako tenzor deformacija definiše deformaciono stanje. zx Dekartovog koordinatnog sistema. γ zx  Kao što tenzor napona definiše naponsko stanje u proizvoljnoj taĉki opterećenog ĉvrstog tela. ugaone deformacije oznaĉavamo sa γ xy . 13 .z) i ravni xy.  Za taĉku T(x. deformacija klizanja  Ugaona deformacija je vezana za taĉku i ravan. smiĉuća deformacija. γ yz . yz.OTPORNOST MATERIJALA Ugaona.

PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA  Pretpostavke o materijalu:  Materijal je neprekidan.  Pretpostavka o nezavisnosti delovanja opterećenja (princip superpozicije):  Ukupan rezultat uticaja svih opterećenja jednak je algebarskom zbiru uticaja svih pojedinaĉnih opterećenja.OTPORNOST MATERIJALA 3.  Pretpostavka o uslovima ravnoteţ e:  Uslovi ravnoteţe se definišu uvek u odnosu na oblik i dimenzije konstrukcije pre njene deformacije.1 %)  Pretpostavke o silama:  Spoljašnje sile su statiĉke.  Materijal je homogen i izotropan  Materijal je linearno elastiĉan  Pretpostavke o deformacijama:  Deformacije su male u poreĊenju sa dimenzijama tela  ε  0.001 (0. 14 .

objavio rad pod naslovom “Ut tensio sic vis” (“Onakva deformacija kakva sila”). a zvaniĉno ju je objavio 1678.  U kakvoj su vezi napon i deformacija?  Robert Huk (Robert Hook. On je 1660..  Huk je ovu zakonitost formulisao 1676.OTPORNOST MATERIJALA NEKE JEDINICE SI SISTEMA SI Duţina Površina Sila Moment Napon Linijsko pomeranje Ugaono pomeranje m m2 N Nm Pa* m Koristi se cm cm2 kN kNcm kN/cm2 cm 1 Pa  1 N m2 rad rad. 1635-1703) je prvi eksperimentalno dokazao linearnu zavisnost sile F i izduţenja opruge Dl. stepen 4. VEZA NAPONA I DEFORMACIJE – HUKOV ZAKON  Naponi i deformacije su posledica delovanja opterećenja (spoljašnjih sila) na konkretnu konstrukciju. 15 .

16 .Normalni napon E – Modul elastiĉnosti uveden od strane Tomasa Junga 1807. Na osnovu slike zatezanja štapa silom F σ .OTPORNOST MATERIJALA • • Linearna zavisnost izmeĊu sile i odgovarajuće deformacije koja vaţi za idealno elastiĉno telo (do granice proporcionalnosti) poznata je kao Hukov zakon.

• Koeficijent proporcionalnosti n u gornjem izrazu naziva se Poasonov koeficijent (uveo ga Simon Dany Poisson 1828.  Neka je materijal štapa:  Homogen.). eksperimentalno je ustanovljena veza popreĉne i poduţne dilatacije  popreč .OTPORNOST MATERIJALA  .  Izotropan i  Idealno elastiĉan (do granice proporcionalnosti).     poduž. 17 . POASONOV KOEFICIJENT  Posmatrajmo deo zategnutog štapa kruţnog popreĉnog preseka. • Za izotropne materijale koji podleţu Hukovom zakonu.Duţinska deformacija (dilatacija) 5.

ZAPREMINSKA – KUBNA DILATACIJA  Posmatrajmo ponovo deo zategnutog štapa kruţnog popreĉnog preseka.  Neka je štap opterećen na zatezanje. 18 .OTPORNOST MATERIJALA 6.

19 .OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK Na osnovu donje slike izvesti izraz za zapreminsku deformaciju.

 Pri dobijanju monotone naponsko-deformacione krive zanemaruje se promena popreĉnog preseka epruvete.2 . 20 . koristi se konvencionalna granica teĉenja R p0.   F A0  Pri rešavanju problema ĉvrstoće konstrukcija.2%  U sluĉaju opterećenja na pritisak koristi se pritisna ĉvrstoća Rcm . DOZVOLJENI NAPON I STEPEN SIGURNOSTI  Zavisnost napona σ i specifiĉnog izduţ enja ε. kojoj odgovara napon pri deformaciji ε = 0. tj.OTPORNOST MATERIJALA 7.  Obiĉno se u tu svrhu koriste glatke cilindriĉne epruvete koje se izlaţu zatezanju ili pritisku. moţe se predstaviti monotonom naponsko-deformacionom krivom (inţ enjerskom krivom).  Monotona naponsko-deformaciona kriva (inţenjerska kriva) dobija se ispitivanjem materijala.  Napon je jednak odnosu sile F i površine poĉetnog popreĉnog preseka A 0 . za materijale koji nemaju izraţ enu granicu teĉenja.

 Realne nehomogenosti meterijala. Proraĉunski napon uporeĊen sa dozvoljenim naponom:  prorač .  Doizvoljeni napon σd predstavlja graniĉnu vrednost napona sa kojom se garantuje nosivost konkretne konstrukcije.2%.OTPORNOST MATERIJALA  Konvencionalnoj granica gnjeĉenja Rcp odgovara napon pri deformaciji ε = -0.  Korozije koja izaziva smanjenje popreĉnih preseka.  Dozvoljeni napon se izraĉunava korišćenjem sljedećih izraza: d  • • Re S d  Rm S U prethodnom izrazu S (S>1) je stepen ili koeficijent sigurnosti (S nema dimenziju).  Ovaj napon je uveden zbog:  Sluĉajnog prekoraĉenja proraĉunskog opterećenja.   d 21 .

22 . linijski noseći element podelimo na dva dela (deo I i deo II).  Zamišljeni popreĉni presek je normalan na poduţnu osu koja je prava i prolazi kroz teţišta svih popreĉnih preseka.  Koristeći metod zamišljenog preseka. OPŠTI SLUĈAJ OPTEREĆENJA LINIJSKIH NOSEĆIH ELEMENATA  Posmatraćemo linijski noseći element proizvoljno opterećen koncentrisanim silama.OTPORNOST MATERIJALA 8.

23 .OTPORNOST MATERIJALA  Iz prethodnog zakljuĉujemo da se opšti sluĉaj opterećenja (naprezanja) linijskih nosećih elmenata moţe posmatrati kao zbir pojedinaĉnih naprezanja:  Poduţnog (aksijalnog) naprezanja.  Uvijanja i  Savijanja.

1 Aksijalno naprezanje – Preseĉne sile  Samo je poduţna sila razliĉita od nule.OTPORNOST MATERIJALA  Sile u popreĉnom preseku (preseĉne sile) moţemo izraziti pomoću napona. a sve ostale sile jednake su nuli. N 0 Tx  Ty  0 M X  M y  Mt  0 Preseĉne sile N(z) – Primer 1 24 . 9. 9. NAPREZANJE U PODUŢNOM PRAVCU  Naprezanje u poduţnom pravcu (aksijalno naprezanje) imamo kod štapova opterećenih poduţnim silama.  Na taj naĉin se dobija 6 uslova (jednaĉina) ravnoteţe.

OTPORNOST MATERIJALA FA  F N z    FA    F   F Preseĉne sile N(z) – Primer 2 FA  F N z   FA   F    F Preseĉne sile N(z) – Primer 3 25 .

 Generalno se za deformacije moţe pretpostaviti: 26 . popreĉni preseci i dalje ostaju upravni na osu.  Posle deformisanja. a tangencijalni naponi su jednaki nuli. N z AB   FA    2 F   2 F    z   z z   0  zx   zy  0  Popreĉni preseci su pre deformisanja upravni na osu linijskog nosećeg elementa.2 Aksijalno naprezanje – Pretpostavka o naponima i pretpostavka o deformacijama (pretpostavka o ravnim popreĉnim presecima)  Normalni napon je razliĉit od nule.OTPORNOST MATERIJALA FA  2F N z BC   FA  F    2 F  F   F 9.

OTPORNOST MATERIJALA 9. definisan je na sljedeći naĉin:  z  E  z   z   z E  Napon σz se menja od preseka do preseka.4 Aksijalno naprezanje – Naponi.3 Aksijalno naprezanje – Hukov zakon  Huhov zakon za sluĉaj aksijalnog naprezanja. izduţenja 27 . deformacije. 9.  Za odreĊen presek napon σz je konstantan.

A = const Popreĉni presek je promenljiv.OTPORNOST MATERIJALA Popreĉni presek je konstantan. A = A(z) 28 .

OTPORNOST MATERIJALA Normalna preseĉna sila N(z) = N = const i popreĉni presek A(z) = A = const 9.5 Sen Venanov princip  U sluĉaju aksijalno napregnutih štapova. izrazi za napone σz vaţe za mesta dovoljno udaljena od mesta delovanja opterećenja. 29 .  Za primer ćemo posmatrati stvarne noseće elemente.

OTPORNOST MATERIJALA Raspodela napona u stvarnom nosećem element 30 .

 Sen-Venanov princip za štap glasi:  Dva statiĉki ekvivalentna opterećenja konkretnog štapa. treba voditi raĉuna o pojavi koja se zove koncentarcija napona. izazivaju identiĉne napone. u taĉki dovoljno udaljenoj od mesta delovanja. 31 .  Teorijski i eksperimentalno je dokazano da na mestima nagle promene dimenzija popreĉnih preseka.6 Koncentracija napona  Pri nagloj promeni dimenzija popreĉnih preseka štapova. naziva se Sen-Venanov princip (Saint-Venant. dolazi do lokalnog povećanja napona. u dovoljno udaljenim presecima od mesta delovanja izazivaju iste napone.. prelaznih zaobljenja. bez teorijskog dokaza.OTPORNOST MATERIJALA  Dva statiĉki ekvivalentna opterećenja ĉija su delovanja ograniĉena na mali deo konture. 9. a eksperimentalno potvrĊeno. zbog raznih zareza.  Posmatrajmo aksijalno napregnut štap sa jednim prelaznim zaobljenjem radijusa r i izraţenom koncentracijom napona. otvora i sl.  Ovo razmatranje. 1797-1886).

32 .7 Dimenzionisanje aksijalno napregnutih štapova  Dimenzionisanje aksijalno napregnutih štapova (odreĊivanje površina popreĉnih preseka) vrši se prema dozvoljenom naponu σd.OTPORNOST MATERIJALA 9.

štapa u homogenom temperaturnom polju. kojem je sa sobne temperature T.8 Uticaj temperature  Fiziĉka karakteristika kojom se opisuje osetljivost materijala na promene temperature naziva se koeficijent linearnog širenja α [K-1] (u literaturi se kod štapova naziva i koeficijent temperaturskog izduţenja). koeficijent linearnog širenja za ĉelik iznosi: α  12.  Primera radi. glasi  T    T 33 . dignuta temperatura na (T+T).OTPORNOST MATERIJALA Ako su nam poznate sile N(z) za preseke štapa A(z) treba proveriti: 9.5 106 K -1 Izraz za poduţnu deformacija T .

OTPORNOST MATERIJALA  Razmotrimo sada situaciju kad izduţ enje zagrijanog štapa ima ograniĉenje: • • Ograniĉenje dovoljno udaljeno i Ograniĉenje nije dovoljno udaljeno. pri projektovanju konstrukcija. 34 .  Ako ograniĉenje nije dovoljno udaljeno onda će se štap osloniti na ograniĉenje (oslonac) i u njemu će se zbog reakcija u osloncima pojaviti i naponi. mora uzeti u obzir.  Zbog ovog se uticaj temperature.

A  const. 35 .9 Uticaj sopstvene teţine  Sopstvena teţina spada u grupu zapreminskih sila.OTPORNOST MATERIJALA Sluĉaj ΔT≠0. N(z)≠0 9.  Razmotrimo uticaj sopstvene teţine na štap popreĉnog preseka.

........................ g  Specifiĉnu teţinu .. ρ  Ubrzanje zemljine teţ e ................ γ=ρ∙g 36 .OTPORNOST MATERIJALA  U razmatranje uvedimo sljedeće veliĉine:  Specifiĉnu masu ..

OTPORNOST MATERIJALA 37 .

10 Uticaj centrifugalnih sila 38 .OTPORNOST MATERIJALA 9.

OTPORNOST MATERIJALA 39 .

OTPORNOST MATERIJALA Sluĉaj A(r) = A  r2 2  FC r      2  A r  dr  FC r       A   2  r RS Rs  r     2  RS r 2  FC r       A    2  2      FC r   2     A  RS  2  r  1      RS      2     40 .

OTPORNOST MATERIJALA

Sluĉaj štapa popreĉnog preseka A i duţine RS

ZADATAK 1 Štap prikazan na slici, aksijalno je napregnut.

41

OTPORNOST MATERIJALA

1. Skicirati dijagram normalnih preseĉnih sila N(z). 2. Odrediti pomeranje taĉaka A, B, C, D, E i F. 3. Odrediti napon i deformaciju za presek definisan kordinatom zF = 2,5a . ZADATAK 2 Štap prikazan na slici, opterećen je sopstvenom teţinom. 1. Skicirati raspodele napona, deformacija i izduţenja . 2. Napisati izraze na osnovu kojih su skicirane traţene raspodele.

9.11 Aksijalno naprezanje – Statiĉka neodreĊenost
 Konstrukcija je statiĉki odreĊena ako joj se sve nepoznate veliĉine (reakcije veza, i sve preseĉne sile) mogu odrediti iz raspoloţivih uslova ravnoteţe.  Ako je broj nepoznatih veliĉina n, a broj raspoloţivih statiĉkih uslova ravnoteţe s tada k=n-s predstavlja stepen statiĉke neodreĊenosti koji je jednak broju prekobrojnih veza.  Stepen statiĉke neodreĊenosti k=n-s pokazuje koliko je puta posmatrana konstrukcija neodreĊena.  Ovaj stepen ukazuje na broj dopunskih uslova koje treba postaviti da bi odredili n nepoznatih veliĉina za posmatranu konstrukciju.  Dopunski uslovi proizilaze iz uslova deformacija .  Za n=s imamo da je k=0 (u ovom sluĉaju konstrukcija je statiĉki odreĊena).

42

OTPORNOST MATERIJALA

 Pri rešavanju statiĉki neodreĊenih konstrukcija koristimo dva metoda, ito:  Metod sila i  Metod pomeranja.  Princip nezavisnosti opterećenja je osnova za oba navedena metoda.  Metod sila koji će se ovde koristiti objasnićemo na dva primera.  Posmatraćemo:  Statiĉki neodreĊen štap opterećen silom F i  Statiĉki neodreĊen štap u homogenom temperaturnom polju.

Statiĉki neodreĊen štap opterećen silom F

43

OTPORNOST MATERIJALA

Statiĉki neodreĊen štap u homogenom temperaturnom polju

44

OTPORNOST MATERIJALA

9.12 Aksijalno naprezanje – Statiĉki odreĊeni i statiĉki neodreĊeni sistemi štapova, Plan pomeranja
 Rešavanje problema sistema štapova, obiĉno se svodi se na iznalaţenje sila u štapovima kao i iznalaţ enje pomeranja zajedniĉkih ĉvorova.  U postupak rešavanja uvodi se plan pomeranja.  Plan pomeranja objasnićemo na primeru sistema od dva štapa.

45

OTPORNOST MATERIJALA

l 

S l EA

 C  CC1 

l cos 

ZADATAK 1 Na slici je prikazan sistem štapova opterećen silom F. Odrediti: 1. Preseĉne sile. 2. Napone i deformacije. 3. Pomeranje ĉvora C.

46

elipsoide i Morove krugove napona i deformacija.  Za poĉetak posmatrajmo prizmatiĉni štap. ANALIZA STANJA NAPONA I DEFORMACIJA  Razmatranja u ovom delu odnosiće se na:  Jednoosno naprezanje (naprezanje u 1 pravcu).  Ĉisto smicanje. Preseĉne sile. B i C.  Da bi smo odredili naponsko stanje u nekoj taĉki aksijalno (poduţno) napregnutog štapa potrebno je poznavati sve vektore napona u svim mogućim pravcima vezanim za tu taĉku.  Troosno naprezanje (naprezanje u 3 pravca)  Elipse.1 Jednoosno naprezanje – Naponi u kosom preseku  Jednoosno naprezanje odnosi se na aksijalno (poduţno) napregnute (opterećene) štapove. Napone i deformacije.  Ravansko stanje napona. 2.OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 2 Na slici je prikazan vezan sistem štapova . Odrediti: 1. Pomeranje taĉaka A. 47 . preko krute grede opterećen silom F. 3. 10.  Dvoosno naprezanje (naprezanje u 2 pravca).  Prostorno stanje napona i deformacija.  Ravansko stanje deformacija. 10.

 Rezultat takvog presecanja je zamišljeni kosi presek koji prizmatiĉni štap deli na levi i desni deo.  Normala n zamišljene kose ravni sa osom z zaklapa ugao .  Ove unutrašnje sile mogu se posmatrati kao zamišljene (fiktivne) spoljašnje sile. onda njihov meĊusobni uticaj nademeštamo suprotno usmerenim unutrašnjim silama sa kojima će razdvojeni delovi štapa biti u stanju ravnoteţe.OTPORNOST MATERIJALA  Štap presecimo zamišljenom kosom ravni koja je odreĊena normalom n. 48 . kako za levi tako i za desni deo štapa.  Uoĉimo sada jedan elementarni deo na levom delu našeg štapa.  Ako levi i desni deo štapa zamišljeno razdvojimo.  Radi jednostavnosti prikaţimo samo glavni pogled prizmatiĉnog štapa .

 Prouĉimo uslove pod kojima će izdvojeni elementarni deo štapa biti u stanju ravnoteţe. 49 .OTPORNOST MATERIJALA  Ovaj elementarni deo se zahvaljujući metodu preseka. izdvojeni elementarni deo moţ e biti u stanju ravnoteţe ako je pravac napona pn kolinearan sa osom z. moţe izdvojiti i zasebno posmatrati.  Kao prvo.

50 .OTPORNOST MATERIJALA  Kada će naponi σn i τn imati maksimalne vrednost i?  U svrhu daljih analiza posmatraćemo aksijalno napregnut pljosnati štap.

. n3 i n4 .. a to su izrazi za napone u kosom preseku aksijalno napregnutog štapa (kosi presek je odreĊen normalom n koja sa osom z zaklapa ugao ).OTPORNOST MATERIJALA  Opet radi jednostavnosti. σn3 .. prikaţimo glavni pogled ovog štapa sa uoĉenim i izdvojenim kvadratnim elementarnim delom kojem su 4 strane definisane normalama n1 ... τn2 .  PoĊimo od onog što već znamo..  Analizirajmo stanje ravnoteţe tankog elementarnog dela na ovoj slici. σn1 ... τn3 ...  Na stranama kvadratnog elementarnog dela definisanim pomenutim normalama imamo:  Normalne napone . τn4 .... τn1 . σn2 .. σn4 i  Tangencijalne napone . 51 . n2 .

OTPORNOST MATERIJALA 1 2 1  n   z sin 2 2  n   z 1  cos 2   n   z 1  cos 2  1 2  n1  ?  n2  ?  n3  ?  n4  ? 1   2     2 3     4    3 2 cos 21  cos 2   cos 2 2  cos 2     cos 2      cos 2 2  cos 23  cos 2     cos 2  2   cos 2 3   cos 2 4  cos 2     cos 2  3    cos 2 2    n1   n 3   n2   n4 52 .

2 Ravansko stanje napona  Dobar deo mašinskih i graĊevinskih konstrukcija.  Posmatrajmo tanku pravougaonu ploĉu u kojoj je zbog opterećenja.  Oplata mašina alatki i ţeljezniĉkih vagona. kao što su  Rezervoari teĉnosti i gasa.  Zbog male debljine ovih nosećih elemenata moţ e se pretpostaviti da im je raspodela napona po debljini ravnomerna.OTPORNOST MATERIJALA 10. .. svedeni su na srednju površinu.  Mostovi. σy i τ ove ploĉe.  Brodske i avionske konstrukcje..  Naponi σx . 53 . izazvano ravansko stanje napona. napravljeni su i od površinskih nosećih elemenata (tankih ploĉa ili ljuski).

54 .OTPORNOST MATERIJALA  I ovde ćemo radi jednostavnosti posmatrati glavni pogled ploĉe sa uoĉenim i izdvojenim elementarnim delom.

OTPORNOST MATERIJALA 55 .

56 . za bilo koji par meĊusobno upravnih osa koje prolaze kroz jednu taĉku. isti.OTPORNOST MATERIJALA Odavde proizilazi logiĉan zakljuĉak da je zbir normalnih napona.

3 Ekstremne vrednosti normalnih napona ? 57 .OTPORNOST MATERIJALA 10.

58 .OTPORNOST MATERIJALA  Ekstremne vrednosti normalnih napona nazivaju se glavni normalni naponi.  Ravni u kojima ti naponi deluju nazivaju se glavne ravni ili ravni glavnih normalnih napona.  Odgovarajući pravci nazivaju se glavni pravci ili pravci glavnih normalnih napona.

OTPORNOST MATERIJALA NAPOMENE 59 .

OTPORNOST MATERIJALA 10. smiĉući naponi) za ravni glavnih normalnih napona? 60 .4 Tangencijalni naponi (naponi smicanja.

5 Ekstremne vrednosti napona smicanja ? 61 .OTPORNOST MATERIJALA 10.

 U kom meĊusobnom poloţaju stoje ravni glavnih normalnih napona i ravni ekstremnih napona smicanja? tg 2  2 xy  x  y  x  y  tg 2  tg 2  1 tg 2   2 xy           4 62 .OTPORNOST MATERIJALA  Ravni u kojima deluju ekstremni naponi smicanja nazivaju se ravnima ekstremnih napona smicanja.

2 kod ravanskog stanja napona definisana je dakle izrazom  max.OTPORNOST MATERIJALA Veza izmeĊu max.min i 1.min   1   2 2 Pošto predznak tangencijalnog napona nema fiziĉkog znaĉenja (za izotropne materijale) obe njegove ekstremne vrednosti moţemo oznaĉiti sa max  max  1 2  2  max  x   y   4 xy 2 1   2 2 63 .

OTPORNOST MATERIJALA Ravansko stanje napona moţemo posmatrati kao jedno sloţeno naprezanje kod kojeg se stanje napona definiše tenzorom 64 .

65 .  Posmatrajmo tanku ploĉu napregnutu u x i y pravcu.6 Dvoosno naprezanje  Dvoosno naprezanje ili naprezanje u dva pravca srećemo kod površinskih nosećih elemenata (npr. ploĉa).OTPORNOST MATERIJALA  x  yx       xy  y      x 0  0   y   0  yx    xy 0    10.

x  x E   y E  y   E x  y E 66 .OTPORNOST MATERIJALA  Razmotrimo sada deformisanje izdvojenog elementarnog dela na bazi principa superpozicije.

slede veze deformacija i napona 10.OTPORNOST MATERIJALA Iz razmatranja deformisanja izdvojenog elementarnog dela.7 Specijalni sluĉajevi dvoosnog naprezanja 67 . dvoosno napregnute tanke ploĉe.

8 Dvoosno naprezanje – Transformacija napona x   xy 1  x   y   1  x   y cos 2 2 2 1    x   y sin 2 2 68 .OTPORNOST MATERIJALA 10.

 Sada se pozabavimo problemom ĉistog smicanja.OTPORNOST MATERIJALA 10.10 Ĉisto smicanje – Transformacija napona 10.11 Ĉisto smicanje – Glavni normalni naponi 69 .9 Ĉisto smicanje  Podsetimo se na ĉinjenicu da smo saglasno principu superpozicije ravansko stanje napona. 10. razloţili na:  Naprezanje u dva pravca i  Ĉisto smicanje (naprezanje na ĉisto smicanje). posmatrano kao sloţeno naprezanje.

za ugao klizanja γ i  Promenom duţina dijagonala d za Δd. 70 .12 Ĉisto smicanje – Deformacije  Osvrnimo se na kvadratni elementarni deo ploĉe izloţen ĉistom smicanju.  Deformisanje navedenog elementa moţ emo definisati:  Promenom pravog ugla izmeĊu meĊusobno normalni strana.OTPORNOST MATERIJALA 10.

Prisetimo se sada specijalnog sluĉaja dvoosnog naprezanja  x   y   Hukov zakon koji povezuje deformacije i napone za ovaj sluĉaj dvoosnog naprezanja glasi 71 . U jednom pravcu je zatezanje.OTPORNOST MATERIJALA Pri ĉistom smicanju u ravnima zaokrenutim za =±/4 u odnosu na uoĉeni poduţni pravac. a u drugom pritisak (ovo jednu dijagonalu izduţuje. Ovakvo stanje naprezanja naziva se ĉisto smicanje. a drugu skraćuje). U ravnima najvećeg napona smicanja nema normalnih napona. pojaviće se samo normalni naponi intenziteta .

 Zavisnost napona smicanja od ugaone deformacije moţe se dobiti eksperimentalno.  Isti se izraţ ava u MPa ili drugim jedinicama kao i modul elastiĉnosti E.  Za dobijanje -γ krive konkretnog metalnog materijala koriste se tanke cevi koja se izlaţu uvijanju momentom M t . 72 . sliĉna je - krivoj (inţenjerskoj naonskodeformacionoj krivoj) sa kojom smo se ranije upoznali.OTPORNOST MATERIJALA  x   y   xy  0  E 1   Na osnovu ove slike i ovako definisnog Hukovog zakona moţemo zakljuĉiti da kod ĉistog smicanja vaţi   E 1    Modul klizanja G je fiziĉka karakteristika materijala koja povezuje napon smicanja i odgovarajuću ugaonu deformaciju.  -γ kriva koja se pri tome dobije.

 To isto vaţi i za Hukov zakon. x  x    y  0 E E Ravansko stanje napona – Poduţna deformacija x y  y  0  E E x 73 .OTPORNOST MATERIJALA 10.13 Deformacije i Hukov zakon pri ravanskom stanju napona  Deformacije pri ravanskom stanju napona odredićemo na odnovu saznanja o deformacijama pri dvoosnom naprezanju i ĉistom smicanju.

OTPORNOST MATERIJALA Ravansko stanje napona – Poduţna deformacija y   0 0   G Ravansko stanje napona – Ugaona deformacija γ Iz prethodnog proizilazi da Hukov zakon koji povezuje deformacije i napone kod ravanskog stanja napona. ima oblik E  x  y  1  2 E  y  x  y  1  2  xy    G   x  1  x  y  E 1  y   x   y   E x   xy     G Hukov zakon koji povezuje napone i deformacije kod ravanskog stanja napona. 74 .

a treći kvadriramo i rezultate tih operacija oduzmemo. Ako prva dva izraza pomnoţimo.OTPORNOST MATERIJALA 10. 2  1  x   y  1 2 2  x 2   y    xy tg 2  2  xy x y I ovi izrazi su napisani na osnovu sliĉnosti sa transformacionim izrazima za napone. 75 . dobićemo drugu invarijantu deformacija 2 1  1   x y    xy    x   y    xy   I 2 2  2  2 1.14 Ravansko stanje napona – Transformacija deformacija pri rotaciji koordinatnog sistema Sabiranjem prva dva izraza dobijamo prvu invarijantu deformacija  x y   x   y  I1 Izrazi su napisani na osnovu sliĉnosti sa transformacionim izrazima za napone.

15 Prostorno stanje napona i deformacija  U najvećem broju sluĉajeva imamo posla sa prostornim stanjem napona i deformacija.OTPORNOST MATERIJALA 10.  Prostorno stanje napona i deformacija za Dekartov koordinatni sistem definišu odgovarajući tenzori. Tenzor napona  x  xy  xz      yx  y  yz     zx  zy  z      x 1      yx 2 1   2 zx  1  xy 2 1   xz 2  1   yz  2  z    Tenzor deformacija y 1  zy 2 Hukov zakon sluĉaju prostornog stanja napona i deformacija. na osnovu onoga što smo spoznali kod ravanskog stanja napona. glasi x  1  x   y   z  E 1  y   y   z   x  E 1  z   z   x   y  E        xy  Ovaj oblik Hukovog zakona povezuje deformacije i napone.  xy G  yz   zx   yz  zx G G 76 .

OTPORNOST MATERIJALA x  1  x   y   z  E 1  y   y   z   x  E 1  z   z   x   y  E    E 1   x   y   z  1  1  2  E 1   y   z   x  y  1  1  2  E 1   z   x   y  z  1  1  2   xy  G xy  x        xy   yz   zx   xy G      yz  zx G G  yz  G yz  zx  G zx Hukov zakon koji povezuje napone i deformacije (temperatura nije uzeta u obzir) Hukov zakon u sluĉaju troosnog naprezanja (tri ose su pravci glavnih normalnih napona) E 1  1   2   3  1  1  2  E 1   2   3  1  2  1  1  2  E 1   3  1   2  3  1  1  2   12  0 1   23  0  31  0 77 .

za sluĉaj troosnog stanja napona.17 Ravansko stanje deformacija  Ravansko stanje deformacija se javlja kod tela sa velikom dimenzijom u pravcu jedne ose.  Primer su kontinualno opterećeni gredni nosaĉi.OTPORNOST MATERIJALA 10.  Ravansko stanje deformacija imamo na mestima dovoljno uidaljenim od oslonaca. koristi se kubna jednaĉina 3 2   I1   I 2   I 3  0 I1   x   y   z Invarijante napona 2 2 2 I 2   x y   y z   z x   xy   yz   zx 2 2 2 I 3   x y z  2 xy yz zx   x yz   y zx   z xy Glavni tangencijalni naponi  23    2 3 2  13   1   3 2  12   1   2 2 10. 2 i 3 . 78 .16 Prostorno stanje napona i deformacija – Uticaj temperature x  1  x   y   z    T E 1  y   y   z   x    T E 1  z   z   x   y    T E        xy   yz   zx   xy G   yz  zx G G E 1   x   y   z   E  T 1  1  2  1  2 E 1   y   z   x   E  T y  1  1  2  1  2 E 1   z   x   y   E  T z  1  1  2  1  2  xy  G xy x         yz  G yz  zx  G zx Za odreĊivanje glavnih normalnih napona 1 .

OTPORNOST MATERIJALA Hukov zakon za ravansko stanje deformacija: 1  x   y   z  E 1  y   y   z   x  E x       xy   xy G Hukov zakon za prostorno stanje deformacija: 79 .

dvodimenzionalne i trodimenzionalne sluĉajeve.  Elipsoidima predstavljamo trodimenzionalne sluĉajeve.  Elipsama predstavljamo dvodimenzionalne sluĉajeve. vrši se elipsama.  Morovim krugovima moguće je predstaviti jednodimenzionalne.OTPORNOST MATERIJALA 10. elipsoidima i Morovim krugovima.19 Morov krug napona u sluĉaju ravanskog stanja napona  Poći ćemo od izraza za transformaciju napona pri rotaciji koordinatnog sistema: x   xy 1  x   y   1  x   y cos 2   xy sin 2 2 2 1    x   y sin 2   xy cos 2 2  2 1   1  2  x   x   y     x   y  cos 2 2   x   y  xy sin 2 cos 2   xy sin 2 2  2   2   2 2  2 xy   1 2     x   y  sin 2 2   x   y  xy sin 2 cos 2   xy cos 2 2   2 2 2   1 1   2 2  x   x   y    xy   x   y 2   xy  2 2    80 .18 Elipse. 10. elipsoidi i Morovi krugovi napona i deformacija  Grafiĉko predstavljanje stanja napona i stanja deformacija u proizvoljnoj taĉki opterećenog deformabilnog tela.

81 .20 O predznacima napona  O predznacima napona postoji dogovor (konvencija).  Jednu koja se odnosi na analitiĉki i drugu koja se odnosi na grafiĉki metod prikazivanja napona.OTPORNOST MATERIJALA 10.  Razlikovaćemo dve konvencije o predznacima.

OTPORNOST MATERIJALA Sada za primer. predstavimo naponsko stanje stanje u nekoj taĉki središnje površine ploĉe. grafiĉki. Neka su za kvadratni elementarni deo poznati normalni i tangencijalni naponi σx . σy i τ. pomoću Morovog kruga. 82 .

OTPORNOST MATERIJALA Za odreĊivanje pravaca glavnih normalnih napona σ1 i σ2 koristimo pol P. 83 .

OTPORNOST MATERIJALA Pravci glavnih normalnih napona σ1 i σ2 ? Ugao 21 i 1 ? 84 .

Pravac napona σH ? Naponi σH i H ? 85 .OTPORNOST MATERIJALA Izaberimo sada proi-zvoljnu taĉku H.

a negativna ispod. Glavni naponi kod ravanskog stanja napona su ose elipse definisane jednaĉinom  2 2  2 1 2 1  2 Glavni naponi kod prostornog stanja napona su ose elipsoida definisanog jednaĉinom  2 2  2  2 1  12  2  32 11.OTPORNOST MATERIJALA  Sliĉan Morovom krugu napona je Morov krug deformacija. osim smicanja. pozitivna ugaona deformacija se nanosi iznad ε ose.  Isto je skoro uvek je povezano sa savijanjem.  U većini sluĉajeva savijanje je dominantno. stim što je smicanje jaĉe izraţ eno.  Pri seĉenju štapa.  Kod Morovog kruga deformacija u ε-(1/2) sistemu. a iznad tangencijalni naponi koji obrću u smeru kazaljke na ĉasovniku. TEHNIĈKO SMICANJE  Ĉisto smicanje je u praksi vrlo tešo ostvariti. ispod σ ose se crtaju tangencijalni naponi koji obrću suprotno kazaljci na ĉasovniku.  Kod Morovog kruga napona u σ-τ koordinatnom sistemu.  86 . javlja se i savijanje momentom M.  Ponekad je situacija obrnuta.

1 Zakovane veze 87 .OTPORNOST MATERIJALA Sliĉnu situaciju imamo i u sluĉaju probijanja otvora na limovima.  Zavarenih veza.  Zavrtnjeva preko kojih se prenosi obrtni moment.  Osovinica preko kojih se prenosi vuĉna sila. 11.  Probleme tehniĉkog smicanja imamo kod:  Zakovanih veza (sa jednoseĉnim ili višeseĉnm zakivcima).

OTPORNOST MATERIJALA 11.2 Zavarene veze 88 .

OTPORNOST MATERIJALA

11.3 Osovinice preko kojih se prenosi vuĉna sila

11.4 Zavrtnjevi preko kojih se prenosi obrtni moment

89

OTPORNOST MATERIJALA

12. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POPREĈNIH PRESEKA

 Popreĉni presek je geometrijska figura (slika) u preseĉnoj ravni koja je normalna na osu štapa ili grede, odnosno srednju površinu ploĉe ili ljuske.  U svrhu analize razliĉitih vidova naprezanja linijskih i površinskih nosećih elemenata, potrebno je poznavati geometrijske karakteristike popreĉnih preseka.  Što se tiĉe geometrijskih karakteristika popreĉnih preseka obradićemo:  Površinu,  Statiĉki moment,  Aksijalni moment inercije (tromosti),  Centrifugalni moment inercije i  Polarni moment inercije,  Posmatraćemo proizvoljni popreĉni presek u xy ravni Dekartovog koordinatnog sistema. Površina popreĉnih preseka Površina proizvoljnog popreĉnog preseka definisana je izrazom

A   dA
A

Dimenzija površine je

NAPOMENA: Površine popreĉnih preseka se koriste pri rešavanju problema aksijalnog naprezanja i tehniĉkog smicanja.

90

OTPORNOST MATERIJALA

12.1 Statiĉki momenti

Statiĉki momenti proizvoljnog popreĉnog preseka, za ose x i y, definisani su izrazima

S x   y  dA
A

S y   x  dA
A

Dimenzija ovih momenata je

Vezu statiĉkih momenata popreĉnog preseka i koordinata njegovog teţišta xT i yT definišu izrazi

Za sluĉaj da su ose x i y ujedno i teţišne ose

91

OTPORNOST MATERIJALA

 Statiĉki moment popreĉnog preseka, za posmatranu osu, predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu veliĉine površine popreĉnog preseka i rastojanja njegovog teţišta od posmatrane ose.

12.2 Aksijalni momenti inercije

Aksijalni momenti inercije proizvoljnog popreĉnog preseka, za ose x i y, definisani su izrazima 2
A

I x   y  dA I y   x 2  dA
A

Dimenzija ovih momenata je

Aksijalni moment inercije popreĉnog preseka, za posmatranu osu, predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu površine popreĉnog preseka i kvadrata rastojanja njegovog teţišta od posmatrane ose.

92

OTPORNOST MATERIJALA

12.3 Centrifugalni moment inercije
Centrifugalni moment inercije proizvoljnog poprečnog preseka, za par upravnih osa x i y, definisan je izrazom

I xy   xy  dA
A

Dimenzija ovog momenata je

I xy   xy  dA
A

[L  L  L ]  [L ]

2

4

 0  I xy  0  0 

Centrifugalni moment inercije popreĉnog preseka, za par posmatranih upravnih osa, predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu površine popreĉnog preseka i rastojanja njegovog teţišta od para posmatranih upravnih osa. Centrifugalni moment inercije za presek sa makar jednom osom simetrije, jednak je nuli.

dA1  dA2  dA y1  y2 x1   x2

 dI xy  x1 y1dA1  x2 y2 dA2  0
I xy   dI xy  0

93

OTPORNOST MATERIJALA

12.4 Polarni moment inercije
Polarni moment inercije površine proizvoljnog popreĉnog preseka (moment inercije za pol O) definisan je izrazom

 Polarni moment inercije površine popreĉnog preseka, za posmatrani pol, predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku zbiru aksijalnih momenata inercije za ose kojima je posmatrani pol koordinatni poĉetak (ishodište).

12.5 Opšti izraz za geometrijske karakteristike popreĉnih preseka
Geometrijske karakteristike koje smo razmatrali generalno moţemo definisati momentom (m+n)-tog reda datog u obliku:

94

OTPORNOST MATERIJALA

12.6 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika
 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika odnosi se na sloţene popreĉne preseke.  Za primer ćemo posmatrati jedan sloţeni presek.

95

OTPORNOST MATERIJALA

 Ako se sloţeni popreĉni presek sastoji od n pojedinaĉnih delova onda oznaka za sabiranje u izrazima sa prethodnog slajda dobija oblik


i 1

n

 Za oslabljen popreĉni presek, nekad je prikladnije geometrijske karakteristike izraziti kao razliku geometrijskih karakteristika pojedinih delova.

12.7 Promena momenata inercije pri translaciji koordinatnog sistema
 Neka su u xy koordinatnmom sistemu poznati momenti inercije Ix , Iy , Ixy .  Potraţimo momente inercije I , I , I u  krdinatnom sistemu kojem su ose paralelne sa osama xy koordinatnog sistema (koji je nastao translacijom xy koordinatnog sistema).

96

OTPORNOST MATERIJALA

Izrazi za momente inercije I, I i I proizvoljnog popreĉnog preseka, u  koordinatnom sistemu, po definiciji glase

97

OTPORNOST MATERIJALA

Izraz za polarni moment inercije I01, proizvoljnog popreĉnog preseka u  koordinatnom sistemu, po definiciji glasi

2 2   I x  I y   a  b  A  2  a  S y  b  S x  

I 01  I x  b 2  A  2b  S x  I y  a 2  A  2a  S y 

 

 I 0  r 2  A  2a  S y  b  S x 

I 01  I 0  r 2  A  2  a  S y  b  S x 
Do izraza kojim je definisana promena polarnog momenta inercije pri translaciji koordinatnog sistema

98

 Ovo pravilo o raĉunanju momenta inercije. 99 . jednaki su zbiru momenata inercije za paralelnu teţišnu osu i poloţajnih momenta inercije.OTPORNOST MATERIJALA Ako se saglasno ovoj slici koordinatni poĉetak O podudara sa teţištem T. onda vaţi:  Momenti inercije popreĉnog preseka. po autoru Štajneru. za osu koja ne prolazi kroz njegovo teţište. zove se Štajnerovo pravilo ili Štajnerov teorem.

Ixy .Iy . Veza koordinata taĉaka.OTPORNOST MATERIJALA 12. Iy .Ixy uxy krdinatnom sistemu kojem su ose paralelne sa osama xy koordinatnog sistema (koji je nastao translacijom xy koordinatnog sistema).8 Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema  Neka su u xy koordinatnmom sistemu poznati momenti inercije Ix . uxy i xy kordinatnim sistemima. prema slici levo. definisana je izrazima 100 .  Potraţimo momente inercije Ix .

a treći izraz kvadriramo i rezultate tih operecija oduzmemo. ako prva dva izraza pomnoţimo. sabiranjem prva dva izraza dobijamo prvu invarijantu momemata inercije I x  I y  I x  I y  I 0  1 Ponov. sliĉno kao kod napona. dobićemo drugu invarijantu momenata inercije 2 2 I x I y  I xy  I x I y  I xy  2 101 .OTPORNOST MATERIJALA Sliĉno kao kod napona.

ovih funkcija Ix  1 I x  I y   1 I x  I y cos 2  I xy sin 2 2 2 1 1 I y  I x  I y   I x  I y cos 2  I xy sin 2 2 2 102 .OTPORNOST MATERIJALA 12. 12. Ix  1 I x  I y   1 I x  I y cos 2  I xy sin 2 2 2 1 1 I y  I x  I y   I x  I y cos 2  I xy sin 2 2 2  d    d      dI y dI x   I x  I y sin 2  2 I xy cos 2  0 d d tg 2   2 I xy Ix  Iy proizilazi da se ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije (max i min) odnose na koordinatni sistem koji je u odnosu na xy koordinatni sistem zarotiran za ugao .9 Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeIx iIy Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercijeIx iIy odredićemo iz uslova da je prvi izvod po υ funkcija Ix  1 I x  I y   1 I x  I y cos 2  I xy sin 2 2 2 1 1 I y  I x  I y   I x  I y cos 2  I xy sin 2 2 2 jednak nuli (0).10 Kojoj od ekstremnih vrednosti odgovara = ? Odgovor na ovo pitanje dobićemo na osnovu analize drugih izvoda po .

OTPORNOST MATERIJALA PoĊimo od ovog što već imamo dI y dI x   I x  I y sin 2  2 I xy cos 2 d d  d    d      d 2I y d 2Ix   2I x  I y sin 2  4 I xy cos 2  0 d 2 d 2  d 2I y d 2Ix cos 2 2   2  I x  I y   4 I xy  d 2 d 2 Ix  Iy U ovom izrazu ćemo razlikovati dva sluĉaja:   1) I x  I y 2) I y  I x Rotacijom x ose za ugao  dobija se osax za koju aksijalni moment inercije Ix ima maximalnu (max) vrednost. 103 .

104 .11 Koje izraze koristiti za odreĊivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih momenata inercije ? Ovo su izrazi za odreĊivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih momenata inercije.OTPORNOST MATERIJALA Rotacijom y ose za ugao  dobija se osay za koju aksijalni moment inercije Iy ima maximalnu (max) vrednost. 12.

 d    d     1 I x  I y sin 2  I xy cos 2 2  1 I x  I y  2 cos 2  I xy  2 sin 2 2  dI xy d   I x  I y cos 2  2 I xy sin 2  0  tg 2  Ix  Iy 2 I xy Odavde zakljuĉujemo da ćemo maksimalnu vrednost momenta inercije Ixy imati za neki ugao =. funkcije I xy  I xy  dI xy d 1 I x  I y sin 2  I xy cos 2 2 jednak nuli (0). 12.12 Maksimalna vrednost centrifugalnog momenata inercijeIxy Maksimalnu verednost centrifugalnog momenta inercijeIxy odredićemo iz uslova da je prvi izvod po υ .13 Koji izraz koristiti za odreĊivanje maksimalnog centrifugalnog momenta inercije ? 105 .OTPORNOST MATERIJALA 12.

max  2 I max. 106 .2 kojima odgovaraju glavne ose inercije (1) i (2).OTPORNOST MATERIJALA 1 2 I x  I y  1 I x  I y 2  4I xy 2 2 1 2 I x  I y 2  4I xy I xy |    I xy . Ako su ose x i y težišne ose.min  I1. onda se moţe govoriti i o glavnim težišnim momentima inercije i odgovarajućim glavnim težišnim osama inercije i tada imamo: 1) I x  I y  I y      I min  I 2 I xy     I x      I max  I1  I12  0 2) I y  I x  I   y I x      I min  I 2      I max  I1  I12  0 I xy   Za par glavnih teţišnih osa inercije centrifugalni moment inercije jednak je nuli (0). 2  Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije jesu vrednosti glavnih momenata inercije I1.

1  1 2  x   y   1  x   y 2  4 xy 2 2 1 1 2  x   y 2  4 xy  2   x   y   2 2 1 2  1   2   x   y  I1  max   x 2   y   4 xy 2 1 I x  I y   1 2 2 1 1 I 2  I x  I y   2 2 I1  I x ' y ' .14 Morov krug inercije  Promenu momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema moguće je predstaviti grafiĉki korišćenjem Morovog kruga inercije (tromosti).  Tvrdnju o sliĉnosti pozkrepićemo sliĉnošću odgovarajućih izraza za napone i momente inercije. max  1 2 I I 2 x 2  I y   4 I xy 2 2  I y   4 I xy 2 I1  I 2  I x  I y  I1 x I x 2  I y   4 I xy 107 .OTPORNOST MATERIJALA 12.  Morov krug inercije sliĉan je Morovom krugu napona i Morovom krugu deformacija.

 Glavne teţišne momente inercije i glavne teţišne ose inercije odreĊujemo na potpuno identiĉan naĉin kao što odreĊujemo glavne napone i pravce glavnih napona.15 Polupreĉnici inercije Polupreĉnik inercije je veliĉina koja se odreĊuje pomoću izraza i Dimenzija polupreĉnika inercije je: 𝑳 I A i0 i1  i2  I1  imax A I2  imin A ix  Za teţišne ose x i y: Ix A Iy A Za glavne teţišne ose (1) i (2): iy  12. a ispod negativne.  Iznad Ix/Iy ose nanose se pozitivne vrednosti momenta Ixy .16 Elipsa inercije  Elipsa inercije prostire se u pravcu prostiranja površine popreĉnog preseka. 12.OTPORNOST MATERIJALA ZAPAŢANJE: PotvrĊuje se sliĉnost izraza za glavne napone i glavne momenata inercije !  Morovog kruga inercije se crta u Ix/Iy – Ixy koordinatnom sistemu.  Jednaĉina navedene elipsa je oblika: 108 .

12.OTPORNOST MATERIJALA 12. ito:  Aksijalni otprni moment (otporni moment za osu) i  Polarni otporni moment.18 Aksijalni otporni momenti za ose x i y I wx  x ymax wy  Iy xmax Aksijalni otporni momenti Wx i Wy za ose x i y koriste se pri rešavanju problema savijanja. 109 .17 Dodatne geometrijske karakteristike popreĉnih preseka  Ostalo nam je još da obradimo dodatne geometrijske karakteristike popreĉnih preseka.

OTPORNOST MATERIJALA 12.19 Polarni otporni moment za pol O w0   max I0 Polarni otporni moment W0 koiste se pri rešavanju problema uvijanja. 110 . ZADATAK 1 Odrediti geometrijske karakteristike popreĉnih preseka datih na slici.

Odrediti vrednosti momenata inercije Ix . 1. 111 . Nacrtati pravce glavnih teţišnih momenata inercije i elipsu inercije.OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 2 Na slici je prikazana je geometrijska fugura. 2. Odrediti vrednosti i pravce glavnih teţišnih momenta inercije. 3. Iy i Ixy za teţišne ose x i y.

zove se osovina. U popreĉnom preseku štapa napregnutog na uvijanje. UVIJANJE  Problem uvijanja se javlja kod mašinskih elemanata koji prenose snagu obrtanjem. a sve ostale preseĉne sile biće jednake su nuli 112 .OTPORNOST MATERIJALA 13.  Dakle.  Moment uvijanja Mt je negativan (-) ako mu se smer podudara sa smerom kazaljke na ĉasovniku. već je napregnut na savijanje. koji se obrće a na prenosi snagu.1 Konvencija o predznaku momenta uvijanja  Moment uvijanja (torzije) Mt je pozitivan (+) ako mu je smer suprotan smeru kazaljke na ĉasovniku.  Element oblika štapa koji prenosi snagu obrtanjem zove se vratilo.  Izraz za snagu koja se prenosi obrtanjem glasi: P – Snaga u [W] Mt – Obrtni (torzioni) moment (moment uvijanja) u [Nm]  . vratila su opterećen na uvijanje. pojaviće se samo moment uvijanja (torzije).  Element oblika štapa. Predznak o momentu uvijanja UvoĊenjem ovakvih oznaka moguće je uspostaviti sliĉnost sa predznacima normalnih preseĉnih sila kod aksijalno napregnutih štapova.Ugaona brzina u [rad∙s-1]  Ugaona brzina ω zavisi od uĉestanosti obrtanja n i iznosi: n – Uĉestanost obrtanja u [s ] -1 P  M t    2  n 13.

Štap kruţnog popreĉnog preseka sa uoĉenom izvodnicom AA’ 113 .OTPORNOST MATERIJALA Moment uvijanja moţe biti: 1) Koncentricani Mt (deluje u ravni upravnoj na poduţnu osu štapa) i 2) Kontinualni m (konstantan po duţini štapa ili je u funkciji od koordinate z) Tx  0 Ty  0 N 0 Mx  0 My 0 Mt  0 13. za primer ćemo uzeti štap sa uoĉenom izvodnicom AA’.2 Uvijanje štapova kruţ nog popreĉnog preseka  Da bi se problem uvijanja štapova kruţnog popreĉnog preseka lakše shvatio.

OTPORNOST MATERIJALA  Ako posmatrani štap napregnemo na uvijanje on će se deformisati. uvedene su sljedeće pretpostavke:  Pretpostavka o naponima.  zx  0  zy  0 z  0 z  0 114 .  Pretpostavka o deformacijama i  Pretpostavka o proširenom Hukovom zakonu. Ugao klizanja  izaziva rotaciju kraja štapa definisanu priraštajem d. Pretpostavka o naponima  U popreĉnom preseku štapa izloţenog samo uvijanju imamo napone smicanja. 13.  Svi ostali naponi jednaki su nuli (0). Deformacija štapa je definisana uglom klizanja  (za izvodnicu AA’ ugao klizanja je R jer se ista nalazi na omotaĉu valjka polupreĉnika R). ugla uvijanja .3 Uvijanjem štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Pretpostavke  Da bi se rešili problemi uvijanja štapova kruţnog popreĉnog preseka.  Izvodnica AA’ će zauzeti poloţaj AA”.

izdvojimo zamišljeni cevni element debljine d.OTPORNOST MATERIJALA  Na štapu sa kruţnim popreĉnim presekom. izloţenom uvijanju uoĉimo zamišljeni element duţine dz. na udaljenosti  od ose. 115 . a zatim iz njega izdvojimo zamišljeni elementarni deo.  Iz uoĉenog zamišljenog elementa.

ostaju ravni i upravni na osu štapa i posle delovanja momenta uvijanja.OTPORNOST MATERIJALA  Iz pretpostavke da se na popreĉnom preseku štapa. Pretpostavka o deformacijama  Popreĉni preseci štapa kruţnog popreĉnog preseka. 116 .  Promena duţina svih izvodnica štapa pri delovanju momenta uvijanja moţe se zanemariti (izvodnice ostaju pribliţno iste i posle delovanja momenta uvijanja). pojavljuju samo naponi smicanja. pri delovanju momenta uvijanja. na udaljenosti  veliĉina ovih napona jednaka .4 Uvijanjem štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Jednaĉine ravnoteţe  Podsetimo se jednaĉina ravnoteţe u sluĉaju opšteg opterećenja linijskih mosećih elemenata. Pretpostavka o proširenom Hukovom zakonu Ako za aksijalno napregnut štap vaţi Hukov zakon u obliku onda za štap izloţ en uvijanju vaţi prošireni Hukov zakon formulisan na naĉin   E  13. ravni i upravni na osu štapa pre delovanja momenta uvijanja.

 Uoĉena izvodnica AB ovog unutrašnjeg valjka zbog deformisanja se premesti u poloţaj AB1. 117 .OTPORNOST MATERIJALA 1) 2) 3)  A A zx dA  Tx dA  Ty 4)  A z dA  y  M x   A zy 5)    z dA  x  M y 6) z dA  N   A A zy dA  x   zx dA  y   M t  Jednaĉine ravnoteţ e kod štapova kruţnog popreĉnog preseka koji su opterećeni na uvijanje imaju oblik 13.5 Uvijanjem štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Veza izmeĊu ugla klizanja i ugla uvijanja  Zamislimo da smo iz štapa izloţenog uvijanju izdvojili neki unutrašnji valjak duţine dz i polupreĉnika .

6 Uvijanje štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Relativni ugao uvijanja 118 .OTPORNOST MATERIJALA 13.

7 Uvijanje štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Ugao uvijanja U svrhu izvoĊenja izraza za odreĊivanje ugla uvijanja poći ćemo od izraza za relativni ugao uvijanja M t z  d z   z    G  I 0 z  dz '  119 .OTPORNOST MATERIJALA 13.

OTPORNOST MATERIJALA d z    ' z   dz  M t z   dz G  I 0 z  Ugao uvijanja na duţini z  l  z     z   dz   ' 0 z M t z   dz G  I 0 z  0 z Za ukupnu duţinu štapa ugao uvijanja iznosi  z  l     z   dz   ' 0 M t z   dz G  I 0 z  0 l 120 .

   G     G     z  '  M t z   z z.    M t z    I 0 z  dolazi se do raspodele napona smicanja po 121 .max   t   W z    0  max M z  Za I 0 z   I 0  const W  0 z   const z .     I 0 z  Uproizvoljnom preseku štapa maksimalni napon smicanja iznosiće  z z max  M t z  W0 z  Najveća vradnost napona smicanja na rasponu štapa napregnutog na uvijanje je na mestu za koje vaţi    z . z z.OTPORNOST MATERIJALA 13.8 Uvijanje štapova kruţ nog popreĉnog preseka – Naponi smicanja Za izvoĊenje izraza pomoću kojeg ćemo odrediti napone smicanja štapa kruţnog popreĉnog preseka. koji je napregnut na uvijanje.max W0 Korišćenjem izraza  popreĉnom preseku. max  M t . iskoristićemo izraz M t z   ' z   G  I 0 z   z z.

Dimenzionisanje prema dozvoljenom naponu smicanja Za ovaj kriterijum dimenzionisanja vaţi:  z max M z   M z      t    d  W0 z   t  W z   d  0  max d 3 M t z   16 d Za vratilo kruţnog popreĉnog preseka (puno vratilo) polarni otporni moment je:  d 3 16M t z  W0  d 16 3 Potreban preĉnik punog vratila  d 122 .OTPORNOST MATERIJALA 13.9 Dimenzionisanje vratila kruţ nog i kruţ no-prstenastog popreĉnog preseka  Dimenzionisanje vratila kruţnog i kruţno-prstenastog popreĉnog preseka vrši se:  Prema dozvoljenom naponu smicanja (τd) i  Prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja (’d).

OTPORNOST MATERIJALA  z max M z   M z     t    d  W0 z   t  W z   d  0  max d 1  4 16 M z  d 3 1  4  t 16 d   Za vratilo kruţno-prstenastog popreĉnog preseka (šuplje vratilo) polarni otporni moment je: 3 W0    Potreban preĉnik šupljeg vratila: d 3 16M t z    d 1  4    du du  dv d Odnos unutrašnjeg du i vanjskog d = dv preĉnika šupljeg vratila Dimenzionisanje prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja Za ovaj kriterijum dimenzionisanja vaţi:  z max '  M z      d'  t  G I z   0   max M z  I 0 z   t '  G d d 4 M t z   32 G  d' Za vratilo kruţnog popreĉnog preseka (puno vratilo) polarni moment inercije je: Potreban preĉnik punog vratila: d 4 32M t z   G  d' d 4 I0  32 M z  d 4 1  4  t ' 32 G d  z max '  M z   M z     d'  I 0 z   t '  t  G I z   G d 0   max   Za vratilo kruţno-prstenastog popreĉnog preseka (šuplje vratilo) polarni moment inercije je: d 4 I0  1  4 32   123 .

OTPORNOST MATERIJALA Potreban preĉnik šupljeg vratila: d 4 32M t z   G  d' 1  4   13. Provera čvrstoće  z z max   t    d  W z    0  max Za A=const  M z   τd – Dozvoljeni (dopušteni) napon smicanja M t .max W0 d Provera krutosti τd – Dozvoljeni (dopušteni) relativni ugao uvijanja Za I0=const  max  ' M t . ito:  Proveru ĉvrstoće.10 Provere vratila  Ĉesto je za konkretno vratilo potrebnmo izvršiti proveru.  Proveru krutosti i  Proveru nosivosti.max G  I0    'd  ' max   t  G  I z   0   max  M z     'd Provera nosivosti Prema dozvoljenom naponu smicanja τd M t z   W0  d Prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja ’d M t z   G  I 0   ' d 124 .

OTPORNOST MATERIJALA 13. pri uvijanju vratila. IDEJA: Uz malo povećanje spoljašnjeg preĉnika i primenu kruţno-prstenastog popreĉnoh preseka ostvariti uštedu u materijalu.11 Uštede u materijalu korišćenjem šupljih vratila Podsetomo se da je napon smicanja z(z). Grafiĉki prikaz raspodele napona smicanja smicanja pri uvijanju vratila kruţnog popreĉnog preseka ZAPAŢANJE: Unutrašnji deo vratila je manje napregnut na uvijanje od spoljašnjeg dela. kruţnog i kruţno-prstenastog popreĉnog preseka ! 125 .  z z   M t z   I 0 z   0 R Raspodela napona smicanja pri uvijanju vratila kruţnog popreĉnog preseka prikazana je grafiĉki. Posmatrajmo dva vratila od istog materijala. linearna funkcija od polupreĉnika njegovog kruţnog popreĉnog preseka.

126 . iste duţine i istog momenta uvijanja M t.OTPORNOST MATERIJALA Kružni i kružno-prstenasti poprečni presek vratila Zone (oblasti) iskorišćenosti materijala kod punih vratila ? Razmotrimo sluĉaj vratila V1 kruţnog i vratila V2 kruţno-prstenastog popreĉnog preseka koja su od istog materijala.

 max V 1   max V 2 Q1 Q2 Uglova uvijanja: Koristeći oznake na slici sa prethodnog slajda odredimo odnose: Preĉnika: Odnos preĉnika (kriterijum dozvoljenog napona smocanja d ! 3 d1 d2 Teţina: 1 2 16M t d1  d2  d 3 16M t   d 1  4  3 1  4    d1  d 2  d2 d3 Odnos teţina (prema izrazima za izraĉunavanje teţina)! Q1  1  A1  l1  Q2  2  A2  l2 Q1  A1  l1  l2 Q2 A2 d12 d12 d12 4  2  2 2 d 2  d 32 d 2  d 32 d 2 1  2  4 4   1   2 127 . potrebno je da im maksimalni naponi smicanja imaju istu vrednost.OTPORNOST MATERIJALA Da bi vratila V1 i V2 imala istu nosivost.

2  32 128 .1 2 32 G I 0. 2 1 1'  l1   2  2'  l2 1'  1'  Mt G I 0. 2  1  32 d 4    Mt 1 2 I 0. 2 l1  l2 d14 I 0.OTPORNOST MATERIJALA 1 .1  32 4 d2 1  4  I 0. A2 – Površine popreĉnih preseka vratila V1 i V2 Q1 d1 d 2   Q1   1  2 Q2 Q2 2 3 1   1  2 2 2 4 2 3 1   1   1   2 2 2 3 2 2  d1 3  1  4 d2 3 1   1  2  Q1  Q2 ZAKLJUĈAK: Sa šupljim vratilom je ostvarena ušteda u materijalu.1 Mt G I 0. l2 – Duţine vratila V1 i V2 A1 . Odnos uglova uvijanja (prema izrazima za izraĉunavanje uglova uvijanja) ! 4 Mt d2 1  4   1 G I 0.1 I 0. 2 – Specifiĉne teţine vratila V1 i V2 l1 .

Primer statiĉki odreĊenog i statiĉki neodreĊenog štapa opterećenog na uvijanje 129 .12 Problemi uvijanja štapova  Problemi uvijanja koje ćemo rešavati odnose se na:  Štapove kruţnog i kruţno-prstenastog popreĉnog preseka (površina preseka A=const).  Sliĉno kao i problemi aksijalnog naprezanja štapova i problemi uvijanja štapova mogu biti:  Statiĉki odreĊeni i  Statiĉki neodreĊeni.OTPORNOST MATERIJALA 1  d 2  1  4   3 1  4 3  1 4    1      2  d1   2 3 1  4 4   1  4 4 4 d1 3  1  4 d2 3 1 1  1  4 3 1  4 ZAKLJUĈAK: Uz uštedu materijala.  Štapove kruţnog i kruţno-prstenastog popreĉnog preseka (površina preseka A≠const). kod šupljeg vratila imamo i veću krutost. 1   2 13.

OTPORNOST MATERIJALA Statički neodreĎe problem uvijanja – Metod sila n 130 .

odrediti potrebne preĉnike štapa na delovima i (usvojene vrednosti preĉnika zaokruţiti na cele mm). relativne uglove uvijanja ’(z). Prema dozvoljenom naponu na uvijanje d = 5 kN/cm2 i prema dozvoljenom relativnom uglu uvijanja ’d= 1. 131 . 1. uglove uvijanja (z).OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 1 Na slici je prikazan štap opterećen na uvijanje. Odrediti preseĉne momente uvijanja M t(z).5 /m. maksimalne napone smicanja max(z) i nacrtati odgovarajuće dijagrame. 2.

moţe se razmatrati odvojeno. opterećena još na zatezanje (pritisak) i na uvijanje. svako od opterećenja. savijanje. SAVIJANJE  U posebnu grupu mašinskih elemenata opterećenih na savijanje spadaju:  Vratla i  Osovine. osim na savijanje.  Vratila su u opštem sluĉaju.  Ravne grede sa svojim poduţnim osama.  Prema principu nezavisnosti. odnosi se na linijske noseće elemente koji se zovu grede (gredni nosaĉi). odnosno sa aksijalnim ili poduţnim opterećenjem (naprezanjem) već smo se upoznali.  Poduţne ose štapova su pri aksijalnom naprezanju ili pri naprezanju na uvijanje ostajale nepromenjene. pri savijanju se zakrivljuju.  Sa zatezanjem (pritiskom). 132 .  Naprezanje na savijanje ili samo.OTPORNOST MATERIJALA 14.  Upoznali smo se i sa naprezanjem na uvijanje.  Savijanje se moţ e podeliti na:  Ĉisto savijanje i  Savijanje silama.  Aksijalno naprezanje i naprezanje na uvijanje odnosili su se na štapove kao linijske noseće elemente.

 Izabraćemo jedan popreĉni presek grede (izabrani popreĉni presek). 133 . dok su tangencijalni naponi jednaki nuli.  z  14. a zatim ćemo posmatrati napone na tom preseku.  Iz grede ćemo izdvojiti deo koji sadrţi izabrani popreĉni presek.  Pretpostavka o deformacijama i  Pretpostavka o vezi napona i deformacija.OTPORNOST MATERIJALA 14.  zy . kao i kod drugih vidova naprezanja. imamo napone: Normalni napon z tangencijalne napone  zx . poći ćemo od opšteg sluĉaja opterećenja grede. usvojene su izvesne pretpostavke. Naponi na izabranom popreĉnom preseku grede pri opštem sluĉaju opterećenja Na izabranom popreĉnom preseku grede. ito:  Pretpostavka o naponima. normalni napon je razliĉit od nule. pri opštem sluĉaju opterećenja .2 Ĉisto savijanje – Pretpostavke  U svrhu rešavanja problema ĉistog savijanja.1 Ĉisto savijanje  U svrhu razumevanja ovog problema. Čisto savijanje – Pretpostavka o naponima  U sluĉaju ĉistog savijanja grede.

 Ak se poduţna vlakna na jednoj strani savijene grede izduţuju. glase: 1) 2) 3)  A A zx dA  0 dA  0 4)  A z dA  y  M x  0   A zy 5)    z dA  x  0 6) z dA  0   A A zy dA  x   zx dA  y   0 Čisto savijanje – Pretpostavka o deformacijama  Jednostavnosti radi.  Ova vlakna ze sovu neutralna vlakna. posmatraćemo gredu konstantnog pravougaonog popreĉnog preseka (A=const). a na drugoj skraćuju.  Zamislimo da sve strane grede sadrţe ortogonalnu mreţu linija. pri savijanju zakrivljuje.  Vratimo se na gredu sa ortogonalnom mreţom linija i pogledajmo šta se dešava sa popreĉnim presecima.  Trag neutalne površine na yz ravni predstavlja neutralnu liniju n-n. a odgovarajuća površina koja ih sadrţi. logiĉno je zakljuĉiti da u savijenoj gredi postoje vlakna koja nisu promenila svoju duţinu. 134 . a na drugoj skraćuju.OTPORNOST MATERIJALA  z  0  zx   zy   z  0  Na osnovu pretpostavke o naponima. kako je već reĉeno.  Greda se. jednaĉine ravnoteţe za izabrani popreĉni presek izdvojenog grednog dela. neutralna površina (neutralna ravan pre savijanja). pa joj se na jednoj strani poduţna vlakna izduţuju.

posmatrajmo vlakno a-a na gornoj strani grede. neutralno vlakno n-n i vlakno c-c na udaljenost y. ostaju ravni. u ravni yz.OTPORNOST MATERIJALA Popreĉni preseci grede opterećene na ĉisto savijanje ostaju ravni !!! Popreĉni preseci grede pre (gore) i posle ĉistog savijanja (dole)  Iz ĉinjenice da popreĉni preseci grede izloţ ene ĉistom savijanju. dz    y  d   d z   dz  d z  y  K y Izolovani gredni element posle ĉistog savijanja 135 . vlakno b-b na donjoj strani grede. sledi  z  0  zx   zy  0 Na izolovanm grednom delu duţine dz.

Radijus krivine (zakrivljenosti) K – Krivina (zakrivljenost) jednaka reciproĉnoj vrednosti radijusa krivine (zakrivljenosti) Čisto savijanje – Pretpostavka o vezi napona i deformacija Vezu napona i deformacija u sluĉaju ĉistog savijanja grednih nosaĉa. Pod kojim će uslovima pomenute jednačine biti zadovoljene? 136 . ĉetvrtoj i petoj jednaĉini. z  K z   K  const Normalni napon σz zavisi samo od koordinate y  z   z y Vratimo se ponovo na jednaĉine ravnoteţe 1) 2) 3)  A A zx dA  0 dA  0 4)  A z dA  y  M x  0   A zy 5)    z dA  x  0 6) z dA  0   A A zy dA  x   zx dA  y   0 Normalni napon σz srećemo u trećoj. definiše Hukovog zakona y  z  E  z  z   K z   y  Kod ĉistog savijanja  σ z  E  K z   y   z  y.OTPORNOST MATERIJALA  .

konstante (A=const i Ix=const).  Do sada smo pretpostavili da su površina popreĉnog preseka grede kao i aksijalni moment inercije za osu x. 137 . bude teţišna osa.OTPORNOST MATERIJALA  Da bi treća jednaĉina ravnoteţ e bila zadovoljena potrebno je da osa x popreĉnog preseka. oko koje se greda savija.  Da bi peta jednaĉina ravnoteţe bila zadovoljena potrebno je da ose x i y popreĉnog preseka. budu glavne teţišne ose. jer tada je centrifugalni moment inercije Ixy jednak nuli (0). jer tada je statĉki moment Sx za tu osu jednak nuli (0).

 Ovakvo savijanje se zove savijanje oko glavne teţišne ose inercije.  I u ovom sluĉaju.OTPORNOST MATERIJALA  Sada uzmimo da su Aconst i Ixconst . 138 . ako su ose x i y glavne teţišne ose. biće S x = 0 i Ixy = 0.  Samim tim biće zadovljene treća i peta jednaĉina ravnoteţe o kojima je već bilo reĉi.

imamo maksimalne vrednosti normalnih napona koje su u apsolutnom smislu jednake.  Kod preseka kojima osa x jeste teţišna. a negativne na vlakna koja se skraćuju. onda u najudaljenijim suprotnim taĉkama preseka. Primer 1: Rasodela normalnog napona po visini T-profilnog popreĉnog poreseka grednog nosaĉa 139 . u apsolutnom smislu imamo maksimalne vrednosti normalnih napona koje nisu jednake.  Pozitivne vrednosti normalnog napona odnose se na vlakna koja se izdužuju.OTPORNOST MATERIJALA  Ako se gredni nosaĉ savija oko ose x koja je i teţišna i simetralna osa popreĉnog preseka. u najudaljenijim taĉkama od te ose. od te ose.  Prikaţimo to na primerima. ali nije simetralna osa.

OTPORNOST MATERIJALA Primer 2: Rasodela normalnog napona po visini I-profilnog popreĉnog poreseka grednog nosaĉa Primer 3: Rasodela normalnog napona po visini pravougaonog popreĉnog poreseka grednog nosaĉa 140 .

14.  Zato za posledicu imamo krivljenje (vitoperenje) popreĉnih preseka. za preseseĉne sile vaţi: Ty  Ty  z   0 M x  M x z   0 N  Tx  M y  M t  0 141 .  Teţišna osa z koja leţi u neutralnoj ravni naziva se neutralna linija ili elastiĉna linija.  Ravan xz je neutralna ravan. momentima M y.3 Savijanje silama  Savijanje grednih nosaĉa popreĉnim silama znatno je sloţenije od ĉistog savijanja. pojavljuju se u:  Ravnima upravnim na osu z i  Ravnima u pravcu ose z. oko x ose.  Naponi smicanja izazvani delovanjem popreĉnih sila.  Napomena: Zakljuĉci i izrazi do kojih smo došli vaţe i u sluĉaju ĉistog savijanja grede oko ose y. Krivljenje (vitoperenje) popreĉnih preseka grednog nosaĉa opterećenog na savijanje popreĉnim silama oko ose x Pri savijanju grednih nosaĉa silama.OTPORNOST MATERIJALA  Iz raspodela napona na prethodnim slikama zakljuĉujemo sljedeće:  Sva vlakna koja leţ e u ravni xz ostaj nepromenjene duţine.

 Zbog ovoga se kod savijanja silama pretpostavlja da su: Savijanje silama – Pretpostavka o vezi napona i deformacija Vezu normalnog napona i poduţne deformacije (dilatacije) u sluĉaju savijanja grednih nosaĉa silama. kao i kod problema ĉistog savijanja.  Pretpostavku o deformacijama i  Pretpostavku o vezi napona i deformacija. kao i u sluĉaju ĉistog savijanja. postoje moment savijanja M x i popreĉne sile Ty i logiĉno je pretpostaviti da su normalni napon i tanencijalni naponi u tom popreĉnom preseku. σz  0  zx  0  zy  0 Savijanje silama – Pretpostavka o deformacijama  Zbog krivljenja (vitoperenja) popreĉnih preseka. Savijanje silama – Pretpostavka o naponima  Pri savijanju silama oko ose x (silama u ravni yz). uvodimo:  Pretpostavku o naponima.OTPORNOST MATERIJALA 14. da se zakljuĉiti da vaţi sljedeće:  zx  0 z  0  zy  0  Za materijale koji se najĉešće koriste u tehnici eksperimentalno je utvrĊeno da vitoperenje (izuzev kod tankozidnih greda) zanemarljivo malo utiĉe na poduţne deformacije vlakana i raspodelu normalnih napona. generalno razliĉiti od nule. a na osnovu pretpostavke o naponima. definiše Hukov zakon  z  E  z 142 . u proizvoljnom popreĉnom preseku upravnom na osu z.4 Savijanje silama – Pretpostavke  I kod problema savijanja silama.

z   M z  M z  M x z   y  z .OTPORNOST MATERIJALA Pretpostavlja se da u sluĉaju savijanja grednih nosaĉa silama. normalni naponi se kao i u sluĉaju ĉistog savijanja.  M z   143 . za tangencijalne napone vaţi prošireni Hukov zakon  zx  G   zx  zy  G   zy Savijanje silama – Normalni naponi U sluĉaju savijanja grednih nosaĉa silama moment savijanja oko x ose M x  M x z   const Pošto se uticaj popreĉnih sila na poduţne deformacije vlakana zanemaruje. i kod savijanja silama.max z   x  ymax  x I x z  Wx z  I x z   max   x   W z    x  max NAPOMENA: Sliĉni izrazi vaţ e i u sluĉaju savijanja oko ose y. za y = y max . imamo maksimalnu vrednost normalnog napona  z . momentima savijanja M y. kao i kod uvijanja.max z   M x z  M z   ymax  x Ix Wmax Za Ix=Ix(z)const vaţi:  z   z  y. imamo da je  z z   M x z  y Ix E  K z   M x z  Ix Kao kod ĉistog savijanja. mogu izraziti na naĉin: σ z   z z   E  K z   y M x z  y Ix σ z   z z   Za Ix=const duţ cele grede.

 Neka je greda izloţena savijanju oko ose x pri ĉemu je Mx=Mx(z)const. Veza izmeĊu komponenti zx i zy dinisana je izrazom  zx   zy  tg 144 .  Gredni element duţine dz prikazan je na narednoj slici. jesu ose x i y.OTPORNOST MATERIJALA 14.5 Savijanje silama – Naponi smicanja  Uzmimo u razmatranje gredni element duţine dz. Komponente ovih napona u taĉkama A i B. u opštem sluĉaju ne moraju biti jednake.  Glavne teţišne ose izabranog popreĉnog preseka koji pripada tom grednom elementu. Naponi smicanja tangiraju konturu popreĉnog preseka.

Na jednostruko simetriĉnom preseku posmatraćemo duţ AB na udaljenosti y od ose x. Primer jednostruko simetriĉnog preseka sa raspodelom napona smicanja za posmatranu duţ AB 145 . Sprovedimo sada analizu napona smicanja za gredu sa jednostruko simetriĉnim popreĉnim presekom (osa y je simetralna osa). Raspodela napona smicanja za pravougaoni popreĉni presek  zy    zx  0 Ovo se zasniva na ĉinjenici da su vitoperenja popreĉnih preseka zanemarivo mala. Pravci napona smicanja se seku u taĉki O.  Posmatraćemo gredu pravougaonog popreĉnog preseka izloţenu savijanju silama u ravni yz.OTPORNOST MATERIJALA  Posvetimo se sada projekcijama napona smicanja u pravcu ose y.

OTPORNOST MATERIJALA 14. 146 .7 Savijanje silama – Napon smicanja za proizvoljnu taĉku  Posmatrajmo sada gredni element duţine dz sa simetriĉnim popreĉnim presecima koji ga ograniĉavaju.  Kod dvostruke konzole će se pojaviti klizanje na dodirnim površinama. na isti naĉin opterećenu. Uz dokaz o postojanju napona smicanja pri savijanju silama 14.  Na jednu elementarnu površinu deluje napon z a na drugu (z+dz). ali će se zato pojaviti naponi smicanja. na površini dz delovaće naponi smicanja yz.  Kod jednostruke konzole neće se pojaviti klizanje.  Na gornjem delu popreĉnih preseka uoĉimo elementarne površine. na kraju opterećenu silo F. i dvostruku konzolu sa pravougaonim popreĉnim presecima površine 2[b(h/2)].  Na gornjoj površini popreĉnog preseka deluje napon smicanja zy .6 Savijanje silama – Dokaz o postojanju naponi smicanja  Posmatraćemo jednostruku konzolu sa pravougaonim popreĉnim presekom površine bh.  Na udaljenosti y od ose x uoĉimo površinu dz koja će gredni element podeliti na gornji donji deo.  Na osnovu stava o konjugovanosti napona smicanja.

pri savijanju silama 147 .OTPORNOST MATERIJALA Uz odreĊivanje napona smicanja za proizvoljnu taĉku.

z   148 . izraĉunava se pomoću izraza  max  Formula Ţuravskog za grede promenljivog popreĉnog preseka (I x = Ix(z)  const) glasi  zy  y. izraĉunava se pomoću izraza Ty z   Sx z     max z    I x z    z   max   max u gredi promenljivog popreĉnog preseka (Ix = Ix(z)  const). koristi se Formula Ţuravskog. z     max(z) za konkretno z grede promenljivog popreĉnog preseka (I x = Ix(z)  const).OTPORNOST MATERIJALA ZAKLJUĈAK: Za odreĊivanje napona smicanja u proizvoljnoj taĉki popreĉnog preseka grede. izraĉunava se pomoću izraza  max z   Ty z   Sx  y        Ix   max Ty . z     I x  z     y. izraĉunava se pomoću izraza  max   y  x  I  z    y.max  Sx    I x    max   max u celoj gredi konstantnog popreĉnog preseka (Ix=const). z   Ty z   Sx  y. z     x  max  T  z  S  y. izloţ ene savijanju silama. max(z) za konkretno z grede konstantnog popreĉnog preseka (Ix=const).

Nacrtati raspodelu normalnih napona po visini kritiĉnog popreĉnog preseka sa upisanim vrednostima napona u taĉkama K i L. 14. primenićemo formulu Ţuravskog.  Primenu ove formule izvršićemo za  Pravougaoni i  Trougaoni popreĉni presek. 1. Odrediti poloţaj kritiĉnog (opasnog) popreĉnog preseka. Raspodela napona smicanja po visini pravougaonog poprečnog preseka bh 3 Aksijalni moment inercije za osu x: I  x 12 Ty  S x  Formula Ţuravskog:    Ix      ZAPAŢANJE: Raspodela napona smicanja  po visini pravougaonog popreĉnog preseka je u direktnoj vezi sa koliĉnikom  S  Površina: A  bh  x     149 .OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 1 Greda na Slici 1 opterećena je na savijanje silama F.8 Savijanje silama – raspodela napona smicanje po visini popreĉnih preseka greda  Da bi došli do raspodele napona smicanja po visini popreĉnog presek konkretne grede. 2.

Maksimalni napon smicanja je u taĉki za koju je d  Sx     f1'  y   0 dy      2   Sx  1  h     f1  y      y 2    2  2       d     dy    y 0 d  Sx     f1'  y    y dy      f1'  y  0 ZAKLJUĈAK: Maksimalni napon smicanja je u težištu pravougaonog poprečnog preseka. 150 .OTPORNOST MATERIJALA Statički moment površineA : S x  yi  A h  A     y 2  yi   Sx  1    yi  A       1h h 1h      y  yi    y  22 2 22    Sx  1 1 1  h  h      yi  A      y       y      2  2   2    Sx     f1  y      Za 2   S x  1  h        y 2    2 2        h y 2 2   Sx  1  h     f1  y      y 2   0  ξ  2  2       ZAPAŢANJE: IzmeĊu y = -h/2 i y = h/2 mora postojati maksimalna vrednost napona smicanja  = max .

OTPORNOST MATERIJALA y0  max 2   S x  1  h        y 2    2 2         Sx  h2        max 8 Ty  S x  bh 3    I  I x    max x   12  max 12Ty h 2 3 Ty 3 T  max   y     2 A bh3 8 2 bh 2 bh 3   Ty  S x    12Ty  1  h      Ix  bh 3 2  2  Ix       12 2   S x  1  h        y 2    2 2          y2    Raspodela napona smicanja za pravougaoni popreĉni presek 151 .

OTPORNOST MATERIJALA Raspodela napona smicanja po visini trougaonog poprečnog preseka Trougaoni popreĉni presek grede Površina trougla: A bh 2 bh 3 Ix  36 Aksijalni moment inercije za osu x: Formula Ţuravskog:  Ty  S x    Ix      A 1 2     h  y  2 3    Sx  1    yi  A       2h 12   yi  y   h  y  yi    y  33 3 3    Sx  1 2  h    1 2       y      h  y      3 3  2 3        Sx  1 2  h   1 2       y   h  y    3 3   2 3     Sx  1  h 1 2  2  1 2        y    h  y     h 2  hy  hy  y 2    3 3 3 3    3  3 9   152 .

OTPORNOST MATERIJALA 2  S x  h2   y  y       27 2  3 h   9 h              Sx     f2 y      Sx       2 0   y h 3 2 y h 3 2  S x  h2   y  y       27 2  3 h   9 h             2  S x  h2   y  y       27 2  3 h   9 h             1 y h 3  Sx       1 0   y  h 3 ZAPAŢANJE: IzmeĊu y = -h/3 i y = 2h/3 mora postojati maksimalna vrednost napona smicanja  = max . Maksimalni napon smicanja je u taĉki za koju je d  Sx     f 2'  y   0 dy      2  S x  h2   y  y       27 2  3 h   9 h             d     dy    h h 2 d  Sx  h 2    f 2'  y    y  f 2'  y    y  0  y  6 9 3 dy    9 3   ZAKLJUĈAK: Maksimalni napon smicanja nije u težištu trougaonog poprečnog preseka. h y 6  max 2  S x  h2   y  y       27 2  3 h   9 h              Sx  h2        max 12 Ty  S x  bh 3    I  I x    max x 36    max 36Ty h 2 3Ty    3 bh 12 bh  max bh  2 A 3 Ty   2 A 153 .

OTPORNOST MATERIJALA bh 3 Ix  36 T S   y x Ix      2 36Ty h 2   y  y     3  2  3   9   bh 27  h h    2 2  S x  h2  2 Ty   y  y   y  y       27 2  3 h   9 h     3 A  2  3 h   9 h                     Raspodela napona smicanja povisini trougaonog popreĉnog preseka ZADATAK 1 Pretpostaviti da je prosta greda izloţ ena savijanju silama i definisati raspodelu napona smicanja po visini: 1. za bilo koji popreĉni presek kontinualno opterećene grede. 2. T-profilnog popreĉnog preseka. 14. Kruţnog. 154 . I-profilnog i 3.9 Savijanje silama – Glavni naponi  Pri savijanju silama izrazi za normalne napone i napone smicanja glase: z  • Mx y Ix  Ty  S x    Ix      Neka su primera radi. poznate raspodele raspodele normalnih napona i napona smicanja.

2 2 2 2 Pravci glavnih normalnih napona: tg 2  z Glavni normalni naponi:   z  155 .OTPORNOST MATERIJALA Kontinualno opterećena greda Normalni naponi i naponi smicanja po središnjem preseku kontinualno opterećene grede i naponski elemenati 1  z2  4 2 1.

OTPORNOST MATERIJALA Normalni naponi i naponi smicanja po središnjem preseku kontinualno opterećene grede i glavni naponski elemenati  Dvije familije linija kojima se tangente poklapaju sa pravcima glavnih napona zovu se trajektorije glavnih napona. Primer trajektorija glavnih normalnih napona. 2D i 3D naponskog stanja. jesu izonaponske linije (linije duţ kojih izabrani napon ima istu vrednost).  Praktiĉnije u praksi. kontinualno opterećene konzole Primer izonaponskih linija grede izloţene ĉistom savijanju 156 . za slikovit prikaz 1D.  Trajektorije glavnih napona se retko primenjuju.

10 Savijanje – Dimenzionisanje grednih nosaĉa  U sluĉaju ĉistog savijanja grednih nosaĉa. u većini sluĉajeva uticaj napona smicanja moţe se zanemariti.OTPORNOST MATERIJALA NE PRIPADA PROBLEMIMA SAVIJANJA.  Inţ enjerski posmatrano. 157 . radi se o sloţenom opterećenju.  Npr. A MOŢE BITI OD KORISTI !!! Korišćenjem izonaponskih linija lako otkrivamo lokalnu koncentraciju napona. treba da vaţi  z . proraĉunski napon ne sme preći vrednost dozvoljenog napona na savijanje.max   d  U sluĉaju savijanja greda silama. i strogo posmatrano. za odnose: l  10 h  naponi smicanja se zanemaruju i usvoja se kriterijum dimenzionisanja prihvaćen kod ĉistog savijanja. osim normalnih napona imamo i napone smicanja. tj. 14.

max d NAPOMENA: Pri usvajanju dimenzija treba voditi raĉuna o stepenima sigurnosti.) Greda konstantnog popreĉnog preseka: M x . z  y  y max  M x z  M z   ymax  x   d I x z  Wx z  x Kada je osa x oko koje se vrši savijanje glavna težišna osa. ali nije i osa simetrije onda generalno za proraĉunski napon vaţi: M z de / dp   y  2 . propisima i sl..11 Savijanje silama – Lokalni naponi  PoĊimo od izraza za raspodelu normalnog napona po visini popreĉnih preseka grednog nosaĉa M z  z   z  y.... standardima. 14. z     y I x z  x 158 . beton..max Wx   d  Wx  M x . .. max de I x z  .max   dp I x z  NAPOMENA: Ovo se mora imati u vidu jer neki materijali ne podnose podjednako dobro istovremeno naprezanje na pritisak i zatezanje (liveno gvoţĊe.OTPORNOST MATERIJALA Ako je osa x oko koje se vrši savijanje glavna težišna osa i osa simetrije onda generalno za proraĉunski napon vaţi:   y. Dozvoljeni napon na zatezanje / pritisak M x  z   y1.

savijanju izloţenih greda je linearna funkcija koja za konkretan popreĉni presek zavisi od y koordinate. 14. Kontinualno opterećena greda Iz inţenjerske prakse se zna da normalni napon y iznosi 1-2 % od vrednosti normalnog napona z .OTPORNOST MATERIJALA  Saglasno Sen Venanovom principu ovaj izraz daje dosta dobre rezultate na mestima dovoljno udaljenim od mesta delovanja opterećenja.12 Savijanje – Stepen korišćenja popreĉnih preseka  Izraz za raspodelu normalnog napona z .  Ova pretpostavka je pri ĉistom savijanju potpuno prihvatljiva.  Pri izvoĊenju izraza za normalni napon pretpostavka je da se vlakna grednog nosaĉa ne izlaţu meĊusobnom pritisku.  Kod npr.  Podsetimo se raspodele normalnog napona za pravougaoni popreĉni presek grede izloţene savijanju. pa se moţe zanemariti. 159 . kontinualno opterećenih grada u gornjim vlaknima bi se pojavio i normalni napon y .

OTPORNOST MATERIJALA z z  z0  M x  z0  y Ix Kontinualno opterećena greda Zona slabog iskorišćenja materijala Raspodela normalnog napona za pravougaoni popreĉni presek grede (z=z0) 160 .

moţe se odrediti pomoću Wx. I : 100  Wx : Wx  100 Wx . Za 100 % iskorišćen I profil stepen iskorišćenost  nekog drugog profila.OTPORNOST MATERIJALA Raspodela normalnog napona za pravougaoni popreĉni presek grede (z=z0) IDEJA: Središnji slabo iskorišćeni deo pravougaonog popreĉnog preseka izbaciti. za iste površine A. I 161 . Novo rešenje sa boljim stepenom iskorišdenjem materijala Upotrebom I profila obezbeĊujemo veći stepen iskorišćenosti materijala.

 Neka je vratilo konstantnog. 14. Postavilo se pitanje idealnog oblika grede u celini. savijanje vratila posmatraćemo odvojeno. i za 100 % iskorišćen profila I30. imati zahtevanu ĉvrstoću. krutost i stabilnost.  Uzmimo za primer vratilo koje je u praksi sloţeno opterećeno. uz najmanji utrošak materijala. kruţnog popreĉnog preseka.  Zanimali su ih idealni oblici popreĉnih preseka sa kojima će grede.13 Savijanje – Idealni oblik grednih nosaĉa  U svrhu boljeg iskorišćenja materijala inţenjeri su se odavno zanimali oblicima popreĉnih preseka grednih nosaĉa. odrediti stepene iskorišćenosti ostalih profila iz uslova jednakosti površina.  Od ovoga se otišlo i dalje. pravougaoni profil h=3b i kruţ no-prstenasti profil.  Na osnovu principa nezavisnosti opterećenja. Primer vratila opterećenog na savijanje 162 .OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 2 Uzeti profil I30.

max d Proraĉunski model vratila sa dijagramom momenata savijanja (vratilo svedeno na prostu gredu)  Kod idealnog oblika vratila. Kriterijum dimenzionisanja: Wx  M x . pri savijanju su najbolje iskorišćena. svedenog na prostu gredu. popreĉni preseci su u funkciji od z i saglasno tome vaţi: M z  Wx  d x  f z   Najudaljenija vlakna od neutralne površine.OTPORNOST MATERIJALA ZAPAŢANJE: Levo i desno od mesta maksimalnog momenta savijanja. Idealni oblik grede 163 .  Na osnovu ovoga da se zakljuĉiti da bi optimalni oblik grede ĉinila dva tanka lima podjednako udaljena od neutralne ravan. greda ima slabo iskorišćenje materijala.

pa se ista ne primenjuje. Gredni nosač kojem treba odrediti idealni oblik 164 . Primer odreĎivanj idealnog oblika grede a U prvom koraku ćemo definisati proraĉunski model prikazanog nosaĉa.OTPORNOST MATERIJALA NEDOSTATAK:Cena ovakve grede je mnogo veća od cene prekomerno upotrebljenog materijala.

Potreban preĉnik na mestu delovanja Wx  M x z  d  d z   3 32  F  b z   l  d 165 . Iz uslova d . Proraĉunski model nosaĉa sa dijagramom momenata savijanja M x z  z a  M x ...OTPORNOST MATERIJALA Levo i desno od preseka delovanja sile F.max a b l d d 3 32  F  a  b   l  d d 3 Wx  32 sile F.max  F  Wx  M x .

166 . na gornju i donju stranu.14 Savijanje – Ojaĉavanje nosaĉa lamelama  Pravljenje grednih nosaĉa idealnog oblika moţ e se rešiti korišćenjem standardnih profila koji se mogu ojaĉati limovima (lamelama). prikazano je na narednoj slici.  Ovi limovi se postavljaju na pojaseve profila.  Ojaĉavanje grednog nosaĉa lamelama.OTPORNOST MATERIJALA 32  F  a  b d 3   l  d z d z   d 3 a d z   d 3 z b Levi podraspon grede Desni podraspon grede 14.

 Ojaĉanje izvršiti sa dve lamele. ojaĉanjem grede prikazane na narednoj slici.max Wx   max 2  M x . 167 .max 2Wx  M x .max 2  1 Wx Treba potražiti preseke sa duplo manjim momentima savijanja. Greda koju treba ojaĉati (dijagram momenata savijanja poznat)  PoĊimo od uslova zadatka da maksimalni napon treba smanjiti za 50% (za polovinu) i još poĊimo od izraza za maksimalni napon kod grede konstantnog popreĉnog preseka.  max  M x . sa gornje i donje strane (širina jednaka širini pojasa profila).OTPORNOST MATERIJALA Ojaĉavanje grednog nosaĉa lamelama Primer ojačavanja lamelama  Vrednost maksimalnog normalnog napona treba smanjiti za 50%.

levo z   YA  z K  zK  a  2  0.OTPORNOST MATERIJALA Moment savijanja je za 50% (duplo) manji od maksimalnog je za preseke koji sadrţ e taĉku K levo i taĉku K desno od oslonca B. 1 1 2 MK  2 M max   q  a 4 Potrebnu vrednost otpornog moment I profila u taĉkama K: Wx  MK d Preseci kod kojih je moment savijanja za 50% manji od maksimalnog Potrebna duţina nosaĉa za ojaĉanje zbog simetrija iznosi: l0  2  a  z K   0.59  a M K .707  a 2 q 2 1 zK   q  a 2 2 4 0 z a 168 .

OTPORNOST MATERIJALA Dodavanjem lamela menje se površina popreĉnog preseka I profila. pr  b    h  b  2 Wx 0  I x0 ymax ymax  h  2 2 1 2 I x . pr  b    h    2 Wx 0  h  2 2 169 . I x0 2 b  3 h     I x . pr  2  b       12 2 2     I x0 1 2  I x . pr  b    h  b  2 Za b  3 0 12 1 2 I x 0  I x .

 Proveru nosivosti i  Proveru krutosti.15 Savijanje – Provere  U nekim praktiĉnim sluĉajevima savijanja. Provera ĉvrstoće. pr q  a2  2 d  q  a2  2  Wx . pr   2  d    bh Debljina lima q  a2 1  Wx . pr  b    h    2  h  2  Wx0  Wx. z   M x z   Wx z   d Provera krutosti je vezana za deformacije i biće obraĊena posle analize deformisanja greda izloţenih savijanju. potrebno je izvršiti provere. pr  1 b    h 2 Wx  MK d  Wx. A=A(z)  max   x    d  W z    x  max Provera nosivosti. 170 . pr  b    h  2 2 d 14. A=A(z)  M z    max   y  x  I  z    y.OTPORNOST MATERIJALA Za h>>  iz Wx 0  I x0 ymax 1 2 I x . z     d   x  max  T  z  S  y. ito:  Proveru ĉvrstoće.

Odrediti I i U profile koji će osigurati nosivost grede. 14.OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 3 Greda na Slici 1 je opterećena na savijanje. Primer elastiĉne linije Elastiĉna linija je kriva ĉiji je krivina (zakrivljenost) definisana izrazom: K z   1  u z   ' 2 u " z  32 171 .16 Deformisanje greda pri savijanju  Pri savijanju grede dolazi do promene njenog pravolinijskog oblika.  Greda se deformiše (pojavljuju se ugibi i nagibi).  Promena oblika greda opisuje se elastičnim linijama. Dimenzionisati kritiĉni popreĉni presek i preseke na udaljenosti l/4 od oslonca A i oslonca B. 2. σ d  15 l3 m kN cm 2 1.

Osim što se pomere za u=u(z). teţišne taĉke popreĉnih preseka greda doţive i rotaciju za izvestan ugao  (translacija i rotacija).OTPORNOST MATERIJALA 1  u z   ' 2 u " z  32  M x z   f z  E  I x z  Ovo je taĉna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije iz koje se direktnim integraljenjem dolazi do ugiba u=u(z). Pomeranje i rotacija teţišnih taĉaka popreĉnih preseka grede i konzole Nagib elastiĉne linije je definisan uglom   tg  u ' z  172 .

Pošto su predznaci drugog izvoda i momenta savijanja uvek suprotni.Modul elastičnosti i M x  M x z  Moment savijanja oko težišne ose x I x z  Moment inercije poprečnog preseka za težišnu osu x 173 . 1  u z   ' 2 u " z  32  M x z   f z  E  I x z  u " z    M x z   f z  E  I x z  Pribliţna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije.OTPORNOST MATERIJALA u ' z  z 0  A u ' z  Predznaci nagiba elastične linije z l  B Za u max  2 l 1000 imamo da je 1  u ' z   1 2   Taĉna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije. pribliţna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije ima svoj konaĉan oblik u " z    Ugib M x z   f z  E  I x z  Nagib u ' z    f z  dz  z   C1 uz    z   C1  dz   z   C1 z  C2 u " z    M x z   f z  E  I x z  U svrhu rešavanja pribliţne diferencijalne jednaĉine elastiĉne linije potrebno je poznavati: E .

C2 Graniĉni uslovi za konzolu glase: u ' z  z 0   0  C1  0  0 uz  z 0   0  C1  0  C2  0 ukleštenja jednaki nuli (0). C1 . u ovim rešenjima pribliţne diferencijalne jednaĉine elastiĉne linije. C1 .OTPORNOST MATERIJALA REZIME: Opšti izrazi za nagib i ugib savijene grede imaju oblik u ' z    f z  dz  z   C1 uz    z   C1  dz   z   C1 z  C2 Integracione konstante C1 i C2 .17 Granični uslovi za prostu gredu i konzolu Graniĉni uslovi za prostu gredu glase: uz  z 0   0  C1  0  C2  0 uz  z l   l   C1  l  C2  0 Ugibi za oslonce jednaki su nuli (0). 14.C2 Za konzolu su nagib i ugib na mestu 174 .odreĊujemo iz graniĉnih uslova.

A=const) Reakcije u osloncima: YA  YB  1 ql 2 Moment savijanja oko ose x: q M x z   YA  z   z 2 2 M x z   ql q  z   z2 2 2 Kontinualno opteredena prosta greda (q=const.OTPORNOST MATERIJALA 14. A=const) Diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije: E I x u " z    M x z  M x z   ql q  z   z2 2 2  E I x u " z    ql q z  z2 2 2 E I x u ' z    ql 2 q 3 z  z  C1 4 6  E I x u z    ql 3 q 4 z  z  C1 z  C2 12 24 Graniĉni uslovi: u  z  z 0  0 u  z  z l  0 E I x u z    ql 3 q 4 z  z  C1 z  C2 12 24 0 E I x u  z  z 0   ql 3 q 4 C 0  0   0  C1  0  C2  0  2 12 24 E I x u  z  z l   ql 3 q 4  l   l  C1  l  0  C1  q l 3 12 24 24 175 .18 Deformisanje pri savijanju – Kontinualno opterećena prosta greda (q=const.

OTPORNOST MATERIJALA q C1  l 3 24 C2  0 E I x u ' z    ql 2 q 3 z  z  C1 4 6 ql q 4 E I x u z    z 3  z  C1 z  C 2 12 24 2 3  z z  1  6   4   l l     q l3 ' u z   24 E I x q l4 u z   24 E I x  z   z  2  z  4     2       l   l   l     z q l4 u z   24 E I x l 2  z   z  2  z  4     2   4   l   l   l     u z  z l 2  f mx 5q l 4  384 E I x z0 2 3 q l3  z z  u z   1  6   4   24 E I x  l  l   '   A  u  z  z 0 ' q l3  24 E I x 176 .

OTPORNOST MATERIJALA z l 2 3 q l3 q l3  z z   ' u z   1  6   4    B  u z  z l   24 E I x  24 E I x l l    ' 14.19 Deformisanje pri savijanju – Prosta greda opterećena koncentrisanim momentom (A=const) Reakcije u osloncima: YA  YB  M l Moment savijanja oko ose x: M x z   YA  z M x z   M z l Prosta greda opterećena koncentrisanim momentom Diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije: E I x u " z    M x z  M x z   M z l M z l M E I x u ' z    z 2  C1 2l E I x u " z    E I x u z    M 3 z  C1 z  C2 6l Graniĉni uslovi: u  z  z 0  0 u  z  z l  0 E I x u z    M 3 z  C1 z  C2 6l 177 .

OTPORNOST MATERIJALA Za z=0: E I x u  z  z 0   E I x u  z  z 0   M 3  0  C1  0  C2  0  C2  0 6l M 3  l  C1  l  0  C1  M l 6l 6 Za z=l: M l 6 C2  0 C1  M 2 z  C1 2l M E I x u z    z 3  C1 z  C2 6l E I x u ' z    Ml u ' z   6 E Ix Ml u z   6 E Ix 2  z  1  3    l      z   z 3     3     l   l     Ml u z   6 E Ix ' 2 2  3 z z  l 1  3     0  1  3    0  z  3 l  l    u z  z  3 l 3  f max 3 M l2  27 6 E I x Ml  u z   6 E Ix  z   z 3     3     l   l     178 .

OTPORNOST MATERIJALA Ml z  0 u z   6 E Ix ' 2  z  1  3    l     2  z  1  3    l      A  u ' z  z 0  Ml 6 E Ix z  l u z   M l 6 E Ix '   B  u '  z  z l   Ml 3 E Ix 14.20 Deformisanje pri savijanju – Konzola opterećena silom na slobodnom kraju (A=const) Konzola opterećena silom na slobodnom kraju (A=const) Reakcije u osloncima: YA  F Moment savijanja oko ose x: Diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije: M x z   YA  z  M A M x z   F z  F l " E I x u " z    M x z   E I x u z    F z  F l M x z   F z  F l E I x u ' z    F 2 z  Fl z  C1 2 E I x u z    F 3 F l 2 z  z  C1 z  C2 6 2 179 .

OTPORNOST MATERIJALA Graniĉni uslovi: u ' z  u  z  z 0  0 E I x u ' z    z 0 0 E I x u ' z    F 2 z  Fl z  C1 2 F Fl E I x u z    z 3  z  C1 z  C2 6 2  F 2  0  Fl  0  C1  0 2 F Fl E I x u " z     03   0  C1  0  C2  0 6 2  C1  C2  0 F 2 z  Fl z  C1 2 C1  C2  0 F Fl E I x u z    z 3  z  C1 z  C2 6 2 E I x u ' z    F l2 u z   2 E Ix '   z   z 2  2       l l      z  2  z 3  3        l l      z   z 2  2       l l      z  2  z 3  3        l l    F l2 u z   6 E Ix ' F l2 u z   2 E Ix z l F l2 u z   6 E Ix u z  ' z l   max F l2  2 E Ix F l3  3 E Ix u z  z l  f max 180 .

21Deformisanje pri savijanja–Prosta greda opterećena koncentrisanom silom Prosta greda opterećena koncentrisanom silom Reakcije u osloncima: YA  YB  b F l a F l YA  b F l MOMENTI SAVIJANJA NA PODRASPONIMA b  M x . 2 z    F   z  F  z  a  l  181 .1 z    F   z l  b  M x .OTPORNOST MATERIJALA 14.

24 REŠENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA ELASTIČNIH LINIJA Podraspon a  z  a+b : b  " EI xu2 z    F   z  F  z  a  l  z  a   C b  EI u z    F   z 2  F  3 2  2l  ' x 2 2  z  a   C  z  C b  EI xu2 z    F   z 3  F  3 4 6  6l  3  182 .OTPORNOST MATERIJALA 14.23 REŠENJA DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA ELASTIČNIH LINIJA Podraspon 0  z  a : b  " EI xu1 z    F   z l  b  EI xu1' z    F   z 2  C1  2l    b  EI xu1 z    F   z 3  C1  z  C2  6l  14.22 DIFERENCIJALNE JEDNAČINE ELASTIČNIH LINIJA 14.

OTPORNOST MATERIJALA Graniĉni uslovi: u 2  z  | z l  0 u1 z  | z 0  0 b  EI xu1 z    F   z 3  C1  z  C2  6l   ' u1' z  | z  a  u2 z  | z  a u1 z  | z 0  0 u1 z  | z  a  u2 z  | z  a u 2  z  | z l  0 ' u1' z  | z  a  u2 z  | z  a u1 z  | z  a  u2 z  | z  a b  EI xu1 z  | z 0   F   03  C1  0  C2  0  6l   C2  0 ' u1' z  | z  a  u2 z  | z  a u1 z  | z 0  0 b  EI xu1' z    F   z 2  C1  2l  u 2  z  | z l  0 u1 z  | z  a  u2 z  | z  a z  a   C b  EI u z    F   z 2  F  3 2  2l  ' x 2 2 b  EI xu1' z  | z a   F   a 2  C1  2l  a  a   C b  EI u z  | z a   F   a 2  F  3 2  2l  ' x 2 2 C1  C3 u 2  z  | z l  0 ' u1' z  | z  a  u2 z  | z  a u1 z  | z 0  0 b  EI xu1 z    F   z 3  C1  z  C2  6l  u1 z  | z  a  u2 z  | z  a z  a   C  z  C b  EI xu2 z    F   z 3  F  3 4 6  6l  3 183 .

pojednostavio je KLEBŠ (njegov postupak sintegracije izuĉava se kao KLEPŠOV postupak). 184 .OTPORNOST MATERIJALA b  EI xu1 z  | z a   F   a 3  C1  a  0  6l  a  a   C  a  C b  EI xu2 z  | z a   F   a 3  F  1 4 6  6l  3 C4  0 u 2  z  | z l  0 ' u1' z  | z  a  u2 z  | z  a u1 z  | z 0  0 z  a   C  z  C b  EI xu2 z    F   z 3  F  3 4 6  6l  3 u1 z  | z  a  u2 z  | z  a l  a   C  l  0  0 b  EI xu2 z  | z l   F   l 3  F  3 6  6l  3 Fl 2 C1  C3   6 2 2 Fl 2  b   z    b   z   u1 z         1        6 EI x  l   l    l   l      b 3  b        l   l    Fl 3 u2  z    6 EI x  b   z    b  2  z  2   z  a 3            1           l   l    l   l    l       2 2 Fl 3  a   b  u z  |z a      6 EI x  l   l  Sloţeni postupak integracije diferencijalnih jednaĉina elastiĉnih linija za dva podraspona o kojem je bilo reĉi.

OTPORNOST MATERIJALA 14.25 KLEPŠOV POSTUPAK YA  YB  b F l a F l C1  C3 N osnovu ĉinjenice da kod integracionih konstanti u diferencijalnim jednaĉinama elestiĉne linije. u dva polja (podraspona) vaţe jednakosti dolazimo do zakljuĉka da se dve diferencijalne jednaĉine mogu svesti na jednu C2  C4 b  EI xu " z    F   z  |F  z-a l  b  EI xu " z    F   z  |F  z-a l  z-a b  EI xu z    F   z 2  C1  |F  2  2l  '  2 z-a b  EI xu z    F   z 3  C1  z  C2  |F  6  6l   3 z-a b  EI xu z    F   z 3  C1  z  C2  |F  6  6l  3 Integracione konstante C1 i C2 odreĊujemo iz graniĉnih uslova 185 .

OTPORNOST MATERIJALA z-a b  EI xu z    F   z 3  C1  z  C2  |F  6  6l  Za ovaj graniĉnu uslov iz 3 EI xu z  z 0 z-a b    F   03  C1  0  C2  |F  6  6l  3  3 C2  0 Za ovaj graniĉnu uslov iz z-a b  EI xu z    F   z 3  C1  z  C2  |F  6  6l  EI xu z  z l l-a  b    F   l 3  C1  l  0  |F  6  6l  Fl 2 C1   6  b 3  b        l   l    3 l a b Fl 2 C1   6 '  b 3  b        l   l    2 z-a b  EI xu z    F   z 2  C1  |F  2  2l   Fl 2 u z    6 EI x ' 2 2  b    b  2   z   za       1     3      | 3   l   l    l    l      186 .

OTPORNOST MATERIJALA Fl 2 C1   6 C2  0  b 3  b        l   l    3 z-a b  EI xu z    F   z 3  C1  z  C2  |F  6  6l   Fl 3 u z    6 EI x  b   z    b  2  z  2   z  a 3            1         |   l   l    l   l    l       Izrazi za nagib u’(z) i ugib u(z) proste grede opterećene koncentrisanom silom F imaju oblik Fl 2 u z    6 EI x ' 2 2  b    b  2   z   za       1     3      | 3   l   l    l    l      Fl 3 u z    6 EI x Fl 2 z  0 u z    6 EI x '  b   z    b  2  z  2   z  a 3            1         |   l   l    l   l    l       2 2  b    b  2   z   za       1     3      | 3   l   l    l    l      Fl 2  A  u  z  | z 0  6 EI x '  a   b    b         1     l   l    l  187 .

 Problemi u vezi sa proraĉunom deformacija nosaĉa sa zglobnim vezama. jednaka je nuli (0).OTPORNOST MATERIJALA z l Fl 2 u z    6 EI x ' ' 2 2  b    b  2   z   za       1     3      | 3   l   l    l    l      Fl 2  B  u  z  | z l   6 EI x  a   b    a         1     l   l    l  za Fl 3 u z    6 EI x  b   z    b  2  z  2   z  a 3            1         |   l   l    l   l    l       2 2 Fl 3  a   b  u z  | z a      6 EI x  l   l  14.26 Savijanje . najlakše se rešavaju zamišljenim rastavljanjem nosaĉa na osnovne podraspone tipa:  Proste grede.Statiĉki odreĊeni neprekidni gredni nosaĉi sa Gerberovim zglobovima  Sa aspekta STATIKE vrednost momenata savijanja u Gerberovim zglobovima neprekidnih grednih nosaĉa.  Sa aspekata OTPORNOSTI MATERIJALA zglobna veza se ponaša kao elastiĉni oslonac.  Grede sa prepustima i 188 .

odgovarajućeg podraspona.  Da bi se rešio problem grednih nosaĉa sa Gerberovim zglobovima. potrebno je:  Nosaĉ rastaviti na podraspone (proste grede. popreĉnoj sili YG dodeliti ulogu koncentrisane sile.  Zglobnoj popreĉnoj sili Y G kod jednog od podraspona dodeliti ulogu reakcije u elastiĉnom osloncu.  Kod drugog . grede sa prepustima i konzole). Statiĉki odreĊen gredni nosaĉ sa zglobom G PROSTA GREDA Popreĉnoj sili YG dodeljena uloga reakcije u elastiĉnom osloncu. GREDA SA PREPUSTOM Primer nosaĉa sa zglobovima G1 i G2 GREDA SA PREPUSTOM PROSTA GREDA 189 .OTPORNOST MATERIJALA  Konzole. Ppopreĉnoj sili YG dodeljena uloga koncentrisane sile.

 Od interesa je da još vidimo šta je sa gredama sa prepustima. svedenih na proste grede.  U tablicama OTPORNOSTI MATERIJALA moguće je naći mnoštvo podataka o ugibima i nagibima prostih greda i konzola.OTPORNOST MATERIJALA Prosta greda G2D M  0  Yi  0 i D YD YG 2 Greda sa prepustom G1CG2 M  0 Y  0 C i i YC YG1 Greda sa prepustom ABG1 M  0 Y  0 A i i YA YB  Sa poznatim statiĉkim veliĉinama neprekidnih nosaĉa sa zglobovima. moţemo odrediti veliĉine deformacija koje nas interesuju. grede sa prepustima i konzole. ito gredama sa: 190 .

 Desnim prepustom i  Sa dva prepusta.  Rotacija prepusta oko bliţe g oslonca (oslonca A) definisana je nagibom A proste grede za taj oslonac. krajnje taĉke K prepusta.  Konzolni ugib fk .  Kad bi prepust KA bio neopterećen. izazvanog od svih opterećenja (ukljuĉujući i opterećenja prepusta koja su redukovana na bliţi oslonac).OTPORNOST MATERIJALA  Levim prepustom. deformisanje prepusta KA bi se posmatralo kao deformisanje konzole.  Ako bi raspona AB imao beskonaĉno veliku krutost.  Savijanje prepusta se posmatra kao savijanje konzole. fK Konzolno   f Ki i Konzolno Rotacija prepusta duţine a nastaje usled savijanja raspona AB. on bi se zarotirao oko oslonca A za ugao A 191 . LEVI PREPUST  Na vertikalno pomeranje i rotaciju prepusta utiĉe savijanje raspona AB. tada bi predstavljao sumu konzolnih ugiba fki od svakog i-tog opterećenja.

OTPORNOST MATERIJALA

 Ukupan nagib A , za oslonac A grede sa levim prepustom, jednak je sumi itih nagiba Ai izavanih i-tim opterećenjima grede AB.  Pomeranje fk krajnje taĉke K prepusta (pomeranje usled rotacije) je u funkciji od nagiba A i iznosi.

fK

Usled rotacije

    A  a     Ai   a  i 

 Ukupno pomeranje fk krajnje taĉke K prepusta iznosi:

fK  fK

Konzolno

 fK

Usled rotacije

  f Ki
i

Konzolno

     Ai   a  i 

 Ugib ( fz ) proizvoljne taĉke na rasponu AB jednak je zbiru i-tih (pojedinaĉnih) ugiba ( fzi ) izavanih i-tim (pojedinaĉnim) opterećenjima koja deluju na raspon AB, ukljuĉujući i opterećenja koja su u vidu momenta savijanja MA , redukovana sa prepusta na bliţi oslonac A.

f z   f zi  f z M A 
i

192

OTPORNOST MATERIJALA

PRIMER GREDE SA LEVIM PREPUSTOM

Pomeranje krajnje taĉke K:

fK  fK
fK  fK
Prelazi u oblik

Konzolno F 

 fK

Konzolnoq 

     Aq    AM    AM A  

Na osnovu odgovarajućih tabliĉnih podataka izraz
Konzolno F 

l 4

 fK

Konzolnoq 

     Aq    AM    AM A  

l 4

  l l2    F   q  l   3 4  4 32   l F l q l  q M    3 fK        l  l   4 3EI x  4  8EI x  4   24 EI x 6 EI x 3EI x    
Na osnovu opšteg izraza za sraĉunavanje ugiba fz proizvoljne taĉke na rasponu AB

f z   f zi  f z M A 
i

sledi ugib za središnju taĉku C raspona AB

fz

l z 2

 f C  f Cq   f CM   f CM A 

193

OTPORNOST MATERIJALA

 l l2  2  F   q  l  4 32  5q 17 F M   4 2 fC  l  l   l3 9 384 EI x 16 EI x 16 EI x 3  2 EI x
DESNI PREPUST  Sliĉno gredi sa levim prepustom, ukupno pomeranje krajnje taĉke K, desnog prepusta, iznosi:

fK  fK

Konzolno

 fK

Usled rotacije

  f Ki
i

Konzolno

      Bi   a  i 

GREDA SA DVA PREPUSTA  Uticaj desnog prepusta sa krajnjom taĉkom D, na pomeranje krajnje taĉke L levog prepusta, uzima se u obzir preko opterećenja desnog prepusta redukovanih na moment savijanja MB.

  AM

B

Je sabirak u

fL  fL

Konzolno

 fL

Usled rotacije

  f Li
i

Konzolno

     Ai   a  i 

194

OTPORNOST MATERIJALA

• Vaţi i suprotno: Uticaj levog prepusta sa krajnjom taĉkom L, na pomeranje krajnje taĉke D desnog prepusta, uzima se u obzir preko opterećenja levog prepusta redukovanih na moment savijanja MA.

  BM

A

 je sabirak u
Konzolno

fD  fD

 fD

Usled rotacije

  f Di
i

Konzolno

      Bi   a  i 

GREDA SA ELASTIĈNIM OSLONCEM  Kod greda sa Gerberovim zglobovima proraĉun deformacija je sliĉan prethodnim objašnjenjima.  MeĊutim, kod ovakvih greda imamo još rotaciju podraspona na kojem se nalazi elastiĉni oslonac.  Vratimo se sada na nosaĉ sa dva zgloba i razmotrimo jedan njegov podraspon sa elastiĉnim osloncem.

195

OTPORNOST MATERIJALA

  ' f G 2   f GKonzolno     Ci   a 2 i  i 
" f G 2  k2 f G1

k2  

a l

' " fG 2  fG 2  fG 2

f z   f zi k1 f G1
i

z k1  l

Pomeranje od svih spoljašnjih sila koje deluju na gredu G 1CG2 . ZADATAK 1 Na Slici 1 je prikazana kontinualno opterećena greda.

1. Odrediti q pri kojem će maksimalni ugib I20 profilne grede iznositi fmax=2 mm ako je duţina grede l=5 m. 2. Odrediti napon σz na mestu maksimalnog ugiba.

196

OTPORNOST MATERIJALA

14.27 Savijanje – Statiĉki neodreĊeni problemi
 Sve što smo do sada u vezi sa savijanjem izuĉavali odnosilo se na statiĉki odreĊene probleme.  Ovoga puta prelazimo na statiĉki neodreĊene probleme grednih nosaĉa izloţ enih ĉistom savijanju ili savijanju silama.  Sva opterećenja će i dalje pripadati jenoj ravni.  U okviru ovog izlaganja srešćemo se sa grednim nosaĉima:  Sa jednim rasponom i dopuštenim poduţnim pomeranjem,  Sa jednim rasponom i spreĉenim poduţnim pomeranjem i sa  Neprekidnim nosaĉima sa više raspona.

Gredni nosač sa jednim rasponom i dopuštenim podužnim pomeranjem
Ovaj neodreĊeni problem moţe rešiti uklanjanjem suvišnih oslonaca. Ovde je uklonjen oslonac B i za suvišnu nepoznatu veliĉinu uzeta reakcija

FB  S

Suvišnu nepoznatu veliĉinu

FB  S

odredićemo iz uslova pomeranja kraja konzole

B  0

197

realno je 1x statiĉki neodreĊen. nosaĉ se bez njih pretvara u statiĉki odreĊen. prelazi se na statiĉki odreĊen problem. Prema ovoj slici. Zanemarivanjem horizontalnih komponenti reakcija sa satiĉki neodreĊenog problema.OTPORNOST MATERIJALA Umetanje zgloba je drugi naĉin rešavanja neodreĊenosti ovog grednog nosaĉa Na mestu ukleštenja umetnut je zglob. meĊutim. 198 . zbog toga što su poduţne komponente reakcija zanemarivo male u odnosu na popreĉne. za ovako umetnuti zglob. a za suvišnu nepoznatu veliĉinu uzet reaktivni moment u ukleštenju A MA  S koji se odreĊuje iz uslova da je nagib na mestu ukleštenja jednak nuli (0) A  0 Zgloba se moţ e umetnuti na bilo koje mesto i tako se na mnogo naĉina ovaj neodreĊen nosaĉ moţe pretvoriti u odreĊen. suvišna nepoznata je moment S koji kod statiĉki neodreĊenog nosaĉa stvarno postoji i koji bi se odredio iz uslova da da na mestu umetnutog zgloba imamo nagibe  levo   desno  ukuno  0 Gredni nosač sa jednim rasponom i sprečenim podužnim pomeranjem Ovakav gredni nosaĉ.

Suvišna nepoznata veliĉina je FBh  S Suvišnu nepoznatu veliĉinu.OTPORNOST MATERIJALA U ovom sluĉaju poduţne komponente reakcija ne smemo zanemariti. FBh  S odredićemo iz uslova da je poduţno pomeranja oslonca B   0 Bh Gredni nosaĉ je 3x statiĉki neodreĊen Sniţenje nivoa neodreĊenosti uvoĊenjem slobodnog poduţnog pomeranja (gredni nosaĉ postaje 2x neodreĊen) 199 . horizontalnu komponentu reakcije u osloncu B.

Suvišne nepoznate veliĉine odredićemo iz uslova pomeranja kraja konzole S1 / S 2 / S3 1  0 2  0 3  0 Gredni nosači sa više raspona (neprekidni gredni nosači) Problem se moţe rešiti uklanjanjem suvišnih oslonaca. 200 .OTPORNOST MATERIJALA Gredni nosaĉ je 3x statiĉki neodreĊen Sada je nosaĉ statiĉki odreĊen.

. S K odredićemo iz uslova jednakosti nagiba sa obe strane zgloba k  1.....2.. onda se moţe primeniti uslov     k k 201 . K  Ako se iz posmatranog neprekidnog nosaĉa izdvoje dva susedna raspona koja se zatim razdvoje na zajedniĉkom osloncu. K U sluĉaju opruţnih elastiĉnih oslonaca i-to pomeranje iznosi ci . S2 ........ S K odredićemo iz uslova pomeranja i  0 i  1..... Krutost odgovarajuće opruge  i  ci  Si Ovaj problem se moţe rešiti i umetanjem zglobova Momente kao suvišne nepoznate veliĉine S1 ..OTPORNOST MATERIJALA Suvišne nepoznate veliĉine S1 .

202 .. što daje N-2 jednaĉine sa po tri nepoznata momenta po ĉemu je i obrazac dobio ime. Duţina nosaĉa je l=4 m. 1. Odrediti statiĉke veliĉine grednog nosaĉa.OTPORNOST MATERIJALA Ako se iz posmatranog neprekidnog nosaĉa izdvoje dva susedna raspona koja se zatim razdvoje na zajedniĉkom osloncu. onda se moţe primeniti uslov   k k  k M k 1 .. Na Slici 1 je prikazan gredni nosaĉ opterećen sa q=5 kN/m i F=10 kN. M k    kq od zadatih opterecenj a   k M k 1 ...K (K=N2). Sila F je pod uglom 60 prema z osi. Popreĉni presek grede je pravougaonik bxh=5 cm x 10 cm. M k    kq od zadatih opterecenj a    k   M k 1  lk 1 M k  lk 1     kq 6 E  I k 1 6 E  I k 1 M k  lk M k 1  lk     kq 6E  I k 6E  I k k M k 1  lk 1 M k  6 E  I k 1 3 ZADATAK 1  lk 1 l   k  3E  I 3E  I k k 1   M k 1  lk    kq    kq  6E  I k  Ovo je obrazac tri momenta (Klapejronov obrazac) koji se ispisuje za sve k=1.

 Ovde ćemo se se ukratko prisetiti tih pretpostavki i prikazati tri primera kosog savijanja. M x  const M y  const Normalni naponi pri ĉistom savijanju odreĊivani su pomoću izraza z  M Mx  y   z  y   z  y  x   z x  Iy Ix  U opštem sluĉaju savijanja.28Koso savijanje  U prethodnim izlaganjima u vezi sa savijanjem grednih nosaĉa. 203 .  Razmatrani su samo sluĉajevi savijanja oko jedne od glavnih teţišnih osa inercija.OTPORNOST MATERIJALA 14.  Pri razmatranju kosog savijanja ostajemo na istim pretpostavkama koje su vaţile i u sluĉaju savijanja oko glavnih teţišnih osa inercije. popreĉne sile bile su jednake nuli (0). a momenti savijanja bili su konstantni.  Pri savijanju silama oko ose y. razmatrani su problemi:  Ĉistog savijanja i  Savijanja silama.  Pri savijanju silama oko ose x.  Takav sluĉaj savijanja zovemo koso savijanje. U sluĉaju ĉistog savijanja. u popreĉnim presecima smo imali:  Popreĉne (transverzalne) sile T x(z) i  Momente savijanja My(z). ravan dejstva opterećenja moţ e zaklapati proizvoljan ugao sa glavnim teţišnim osama inercije.  Druga teţišna osa inercije leţala je u ravni dejstva opterećenja. u popreĉnim presecima smo imali:  Popreĉne (transverzalne) sile T y(z) i  Momente savijanja Mx(z).

29 PRETPOSTAVKE ZA SLUĈAJ ĈISTOG SAVIJANJA Pretpostavka o naponima: z  0  zx  0  zy  0 Pretpostavka o deformacijama:  z  0  zx  0  zy  0 Mx y Ix Veza napona i deformacija:  z  E   z  E  K z   y  14.30 PRETPOSTAVKE ZA SLUĈAJ SAVIJANJE SILAMA Pretpostavka o naponima:  z  0  zx  0  zy  0  z  0  zx  0  zy  0  zy  G   zy Mx y Ix  zx  G   zx Pretpostavka o deformacijama: Veza napona i deformacija:  z  E   z  E  K z   y  Za napone smicanja koristili smo Formule Ţuravskog  zy  Ty  z   S x  y   T z   S x     zx  x   y   I y z     I x z         204 .OTPORNOST MATERIJALA 14.

OTPORNOST MATERIJALA Koso savijanje (Primer 1) Koso savijanje (Primer 2) 205 .

 Odgovarajući vektor momenta savijanja M mora biti upravan na trag ravni opterećenja.  Ugao koji trag ravni opterećenja s-s zaklapa sa teţišnom osom 1. Proizvoljni popreĉni presek grede izloţene kosom savijanju M/M  (s-s) M u   M  sin  M v   M  cos  206 . odnosno u.  Glavne teţišne ose (1) i (2) oznaĉićemo sa (u) i (v). oznaĉićemo sa .OTPORNOST MATERIJALA Koso savijanje (Primer 3)  Sada se zadrţimo na ĉistom kosom savijanju grede proizvoljnog popreĉnog preseka.

32 Koso savijanje – Neutralna osa Neutralna osa je skup taĉaka u kojima je normalni napon jednak nuli (0)   M    sin  cos   v  u   0  Iu Iv   Normalni napon je jednak nuli (0) za sin  cos   I  v   u  0 v    u ctg   u v  k  u  I  Iu Iv  v    I k    u ctg   tg   I   v 207 .OTPORNOST MATERIJALA 14.31 Normalni naponi pri kosom savijanju M u   M  sin  M v   M  cos     M u    M v   M u   Mu v Iu  M v    Mv u Iv    M u    M v   M u   Mu v Iu Mv u Iv  M u   M  sin  Mu M v  v u M v   M  cos  Iu Iv  M v      M    sin  cos   v  u  Iv  Iu  Konaĉan izraz za normalne napone izazvane kosim savijanjem 14.

33 Postupak proračuna greda izloženih kosom savijanju  Izraĉunati glavne teţišne momente inercije. 15.  Odrediti popreĉni presek sa najvećim momentom savijanja.1 Ekscentriĉno opterećena stubna bušilica 208 . 15 EKSCENTRIĈNO ZATEGNUTI ILI PRITISNUTI ŠTAPOVI  U poglavlju koje se odnosilo na poduţno ili aksijalno naprezanje štapova razmatrali smo štapove kod kojih su opterećenja delovala duţ teţišne linije popreĉnih preseka.  Odrediti taĉke koje su najudaljenije od neutralne linije i nacrtati dijagram raspodele napona po popreĉnom preseku.OTPORNOST MATERIJALA 14.  U praksi se mogu sresti delovi konstrukcija kod kojih je opterećenje paralelno poduţnoj osi i u odnosu na nju ekscentriĉno pomereno.  Odrediti pravce glavnih teţišnih osa.  U tom preseku odrediti poloţaj neutralne ose.  Ovo nam je dozvolilo da usvojimo pretpostavku o ravnomernoj raspodeli normalnih napona po celom popreĉnom preseku.

Sluĉaj ekscentriĉnog zatezanja Da bi se rešio problem ekscentriĉnog zatezanja ili ekscentriĉnog pritiska sila F se redukuje na teţište popreĉnog preseka.  Glavne teţišne ose popreĉnog preseka oznaĉimo sa u i v. v0).OTPORNOST MATERIJALA Ekscentriĉno opterećeni elementi poluţnih mehanizama 15. odnosno pritisne sile oznaĉimo sa N 0 (u0 .  Pri redukovanju sile na teţište popreĉnog preseka dobija se poduţna sila i spreg koji izaziva ĉisto koso savijanje.  Napadnu taĉku zatezne. 209 .2 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Normalni naponi  Štap proizvoljnog popreĉnog preseka štapa moţ e biti opterećen zateznom ili pritisnom silom F.

koje savijaju oko glavnih teţišnih osa. Prema principu nezavisnosti opterećenja.OTPORNOST MATERIJALA  Pogodno je moment sprega razloţiti na dve komponente. Mu i Mv . moţ e se napisati da poduţna sila u štapu izaziva napon  F    F A Napon od momenata savijanja iznosi:  M u . M v   M u   F  v0 M v   F  u0 Mu M v  v u Iu Iv  M u . Ekscentriĉno zatezanje: M u   F  v0 M v   F  u0 Ekscentriĉni pritisak:  Redukcijom ekscentriĉne zatezne ili pritisne sile iz napadne taĉke u teţište popreĉnog preseka dobijamo sloţ eno naprezanje koje se sastoji od:  Poduţnog (aksijalnog) naprezanja i  Dva savijanja oko glavnih teţišnih osa. M v    F  v0 F  u0 v  u Iu Iv 210 .

15......... M v   M u ... jednak je zbiru napona (F) i napona (Mu .. M v     F    A F  v0 F  u0 v  u F  u0 F F  v0 Iv Iu    v  u F A Iu Iv   v0  F  u0 F  u0 F F  v0  v   u     1  2  u  2  v  Iv A Iu A  iv iu    I u  iu2  A I v  iv2  A A ... iv ...... Koordinate zaĉke u kojoj se traţi napon.. Zatezna (pritisna) sila N(u0 . Normalni napon je jednak nuli (0) za 1 v0 u0 u0 v0 u  2 v  0   2 u  2 v 1 iu iv iv2 iu Jednaĉina neutralne ose 211 .......v) ... v0) ....... Napadna taĉka sile (u... Glavni polupreĉnici inercije F ..... Mv)    F    M u ...OTPORNOST MATERIJALA Napon  od sloţenog naprezanja.... Površina popreĉnog preseka iu .....3 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Neutralna osa Linija koja spaja taĉke u kojima je vrednost normalnog napona jednaka nuli (0)   v0  F  u0 1  2  u  2  v   0 A  iv iu    je neutralna osa.....

 Poloţ aji neutralnih osa u odnosu na napadnu taĉku sile. 212 . dati su na narednim slikama.  Zavisno od poloţaja napadne taĉke.OTPORNOST MATERIJALA  v0 u0 u v u  2 v 1  1 iu iv2 a0 b0 Jednaĉina neutralne ose (segmentni oblik) Poloţ aj neutralne ose u odnosu na napodnu taĉku sile iv2 a0   u0 iu2 b0   v0  Neutralna osa deli popreĉni presek na dva dela. sa raspodelom napona.  Neutralna osa uvek prolazi kroz kvadrant suprotan kvadrantu u kojem je napadna taĉka zatezne (pritisne) sile. na zategnuti i pritisnuti deo. dijagram raspodele normalnih napona u popreĉnom preseku moţe imati razliĉite oblike.

OTPORNOST MATERIJALA Poloţ aj neutralne ose i dijagram raspodele napona Poloţ aj napadne taĉke N0 proizvoljan. Napadna taĉka N0 na glavnoj teţišnoj osi v. 213 .

OTPORNOST MATERIJALA Poloţ aj neutralne ose i dijagram raspodele napona Poloţ aj neutralne ose i dijagram raspodele napona 214 .

p   d .z i pritisak d. z  p .z Obiĉno je Zbog ovoga se moraju proveriti naponi u najudaljenijim taĉkama od neutralne linije.max   d . tj.OTPORNOST MATERIJALA Poloţ aj neutralne ose i dijagram raspodele napona N0 i teţište se podudaraju.p se razlikuju  d .4 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Dimenzionisanje  Maksimalni normalni napon je u najudaljenijim taĉkama od neutralne ose i isti se koristi za dimenzionisanje ekscentriĉno zategnutih (pritisnutih) štapova. Dozvoljeni napon na zatezanje jednak dozvoljenom naponu na pritisak:  max   d Kod krtih ili krto-plastiĉnih materijala dozvoljeni naponi na zatezanje d. p 215 .max   d . p  d . 15. treba da naponi u najudaljenijim taĉkama zadovolje uslove:  z .z   d .

2...OTPORNOST MATERIJALA 15.5 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti štapovi – Jezgro preseka  Pitanje: Gde se nalaze napadne taĉke za koje bi napon po celom preseku imao isti znak?  U traganju za odgovorom dovoljno se zadrţati na graniĉnom sluĉaju jer tada problem postaje inverzan problemu odreĊivanja neutralne ose za poznatu napadnu taĉku. aj i bj .2. 216 . Jednaĉina neutralne ose (segmentni oblik) Uz odreĊivanje jezgra preseka u v  1 a0 b0 iv2 uj   aj iu2 vj   bj Uzima se onoliko tangenti koliko je potrebno da taĉke Nj (j=1.3.) tangenti popreĉnog preseka sa odseĉcima na glavnim teţišnim osama.. 1. Odrediti jezgro preseka. Definisati jednaĉinu neutralne ose za poznatu napadnu taĉku sile.  Povuĉemo nj (j=1..3.) ĉine vrhove zatvorenog poligona koji se zove jezgro preseka (najmanje 3 tangente). 2... ZADATAK 2 Na Slici 1 je prikazan popreĉni presek ekscentriĉno zategnutog kratkog štapa.

Savijanja grednih nosaĉa i konzola( ukljuĉujući i Gerberove gredne nosaĉe) Pri tome su nas interesovale ĉvrtoća i krutost. Štap sa poduţ nom osom kao idealno pravom linijom i pravcem dejstva pritisne sile podudarnim sa tom osom. Razmotrićemo uslove pod kojima dolazi do gubitka elastiĉne stabilnosti štapova konstantnog popreĉnog preseka.OTPORNOST MATERIJALA 16. odnosno izvijanja konkretnog štapa. a odgovarajuće naprezanje (opterećenje) naprezanje (opterećenje) na izvijanje. Na naredni slikama su primeri konstrukcija kod kojih moţe doći do izvijanja kad opterećenje dostigne kritiĉnu vrednost. STABILNOST LINIJSKIH NOSEĆIH ELEMENATA  U poĉetku smo rekli da je Otpornost materijala posebna nauĉna disiplina kojom su obuhvaćeni metodi proraĉuna:    Ĉvrstoće. Sila pri kojoj dolazi do savijanja.  217 .  Do sada smo prouĉavali napone i deformacije kod:          Aksijalno opterećenih štapova (zategnutih i pritisnutih). predstavlja prosti štap. Štapova opterećenih na uvijanje. U ovom delu ćemo se upoznati sa stabilnošću štapova kao linijskih nosećih elemenata. naziva se kritiĉna sila izvijanja. Krutosti i Stabilnosti delova mašina i konstrukcija. Smicanja (ĉistog i tehniĉkog).

NAPOMENA: Primenom metoda Statike potrebno je otkriti pritisnute štapove.  Eksperimentalnim ispitivanjem je dokazano da se savijanje štapa u sluĉaju izvijanja vrši oko ose sa najmanjim momentom inercija I2 = Imin. objasnićemo pojamove: 218 .OTPORNOST MATERIJALA Hidrocilindar Izvijanje nastupa kada sila F dostigne kritiĉnu vrednost Fkr . na dva primera krutih tela. tj.  Pre nego što uĊemo dublje u problem izvijanja. Ram Izvijanje vertikalnih štapova će nastupiti pri F = Fkr . Ravna rešetka Izvijanje nastupa kad pritisna sila u nekom od štapova dostigne kritiĉnu vrednost F = Fkr . kada je F = Fkr .

 Labilna ravnoteţa: Po prestanku dejstva poremećajne sile telo se udaljava od prvobitnog ravnoteţnog poloţaja dok se ne umiri u novom ravnoteţnom poloţ aju.  Indiferentna ravnoteţa: Po prestanku dejstva poremećajne sile telo zauzima novi ravnoteţni poloţaj blizak prvobitnom ravnoteţ nom poloţaju.  Stabilna ravnoteţa: Po prestanku dejstva poremećajne sile telo se vraća u prvobitan ravnoteţni poloţaj.OTPORNOST MATERIJALA  Stabilne.  Labilne i  Indiferentne ravnoteţe. Mogući sluĉajevi ravnoteţe valjka Mogući sliĉajevi ravnoteţe štapa 219 .

OTPORNOST MATERIJALA 16. Izvijanje štapa pre (gore) i posle dostizanje kritiĉne sile (dole) Pribliţna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije: EI min  u" z   M x z  Moment savijanja iznosi: EI min  u" z    F  uz  M x z   F  uz  EI min  u" z    F  uz   EI min  u" z   F  uz   0 Homogena diferencijalna jednaĉina drugog reda sa konstantnim koeficijentima. Prvi slučaj izvijanja  Posmatrajmo štap koji je zglobno oslonjen na oba kraja pre i posle dostizanja kritiĉne sile F = Fkr .  Zavisno od naĉina oslanjanja štapa razlikujemo ĉetiri osnovna sluĉaja izvijanja. kad pritisna sila F dostigne kritiĉnu vrednost Fkr . moguće je da štap ostane prav ili da se izvije (iz pravog preĊe u izvijeni oblik).1 Izvijanje u elastiĉnoj oblasti  U ovom sluĉaju. 2 u "  z   k 2u  z   0 k  E I F min 220 .  Iz pravog u izvijeni oblik štap prelazi pri uvoĊenju malog popreĉnog poremećaja.  Tada mu osa kao idealno prava linija prelazi u krivu liniju u = u(z).

4. 221 . . Osnovni harmonik i harmonici višeg reda Drugi slučaj izvijanja  Razmotrimo sluĉaj štapa koji je na jednom kraju uklešten. dobijamo harmonike višeg reda.3.. osnovni harmonik.OTPORNOST MATERIJALA kl  n  k n l 0 uz   C1 sin kz  C2 cos kz u  uz   C1 sin n z l Za integracionu konstantu C1 moţe se reći da je neodreĊena jer za z=l/2 imamo: uz  z l 2  f max  C1  0 Za n=1 elastiĉna linija ima oblik polutalasa sinusoide i predstavlja tzv. Za n=2. a na drugom slobodan..

zbog simetrije iznosi l/2. središnji deo štapa će se ponašati kao zglobno oslonjen štap.  Rrastojanje izmeĊu prevojnih taĉaka elastiĉne linije.OTPORNOST MATERIJALA  Graniĉni uslovi i opterećenje štapa su isti kao kod zglobno oslonjenog štapa duţine 2l. 222 . Štap na jednom kraju uklešten.  Jedino graniĉni uslovi na polovini raspona tog štapa odgovaraju graniĉnim uslovima ukleštene konzole.  Zbog toga što je u prevojnim taĉkama elastiĉne linije moment savijanja jednak nuli (0). a na drugom slobodan Najmanja vrednost kritiĉne sile u ovom sluĉaju iznosi: F  Fkr   2 E I min 2l 2 Treći slučaj izvijanja  Razmotrimo sluĉaj obostrano ukleštenog štapa.

OTPORNOST MATERIJALA Obostrano uklešten štap izloţen izvijanju Kritiĉna sila za obostrano uklešten štap iznosi: F  Fkr   2 E I min l 22 Fkr   2 E I min 0. Štap na jednom kraju uklešten. a na drugom zglobno oslonjen Moment savijanja: M z   F  uz   YA  z Pribliţna diferencijalna jednaĉina elastiĉne linije: EI min  u" z    F  uz   YA  z 223 .5 l 2 Četvrti slučaj izvijanja  Razmotrimo štap koji je na jednom kraju uklešten. a na drugom zglobno oslonjen.

OTPORNOST MATERIJALA EI min  u" z    F  uz   YA  z EI min  u "' z    dM z   T z    F  u ' z   YA dz d dz d dz EI min  u IV z    dT z    F  u " z  dz Homogena diferencijalna jednaĉina ĉetvrtog reda u IV z   k 2u" z   0 u IV z   k u z   0 2 " k2  F E I min Opšte rešenje homogene diferencijalne jednaĉine ĉetvrtog reda sa konstantnim koeficijentima je oblika: uz   C1 sin kz  C2 cos kz  C3 z  C4 Integracione konstante u ovoj jednaĉini odredićemo iz graniĉnih uslova: u  z  z 0  0 u " z  u ' z  u  z  z l  0 z l z 0 0 0 ( M A  0) uz   C1 sin kz  C2 cos kz  C3 z  C4 u z  z 0  0 u z   C1  k  cos kz  C2  k  sin kz  C3 '   u " z  ' u" z   C1  k 2  sin kz  C2  k 2  cos kz u z  z l  0 u  z  z l  0 z 0 0 ( M A  0) 224 .

19  2 EI min E I min  2 Fkr  20.191 l2 k2  F E I min F 20.19  Fkr  2 E I min l 0.7 l 2 l 225 .OTPORNOST MATERIJALA z0 u " z   C1  k 2  sin kz  C2  k 2  cos kz  u z   C1 sin kz  C2 cos kz  C3 z  C4 u z  z 0  C1 sin k  0  C2 cos k  0  C3  k  0  C4  0 u " z  z 0  C1  k 2  sin k  0  C2  k 2  cos k  0  0 C2  C4  0 C2  k 2  0 0   C2  0 C4  0 z  l u z   C1 sin kz  C2 cos kz  C3 z  C4 0 0 u ' z   C1  k  cos kz  C2  k  sin kz  C3  sin kl l  D  0 tgkl  kl k cos kl 1  C1 k cos kl  C3  0   u z  z l  C1 sin kl  C3 l  0 u ' z  z l Da bi postojao ugib. integracione konstante u ovom sistemu moraju biti razliĉitte od nule C1  0 C3  0 tgkl  kl Ovo je transcedentna jednaĉina kojoj je najmanji koren kl  4.493 k2  20.

OTPORNOST MATERIJALA Redukovane duţine za ĉetiri osnovna sluĉaja izvijanja Fkr   2 E I min lr2 16. moţemo napisati opšti izraz za kritiĉnu silu izvijanja.2 Ojlerova hiperbola  Koristeći pojam redukovane duţine. lr . Fkr   2 E I min lr2 Ovde uvedimo pojam vitkost štapa r : r  I min A imin lr Minimalni polupreĉnik inercije imin  226 .

Granica proporcionalnosti P . Vitkost na granici proporcionalnosti r  P P   E P ZAKLJUĈAK: Izvijanje u neelestiĉnoj oblasti imamo za r  P Izvijanje u neelastiĉnoj oblasti Za štapove kod kojih je r   p izraz za kritiĉnu silu izvijanja Fkr   2 E I min lr2 jer neupotrebljiv jer smo tada u neelastiĉnoj oblasti..  Zbog komplikovanosti matematiĉkog aparata.. znaĉi primeniti teoriju elastoplastiĉnosti. za izvijanje štapova u neelastiĉnoj oblasti koristimo empirijske izraze za izraĉunavanje vrednosti kritiĉnog napona.  Rešiti problem izvijanja u neelastiĉnoj oblasti.. Tetmajer je definisao linearnu zavisnost izmeĊu kritiĉnog napona izvijanja σkr i vitkosti .OTPORNOST MATERIJALA r  imin lr  l2 r   i 2 r 2 min  2 Fkr  2 E F  E  A  2  kr  kr  2 r Izraza za kritiĉni napon σkr pri kojem dolazi do izvijanja A r 2 2 imin  I min A I lr    min A 2 r Fkr   2 E I min lr2  2E  A Fkr  2 r  štapova U teoriji izvijanja ovaj izraz predstavlja Ojlerovu hiperbolu. 227 .  Na osnovu eksperimenata. Granicu do koje vaţi izraz za kritiĉni napon izvijanja  2E  2E  kr  2  kr  2   P P r σP ..

 kr     dc F 1   dc    dk A Podaci o koeficijentu  . Konstante koje zavise od vrste materijala. Dozvoljeni napon na pritisak dk ..  kr  B  C Bolja aproksimacija se dobija ako se koristi nelinearna zavisnost kritiĉnog napona izvijanja i vitkosti m  kr  B  C m2 Dţonson-Ostenfeldova (Johnson-Ostenfeld) parabola  kr  B  C2 16..  kr  N   N   i .d  i  A   Najveća pritisna za noseće ĉeliĉne konstrukcije izraĉunava se iz uslova: F Fkr   1  A kr 228 .. za razne materi-jale. Dozvoljeni napon na izvijanje Stabilnost nosećih ĉeliĉnih konstrukcija  Stabilnost nosećih ĉeliĉnih konstrukcije se proverava i za to postoje odgovarajući standardi... C . je omega postupak.3 Izvijanje – Omega postupak  Jedan od najjednostavnijih postupaka za izraĉunavanje vrednosti kritiĉnog napona izvijanja. dc . zasnovan na stvarnoj pritisnoj sili. prema TETMAJERU.. glasi B . mogu se naći u tablicama (priruĉni-cima).OTPORNOST MATERIJALA Linearna zavisnost kritiĉnog napona izvijanja .

OTPORNOST MATERIJALA  kr  N   N   i .d  i  A     E E E    N  N   Koeficijenti N se za linije iz dijagrama . 229 . takoĊe mogu naći u tablicama (priruĉnicima).

OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 1 Na Slici 1 je prikazan U20 profilni stub. takoĊe se baziraju na energetskim metodima.  Pribliţna rešenja u vezi sa analizom deformacija. bilo da isti pripadaju grupi statički odreĎe ili grupi statički neodreĎe problema. nih nih  Osim za odreĊivanje pomeranja i sila u konstrukcijama. postoji niz neodreĊenih problema koji se na taj naĉin ne mogu rešiti.  Za rešavanje ovih problema korišćen je metod sila. su: 1.  Štapova opterećenih na uvijanje i  Grednih nosaĉa opterećenih na savijanje. 230 . pokazaćemo da se većina problema.  U delu koji sledi. ENERGETSKI METODI  U prethodnim tematskim jedinicama sreli smo se sa statiĉki neodreĊenim problemima kod:  Poduţno (aksijalno) opterećenih štapova. najlakše rešava primenom energetskih metoda. stabilnosti i oscilacija (vibracija) elastiĉnih tela. Odrediti kritiĉnu silu izvijanja stuba sa slike za h = 2 m i h = 1 m. ako E= 2105 MPa σP = 180 MPa σT = 220 MPa σ0 = 310 MPa 17.  MeĊutim. energetski metodi su osnova za prouĉavanje stabilnosti konstrukcija. a dopunski uslovi su se odnosili na pomeranja. kod koji se traţe pomeranja.

moţe se govoriti o unutrašnjoj ili potencijalnoj energiji elastiĉne deformacije. svoje pune vrednosti dostiţu postepeno. Rad izvršen od strane spoljašnjih sila na elastičnom telu (konstrukciji) za vreme njegovog deformisanja.1 Deforrmacijski rad – Potencijalna energija deformacije  Delovi mašina i konstrukcija. onda se moţ e reći da je ukupna promena energije deformisane konstrukcije jednaka ukupnoj promeni potencijalne energije.  To će u posmatranom mašinskom delu izazvati promenu energije (potencijalne. 231 . ostalo nam je da se upoznamo sa pristupima zasnovanim na energetskim metodima. R  Ad 17. jednak je deformacijskom radu (potencijalnoj energiji deformacije) akumuliranom u posmatranom elastičnom telu.2 Deformacijski rad izraţen pomoću spoljašnjih sila  Jednostavnosti radi.  Napadne taĉke sila će se pomeriti. a potencijalnu energiju elastiĉne deformacije . sa Ad.  Ako sa rad spoljašnjih sila oznaĉimo sa R. u tehnici se koristi i pojam deformacijskog rada.  Ovo podrazumeva i upoznavanje sa bitnim i veoma korisnim teoremima. usled opterećenja kojima su izloţ eni.deformacijski rad. poći ćemo od poduţno opterećene opruge i poduţno opterećenog štapa.  Umesto pojma potencijalne energije elastiĉne deformacije. onda na osnovu zakona o oĉuvanju energije moţemo napisati da je Predstavlja zapis Klapejronovog teorema definisanog na sljedeći naĉin.OTPORNOST MATERIJALA  U svrhu rešavanja izvesnih tehniĉkih problema.  Pod pretpostavkom da je konstrukcija izraĊena od idealno elastičnog materijala.  Ako napadne sile. i na tim pomeranjima. kinetiĉke. menjaju oblik (deformišu se). toplotne). i ako se za vreme odrţavanja ravnoteţe mogu zanemariti ubrzanja taĉaka posmatranog mašinskog dela (ili konstrukcije). 17. sile će izvršiti odreĊeni rad.

u oba sluĉaja je jednako.OTPORNOST MATERIJALA Pomeranje napadne taĉke sile F. 0   z   Fz  k   z U krajnjem poloţaju imaćemo  z   Fz  1 F k 1 k F  k   Zavisnost sile i pomeranja je linearna !!! Na celom pomeranju . od poĉetka delovanja sile (F=0). oznaĉeno sa . napadna taĉka sile pomerila za dz sila će na tom pomeranju izvršiti rad koji će iznositi dR  dAd  F   d 232 . do njene krajnje vrednosti F. Za krutost opruge k i proizvoljno pomeranje napadne taĉke sile. izvršeni rad će iznositi R  Ad   F   d 0  Ako se iz proizvoljnog poloţaja z .

rad koji izvrši spoljašnja sila F na pomeranju  iznosi R  Ad  1 F 2 i isti jednak je površini trougla u dijagramu 233 . kojem se materijal ponaša po Hukovom zakonu (linearno elastiĉno se ponaša).OTPORNOST MATERIJALA  R  Ad   F   d 0 Linearna zavisnost sile i pomeranja Za ĉvrsto telo (konstrukciju).

.OTPORNOST MATERIJALA R  Ad  1 F 2 Ovo predstavlja Klapejronovog stav. kada bi sila od početka delovala u punom iznosu F  k   Deformacijski rad je kvadratna funkcija pomeranja. Rad spoljašnje sile pri statičkom opterećenju konstrukcije sa linearno elastičnim ponašanjem. tj. jednak je polovini proizvoda krajnjih vrednosti sile i pomeranja njene napadne tačke. 234 . 2 1 1 F R  Ad  F Ad  F 2 k 2k k 1 R  Ad  F Ad  2 2 2 Deformacijski rad je kvadratna funkcija spoljašnje sile. polovini vrednosti koju bi imao.

OTPORNOST MATERIJALA 17. Deformacijski rad usled normalnih napona  Posmatraćemo zapreminski element izolovan iz opterećenog ĉvrstog tela (konstrukcije). Izolovani zapreminski element na koji deluje normalni napon jednom (z) pravcu Proizvod normalnog napona z i površine dxdy . Duţina elementa dz će se usled delovanja sile zdxdy uvećati za (dz) dz    z  dz    z dz dz 235 .  U svrhu izvoĊenja izraza za deformacijski rad. kojem je zapremina dV = dx dy dz i na koji deluje normalni napon u jednom (z) pravcu. kod najopštijeg sluĉaja naprezanja. moţe se posmatrati kao spoljašja sila koja pri postepenom poratu opterećenja ĉvrstog tela (konstrukcije). raste od nule (0) do vrednosti zdxdy .3 Deformacijski rad izraţen pomoću unutrašnjih sila – Napona  Ĉvrsto telo (konstrukcija) usled delovanja spoljašnjih sila menja oblik i dimenzije i u svim njegovim delovima se akumulira potencijalna energija jednaka deformacijskom radu. najpre ćemo izvesti odgovarajuće izraze za jednostavne sluĉajeve.

kojem je zapremina dV = dx dy dz i na koji deluju samo naponi smicanja. koji pripadaju istoj ravni (ravni koja je paralelna sa ravni yz). moţe se prihvatiti da na stranici dxdz postoji smiĉuća sila koja raste od nule (0) do yzdxdz 236 .OTPORNOST MATERIJALA dAd  1  z dxdy  dz  dz    z dz 2 dAd  1  z dxdy   z dz 2 dV  dxdydz dAd  1  z z dxdydz dAd  1  z z dV 2 2 Deformacijski rad usled napona smicanja Izraz za deformacijski rad izraţen preko normalnog napona z i deformacije εz. Izolovani zapreminski element na koji deluju samo naponi smicanja Ako na stranicama zapreminskog elementa deluju samo naponi smicanja.  I ovde ćemo posmatrati zapreminski element izolovan iz opterećenog ĉvrstog tela (konstrukcije).

pravi uga izmeĊu y i z pravca će se promeniti za ugao klizanja yz i napadna taĉka te iste sile će se pomeriti za  tg yz   yz   dy    yz dy 1 1 1 dAd   yz dxdz   dAd   yz dxdz   yz dy dAd   yz  yz dxdydz 2 2 2 1 dAd   yz  yz dV 2 Izraz za deformacijski rad izraţen preko napona smicanja yz i deformacije klizanja yz .OTPORNOST MATERIJALA Usled delovanja ove sile. postoje sve komponente tenzora napona [σ]  x  xy  xz      yx  y  yz     zx  zy  z    Izolovani zapreminski element na koji deluju sve komponente tenzora napona [σ] 237 . Deformacijski rad pri složenom opterećenju  Generalno se moţ e reći da na stranama zapreminskog elementa. izolovanog iz opterećenog ĉvrstog tela (konstrukcije).

OTPORNOST MATERIJALA Na osnovu izraz za deformacijski rad izraţ en preko normalnog napona z i deformacije εz 1 dAd   z z dV 2 i na osnovu izraza za deformacijski rad izraţ en preko napona smicanja yz i deformacije klizanja yz 1 dAd   yz  yz dV 2 moţe se doći do izraza za deformacijske radove izraţ ene preko ostalih komponenti tenzora napona i odgovarajućih deformacija.4 Specifiĉni deformacijski rad  Specifiĉni deformacijski rad (Ad’) predstavlja deformacijski rad (dAd) sveden na jedinicu zapremine i saglasno ovome moţemo napisati da je. a zatim uz podršku principa superpozicije i do izraza za deformacijski rad pri sloţenom opterećenju dAd  1  x x   y y   z z   xy xy   yz yz   zx zx  dV 2 17. dA ' dAd  d dV 1 dAd  ( x x   y y   z z   2   xy  xy   yz  yz   zx zx ) dV 1 ' Ad  ( x x   y y   z z   2   xy xy   yz  yz   zx zx ) Za sluĉaj u kojem se pojavljuje normalni naponi u jednom pravcu. specifiĉni deformacijski rad iznosi 1 ' Ad   2 238 .

specifiĉni deformacijski rad iznosi Ovim se ustvari proširuje Klapejronov stav izraţ en u obliku Od ranije su nam poznati izrazi kojima je definisan izvorni Hukov zakon 1 ' Ad   2 R  Ad  1 F 2 17.  Preseĉni moment savijanja Mx .5 Deformacijski rad izraţen preko preseĉnih sila  Razmatrajući sluĉaj opšteg opterećenja linijskih nosećih elemenata pokazali smo da ima šest (6) preseĉnih sila:  Normalna preseĉna sila N.  Preseĉni moment savijanja M y .OTPORNOST MATERIJALA Za sluĉaj u kojem se pojavljuju naponi smicanja u jednoj ravni. 239 .  Preseĉni moment uvijanja (torzije) M t .

Uz analizu deformacijskog rada izraţ enog preko preseĉne normalne sile 240 .OTPORNOST MATERIJALA  Popreĉna preseĉna sila Tx i  Popreĉna preseĉna sila Ty .  Napona smicanja  jednak je nuli (0). Specifični deformacijski rad izražen preko presečne normalne sile N  U popreĉnim presecima poduţno napregnutog štapa pojavljuje se samo preseĉna sila N(z) i odgovarajući normalni napon z(z).

Mt dV 2V Ad . M t  1 '  Ad.  Normalni napon z jednak je nuli (0). Uz analizu deformacijskog rada izraţ enog preko preseĉnog momenta uvijanja M z   z  . z   t   I 0 z  A ' d .z).OTPORNOST MATERIJALA N z   F  const EA  const Ad . M t 1 M t2 z    dz 2 0 G I 0 z  Ad . M t 1 M t2 z  2   2 z   dA dz 2 0 G I 0  z  A  l 241 . N 1 N 2 z  dz   2 0 E Az  l F 2l Ad  2 EA Deformacijski rad izražen preko presečnog momenta uvijanja  U popreĉnim presecima štapa napregnutog na uvijanje pojavlju se samo preseĉni momenti uvijanja Mt(z) i odgovarajući napon smicanja z(.M t   z2 z  2G A ' d .M t M t2 z   2 2 2G I 0 z  dV  A z  dAdz   l Ad .

u popreĉnim presecima je pojavljuju preseĉni momenti savijanja M x(z) ili My(z) i dogovarajući naponi z(y. M x l l 2 2 1 M x z  1 M x z  2   dz  Ad . M t M 2l  2GI0 Deformacijski rad izražen preko presečnog momenta savijanja  Kod greda izloţenih ĉistom savijanju kao i savijanju silama.OTPORNOST MATERIJALA M t z   M  const GI0  const Ad . Uz analizu deformacijskog rada izraţenog preko preseĉnih momenata savijanja M z   z  y. M t 1 M t2 z    dz 2 0 G I 0 z  l Ad .Mx dV 2V Deformacijski rad usled momenta savijanja M x Ad .M x   2 z y  dA dz 2 0 E I x  z  A 2 0 E I x z  Deformacijski rad usled momenta savijanja M y Ad .M x 2 M x z    y2 2 2 E I x z  dV  A z  dAdz   Ad . M x   z2 z   A' 2E d . M x  1 '  Ad. z   x  y I x z  ' Ad .z). M y 2 l 1 M y z  dz   2 0 E I y z  242 .

Uz deformacijski rad izraţ en preko preseĉnih popreĉnih sila 2 Ty  z   S x  Ty2 z   S x   z2 z  ' '   A  zy z     Ad . M t  1 '  Ad.Ty 2G I x z       2G   dV  A z  dAdz   Ad .  Usled pojave popreĉnih sila u popreĉnim presecima se pojavljuju naponi smicanja Tzy(z) ili Tzx(z). u popreĉnim presecima je pojavljuju preseĉni momenti savijanja Mx(z) ili My(z) i odgovarajuće popreĉne sile Ty(z) i Tx(z).Ty   2 I x z     d .OTPORNOST MATERIJALA Deformacijski rad izražen preko presečnih poprečnih sila  Kod greda izloţenih savijanju silama.Mt dV 2V 243 .

OTPORNOST MATERIJALA Kx i Ky su koeficijenti oblika popreĉnog preseka. 244 .

OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 1 Odrditi koeficijente oblika K x pravougaonog i kruţnog popreĉnog preseka Slika 1 – Pravougaoni i kruţni popreĉni presek 245 .

. (s) . Odgovarajuća fiziĉka karaktristika. Granice intervala u kojima se menja bilo koja od veliĉina F(s)/(s)/J(s). Koordinata duţ štapa... F(s) . J(s) . Bilo koja od 6 preseĉnih sila...6 Opšti izraz za deformacijski rad izraţen preko preseĉnih sila  Na osnovu napred izloţ enog moţe se napisati i opšti izraz za deformacijski rad izražen preko bilo koje od pesečnih sila. a izvršen na elementarnom delu štapa (grede) duţine ds 1 F 2 s  dAd  ds 2  s J s  1 n m F 2 s  Ad    ds 2 m1 am  s J s  b 1 n m F 2 s  Ad    ds 2 m1 am  s J s  b s ...OTPORNOST MATERIJALA 17.. Odgovarajuća geometrijska 1 n m F 2 s  Ad    ds 2 m1 am  s J s  b F(s N(z Mt(z Mx(z My(z ) ) ) ) ) (s) E G E Ix(z) E Ty(z) G x Tx(z) G y A(z I (z) J(s) 0 ) Iy(z) A(z)/K A(z)/K 246 . am/bm ...

na elementarnom delu duţine dz. Elementarni deformacijski rad u jednom zapreminskom elementu M t2 M t2 N2 dAd  dz  dz  dz  2 EA 2GI0 2 EI x Tx2 dz  dz  dz  2 EI y 2GAx 2GAy 2 1 N 2 z  1 M t2 z  1 M x z  Ad   dz   dz   dz  2 0 EA 2 0 GI0 2 0 2 EI x l l l 2 2 l l l 1 M y z  1 Ty  z  1 Tx2 z    dz   dz   dz 2 0 2 EI y 2 0 2GAx 2 0 2GAy 2 My Ty2 Ad ... Ukupni deformacijski rad na celoj duţini linijskog nosećeg elementa.OTPORNOST MATERIJALA 17.  Tada će na osnovu nezavisnosti opterećenja (principa superpozicije) deformacijski rad biti jednak zbiru deformacijskih radova od svih presečnih sila. dAd  dAd ( N )  dAd ( M t )  dAd ( M x )   dAd ( M y )  dAd (Ty )  dAd (Tx ) dAd . Za konstrukciju sastavljenu od n delova (štapova i greda) vaţi 2 1 n m N 2 z  1 n m M t2 z  1 n m M x z  Ad    dz    dz    dz  2 m 1 am EA 2 m 1 am GI0 2 m 1 am 2 EI x b b b b b b 2 2 1 n m M y z  1 n m Ty  z  1 n m Tx2 z    dz    dz    dz 2 m 1 am 2 EI y 2 m 1 am 2GAx 2 m 1 am 2GAy 247 ...7 Deformacijski rad pri opštem sluĉaju opterećenja izraţen preko preseĉnih sila  U izvesnim sluĉajevima se na popreĉnom preseku linijskog nosećeg elmenta mogu pojaviti sve preseĉne sile koje deluju na elementarnom delu dužine dz.

F=25 kN. Slika 2 – Štap i greda 17. Teorem o uzajamnosti radova  Naslovni teorem je opšti teorem otpornosti materijala i primenjuje se na sve sisteme opterećenja za koje se moţe primeniti princip nezavisnosti opterećenja (princip superpozicije). Odrediti ukupne deformacijske radove štapa i grede za l=3m.  Za primer uzmimo gredu opterećenu sa dve koncentrisane sile. i to:  Teorem o uzajamnosti radova i  Teorem o uzajamnosti pomeranja. 248 . M=25 kNm i popreĉni presek (10 cm ×18 cm).OTPORNOST MATERIJALA ZADATAK 2 Na donjoj slici imamo štap i gredu pravougaonog popreĉnog peseka i iste duţine.8 Teoremi o uzajamnosti  Dva su teorema o uzajamnosti koji se primenjuju pri rešavanju velikog broja problema Otpornosti materijala i Teorije elastiĉnosti.

pomeri taĉku i za i(Si). taĉke u kojima deluju dve sile pratićemo pod onakama i i j. sila Si će pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvršiti rad koji je jednak površini trougla 1 Si  i Si  2  Sada zamislimo da smo gredi dodali silu Sj koja će takoĊe rasti od nule (0) do svoje pune vrednosti. a taĉku i za i(Sj).OTPORNOST MATERIJALA Uz teorem o uzajamnosti radova  Uopštenja radi. koja postepenim rastom nule (0) do pune vrednosti. 249 . Sluĉaj grede na koju deluje samo sila Si Na pomeranju i(Si).  Sila Sj će taĉku j pomeriti za j(Sj).  Prema principu nezavisnosti opterećenja posmatraćemo prvo delovanje sile S i u taĉki i .  Usled delovanja sile Si pomeriće se i taĉka j za j(Si).  U tom sluĉaju ćemo koncentrisane sile pratiti pod oznakama Si i Sj.

Greda sa punom vrednošću sile Si i dodatom silom Sj koja je porasla do svoje pune vrednosti Na pomeranju i(Sj).OTPORNOST MATERIJALA  Sila Si će u svom punom iznosu. posle dodavanja sile S j . zajedno će izvršiti rad Ad  1 1 Si  i Si   Si  i S j   S j  j S j  2 2 250 . sila Sj će pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvršiti rad koji je jednak površini trougla. Si  i S j  Na pomeranju j(Sj). nastaviti da vrši rad na pomeranju i(Sj). 1 S j  j S j  2 Sile Si i Sj. sila Si će sa svojom punom vrednošću izvršiti rad koji je jednak površini pravougaonika.

 Sila Si će taĉku i pomeriti za i(Si). pomeriti taĉku j za j(Sj). nastaviti da vrši rad na pomeranju j (Si). S j  j Si  251 . 1 S j  j S j  2  Sada zamislimo da smo gredi dodali silu Si koja će takoĊe rasti od nule (0) do svoje pune vrednosti. posle dodavanja sile S i . sila Sj će pri porastu od nule do svoje pune vrednosti izvršiti rad koji je. a taĉku j za j(Si).  Sila Sj će u svom punom iznosu. Greda sa punom vrednošću sile Sj i dodatom silom Si koja je porasla do svoje pune vrednosti Na pomeranju j(Si). jednak površini trougla. koja će postepenim rastom nule (0) do pune vrednosti.OTPORNOST MATERIJALA  Prema principu nezavisnosti opterećenja moţemo redosled sila promeniti i prvo posmatrati delovanje sile Sj u taĉki j. Slučaj grede na koju deluje samo sila Sj Na pomeranju j(Sj). sila Sj će sa svojom punom vrednošću izvršiti rad koji je jednak površini pravougaonika.  Usled delovanja sile Sj pomeriće se i tačka i za i(Sj). sliĉno kao i u prethodnom sluĉaju.

zajedno će izvršiti rad Ad  1 1 S j  j S j   S j  j Si   Si  i S j  2 2 Sile Si i Sj.OTPORNOST MATERIJALA Sile Sj i Si. Ovo predstavlja Beti-Rejlijev teorem  S  S    S j 1 i i j j 1 m j  j Si  Ovo je proširenje Beti-Rejlijev teorema o uzajamnosti radova na sistem. zajedno će izvršiti rad Ad  1 1 Si  i Si   Si  i S j   S j  j S j  2 2 Si  i S j   S j  j Si  m Zbog nezavisnosti od redosleda sledi o uzajamnosti radova. Teorem o uzajamnosti radova – Primer Koristeći izraz Ad  1 1 Si  i Si   Si  i S j   S j  j S j  2 2 252 .

 U svrhu izvoĊenja teorema o uzajamnosti pomeranja uvešćemo pojam uticajnih (Maksvelovih) koeficijenata elastiĉnosti ij. 253 .OTPORNOST MATERIJALA odrediti deformacijski rad grede REŠENJE Fl 3 Ml 2 1 S1   1 S 2    48EI 16 EI  2 S 2   Ml 3EI Ad  1 1 S1 1 S1   S1 1 S 2   S 2  2 S 2  2 2  Ml 2  1 1 Fl 3 Ml  M F  F   16 EI  2 3EI 2 48EI   Fl 2  2 S1    16 EI Ad  F 2l 3 FMl 2 M 2l Ad    96 EI 16 EI 6 EI Teorem o uzajamnosti pomeranja  Teorem o uzajamnosti pomeranja moţe se na sliĉan naĉin izvesti kao i teorem o uzajamnosti radova. teorem o uzajamnosti pomeranja moţe se posmatrati i kao poseban sluĉaj teorema o uzajamnosti radova kod kojeg su sile S i i Sj imaju jedinične vrednosti.  S’ druge strane.

OTPORNOST MATERIJALA Uz izvoĊenje teorema o uzajamnosti pomeranja Uticajni koeficijent elastiĉnosti ij predstavlja pomeranje proizvoljne taĉke i u pravcu delovanja sile Si . S2. Sn. .. Sj.. pomeranje i. jednako je pomeranju tačke j u pravcu delovanja sile Sj.. . Korišćenjem uticajnih koeficijenata elastiĉnosti.  Na osnovu ovoga. izazvanom jediničnim koncentrisanim opterećenjem Si = 1 koje deluje u tački i... izazvano jediničnim koncentrisanim opterećenjem (silom ili momentom) Sj koje deluje u tački j. usled delovanja jediniĉne sile Si =1.Uticajni koeficijent elastiĉnosti ji predstavlja pomeranje proizvoljne taĉke j u pravcu delovanja sile Sj . pomeranje proizvoljne tačke i u pravcu delovanja sile Si . izazvano delovanjem sila S1.  U linearno elstičnom telu (konstrukciji). usled delovanja jediniĉne sile Sj =1. iznosi  i  i1 S1   i2 S2       ij S j       in Sn Teorem o uzajamnosti pomeranja – Primer Koristeći izraz  i    ij S j j 1 n Si  i S j   S j  j Si  254 . za pomeranja na slici moţ emo napisati da iznose  i S j    ij S j Izraz za teorem o uzajamnosti radova  j Si    ji Si Si  i S j   S j  j Si  Si  ij S j  S j  ji Si  ij   ji Jednakost uticajnih koeficijenata predstavlja teorem o uzajamnosti pomeranja (poznat i kao Maksvelov teorem o uzajamnosti ). Vaţi i obrnuto . Imajući u vidu šta uticajni koeficijenti elastiĉnosti predstavljaju. proizvoljne taĉke i. moţe se reći da uticajni koeficijenti elastiĉnosti imaju osobinu simetriĉnosti..

Uvedimo sada jediniĉne sile F  S1  1 M  S2  1 Ml 2 l2 1 S 2     S   1 16 EI 1 2 16 EI Fl 2 l2  2 S1     S   1 16 EI 2 1 16 EI 12  1 S 2  1  21   2 S1  1 l2 12   21   16 EI Ovim je dokazana simetriĉnost uticajnih elestiĉnih koeficijenata za gredu na slici. 255 .OTPORNOST MATERIJALA dokazati teorem o uzajamnosti pomeranja i odrediti uticajne koeficijente elastiĉnosti za gredu REŠENJE S1 1 S2   S2  2 S1   Ml 2 F   16 EI    Fl 2   M   16 EI       Ml 2 Fl 3 1 S 2    1 S1   16 EI 48 EI Ml Fl 2  2 S 2    2 S1    3EI 16 EI Ml 2 Fl 2 F M 16 EI 16 EI Ovim je dokazan teorem o uzajamnosti pomeranja za gredu na slici.

Aksijalno naprezanje štapa l  F F  l Uvijanje štapa l EA EA l  M M  Savijanje konzole l GI0 GI0 l 3EI l3 F f 3 f F l 3EI Savjanje grede M l 3EI M  3EI l  U svim navedenim sluĉajevima naprezanja. prisetimo se osnovnih sluĉajeva naprezanja sa poznatim izrazima kojima se definiše meĊusobna zavisnost sila i pomeranja njihovih napadnih taĉaka.9 Deformacijski rad i dopunski rad  Pre svega. sreli smo se sa koncentrisanim opterećenjima S (silama ili momentima).OTPORNOST MATERIJALA 17.  U nekim sluĉajevima ova veza moţe biti i nelinearna.  Zavisnost izmeĊu sila i pomeranja njihovih napadnih taĉaka i obrnuto je linearna. 256 .

OTPORNOST MATERIJALA PRIMER NELINEARNE ZAVISNOSTI Odrediti pomeranje srednjeg zgloba 2-štapnog sistema REŠENJE Plan pomeranja  2  l  l 2  l 2 Sile u štapovima F1  F2  F 2 cos  l  F1l Fl  EA 2 EA cos  cos    l  l   l Fl 2 l  2 EA 257 .

Deformacijski rad  Zanemarivanjem kinetiĉke i toplotne energije. dat je izrazom dR  dAd  S   d 258 .  U nekim sluĉajevima se moţ e pojaviti i fiziĉka nelinearnost (materijal se ponaša nelinearno elastiĉno).  Priraštaj rada spoljašnjih sila. za telo (konstrukciju) sa nelinearno elastiĉnim ponašanjem.  U bilo kojem sluĉaju nelinearnosti govorimo o nelinearnom elastiĉnom ponašanju i meĊusobna zavisnost sile i pomeranje njene napadne taĉke je nelinearna. jednak priraštaju deformacijskog rada.OTPORNOST MATERIJALA   l  l   l 2 2 2  2  l 2  2ll  l 2  l 2   2l  l l  2ll Fl 2 l  2 EA   2ll 2 3  l3 EA F F F  3 3  l3 EA l EA Ovo je primer geometrijske nelinearnosti. Dijagramski prikaz nelinearnog ponašanja Šrafirane površine na slici predstavljaju deformacijski rad Ad (levo) i dopunski rad A*d (desno). prihvatamo da se ukupan rad spoljašnjih sila pretvara u potencijalnu energiju deformacije – deformacijski rad.

moţ emo definisati priraštaj tzv. da zbir ova dva rada iznosi * Ad  Ad  S 259 .OTPORNOST MATERIJALA Priraštaj deformacijskog rada: dAd  S   d  Ukupni deformacijski rad iznosiće Ad   S   d 0 Dopunski rad  Za telo (konstrukciju) sa nelinearnim elastiĉnim ponašanjem i zavisnošću izmeĊu pomeranja i sile. dopunskog rada * dAd   S  dS Priraštaj dopunskog rada: * dAd   S  dS Ukupni dopunski rad iznosiće A    S  dS * d 0 S Dopunski rad nma jasan fiziĉki smisao. ali je prema slici levo jasno.

n) 260 ...2.. Proizvoljno opterećen deo konstrukcije Na deo konstrukcije deluju koncentrisanih opterećenja (sila ili momenata) Si (i  1.OTPORNOST MATERIJALA Deformacijski i dpunski rad u sluĉaju nelinearnog (levo) i linearnog elastiĉnog ponašanja ponašanja tela (desno) Deformacijski i dopunski rad su u sluĉaju linearnog elastiĉnog ponašanja jenaki i iznose * Ad  Ad  1 S 2 17. greda)..10 Primena deformacijskog rada (Potencijalne energije deformacije)  Posmatraćemo proizvoljno opterećen deo konstrukcije sastavljene od linijskih nosećih elemenata (štapova.

......2.  n  dAd   i 1 n d i  0 Ad d i d1  d 2  ..  i . n Ovo predstavlja Prvi Kastiljanov teorem (ili Lagranţov ili Lagranţ-Kastiljanov teorem) 261 .... S2  2 . Sn  n  Ad  Ad 1 . a sva ostala pomeranja ostanu nepromenjena.. Si  i ... imamo da je d i  0 d1  d 2  . doţivi promenu pomeranja di u pravcu delovanja sile Si..  ......  n  Pod pretpostavkom da jedino pomeranje i proizvoljne taĉke i u kojoj deluje sila Si ...  .  d n  0 Promena ukupnog deformacijskog rada dAd  Si d i Ad  Ad 1 .  2 .....  d i 1  d i 1  . tj.OTPORNOST MATERIJALA Ponašanje je nelinearno elastiĉno Neka je za svaku od sila Si  Si  i  Ukupan deformacijski rad dela konstrukcije iznosi Ad  Ad S1 1 .  d n  0  i dAd  dAd  Si d i Ad d i A d  i  Si  i i  1.  d i 1  d i 1  ....  2 .  i .

a u smeru tog pomeranja. deformacijski rad.  n Sn  * * Ad  Ad S1 .. Si ..  Prvi kastiljanov teorem predstavlja osnovu za metod pomeranja.. onda je parcijalni izvod deformacijskog rada Ad po i-tom pomeranju i-te taĉke jednak odgovarajućem i-tom koncentrisanom opterećenju (sili ili momentu) S i koje deluje u i-toj taĉki.... Sn  262 . izrazi kao funkija pomeranja (linijskih ili ugaonih) i(i=1. S2 .n).. 17.OTPORNOST MATERIJALA  Prvi kastiljanov teorem glasi: Ako se potencijalna enrgija deformacije .  . akumuliran u elastiĉnoj konstrukciji..2.  ..  2 S2 .  i Si ...11 Primena dopunskog rada  Sada ćemopretpostaviti da se iz poznate veze  Moţe uspostaviti veza  i   i Si  Si  Si  i  Ponašanje je nelinearno elastiĉno  i   i Si  Ukupan dopunski rad iznosi * * Ad  Ad 1 S1 ..

2..  dSi 1  dSi 1  ..n) onda je parcijalni izvod tog rada po i-tom koncentrisanom opterećenju (sili ili momentu) koje deluje u i-toj taĉki.......... jednak i-tom pomeranju i u pravcu i smeru sile Si koja u i-toj taĉki deluje.2. Si . 263 .  dS n  0 * dAd   i dSi promena ukupnog dopunskog rada će iznositi * * Ad  Ad S1 . n dAd   i dSi Ovo predstavlja Groti-Engeserov teorem koji vaţi za bilo kakvu elastiĉnu konstrukciju.  dS n  0 i 1 S i * d n * Ad * dA  dSi Ad Si  i Si * * d i  1. n Ovo predstavlja Drugi Kastiljanov teorem koji vaţi samo za linearno elastiĉnu konstrukciju...OTPORNOST MATERIJALA Za sluĉaj dSi  0 dS1  dS 2  .... Sn  * dSi  0 Ad dA   dSi dS1  dS 2  .2..  Ako je u pitanju linearno elastiĉno ponašanje konstrukcije onda su dopunski i deformacjski rad jednaki * Ad  Ad  * Ad Ad   i Si Si i  1.....  dSi 1  dSi 1  ....  Ovaj teorem predstavlja osnovu za metod sila...  Groti-Engeserov teorem glasi: Ako se dopunski rad A*d izrazi ka funkcija koncentrisanih opterećenja Si(i=1. S2 ...

zatim sila F2 od nule do svoje krajnje vrednosti i na kraju sila F3 od nule do svoje krajnje vrednosti.3) nastaju pomeranja i(Fj) (i. a u smeru delovanja tog opterećenja. koje deluju na konstrukciju.3  Sada.OTPORNOST MATERIJALA  Drugi Kastiljanov teorem glasi: Ako se u linearno elastiĉnoj konstrukciji deformacijski rad Ad izrazi kao funkcija sila.j=1. Uz izvoĊenje drugog Kastiljanovog teorema Usled sila Fi (i=1.   Jedan naĉin izvoĊenja ovih teorema već je izloţ en. zamislimo da na gredu prvo deluje sila F1 od nule do svoje krajnje vrednosti.2.3) za koja vaţi 1  11 F1  12 F2  13 F3  2   21 F1   22 F2   23 F3  3   31 F1   32 F2   33 F3   i    ij Fj j 1 3 i  1. kako smo to i ranije radili. jednak i-tom pomeranju i . definisaćemo izraz za deformacijski rad Ad.  Sada ćemo oba Kastiljanova teorema izvesti na jedan drugi naĉin.2.2.  Saglasno ovakvom posmatranju delovanja napadnih sila grede. U sluĉaju linearno elastiĉnog ponašanja konstrukcije moguće je primeniti oba Kastiljanova teorema. 264 . onda je parcijalni izvod tog rada po i-tom koncentrisanom opterećenju Si koje deluje u i-toj taĉki.  U svrhu izvoĊenja drugog Kastiljanovog teorema posmatraćemo prostu gredu opterećenu sa tri (3) koncentrisane sile.

3 Deformacijski rad izraţen kao kvadratna forma sila 1 Ad  11F12  12 F1 F2   13F1 F3  2 1   22 F22   23F2 F3  2 1   33F32 2 265 .2.OTPORNOST MATERIJALA Deformacijski rad za gredu na slici iznosi Ad  1 F11 F1   F11 F2   F11 F3   2 1  F2 2 F2   F2 2 F3   2 1  F3 3 F3  2 Ad  1 F11 F1   F11 F2   F11 F3   2 1  F2 2 F2   F2 2 F3   2 1  F3 3 F3  2  i    ij Fj j 1 3 i  1.

3   22 F22   23F2 F3  2 Deformacijski rad je funkcija sila.3 Ad  3 1  11 F1  12 F2  13 F3 F3  2   21 F1   22 F2   23 F3  3   31 F1   32 F2   33 F3 Ovim je izveden drugi Kastiljanov teorem koji vaţi samo za sisteme sa linearnim elastiĉnim ponašanjem.2.OTPORNOST MATERIJALA Iz 1 Ad  11F12  12 F1 F2   13F1 F3  2 1 Ad  Ad Fi  i  1. 1 2   33F3 2 Ad  11F1  12 F2  13F3 F1 Ad   21F1   22 F2   23F3 F2 Ad   31F1   32 F2   33F3 F3 1 Ad  11F12  12 F1 F2  13F1 F3  2 1   22 F22   23F2 F3  2 1   33F32 2 Ad  11F1  12 F2  13F3 F1 Ad   21F1   22 F2   23F3 F2 Ad   31F1   32 F2   33F3 F3 Ad  1 F1 Ad  2 F2 Ad  i Fi i  1. 266 .  U svrhu izvoĊenja prvog Kastiljanovog teorema posmatraćemo prostu gredu opterećenu sa dve (2) koncentrisane sile.2.

OTPORNOST MATERIJALA Uz izvoĊenje prvog Kastiljanovog teorema Izrazi za pomeranja: 1  11 F1  12 F2  2   21 F1   22 F2 odnosno 11 F1  12 F2  1  21 F1   22 F2   2 11 F1  12 F2  1  12 2 D  11 D  11 22  12  21  22  21 F1   22 F2   2 D1  D2  F1  1 12  2  22 11 1  21  2  D1   221  12 2 D2  11 2   211  D1 D D F2  2 D D1   221  12 2 D2  11 2   211 1    F1  k11 1  k12  2  12   2 F2  k 21 1  k22  2  D  F1   22 D 2     F2    21  1  11  2 F  k   ij j i D  D  j 1 2 D  11 22  12 i  1.2 Uticajni koeficijenti krutosti kij  k ji 267 .

OTPORNOST MATERIJALA Deformacijski rad za gredu na slici iznosi 1 1 Ad  11F12  12 F1F2   22 F22 2 2 1 1 Ad Ad F1 Ad F2 Ad  11F12  12 F1F2   22 F22   2 2 1 F1 1 F2 1 Ad Ad F1 Ad F2    2 F1  2 F2  2 Ad F F  11F1  12 F2  1   21F1   22 F2  2 1 1 1 Ad F F  11F1  12 F2  1   21F1   22 F2  2  2  2  2 F1  k11 1  k12  2 F2  k 21 1  k22  2 F1  k11 1 F1  k12  2 F2  k21 1 F2  k 22  2 1  11 F1  12 F2  2   21 F1   22 F2 Ad F F Ad  11F1  12 F2  1   21F1   22 F2  2  1 k11   2 k 21 1 1 1 1 Ad F F Ad  11F1  12 F2  1   21F1   22 F2  2  1k12   2 k 22  2  2  2  2 268 .

Primer primene prvog Kastiljanovog teorema i Groti-Engeserovog teorema Za dvoštapni sistem odrediti deformacijski i dopunski rad. a zatim primeniti prvi Kastiljanov teorem i GrotiEngeserov teorem. za ovaj problem smo dobili meĊusobne zavisnosti sile F i pomeranja njene napadne taĉke     F   l F  F     3 F EA Deformacijski rad: EA 3  l3 Ad   F   d 0 Ad   0  EA 3  d l3 Ad  EA 4  3 4l 269 . Klasiĉanim pristupom.2  2 Ovim je izveden prvi Kastiljanov teorem.OTPORNOST MATERIJALA F2  k 21 1  k22  2 Ad d F1  k11 1  k12  2 1 Ad  1 k11   2 k 21 1 A Ad  1k12   2 k 22  2  F1  F2 Ad  Fi  i i  1.

2...2. n 270 .OTPORNOST MATERIJALA Prvi Kastiljanov teorem: Ad F  Ad  Dopunski rad: EA 4  Ad EA 3  3   3  l 4l * d F F EA 3  3 l F EA A    F  dF    F   l 0 3 A  l * d 0 F 3 F 3 3 F4 * dF Ad  l EA 4 EA * Ad  F Groti-Engeserov teorem * F 3 3 F 4  Ad l3 A  l F EA 4 EA * d  l3 F EA NAPOMENA: Drugi Kastiljanov teorem.. ovde se ne moţ e primeniti jer je meĎu sobna veza sile i pomeranja.. j  1.. nelinearna.. 17.. Uopštavanje pomeranja: n  i    ij Fj j 1 i  1.12 Koeficijenti elastiĉnosti i krutosti  Uopštavanjem posmatranih primera moguće je doći do još nekih zakljuĉaka.. n S j Uopštavanje uticajnih koeficijenata elastiĉnosti:    i ij i.

. n kij  Si  j Uopštavanje uticajnih koeficijenata krutosti: i.2... n kij  Si  j i. n kij   2Ad  i  j Ad  Si  i i  1.2.2...2...2.2. j  1. j  1.OTPORNOST MATERIJALA Ad  i Si i  1. Ilustracija uticajnih koeficijenata elastiĉnosti 271 .... j  1.. n i.... n Uopštavanje sila: Si   kij j j 1 i  1.. j  1........ n Fiziĉko znaĉenje uticajnih koeficijenata krutosti: Uticajni koeficijenti krutosti kij predstavljaju koncentrisano opterećenje (silu ili momemt) koje mora da deluje u tački i da bi izazvalo odgovarajuće jedinično pomeranje (linijsko ili ugaono) u tački j ..2.... pri čemu su pomeranja ostalih tačaka jednaka nuli (0)..2... n  ij   2 Ad Si S j i. j  1... n n  ij   i S j i..

sa do dva opterećenja.13 Primena energetskih metoda za odreĊivanje pomeranja kod Statiĉki odreĊenih konstrukcija Primena drugog Kastiljanovog teorema  Kod jednostavnijih sluĉajeva. odrediti pomeranja napadne taĉaka koncentrisanih opterećenja 272 . drugi Kastiljanov teorem je moguće direktno primeniti.OTPORNOST MATERIJALA Ilustracija uticajnih koeficijenata krutoski 17. Direktnom primenom drugog Kastiljanovog teorema.

273 .OTPORNOST MATERIJALA F 2l Ad  2 EA M 2l Ad  2GI0 Ad   F 2l  Fl       z  l )  F F  2 EA  EA    Ad   M M  M 2l  Ml    2GI   GI   z  l )  0  0  Primena prvog Kastiljanovog teorema i Groti-Engeserovog teorema Primeniti naslovne teoreme na dvoštapni sistem Ad  * d EA 4  4l 3 3 3 F4 A  l 4 EA Prvi Kastiljanov teorem: Ad   EA 4  EA 3     F     4l 3  l 3 * Groti-Engeserov teorem: Ad F    3 3 F4  3 F l  l  F  4 EA  EA    Kod sloţenijih konstrukcija. ili pri postojanju više opterećenja. treba naći pomeranje proizvoljne taĉke.  Ako je npr.  Objasnimo ovo korišćenjem opšteg izraza za deformacijski rad. jednostavnije je naći izvod izraza kojim je definisan deformacijski rad. izraĉunavanje deformacijskog rada se usloţnjava i traje.

OTPORNOST MATERIJALA Opšti izraz za deformacijski rad: m Ad F s  F s  1 n m F 2 s   ds Ad    ds  i  Si 2 m1 a m  s  J s  m am  s  J s  S i b b Za opšti sluĉaj opterećenja moţe se napisati: m m Ad M t M t N N i   dz    dz  Si m am EA m S i m am GI 0 m S i b b bm M y M y M x M x   dz    dz  m am EI x m S i m am EI y m S i bm   bm m am GAx m Ty Ty Si dz    m Tx Tx GAy m Si dz  am bm Ovde je pretpostavljeno da preseĉne sile zavise od z.Proizvoljno promenljivog popreĉnog preseka: i    m M x M x dz EI x m Si am bm bm Savijanje oko x ose – Savojna krutost nije ista za celu gredu: 1 i   m EI x m am Mx M x dz Si Savijanje oko x ose – Isti materijal i isti popreĉni presek grede: 1 i  EI x  M m am bm x M x dz Si 274 . Ako se poduţne i popreĉne sile zanemare dobiće se: m M t M t Ad dz  i   Si m am GI 0 m S i b bm M y M y M x M x dz    dz    m am EI x m S i m am EI y m S i bm Savijanje oko x ose .

 Objasnimo to na jednom primeru.  Nakon toga primeniti odgovarajuće izraze. u toj taĉki treba dodati fiktivno (zamišljeno) nulto koncentrisano opterećenje Si.OTPORNOST MATERIJALA  Ako je potrebno odrediti pomeranje taĉke i u kojoj ne deluje odgovarajuće koncentrisano opterećenje. PRIMER: Primenom Kastiljanovog teorema odrediti nagib na mestu levog oslonca grede sa prepustom m Ad M z  M A  0 dz EI m M A M A m am b Fa  M A l Fa  M A Reakcije: YB  F  l YA   275 .

preseĉne veliĉine (sile i momente) treba poznavati.14 Metod jediniĉnih opterećenja – Maksvel-Morov metod.  Osvrnimo se sada na deo neke konstrukcije koji je izloţen savijanju. Maksvel-Morovi integrali  Izraĉunati deformacijski rad izraţ en preko preseĉnih veliĉina. a (EI)m 2EI EI M(zm) MA. l Moment u naznaĉenom preseku iznosi M z   M1  F1 a1  a2  z   F2 a2  z   M 2 276 .Fz2 M(zm)/MA 1-z1/l 0 1  Fa   z1   A  z1  1   dz  A   Fal  2 EI   l l  12 EI  0 17.OTPORNOST MATERIJALA m 1 2 zm 0. l 0.(Fa+MA)z1/l .

OTPORNOST MATERIJALA M z   M1  F1 a1  a2  z   F2 a2  z   M 2 M z   1  M z  M 1 za M 1  1 M z   a1  a2  z  M z  F1 za F1  1 M z   a2  z   M z  F2 za F2  1 M z   1  M z  M 2 za M 2  1 M z   M z  Si za Si  1  M z  Moment savijanja M(z) koji potiĉe od jediniĉne sile Si=1. 277 .

OTPORNOST MATERIJALA Zanemarene poduţne i popreĉne sile: M tq M dz  i    GI0 m ti m am bm q q My Mx M dz      EI y m M yi dz EI x m xi m am m am bm bm Ovo je metod jediniĉnih opterećenja ili Maksvel-Morov metod. 2. Ustanoviti broj polja u kojima se menjaju vrednosti preseĉnih veliĉina (moment savijanja kod savijanja). U svim poljima ispisati izraze za preseĉne sile (momente savijanja kod savijanja) usled jediniĉnog opterećenja. Odrediti reakcije u osloncima od zadatih opterećenja i dodatog jediniĉnog opterećenja. 3. 4. 278 . 5. U svim poljima ispisati izraze za preseĉne sile (momente savijanja kod savijanja) usled zadatih opterećenja. Sa konstrukcije ukloniti opterećenja i u taĉki ĉije se pomeranje traţi dodati jediniĉno opterećenje (silu ili moment).  Redosled primene Maksvel-Morovog metoda: 1.

a (EI)m 2EI EI Mq(zm) M.OTPORNOST MATERIJALA  PRIMER: Primenom Maksvel-Morovog metoda odrediti ugib kraja grede sa prepustom m 1 2 zm 0. l 0.Mz1/l 0 MC(zm) -az1/l -1 z2 YAq  YBq   M l YA  YB   1 a l 1  z  a fC  M 1  1     dz1  f C   Mla 2 EI   l  l  12 EI 0 l 279 .

Stepen neodreĊenosti okvira (1) iznosi k  n  s  4 3 1 Ravanski okvir 1 sluĉaj Pretvaranje 1 statiĉki neodreĊenog okvira (1) u statiĉki odreĊen okvir: (1. (1. 280 .2) Ukleštenje pretvoreno u zglobnim nepomiĉnim oslonac .1) Uklonjen desni zglobni nepomiĉni oslonac.OTPORNOST MATERIJALA 17.3) Umetnut zglob. a desni zglobni nepomiĉni oslonac pretvoren u pomiĉni. (2.15 Primena energetskih metoda za rešavanje statiĉki neodreĊenih konstrukcija  Najpre smo upoznali sa statiĉki nodreĊenim štapovima opterećenim na zatezanje/pritisak i na uvijanje.2) Levi zglobni nepomiĉni oslonac pretvoren u pomiĉni. (2.1) Desni zglobni nepomiĉni oslonac pretvoren u pomiĉni.  Posle toga smo se upoznali sa statiĉki neodreĊenim grednim nosaĉima.  Ovoga puta ćemo se upoznati sa sloţenijim statiĉki neodreĊenim konstrukcijama – Okvirima (ramovima). Stepen neodreĊenosti okvira (2) iznosi k  n  s  53  2 Ravanski okvir 2 sluĉaj Pretvaranje 2 statiĉki neodreĊenog okvira (2) u statiĉki odreĊen okvir: (2. (1.3) Ukleštenje pretvoreno u zglobni pomiĉni oslonac.

OTPORNOST MATERIJALA Stepen neodreĊenosti okvira (3) iznosi k  n  s  63  3 Ravanski okvir 3 sluĉaj Pretvaranje 3 statiĉki neodreĊenog okvira (3) u statiĉki odreĊen okvir: (3. Sve reakcije okvira sa zatvorenom konturom (4) mogu se odrediti iz uslova ravnoteţe. ’Ravanski okvir 4 sluĉaj U zatvorenoj konturi postoje tri nepoznate preseĉne veliĉine pa je okvir (4) spoljašnje statiĉki odreĊen n  3 sp i 3 unutrašnje statiĉki neodreĊen nun  3 (4.1) i (4. Sluĉaj 281 . (3. a desno zglobni pomiĉni oslonac.1) Uklonjeno desno ukleštenje.3) Izvršeno presecanje i dobijena dva statiĉki odreĊena sklopa.2) Levo ukleštenje pretvoreno u zglobni nepomiĉnim oslonac. Ravanski okvir – 5. (3.2) Okvir se presecanjem pretvara u unutrašnje statiĉki odreĊen okvir.

Broj spoljašnjih nepoznatih nsp . (5.2) Sa dva presecanja dobili smo dva statiĉki odreĊena sklopa. broj unutrašnjih nepoznatih nun i ukupan broj nepoznatih n. Na primeru statiĉki neodreĊene konstrukcije.1) Uklonjeno desno ukleštenje i izvršeno presecanje zatvorene konture.  Pomeranje proizvoljne taĉke statiĉki neodreĊene konstrukcije moguće je odrediti direktnom primenom drugog Kastiljanovog teorema i MaksvelMorovog metoda.  Napomene:  Kod statiĉki neodreĊenih grednih nosaĉa pri primeni metoda sila dovoljno je bilo ukloniti suvišne veze i time se statiĉki neodreĊeni gredni nosaĉi pretvarali u statiĉki odreĊene (dopunski uslovi su definisani preko pomeranja). broj uslova ravnoteţe s i stepen neodreĊenosti k jednak broju suvišnih nepoznatih. za konstrukciju (6): 282 .OTPORNOST MATERIJALA Pretvaranje 3 spoljašnje i 3 unutrašnje statiĉki neodreĊenog okvira (5) u statiĉki odreĊen okvir: (5. proširićemo dosad steĉena saznanja.

.9 Uopšten zapis dopunskih uslova definisani preko pomeranja: i    0i za i  p  1.2. p kp i  Ad Si i  1.2.. glase i    0i za i  10 0 0 za i  1. p  2....1) i saglasno ovom dopunski uslovi definisani preko pomeranja. k  283 .OTPORNOST MATERIJALA nsp  2  3  3  1  1  10 nun  3 n  nsp  nu  10  3  13 s3 k  n  s  13  3  10 Deset suvišnih veza ovde je uklonjeno na naĉin (6.... k Broj elastiĉnih oslonaca je: Drugi Kastiljanovog teorem: za i  1........2..

. za sve nepomiĉne oslonce imali bi: i  1.. Ad 0 Si i  1. Ovo je princip minimuma deformacijskog rada (princip Manabrea i Kastiljana). onda za konstrukciju sa proizvoljnim elastičnim ponašanjem suvišne nepoznate Si.....9  Si  0i za i  10 Ad 0 Si Uopšteno. k  17... prema (6... pomeranja koja odgovaraju suvišnim nepoznatim veličinama jednaka nuli (0)..2. izvodi se zakljuĉak: Ako su u posmatranoj konstrukciji sa linearnim ponašanjem....2. k  284 . Princip minimuma deformacijskog rada je samo specijalan sluĉaj opštijeg principa minimuma dopunskog rada iz kojeg se izvodi se zakljuĉak: Ako su pomeranja koja odgovaraju suvišnim nepoznatim veličinama jednaka nuli (0).Sj....16 Princip minimuma potencijalne energije deformacije (deformacijskog rada) Uopšteni dopunski uslovi definisani.. za sve nepomiĉne oslonce: predstavljaju i uslove potrebne da potencijalna energija deformacije (deformacijski rad) ima stacionarnu vrednost (koja je minimalna kada se konstrukcija nalazi u stanju ravnoteže)...Sj.2..2... onda suvišne nepoznate S i.Sk imaju vrednosti za koje je dopunski rad minimalan.OTPORNOST MATERIJALA Drugi Kastiljanovog teorem za konstrukciju (6).10 i  Ad 0 za i  1.Sk imaju vrednosti za koje je potencijalna energija deformacije minimalna.. Iz principa minimuma deformacijskog rada (principa Manabrea i Kastiljana).1): i  Ad Si i  1.

OTPORNOST MATERIJALA 17. za pomeranja od zadatih opterećenja moţemo napisati Fq F ds i       J m i m am q i bm Za ij jednako pomeranju i-te taĉke usled delovanja jediniĉne sile Sj=1. ij i i (i=1....   ik S k   i  0. Fq u ovom izrazu moţemo zameniti preseĉnom veliĉinom usled jediniĉne sile Sj=1 i dobiti:  ij    bm m am  J m Fj Fi ds    m Fi F ds   ji  J m j am bm 285 . p  2... k  21S1   22S 2  .   2 k S k   2  0.  02    i1S1   i 2 S 2  ...   kj S j  .17 Kanonske jednaĉine metoda sila Saglasno pomeranju proizvoljne taĉke konstrukcije u funciji od uticajnih koeficijenata elastiĉnosti i koncentrisanih opterećenja..   kk S k   k  0. k   i   ij S j   i   j 1  0i za i  p  1... dopunske uslove napišimo u obliku  i   ij S j   i  0 j 1 k k ili  0i  i  1. u navedenom sistemu...  1k S k  1  0. 0 za i  1.2....k). moţemo odrediti primenom Maksvel-Morovog metoda (primenom Maksvel-Morovih integrala)....  0i    k1S1   k 2 S 2  .... od ranije poznate uopštene formulacije Maksvel-Morovog metoda.2....   ij S j  .  1 j S j  ..   2 j S j  ..  0 k  Ovo je sistem kanonskih jednaĉina metoda sila...... p 11S1  12S 2  .2..  01  Primena Maksvel-Morovog metoda za odreĎivanj uticajnih koeficijenata e elstičnosti Na osnovu.

doživele su primenu kod ravanskih linijskih konstrukcija (sa proizvoljnim opterećenjima...OTPORNOST MATERIJALA Opšti sluĉaj opterećenja: m Ni M ti  ij    N j dz    M dz  E A m G I0 m tj m am m am bm b bm M yi M xi M xj dz    M yj dz    m am E I y m m am E I x m bm   bm m am G A x m Tyi Tyj dz    m Txi G A y m Txj dz am bm Ty  Ty  z  Tx  Tx  z  M y  M y z  M x  M x z  M t  M t z  N  N z  Savijanje sa uvijanjem (zanemarene normalne i popreĉne preseĉne veliĉine ): bm M yi M xi M  M x z   ij    M xj dz    E I y m M yj dz  x E I x m m am m am bm   m M ti M dz G I0 m tj am bm M t  M t z  M y  M y z  Savijanje oko jedne ose:  ij    m Mi Proizvoljno promenljiv popreĉni presek..2. opterećenjima u ravni konstrukcije i opterećenjima ravni koja je normalna na ravan konstrukcije (pogledati preporučenu literaturu). 286 .k) u njima. m 1  ij   M i M j dz E I m a m Isti materijal i isti popreĉni presek.. M j dz E Im am bm bm 1  ij   m E I m b am M i M j dz Savojna krutost nije ista. M  M z  NAPOMENA: Kanonske jednačine metoda sila sa Maksvel-Morovoim metodom za odreĎivanj ij i i e (i=1.

18 Specifiĉni deformacijski rad promene zapremine i promene oblika Proizvoljni zapreminski element ĉvrstog opterećenog tela dV  dxdydz posle deformisanja imaće zapreminu dV  dV   dx   dx )dy   dy )dz   dz ) (  (  (   Δ(dy)   Δ(dx)   Δ(dz) dV  dV   dx 1    dy 1  dy   dz 1  dz  dx       dV  dV   1   x  1   y  1   z  dxdydz dV  dxdydz dV  dV   1   x  1   y  1   z  dV 1 1 dV   1   x  1   y  1   z  dV dV  dV   V  1   x  1   y  1   z  dV dV V   x   y   z Ovo se dobije posle zanemarivanja malih veliĉina višeg reda !!! U sluĉaju koordinatnog sistema kojem su ose pravci glavnih dilatacija vaţi 1   V  1   2   3 1  1   2   3  E 1  2   2   3   1  E 1  3   3   1   2  E 287 .OTPORNOST MATERIJALA 17.

OTPORNOST MATERIJALA Srednji napon σs: s  1   2   3 3 V  1  2  1   2   3  V  31  2   s E E K E  s  K V 31  2  Modul zapreminske deformacije ili modul kompresije. 0 0   1 0 0   s 0 0   1   s 0  0   0  2  s 0  0  0  s 2    0 0 3  0 0 s   0 3  s  0       Srednja deformacija εs s  1   2   3          3 1 2 3 V V s 3 1 0 0   s 0  0 0 2     0 0 3   0    0 0  1   s 0 0   s   0   0 2 s 0    3   s   0 0 s 0 Specifiĉni deformacijski rad ' Ad  1  x x   y y   z z   xy xy   yz yz   zx zx  2 1  11   2 2   3 3  2 Sa poznatim glavnim normalnim naponima izraz za specifiĉni deformacijski rad glasi ' Ad  288 .

rad utrošen na promenu zapremine moţemo izarziti u obliku (V ) 1 A' d   s  V 2 289 .OTPORNOST MATERIJALA 1  1  1   2   3  E 1 ' 2  2   2   3   1  Ad  1  12   2   32  2  1 2   2 3   3 1  E 2E 1  3   3   1   2  E   ' Ad  1 2  12   2   32  2  1 2   2 3   3 1  2E   1  E 1  1   2   3  1  2 E 1   2   3  1  2  1  2 E 1   3  1   2  3  1  2 ' Ad  2 E 1    2 2 1 2   2 3   31  1   2   32   2 1  1  2   1    Specifiĉni deformacijski rad moţemo predstaviti kao zbir dva dela Koristeći srednji napon i zapreminsku deformaciju .

OTPORNOST MATERIJALA s  1   2   3 3 V  1  2  1   2   3  E (V ) 1  2 (V ) 1  1   2   3 2 A' d   s V A' d  6E 2  s  K v  E 1   2   3  A'(dV )  1  sV 31  2  2 A' d  (V ) E 1   2   3 2 61  2  ' Ad  1 2  12   2   32  2  1 2   2 3   3 1  2E (V ) 1  2  1   2   3 2 A' d  6E (V ) (O )   ' Ad  A' d  A' d ' A' d  Ad  A' d (O ) (V ) A' d  (O ) 1   1   2 2   2   3 2   3   1 2 6E    3-osno stanje napona A'  1 d 2-osno stanje napona ' Ad   2E 2 1 2 2   2   3  2  1 2   2 3   3 1  1 2  12   2  2  1 2 2E   1-osno stanje napona ' Ad  (V ) 1 2  2E 3-osno stanje napona A' d  A' d  (V ) 1  2  1   2   3 2 6E 2-osno stanje napona (V ) 1  2  1   2 2 6E 1  2 2  6E 290 1-osno stanje napona A' d  .

291 .OTPORNOST MATERIJALA 3-osno stanje napona A' d  (O ) (O ) 1   1   2 2   2   3 2   3   1 2 6E    2-osno stanje napona A' d  (O ) 1  2 2  1   2   1 2 3E   A' d  (O ) 1 2  12   2   1 2 6G  1-osno stanje napona A' d  1  2 ' ( O ) 1 2  Ad   3E 6G E  21   G Hidrostatiĉko stanje napona: ' Ad   s  1   2   3 1 2  12   2   32  2  1 2   2 3   3 1  2E   31  2  2 s 2E 31  2  2 A' (V )  1  2      2 ' V  d Ad  s 1 2 3 6E 2E ' Ad  ZAPAŢANJE: Ukupan specifični deformacijski rad jednak je specifičnom deformacijskom radu utrošenom na promenu zapremine i pri hidrostatiĉkom stanju napona nema promene oblika.

 Traţilo se da stvarni napon bude manji ili jednak graniĉnoj vrednost (da je ne prekoraĉi).  Smicanja. Graniĉna vrednost je zatezna ćvrstoća R m– Kriterijum zatezne ĉvrstoće  max  Rm Graniĉna vrednost je granica teĉenja ReH ili konvencionalna granica teĉenja Rp0.  Zavisno od toga šta uzimamo za graniĉnu vrednost.  U svakom od sluĉajeva nabrojanih naprezanja postavljalo se pitanje nosivosti konstrukcija. kod aksijalno napregnutih štapova moguće je definisati nekoliko kriterijuma.2 Graniĉna vrednost je dozvoljeni napon d definisan na osnovu zatezne ĉvrstoće ili granice teĉenja i stepena sigurnosti .OTPORNOST MATERIJALA 19 SLOŢENA NAPREZANJA  Na poĉetku kursa OTPORNOSTI MATERIJALA upoznali smo se sa pojmom napona i deformacija.  Uvijanja.  Kod aksijalno napregnutih štapova dovoljno jebilo uporediti stvarni napona sa nekom graniĉnom vrednošću.  Savijanja i  Izvijanja. gde vaţi Hukov zakon.Kriterijum dozvoljenog napona   max d U oblasti do garnice proporcionalnosti P .2 – Kriterijum teĉenja  max  ReH  max  R p 0. moţe se definisati graniĉna vrednost deformacija  max   max E Graniĉna vrednost napona smicanja je  max  z 2 292 .  Napone i deformacije prouĉavali smo kod:  Aksijalnog naprezanja.

 z   1  Kod dvoosnog naprezanja (ravnog stanja napona) imamo dva glavna normalna napona. Specifiĉni deformacijski rad jednak je Graniĉna vrednost specifiĉnog deformacijskog rada za promenu oblika. Troosno stanje napona: Naponi na pozitivnim stranama zapreminskog elementa 293 . pri aksijalnom naprezanju štapova iznosi 'O   2 1  2 Ad  6G z  3E z  Kod aksijalno napregnutih štapova normalni napon sz jednak je glavnom normalnom naponu s1.OTPORNOST MATERIJALA Graniĉna vrednost ukupnog specifiĉnog deformacijskog rada Monotona naponsko-deformaciona kriva ' Ad   z  z 2 ' Ad    2 površini osenĉenog trougla. 2  1  x   y   1 2 2  x   y   4 2 2  U opštem sluĉaju srećemo se sa problemima 3-osnog stanja napona.  1.

 2 .Tenzor napona  x  xy  xz      yx  y  yz     zx  zy  z    Troosno stanje napoana .OTPORNOST MATERIJALA Troosno stanje napoana .  3   0 294 .Tenzor deformacija   x      1  yx 2 1   2 zx  1  xy 2 y 1  zy 2 1   xz 2  1   yz  2  z    Za odreĊivanje glavnih normalnih napona 1 . koristi se kubna jednaĉina  3  I  2  I   I  0 1 2 3 Invarijante napona I1   x   y   z 2 2 2 I 2   x y   y z   z x   xy   yz   zx 2 2 2 I 3   x y z  2 xy yz zx   x yz   y zx   z xy Glavni tangencijalni naponi:  23    2 3 2  31    3  1 2  12   1   2 2  U sluĉaju 2-osnog ili 3-osnog stanja napona problem odreĊivanja graniĉnog stanja sa kojim bi se poredili naponi je znatno sloţ eniji. 2 i 3 . za sluĉaj 3-osnog stanja napona.  2   0 F  1 .  Pri 2-osnom i 3-osnom stanju napona graniĉno stanje definišu funkcije F  1 .

Graniĉno stanje kod 3-osnog stanja napona ZAPAŢANJE: Dozvoljeno stanje napona je u sluĉaju kad se taĉka nalazi unutar graniĉne površine ili na graniĉnoj površini. do zatezne ĉvrstoće ili do granice teĉenja. trebalo bi izvesti mnogo eksperimenata.  Neki od mogućih vidova razaranja su: 295 .  Zbog ovog se postavilo pitanje korišćenja rezultata strandardnih ispitivanja materijala na zatezanje. u svrhu procene razaranja konstrukcija.  Da bi se odredio najpovoljniji odnos glavnih normalnih napona pri 2-osnom i 3osnom stanju napona.OTPORNOST MATERIJALA Graniĉno stanje kod 2-osnog stanja napona ZAPAŢANJE: Dozvoljeno stanje napona je u sluĉaju kad se taĉka nalazi unutar graniĉne krive ili na graniĉnoj krivoj.

 Ovaj problem se rešava primenom hipoteza o razaranju materijala meĊu kojima su:  Hipoteza najvećeg normalnog napona.  Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada.  Hipoteza najveće deformacije. 296 . Navije i Rankin).  Prema hipotezi najvećeg normalnog napona.  Razaranje usled prkoraĉenja dozvoljenih napona i deformacija. kada najveći glavni normalni napon dostigne vrednost dozvoljenog napona pri aksijanom naprezanju.OTPORNOST MATERIJALA  Razaranje materijala ili konstrukcije usled loma (pojave novih ili proširenja postojećih naprslina).  Za nas je interesantno razaranje usled prekoraĉenja dozvoljenih napona i deformacija.  Hipoteza graničnog elastičnog stanja – Morova hipoteza. Hipoteza najvećeg normalnog napona  Ova hipoteza smatra se najstarijom i retko se primenjuje (potiĉe od Galileja.  Kod sloţenih naprezanja treba odrediti idealni napon i (u literaturi se umesto pojma idealni napon može sresti i pojam ekvivalentni napon) koji bi se uporeĊivao sa dozvoljenim naponom pri aksijalnom naprezanju.  Razaranje materijala ili konstrukcije usled teĉenja materijala (teĉenje moţ e da izazove brzo iscrpljivanje konstrukcije nekad praćeno i promenom oblika preko prihvatljivih granica). granično stanje u materijalu pri složenom naprezanju nastupa. a dpunili su je Lame.  Hipoteza najvećeg napona smicanja.  Razaranje usled izvijanja (gubitak stabilnosti delova moţ e da izazove povećanje elastiĉnih i plastiĉnih deformacija iznad prihvatljivih granica).  Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada utrošenog na promenu oblika.

Kod hipoteze najvećeg glavnog normalnog napona koriste se samo dva glavna napona. pri složenom naprezanju nastupa.c E E 297 . Eksperimentima je dokazano da stanje materijala zavisi od svih napona.e   max   1     i .  Hipoteza glasi: Granično stanje materijala. 2.c   i .e   max   1   d . a dopunili su je Sen-Venan.c   max   3   d .e E E  1   3   3   1   2    d .c ZAPAŢANJA: 1.e  i . a treći se ne koristi.e  i . 3.c Hipoteza najveće linearne deformacije  Hipotezu je postavio Mariot.c Za napon zatezanja 1>0 i napon pritiska 3<0 koristimo  i . 3-osno stanje napona  i .c   max   3   d .e   i .c   max 1  2  4 2   d .e   max   1   d .e  d . Ova hipoteza daje dobre rezultate kod krtih materijala i to kad je jedan glavni napon po apsolutnoj vrednosti znatno veći od druga dva.OTPORNOST MATERIJALA Za napone zatezanja 1>2>3 koristimo Za napone pritiska 3<2<1 koristimo  i .c  d .c E E   max  1    min  1  1   2   3    d .e   max   1     d . kada linijska deformacija dostigne vrednost granične deformacije pri aksijalnom naprezanju.c 2 2 1 2 Kod ĉistog smicanja koristimo  i .c   max   2      d .e  i . U sluĉaju ravanskog stanja napona (savijanja silama) koristimo sljedeće izraze  i . Ponsle i Grashof.e 2 1 1  2     2  4 2   d .e  i .

c E  i .3   d .e   i .e E E  1   2   2 1    d .e  i .e 298 .c   1     1.3   d .c  d .c E E   max   1    min  1  1  2    d .e  i .OTPORNOST MATERIJALA 2-osno stanje napona  i .e  d .c 2 2 Sen-Venanovi izrazi Ĉisto smicanje: =0.e 2 2 1  1     2  4 2   d .e E   max   1    min   2   1  1  1     2  4 2    d .e  d .e  i .c 1  1    2  4 2   d .c  i .3  d .3 Hipoteza najvećeg napona smicanja  Hipotezu je definisao Kulon i ista glasi: Granično stanje materijala pri složenom naprezanju nastupa kada najveći napon smicanja dostigne vrednost najvećeg napona smicanja pri aksijalnom naprezanju.e  E 2 E 2   1  1  1     2  4 2    d .e 1.c E E  i .c   i .65   4   d .c  0.c 2 2   0.e   i .c   d .e  0.c  E 2 E 2   i .e   i .c 1.65  2  4 2   d .c  d .35   0.e  1    1.3 1 = .2 =   i .35   0.e   i .c   i .  i   max   max.3  i .

c 2 2   max  1   2 2    max     max  1   2 2 1 2  2   max.c Savijanje silama (x = .e  i .c 299 .e  i .e  i .c  2  d .e  i .c  x   y   4 2  d .e  x   y   4 2  d .e   i .e 2  1 2 1 2   2   max.e   i .OTPORNOST MATERIJALA 2-osno stanje napona:  i .e 2   max   1   2 2  2 1 2  x   y   4 2   max.e   1   2   x   y   4 2   d . y = 0):  i .c    1   2     2  4 2   d .c   i .e   1   2   2  4 2   d .e  x   y   4 2  d .c 2  i .c 2 2 1   2 2   2   max.c 2  i .c    1   2     x   y 2  4 2   d .c   i .

nastupa graniĉno stanje u materijalu. koje predstavljaju graniĉne krive. Morova hipoteza – Graniĉno stanje 300 .  Morov krug. zovemo graniĉni Morov krug. Morova hipoteza  Morova hipoteza glasi: Granično stanje materijala pri složenom naprezanju nastupa onda kada Morov krug napona. koji odgovara konkretnom tenzoru napona.OTPORNOST MATERIJALA ZAPAŢANJE: Hipoteza najvećeg napona smicanja kod plastičnih materijala ima dobru saglasnost sa eksperimentima. dodirne graničnu krivu.  Pri sloţ enom stanju napona napon 2 malo utiĉe na graniĉne vrednosti napona pri kojima dolazi do razaranja.  Sa dovoljnom taĉnošću smatramo da granicu razaranja odreĊuju naponi 1 i 3.  Ovim se se odreĊivanje graniĉnog stanja kod troosnog stanja napona svodi na ravansko stanje napona.  Familija ovih krugova je izmeĊu dveju envelopa. pri kojem za odreĊenu kombinaciju napona 1 i 3 .

e 301 .c  2-osno stanje napona: 2  i . a razradili su je fon Mizes i Henki i ista glasi: Granično stanje materijala pri složenom naprezanju nastupa kada specifični deformacijski rad utrošen na promenu oblika.e 2  i .c ZAPAŢANJE: Hipoteza najvećeg specifiĉnog deformacijskog rada nije potvrĊena eksperimentima pa se skoro i ne primenjuje.e 3-osno stanje napona: 2 d 1 2 2 2 A    1   2   3  2  1 2   2 3   3 1   2E 2E 2E ' d  i2   2  i .e   12   2  21 2   d . ' ' AdO   AdO  .e 2  i . ' ' Ad  Ad .OTPORNOST MATERIJALA Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada  Ovu hipotezu je postavio Beltrami i ista glasi: Granično stanje materijala pri složenom naprezanju nastupa kada specifični deformacijski rad dostigne vrednost specifičnog rada pri aksijalnom naprezanju.c    12   2   32  2  1 2   2 3   3 1    d .c    12   2  21 2   d .e   12   2   32  2  1 2   2 3   3 1    d . dostigne vrednost specifičnog rada utrošenog na promenu oblika pri aksijalnom naprezanju. Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada utrošenog na promenu oblika  Ovu hipotezu je postavio Huber.

c    12   1 2   2   d . Savijanje sa uvijanjem  Problem savijanja sa uvijanjem je tipiĉan za vratila (elemente koji sluţe za prenos snage obrtanjem). vratila su u najopštijem sluĉaju.e  2 2 2 2    1   2 2   2   3 2   3   1 2   d .c    3   d .  MeĊutim uz savijanje i uvijanja.e   12   1 2   2   d .e 2  i .e  i . izloţ ena zatezanju i pritisku izazvanom dejstvom aksijalnih sila.c Ĉisto smicanje:  i .c   2-osno stanje napona: 2  i .OTPORNOST MATERIJALA 3-osno stanje napona: ' AdO   1   1   2 2   2   3 2   3   1 2 6E   1-osno stanje napona: ' AdO   1  2 1  2 1  d 3E 3E 1  2 1   1   2 2   2   3 2   3   1 2  1   d2 i  6E 6E 3E  i .e   3   d .  U kritiĉnom preseku vratila opterećenih na svijanje i uvijanje imamo 302 .c ZAPAŢANJE: Hipoteza najvećeg specifiĉnog deformacijskog rada utrošenog na promenu oblika ima dobru saglasnost sa eksperimentima i praktiĉno je potisnula hipotezu najvećeg specifiĉnog rada (uključena su sva tri glavna normalna napona).c  i .e  1   2 2   2   3 2   3   1 2   d .

Hipoteza najveće linearne deformacije M 1  1  2 2  max    f i     4   d .Hipoteza najvećeg normalnog napona i    1 2 1 M  2  4 2   d .e 303 .Hipoteza najvećeg napona smicanja  i   2  4 2   d .OTPORNOST MATERIJALA  max     max    Mf Wx Mt M  t W0 2Wx  Da bi odredili rezultirajući idealni (ekvivalentni) napon za kritiĉni presek.65 M 2  M t2 f Vratilo kruţnog popreĉnog preseka .3 M i  0.e Wx 2 2  max    Mi  1  1  Mf  2 2 Mt M  t W0 2Wx M 2  M t2 f   0.35M f  0. Vratilo kruţnog popreĉnog preseka .e  max    f 2 Wx  max    Mi  1 M f  M 2  M t2 f 2   Mt M  t W0 2Wx Idealni moment pri savijanju sa uvijanjem: Vratilo kruţnog popreĉnog preseka . treba primeniti neku od izloţenih hipoteza o razaranju materijala.

e  i    3 2   d .OTPORNOST MATERIJALA  max     max    Mf Wx M i  M 2  M t2 f Mt M  t W0 2Wx Vratilo kruţnog popreĉnog preseka .e  max     max    Mf Wx 3 M i  M 2  M t2 f 4 Mt M  t W0 2Wx 304 .e  max     max    Mf Wx Mt M  t W0 2Wx Vratilo kruţnog popreĉnog preseka .Hipoteza najvećeg specifičnog deformacijskog rada 2  i   12   2  21 2   d .e  Mi  M 2  f 1 1  M t2 2  i   2  21   2   d .Hipoteza najvećeg specifiĉnog deformacijskog rada utrošenog na promenu oblika 2  i   12   2   1 2   d .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->